Chat 7

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
@jevto
Jeli to opet na osnovu tvog 'logičkog' zaključivanja smatraš da je zanemarljiv broj IMT-jaca izvezen?
Ako bih ti rekao da je preko 8000 izvezeno na srednji zapad, ti bi opet rekao da je to nemoguće?
 
Ne znam,ali i 8 hiljada nije neka impozantna cifra za ekonomiju SAD.Opet ponavljam,da su SAD smatrale da im taj uvoz moze naskoditi u politickom ili ekonomskom smislu,oni bi ga zaustavili.Valjda se slazes da su nacionalni interesi uvek na prvom mestu?Ako su na drugom,to je vec izdaja....Uostalom SAD imaju preko deset bezbednosnih agencija koje se bave tim stvarima.
 
Jest dao im TITO DZABA da jebe ostale proizvodjače u jevropi!!
Ko i jugo ovde bio 10000usd a u USA bio 2600usd

Poslato čelo bašče uz pomoć 'levatora
 
Mirosti nema ja sta da planiram povodom toga ili ne. Ja inace volim istoriju i naucio sam da se ona ponavlja. Posto sam vec spomenuo pretke i turke oni su ih odavde u to vreme u kanate terali. Pa ti sam zakljuci sta ce kad tad da bude sa tim arapima. Necu vise o tome jer stvarno nije za forum.

Znam Aco, ali nisu Arapi osvojili u bici tu zemlju pa da ih kada ojačamo možemo opet bitkom terati.
Njima su naši 'legitimno izabrani predstavnici' prodali našu dedovinu pravdajući to 'dobrom investicijom'.
Ne verujem da se tvoje i moje mišljenje po tom pitanju razlikuje za dlaku, ali nisam siguran da ćemo mi ili naši potomci lako vratiti tu zemlju u naše vlasništvo.
 
Zar SAD i UK nemaju svoje proivodjace traktora,pa im treba neki "crveni".Senator Makarti bi toga ko to uveze na lomacu.:svinja:
Ne znam koliko je tamo otislo mozda neki zanemarljiv broj,cisto da se pokaze politicka korektnost.Neki ozbiljni izvoz da je bio,morao bi zasedati kongresni odbor da se utvrdi ruski uticaj:ppozdrav:

Kao što su uz Cadillac davali Yugo džabe, tako je i IMT išao uz JD ili Case!
 
Ubedjivao sam matorog da sve prodamo, zemlju kuću, mehanizaciju, stoku,da kupimo kuću u komšiluku koja je na golišavom placu ko naš 35ari, dignemo halu za radionicu i radimo koliko hoćemo a za ostale pare kupimo garsonjere u NS blizu centra i fakulteta, jednom mesečno odemo po kiriju i živimo ko mali Bogovi
Znam ljude iz sela koji imaju 20 garsonjera i 30 garaža za izdavanje u NS i boli ih tuki za cene, kišu,repro materijal za zemlju

Poslato čelo bašče uz pomoć 'levatora
Lepo radio si u pivari apatin ,pa si kupovao ili pisao akcije kad se prodavalo digao si 350000 evra jebote **greška i da si kupio 100 kj zemlje a tada si mogao ,danas 200 -230 po kj pa ti vidi gde ćeš se češkati a takooooo ti se jebe,ali ne srpska posla i sve ošlo u **greška a još tada se pitao kolega sa posla ,,kad će regres''
 
Позитивне стране социјалистичке Југославије је што је улагала у образовање, здравство, културу, дипломатију, прехрамбену индустрију, па и инфраструктуру. Али, за њеног живота створено је изузетно мало домаћих робних „брендова“. Што ће рећи, невелик је број готових производа који су представљали искључиви резултат домаће памети: шпорети на дрва фабрике „Милан Благојевић“ (популарни „смедеревци“), чувена јунетина „бејби-биф“ (енг. baby beef), шунка у лименци, „Бамбијев“ кекс „плазма“ (који се, ипак, разликовао по рецептури од италијанског „плазмона“), „Подравкин“ зачин „вегета“, „Фрукталови“ сокови, лосиони „Брион“ земунске „Далије“ и „Ралон“ загребачке „Неве“ итд.Истина, београдски „Клуз“ је шио одела за „Hugo BOSS“, „Прва петолетка“ из Трстеника је производила поједине делове за амерички „Боинг“ (енг. Boeing), а кикиндска „Ливница“ за амерички „Џенерал моторс“ (енг. General motors). Приличан број производа „Електронске индустрије“ из Ниша рађен је у кооперацији са немачким „Сименсом“ и холандским „Филипсом“, краљевачки „Магнохорм“ је некада производио термоакумулационе (ТА) пећи по лиценци немачке компаније AEG, производња „еурокрема“ горњомилановачке фабрике „Таково“ била је по лиценци италијанске „Гандоле“, кекс „јафа“ се производио у Црвенки (и још увек се производи) по лиценци британске компаније United Biscuits, аутомобили „голф“ су се склапали у сарајевској фабрици ТАС („Творница аутомобила Сарајево“) која је представљала заједничко улагање (енг. joint venture) УНИС-а и немачког „Фолксвагена“ (нем. Volkswagen), аутомобили „застава 750“ и „застава 850“ (популарни „фића“), као и „застава 101“, „застава 128“, „југо 45“, „југо 55“, „југо 60“, „југо 65“, „југо Америка“ и „југо флорида“ – рађени су по лиценци италијанског „Фијата“ итд. ИМТ (Индустрија машина и трактора) је најпре производила тракторе по лиценци америчког „Фергусона“ (енг.Massey Ferguson), да би тек производња модела трактора „IMT 555“ (1964), а затим и „IMT 575“ (1970) била делимично према сопственој документацији. Хеликоптери „соко-газела“ склапали су се по француској лиценци у мостарској фабрици „Соко“, док су по совјетској лиценци и по узору на тенк Т-72 произвођени тенкови М-84 и М-84А – њихова финализација била је у фабрици „Ђуро Ђаковић“ (Славонски Брод), а у производњу компоненти било је укључено око 240 југословенских предузећа. Укупни трошкови освајања производње овог тенка коштали су СФРЈ око три милијарде тадашњих долара (тачније 3.085 милиона америчких долара). Током 1980-х постојала је и мегаломанска идеја да се производи авион радног назива НА („нови авион“, „надзвучни авион“), без визије колико ће то да кошта и коме ће моћи да се прода у свету поред јаке конкуренције из САД, Совјетског Савеза, Велике Британије и Француске. Истина, југословенска грађевинска предузећа („Енергопројект“, „Енергоинвест“,„Трудбеник“, „Хидротехника“, „Аероинжењеринг“ и др.) изводила су значајне радове у несврстаним земљама попут Либије, Ирака, Индије, Кеније, Танзаније, Анголе и др (Садам Хусеин тј. Ирак рецимо добар део тих радова никада није ни платио). С друге стране, свеукупна робна размена са тим земљама није била толико велика као што се некима чини. Ево примера – 1981. године робна размена СФРЈ са земљама из Покрета несврстаних износила је тадашњих 4,5 милијарди долара, од чега се 45 процената (или око 2 милијарде долара) односило на југословенски извоз који су чинили опрема и машине, индустријски и прехрамбени производи, производи војне индустрије, док су истовремено југословенски увоз из тих земаља чинили нафта, памук, кафа, јужно воће, кожа итд. Иако је тржиште Покрета несврстаних тада обухватало 55 процената светског становништва (радило се, ипак, о земљама „трећег света“ и земљама у развоју), извоз СФРЈ на то тржиште износио је мање од четвртине њеног годишњег извоза. Поређења ради, званично прокњижене девизне дознаке током 1981. износиле су 2,04 милијарде долара.

Дакле, добар део фирми и фабрика за чије поризводе су купљене лиценце од реноминраних светских произвођача, није након тога искористило шансу да на бази пренетог знања (енг. "know how") и технологије уложи средства и време у развој и након одређеног броја година развије и пласира сопствене "оригиналне" производе које неће бити пука копија (или нека "блага" надоградња исте) већ квантитативни искорак унапред ("живело се врло често на старим ловорикама").Како тај процес (где почињете са врло ниског ступња развијености, развијате своју индустрију прво преко производа за које је купљена лиценца, а онда следи и сопстевени развој) треба да изгледа може се видети лепо на примеру Јужне Кореје.Небојша Катић је о томе како је ова земља од земље на "рубу пропасти" постала један од "азијских тигрова" написао врло поучан текст.


Највећи део пословне елите је у затвору. Хапшење су избегли само они који су се случајно затекли у иностранству, или су на време опоменути да се хапшења спремају.Реч је о Јужној Кореји непосредно после државног удара (ненасилног војног удара) који је 16. маја 1961. године извршила војна хунта предвођена генералом Парк Чунг Хијем.У периоду који је претходио државном удару, Јужна Кореја је била у економском смислу пропала држава, на самој ивици глади и социјалног безнађа, држава без самопоуздања и самопоштовања, огрезла у корупцији и некомпетентности политичара и државне администрације (звучи вам познато однекле?).Боравак (тајкуна) у затвору није трајао дуго, тек неколико недеља, и већ 30. јуна су сви пуштени – уз један, не баш тривијалан услов. Сви су потписали уговор са државом у коме су се обавезали да ће сву имовину дати држави када и ако то буде потребно за националну обнову.Исту изјаву су потписали и тајкуни који су се затекли у иностранству. Претња конфискацијом и национализацијом имовине служила је као моћна дисциплинска и контролна мера.Локални тајкуни су све до војног удара своје богатство и моћ градили у пословима са државом, тамо где држава може арбитрарно давати и ускраћивати, поклањати или продавати испод цене, намештати тендере итд. Тајкуни су се бавили грађевинарством и некретнинама, финансијама и трговином. Производили су тек понешто што није захтевало висок технолошки ниво, па и то само за домаће тржиште. Тајкуни нису ништа извозили и нигде се нису сусретали нити одмеравали са иностраном конкуренцијом. Како би то рекао бивши гувернер НБС (Дејан Шошкић) у српском контексту, они нису били у стању ни пеглу да произведу, мада су производили богатство за себе.Генерал Парк, тврди националиста, није своју државу видео као економску колонију којом влада страни капитал, нити је у страним инвестицијама видео велику врлину. Јужна Кореја је одредила стратешке гране које жели да развија, а своје тајкуне је присилила да буду носиоци тог развоја. (...)Тим чином је започело индустријско подизање Јужне Кореје и фантастичан економски раст који није дошао преко ноћи и који је планиран и стратешки усмераван. Један стуб тог фантастичног успеха је чинила способна, пажљиво бирана администрација у којој је владала готово војна дисциплина. Други стуб су чинили локални тајкуни. Од 1961. године до данас, Јужна Кореја је превалила огроман пут и постала индустријска и економска велесила. Од нације која није умела да направи ни пеглу, постали су нација која је у самом технолошком светском врху.“ (Небојша Катић, економиста и пословни консултант из Лондона, 21. мај 2013. године, блог на порталу http://nkatic.wordpress.com/)
 
Ali ga zato desetak NSA agencija prati da ne ugrozi svojim komunističkim poreklom nacionalne interese USA, tako da je za sada njegova upotreba dozvoljena u manjem obimu..
 
Hteo sam slikovito da Vam prikazem da je prva stvar iznad svega za svaku ozbiljnu drzavu nacionalni interes,verujem da to svi casni ljudi razumeju.U nasoj zemlji trenutno postoje neke poteskoce,ali ipak to ne znaci da je stvar gotova.Tako da ......samo Vas posmatram.:cvetic:
 
Poslednja izmena:
Pa nego kako, kad je IMT-ova logika otpisite nam dug mi smo prodavali i po 42 000 traktora (uhvatili se za tu '88 ko zvezdasi za Bari) i ti traktori su u proseku 10 godina stari sad ce narod da ih menja samo jos neki lep kredit da im se da i plug na poklon i eto ga IMT opet u svakoj kuci, crveni se iza ugla, kad ono prosecan Srbin otkrio cari uvoza i polovne "zapadne" spijune :osmeh:

IMT je uspeo da seljak spasi konja i volova, dalje od toga nije odmakao i to je cinjenica, kakvi se traktori vize i prodaju prosto da te bude sramota sta nas narod tako zdusno brani.

Sve zagovornike IMT treba jednu sezonu staviti u neki moderan traktor,pa kad izadje odmoran i nasmejan sam ce da ga zapali, mada moze se to reci i za Breznjeva, ali mnogo je dve svetinje napasti u jednom danu :osmeh:
 
Kao da narod ne zna sta je bolje, ne mora da proba
U Macvi je prosek ispod 5ha obradive zemlje po domacinstvu i ti sad objasni sta taj macvanski prosecan domacin da kupi
traktor od 50000e :sta:
 
Gde se ovi gase, kao da mi neznamo šta je bolje ali za to treba imati ekonomsku oprvdanost. Samo da napomenem da nikad nisam bio vlasnik IMT traktora.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh