Odgovori sa citatomtesko.urea je nusprodukt razgradnje belancevina ali nije belancevina.Citiram: miroslavjovanovic78@gmail
predstavi se u temi Novi clanovi
Čovek ostvaruje napredak kada popravlja greške nastale prilikom napredovanja.
tesko.urea je nusprodukt razgradnje belancevina ali nije belancevina.
Miroslave kapiras li Ti da se biljka nehrani mesec dva vec malo duze .a azot iz ureje je pristupacan u duzem periodu,a ne svaki cas dodavati po malo.Ko ima vece povrsine treba svakih 15 dana da kaci ciklon i da hrani usev.Treba malo i ekonomisati a ne samo teoretisati.
Ove godine jedna parcela mi je podbacila , Baš sam mislio na ovo što ti kažeš Dragane. Uvek sam praktizovao da zagrnem an oko 100 kg ali više neću
Kolko po vama bila najoptimalnija količina uree po kj ?? Ili da se baca an pre setve ??
Predusev je bila šećerna repa i soja. Sad sam zaorao 150 - 200 kg MAPa.
ja uvek idem ureu.ne zato sto sam ubedjen da je bolja od ana, vec zato sto je nesto jeftinija po kg azota i sto ide u manje dzakova.
kolicina? naravno Nmin metoda bi bila najbolja, ali to traje i kosta pa zato bacam "po sluhu" u zavisnosti od djubrenja i prinosa u prethodnoj godini. ove godine ce kukuruz dobiti oko 180kg/kj.
suncokret po prvi put nece dobiti nista a zito oko 130kg iz 2x (80+50)
Brale dobro ti solis svoju zemlju, moj cale ne praktikuje bas neko preterano djubrenje sve ima svoju granicu i sa ekonomskog aspekta a i sa agrotehnickog . Da je cena kukuruza recimo min 18 din.( kao sto nije) onda bi i razmiljali da bacamo vise vestaka. Ove godine smo bacali 100 kila uree na oranje nije se imalo para za vise, ali mislim da ne bi trebalo preko nekih 250 kg da se ide. Najbolje bi bilo kad bi se analizirala zemlja da se vide potrebe zemlje za djubrivom , normalno trenutno stanje zemlje poredis sa potrebama naredne biljke.
AL kako stari ljudi kazu ono sto bacis vestaka vratice ti se barem toliko da pokrijes trosak.
Post je spojen: [time]1258308888[/time]_________________________________________________
nemoj da se igras sa suncokretom, on jako izvlaci zemlju i treba da mu je dobro pod glavom
Čovek ostvaruje napredak kada popravlja greške nastale prilikom napredovanja.
dobro je to djubreno prethodnih godina a suncokret je izuzetan "lovac" na "odbegli" azot iz dubljih slojeva do kojih psenica i kukuruz ne mogu lako da stignu. nive su dobile po 200kg DAP-A (34kg azota po jutru), tako da...nek se snadje malo ako mu fali...
ako je prethodno djubreno onda ok
Čovek ostvaruje napredak kada popravlja greške nastale prilikom napredovanja.
Slazem se- samim tim se i produzava vegetacija.
E bas zato je i koristim, jer ureu unesem u zemlju oko 2-3 dana pre setve, i ona pocne da deluje otprilike bas kad bi uspartavao vestak, a i za susnih leta "duzim delovanjem" pomogne biljci da lakse podnese sušu!prosta belančevina-protein.stojim iza rečenogtesko.urea je nusprodukt razgradnje belancevina ali nije belancevina.
Post je spojen: [time]1258316376[/time]_________________________________________________
dodavati po malo niko nije ni rekao.radi se o tome da se u urei nalazi amonijačni oblik azota NH3 što ti u prevodu znači da je biljci potrebno duže vremena da ga usvoji.to što narodski se kaže da duže deluje.e to ti je to
Uvek je lakše podići sekiru nego spustiti glavu na panj!
Morali bi pomenuti i to da razbacivanjem po oranju bude manja iskoriscenost nego pri spartanju, a posao se brze uradi.
isto kao i paljenje zetvenih ostataka " jer to oplemenjuje zemlju" koliko sam se puta toga naslusao, u vojvodini je u poslednjih 50 godina doslo do jako velike degradacije Humusa u zemljistu zbog paljenja i ne unosenja organskih djubriva i ne zaoravanja zetvenih ostataka . Paljenjem se sterilise prvi sloj od 5 cm tj. svi korisni mikroorganizmi u tom sloju se ubiju sto je jako lose zbog sledece stvari
Mikroorganizmi razgradjuju organske materije do neogranskih koje biljka koristi , ako nema zetvenih ostataka u zemlji mikroogranizmi pocinju da razgradjuju Humus kojeg ima sve manje i manje u zemlji . U jednom trenutku nestane humusa i zemlja je skroz degradirana i postane kao pesak. Naucno potvrdjeno. Oranjem se pospesuje aeracija zemlje i aerobni mikroorganizmi pocinju gore pomenutu razgradnju. (zato je nas dzoni primetio da mu bolje radja kukuruz kad vise puta ore )
ZATO PAORI NE PALITE NJIVE NEGO ZAORITE . za Backu je karakteristicno da ima oko 4% humusa u zemlji , u banatu u pojedinim delovima(gde je mocvarnije) ima oko 8% humusa (taj humus je neiskoriscen jer nema aerobnih gore navedenih procesa jer je zemlja zbijena i poplavljena vodom) . u Ukrajini ,koja je jedno vreme radila sejanje svake 2. godine , ima oko 8 % humusa u obradivoj zemlji.
Post je spojen: [time]1258325253[/time]_________________________________________________
ufff sad sam otisao u OFF
Čovek ostvaruje napredak kada popravlja greške nastale prilikom napredovanja.
Karbamid ili urea (CO(NH2)2) je organsko azotno jedinjenje jednostavne gradje.Transformacija karbamida odigrava se u dve faze .Prvo se vrsi hidroliza karbamida do amonijum -karbonata,a zatim se amonijum karbonat razlaze na amonijak(NH4),vodu i ugljen-dioksid.
Post je spojen: [time]1258392052[/time]_________________________________________________
sad sam pitao profesoricu UREA nije belancevina
Post je spojen: [time]1258395845[/time]_________________________________________________
CO(NH2)2 nastaje zamenom OH gupe u karboksilnoj kiselini znaci u COOH , OH se otpusta i na to mesto prima NH2
urea se industrijskim putem dobija CO2 + NH3= CO(NH2)2 + H2O
urea izgleda ovako
Čovek ostvaruje napredak kada popravlja greške nastale prilikom napredovanja.
Urea nije belancevina i tacka.
Ti ocigledno ne znas sta su belancevine (proteini).Prvo nauci sta su aminokiseline...
HEMIKALIJA ZA PROIZVODNJU ĐUBRIVA
Melamin, koji se koristi u proizvodnji plastike i đubriva, izaziva oboljenja bubrega, a može da ima i smrtne posledice. Beli prah sa visokim sadržajem azota otkrili su nemački naučnici 1830. godine. U Kini je stavljan u mleko kako bi se stvorio utisak da je proizvod bogat proteinima, čiji nivo se, inače, utvrđuje preko merenja nivoa azota.
Post je spojen: [time]1258491390[/time]_________________________________________________
Mora da su i kinezi imali sličnog "stručnjaka"
naporan si covece...
a pride ispadas i glup u drustvu.
sledeci tvoju logiku, razdvajanjem molekula vode ne dobija se vodonik i kiseonik nego prosta voda...
termin "prosta belancevina" ne postoji.
ili postavi linkove sa referencama za svoje tvrdnje ili daj naslov knjige u kojoj se urea pominje kao "prosta belancevina" i prestani da smaras...
evo razjasnimo situaciju oko uree,po recima moje profesorke urea NIJE protein ,vec je najprostije (kako bi rekao MIroslav PROSTO ili najjedostavnije) ORGANSKO azotno jedinjenje.
Čovek ostvaruje napredak kada popravlja greške nastale prilikom napredovanja.
eto , gledano sa cisto hemijske strane nije ,medjutim to sto ti sad pricas bez onog PROSTA BELANCEVINA je logicno,dakle URea sluzi za ishranu biljaka gde se u biljkama slaze u aminokiseline koje grade protein
Edit by Branko: tema dodatno pročišćena. Ako se nastavi prepucavanje, tema ide pod ključ.
Čovek ostvaruje napredak kada popravlja greške nastale prilikom napredovanja.
Oblik azota u urei je amidni.Urea - CO(NH2)2 nije belančevina, ali je organsko jedinjenje- prvo veštački stvoreno u 19. stoleću, ako se ne varam! Proizveo ga je hemičar Veler (tako se čita). Inače nastaje kao produkt raspadanja belančevina, pa ga naročito ima u tečnim izlučevinama životinja i ljudi (urin). Amidni oblik azota (ureu) više biljke slabo ili gotovo nikako ne koriste korenom, nego kada se urea otopljena u vodi koristi za ishranu biljaka preko lista tzv. folijarna ishrana, pri čemu ona kroz kutikularne otvore na listu za 1 do 6 sati ulazi u list i ugrađuje se u esencijalne amino kiseline od kojih nastaju belančevine. Urea nije lapiva ako ju ostavite na betonu, međutim kada je unesena u zemljište bilo direktno oranjem ili tanjiranjem ili pomoću padavina, nju koriste za izgradnju svojih tela i razmnožavanje mikroorganizmi zemljišta (bakterije, gljivice, lišajevi... koji su takođe biljke, ali niže). Taj proces pri višim temperaturama i povoljnoj vlažnosti traje brzo i obratno pri nižim temperaturama. Dakle, samo niže biljke (mikroorganizmi zemljišta) koriste ureu direktno za porast svoje populacije. Ugibanjem mikroorganizama tj. raspadom njihovih belančevina oslobađa se amonijak (NH3), koji se pretvara u tzv. amonijačni jon kojeg mogu koristiti više biljke (kukuruz, pšenica i ostale). Jednako tako obzirom da je prisutnost mikroorganizama u svakoj čestici zemljišta veće nego korenovog sistema taj amonijak pretvoren u amonijačni jon koriste novi (drugi) mikroorganizmi u istu svrhu kao i oni pre njih. Jednako tako taj amonijak može da volatizira tj. vrati se u atmosferu jer ja lapiv, a što nije ni amidni oblik azota (urea) niti nitratni ili nitritni. Doduše jeste elementarni azot koji nastaje u bezvazdušnim zemljišnim uslovima kada mikroorganizmi uzimaju kiseonik iz nitratnih spojeva (nitrata) pri čemu ostaje - nastaje elementarni azot koji je "lapiv". Da bi se, između ostalih razloga, sprečila ta pojava potrebno je ćešće površinski rahliliti (špartati, drljati..) kako bi se povećela količina kiseonika u njemu. No, ovo nije za sada trebala biti tema nego urea odnosno produkti njenog razlaganja radom mikrooganizama. U tu svrhu ću još reći i da se amonijačni azot veže za tzv. adsorpcijski kompleks zemljišta (humus) i kao takav čeka svoju dalju sudbinu koju mu određuju više ili niže biljke ili da izlapi kao amonijak. Više biljke koriste amonijačni azot u obliku amonijačnog jona (NH4+), ali on ponovnim radom druge vrste migroorganizama prelazi delom u nitritni pa u nitratni azot, kojeg biljke takođe koriste. Više biljke ga iznose iz zemljišta, a niže ga ugrađuju u svoja tela, te proces teče ponovo. Kako je naziv teme "Kako koristite ureu?" nabrojati ću nekoliko poželjnih načina primene uree u krutom stanju. Za strna žita ako je zaorana kukuruzovina poželjno je zaorati izvesnu količinu uree kako bi se sprečila tzv. azotna depresija (o tome postoji citat u ovoj temi). Za prihranu strnih žita, ako u zemljiše jesenas nije unesena dovoljna doza azota ili je ono azotom osiromašeno, povoljnije je prvu prihranu-raniju obaviti AN-om ili KAN-om jer pri nižim temperaturama strna žita više preferiraju nitrani oblik azota. Međutim, po tom pitanju postoje mišljenja koja ne prave razliku između uree i AN-a, odnosno KAN-a. Što se tiče jarih useva uzeću za primer kukuruz. Postoje navodi da je naša nauka ustanovila, a praksa potvrdila da se najveći prinosi kukuruza postižu ako se sav azot u obliku uree zaore u jesen. To je naročito efikasno u sušnim uslovima proizvodnje kukuruza ( a i ostalih useva) jer se pod uticajem zimskih i prolećnih padavina urea spusti u dublje slojeve (60 do 90 cm) u kojima i u sušnim uslovima ima više vlage, koja u tim uslovima omogućava bolje korišćenje azota. To ne treba koristiti tamo gdje postoji opasnost od zimskog odnosno prolećnog vodoležaja. Pokazano je da se azot praktički ne spušta ispod 140 cm pod uticajem padavina u našim uslovima, a sa te dubine ga korenov sistem može lako koristiti, naročito na nižim terenima gde je viši nivo podzemne vode u letnjim mesecima. Druga je situacija sa podzemnom vodom na obrončanim terenima, te je tu je još poželjnije ranije primeniti ureu. Međutim barem 1/2 uree bi trebalo primeniti u jesen pri osnovnoj obradi, a drugu polovinu što dalje od setve. Slična je situacija i sa AN-om s tim da nitratni azot iz AN-a (kojeg ima u njemu 50 %) može brže da pobegne u dublje slijeve, dok se amonijačni azot iz AN-a, kao i onaj koji nastaje kao prvi produkt razlaganja uree, veže za adsorpcijski kompleks zemljišta (čestice humusa) i tokom hladnih zimskih, jesenjih i prolećnih uslova, kada je aktivnost mikroorganizama zanemariva ili je nema, tu i ostane i čeka korenov sistem biljaka (viših) ili aktivnost mikroorganizama. Primena uree po površini pri višim temperaturama, naročito u nedostatku padavine posle primene iste, je nepoželjna jer su pri višim temperaturama veći gubici azota iz uree u obliku amonijaka. Jednako tako veće količina uree data neposredno pred setvu narušava sklop. Startno đubrenje jarih useva ureom depozitoruma za mineralna đubriva na sejalicama iz istih razloga ne dolazi u obzir. Prihrana jarih useva ureom pomoću depozitora na međurednim kultivatorima takođe iz istih razloga ne dolazi u obzir. Proističe da je zadnji rok za primenu uree mesec dana pre setve ili folijarno. Za sve ostale rokove povoljniji su AN ili na kiselim zemljištima KAN!
Modričanin (05-01-13), vbrane (28-02-12)
@ don
Za ovaj tekst.
Najzad nešto konkretno i korisno u vezi sa primenom ureje.
Ako se ikada sretnemo imaš
Jao meni! Pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana.
Dozvole pisanja
