Leska - opšta tema

Hvala svima!
mihailo: Pumpa se pokazala dobro, mada je možda rano za zaključke zato što je sezona imala toliko kiše da smo pumpu palili možda 10ak puta. Naš sistem nema nikakvu akumulaciju energije tako da radi samo direktno na suncu. Prednost je što praktično nema šta da se kvari i menja, a mana je što ne možemo da polivamo npr. rano ujutru ili kasno uveče. Mada vuklo je vodu i kroz oblačno, i kada je slabije sunce, naravno u manjoj meri. Imaš različitih pumpi (i cena) mi smo uzeli da kažem malo slabiju naša pumpa izbacuje 1,4 - 1,9 kubika vode na sat, u zavisnosti od jačine sunca, tako da idemo parcijalno. Zalivali smo u 2 sekcije, a svakako imamo male ventiliće za svaki red pa se možeš igrati s pritiskom itd... Koliko košta je jako relativno zato što imaš razne jačine pumpe i zavisi koliko panela ti je potrebno, površina, dubina bunara itd. teško je reći sada koliko i šta svakome je drugačije. Ali generalno paneli nisu toliko skupi skupa je pumpa! Opet dugoročno ne trošiš naftu niti struju. Bunar opet najviše zavisi od dubine koliko mora da ga kopaš da bi došao do kapaciteta vode i da li je uopšte i imaš. Kpk su nam nudili od 1300 eura do 3000 eura za tu površinu, zavisi i da li sam radiš montažu itd... Dobra stvar u celoj toj gužvi je što smo povukli subvencije od Pokrajine, a koliko čujem svi koji su imali uredno papirologiju su dobili.

- - - - - - - - - -

tikitak: Nocchione 403; Giffoni 258 i Romana 172. Jedan red jedna sorta nema mešanja u redu.
Imam i ja pitanje za tebe. Pisao si o značaju prihrane azotom, koliko smo mi sa tim stajnjakom od novembra 2017. god. uneli azota odnosno da li svakako da bacamo i veštak pred vegetaciju ili kako?
Hvala i pozdrav.
 
Poslednja izmena:
Naravno da moras unositi azot bez obzira na baceni stajnjak. Stajnjak je divna stvar ali nije svemoguca.
Steta sto su ti gifone prodali tako malo kada su vec velika firma. Ona i langa jedine na svetskom trzistu imaju osetno vecu cenu i daleko vecu traznju.
Mesanja ces takodje imati jer kada se sve to sklopi......
 
@ leskarezi

Da li se solarna pumpa pali sama svakog dana? Kako to regulises kada npr. nemas vise potrebu za zalivanjem? (zimski mjeseci i sl.)

....da li postoji mogucnost daljinskog pristupa sistemu solarne pumpe, pa da je preko npr. mobilnog telefona palis i gasis?
 
@tikitak
Ok. Šta misliš da li je bolje veštak jer će brže usvojiti biljke, ili da opet razbacamo stajnjak (možemo nabaviti ovčji)? S obzirom da nam je zemlja alkalna onda predpostavljam da neka kiselija đubriva trebamo, mada je KAN neutralan koliko sam razumeo, opet imamo i višak fosfora u zemlji šta predlažete kolege? Preporuka nam je da mikroelemente idemo obavezno folijarno. I aminokiseline (valjda Delfan se zove). Do sada smo samo jednom folijarno prskali deo plantaže Slavol vvl (nismo primetili nikakvu razliku) i Combivit u nekoj maloj meri.
Znao sam samo za Langhe da postiže veću cenu (ponekad i 4 eura na veliko u ljusci), a da su ove ostale tu negde... znači i Giffoni odskače. Navodno Langhe "manje" baca kod nas, znam da si pisao da je kod tebe baš Langhe odlična rodnost.

@mihailo
Da postoje opcije da na daljinu pališ i gasiš, mi nismo platili to. Imamo aplikaciju pa na njoj pratimo protok vode, ograničimo pritisak, ima i neke opcije da namestiš da rade neizmenično sekcije po sat vremena i tako to. To na daljinu lepo zvuči ali u praksi nije baš tako nekad si na 10 km nema kiše a ovamo ima i obrnuto, izbije kapljač-dva pa ti natapa biljku ipak retro fazon okreni obrni moraš biti tu!

Pozdrav
 
KAN je sve osim neutralan, predvidjen je za zemljista sa kiselom reakcijom ,tacnije onima koji imaju potrebu za kalcijumom a kod tebe opet kalcijuma ima u visku a otezavajuca okolnost u celoj prici je i visak fosfora (bas kao i kod mene). Nemas potrebe toliko cesto da bacas stajnjak ,mada opet daleko da ce skoditi.I ovako posle 6godine kada zasad pocne vise radjati, jako je tesko dodavati stajnjak jer je za skupljanje najvaznija priprema zemlje ,pogotovo na vecim povrsinama.Ja sam bacio pre sadnje i nikada vise.Na novom zasadu nisam ni pre sadnje ,sto mi je krivo ali opet uzdam se u neko iskustvo ,pa cemo videti sta ce biti.Sto se tice lange ,ova godine ,opet najavise potegla ,pa neka pricaju......

31590353797_9380687943_h.jpg


45617098005_4bd0ea070c_h.jpg
 
@tikitak
Ovo izgleda fenomenalno!
Daleko smo mi od dobrog roda, znam da i ne treba tako često stajnjak, onda možda na jesen ili tek 2020-e oko biljaka po koja lopata.
Da moja greška KAN krečni, u NPK opet ima fosfor, ali šta bi onda bilo najbolje UREA (N 46%) ili čitam sada AN N (amonijum-nitrat, azot 33,5%, Mgo 1%, dužom upotrebom zemljište se zakišeljava). Spominjala se u temi i Yara bela extran N 27%.
Znam da postoje i opcije zelenišno đubrivo grašak i tako to ... šta bi bila tvoja preporuka, kako da unesemo azot u sledeću vegetaciju?

- - - - - - - - - -

Evo ga i naš prvi plod :) Imali smo oko 1 kg u ljusci sa cele površine.

wvwpd5.jpg
[/IMG]
 
Poslednja izmena:
Hvala leskarezi, sto se tice stajnjaka po nekoj preporuci dovoljlno je bacati ga svake cetvrte godine ,posto mu toliko vremenski treba da raspadne u zemlji i da njegovo dejstvo prestane.Sto se tice azota ne vidim tu nikakav problem ,on je ujedno i najlaski za usvajanje i aplikovanje za razliku od ostalih makroelemenata.
Ja bih ti preporucio ureu ili Yaru belu koja pored azota ima i znacajan unos sumpora koji moze dodatno zakiseljavati zemljiste. Naravno ,od tog zakiseljavanja nemoj ocekivati bilo sta znacajno ni posle vise desetina godina jer je taj proces prakticno pa nemoguc a opet sa tim dodacima sumpora budi oprezan da neke druge stvari ne izgubis.....ima na ovu temu da se pise i pise a tebi to trenutno i nije bitno.
Sa druge strane ti ne mozes ni da zanemaris NPK djubriva i fosfor bez obzira sto ga imas previse u zemlji jer se postavllja pitanje ,koliko je ono usvojivo u tvom zemljistu zbog blokade koje sigurno imas od strane prevelikog nivoa kalcijuma ,tacnije alkalnosti tvog zemljista.Sve je ovo jedna igranka u kojoj moras da budes vispren i da se dobro edukujes. Mnogo je lakse kada imas kiselo zemljiste, gde u kombinaciji sa stajnjakom i krecom vrlo lako dodjes do nekog zeljenog balansa elementa u zemlji.Zato je uza Srbija ,zemlja vocarstva i sljivika :)
Zelenisno djubrenje je isto odlicna stvar ,ne toliko zbog unosenja azota vec zbog unosenja organske materije u zemljiste koje utice na neke jako bitne procese u zemljistu.Ali to su sve stvari koje mozes da uradis jos narednih 3-4 godine a posle toga, ledina :)
Skupljanje lesnika je jedna od tezih stvari koje svakog ocekuje i trazi konstantnu pripremu zemljista prakticno od samog kretanja vegetacije ali to je vec neka tema do koje ti imas jos dosta vremena.
 
Kolega Leskarezi, jel se mozda sorta Nocchione, koju si posadio, kod nas zove Rimski?Nocchione je krupna sorta, gaji se najvise u Italiji u regionu Lazio ( okolina Rima ), sluzi za oprasivanje Tonda Romane, pa razmisljam da je to u stvari mozda sorta Rimski.
 
Karlos, i ja sam negde čuo da je Nocchione ustvari Rimski. Nisam siguran. Ovo sam ja našao:
Nocchione - kultivisana na Siciliji; srednja bujnost otvorenog grananja; izuzetno rano cvetanje; okruglast plod; pokožica se lako ljušti; manji randman jezgre 35-38 %.
Pozdrav

Zanimljivo je da je randman kod ostalih italijanskih sorti (Tonda gentile delle Langhe, Tonda gentile Romana; Tonda di Giffoni; Camponica; Lunga di san Giovanni) u rasponu 44-49 %, jedino kod Nocchione je 35-38%.
 
Iwanho, pogledao sam i video da pise da su Rimski i Nocchione( Nokione a ne Nocione kao sto tamo pise) razlicite sorte. Ako kazu da je Rimski italijanska sorta, mora da postoji orginalni italijanski naziv za tu sortu. Na primer kod nas postoje sorte tresanja: sarena, doktorka, erc,...ciji su orginalni francuski i nemacki nazivi drugaciji.
Leskarezi, bas si me zbunio sa ovim da se Nocchione gaji na Siciliji. Od kako citam o lesnicima, znam da se Nocchione i Romana gaje oko grada Rima, tacnije grad Viterbo i to je bitniji i veci region po proizvodnji lesnika od Sicilije, gde je proizvodnja samo oko 10% od nacionalne. Sada sam pretrazivao po netu i vidim da stvarno postoji jedan tip Nocchione koji se gaji na Siciliji i koga na Siciliji zovu Mansa. Kao sto si napisao Nocchione ima mali randman od 38% i krupna je. Mozda i nisu Nocchione i Rimski iste sorte, ali kao sto sam napisao, mora da postoji orginalni naziv za tu sortu.
 
Ako krenemo odavde

http://moulis.hr/rimski-romische-zellernuss/

ovde vidimo sinonime za ovu sortu

[TABLE="class: data-table, width: 760"]
[TR="class: odd"]
[TH="class: label, align: left"]Synonyme[/TH]
[TD="class: data last"]Römische Nuss, Camponia, Spanische Nuss, Spanische Zellernuss[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

[TABLE="class: data-table, width: 760"]
[TR="class: even"]
[TH="class: label, align: left"]Land[/TH]
[TD="class: data last"]Deutschland[/TD]
[/TR]
[TR="class: odd"]
[TH="class: label, align: left"]Ort (mesto)[/TH]
[TD="class: data last"]Rom[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
https://www.meinobst.com/romische-zellernuss-haselnuss-strauch.html

Možda vam ovi nazivi mogu više pomoći... ispada da je Nemačka sorta Italijanskog porekla... klon koji se prilagodio klimi u centralnoj evropi.
 
Poslednja izmena:
Jeste zemo, stvarno pise da je Rimski ( Romische Zellenuss) Nemacka sorta. Valjda i na nemackom Romische Zellenuss znaci Rimski lesnik. Ako neki lesnik ima veze sa Rimom, onda su to sorte koje se tamo gaje : Tonda Romana koja se oduvek u toj oblasti najvise uzgaja i njen oprasivac Nocchione.
Leskarezi, gde si kupio sadnice, nisam znao da se i kod nas uzgaja sorta Nocchione. Uostalom videces i sam za koju godinu koliko ima slicnosti izmedju nemacke sorte Romische Zellenuss ( Rimski) i italijanske Nocchione.
 
Agriser (Ferrero) Aleksa Šantić

- - - - - - - - - -

Evo još jedna slika Nocchione
2cpcdfs.jpg


Po ovoj tabeli kompatibilnosti koju smo dobili piše da je Nocchione dobar oprašivač za Tonda Romanu, Tondu Giffoni i Mortarellu a da njega oprašuju dobro Tonda Romana, Tonda Giffoni i neka Riccia di Talanico.
 
Pozdrav, interesuje me kolika je snaga motora i broj obrtaja na krckalicama koje posjedujete?
Trenutno imam krckalicu na nekih 800 obrtaja 0, 55 kw i smatram da je prebrza?
Koliki je broj obrtaja i snaga motora na orginalnim krckalicama?
Hvala
 
1gokkp.jpg
[/IMG]

Zna li neko sta je ovo po kori,kao male pukotinice...kad se zagrebe sve ok,lepo se zeleni...

- - - - - - - - - -

124fs7k.jpg
[/IMG]
 
Kako sortirate lješnjake za krckalice? Postoje li neka sita ili nešto još bolje? Za sada mi, zbog male količine ne treba, ali ipak se informiram.
Naime, čitao sam da se onim starinskim muljačama za grožđe, koje imaju podesiv razmak valjaka, mogu uspješno krckati lješnjaci ako su kalibrirani.
 
Nazad
Vrh