Помаже Бог!
Зовем се Игор,
Пре две године смо моја драга, наш син и ја преселили из Београда у нашу кућу подно Авале на 10,57 ари плаца и почели да живимо сан.
Није лако, али данас имамо два певца, осам кока (можда у току овог дана буде још, идем у Болеч на пијац са оцем да набавим), једна кока нам лежи на једанаест јаја.
У дрвљанику товимо десет ћуркица и већ имају пету недељу.
Ту су и два џукца, мешанац Блеки и АСТ Цица.
Покушавамо да све што узгајимо да урадимо органском методом. Прошлог лета смо се одвалили чери парадајзом из наше баште. Надам се и ове ће тако да буде.
Иако немам због посла много времена и све зна да буде поприличан напор, задовољство да поједеш нешто што си сам узгајио је неописиво. О квалитету не желим ни да говорим.
Намеравамо да држимо и препелице и куниће, можда и козе, али - то ће морати да сачека.
Испод нас се налази запарложено, добрано парче земље и размишљамо да га закупимо и пријавимо газдинство. То су планови, жеље. Како Бог да.
Кад год преко ограде бацим неку грану или понеки камен на ту њиву, док радим у леји или око куће, кажем тихо:,,Да Бог да, да те нашао док будем башту радио или пластеник дизао или косио или...''.
И зато поштовани форумаши, само преглед тема на Пољоинфо сајту, ми изазове трнце и активира пундравце те станем да се врпољим од нестрпљења да и ја дођем до нивоа до којег су давно дошли многи искусни другарице и другари на форуму. Има шта и да питам, биће и да се пише. За сада упијам знање кога су ове странице препуне.
Надам се да ћемо се лепо дружити.
Свако добро свима!
Игор, Раковица Село
Зовем се Игор,
Пре две године смо моја драга, наш син и ја преселили из Београда у нашу кућу подно Авале на 10,57 ари плаца и почели да живимо сан.
Није лако, али данас имамо два певца, осам кока (можда у току овог дана буде још, идем у Болеч на пијац са оцем да набавим), једна кока нам лежи на једанаест јаја.
У дрвљанику товимо десет ћуркица и већ имају пету недељу.
Ту су и два џукца, мешанац Блеки и АСТ Цица.
Покушавамо да све што узгајимо да урадимо органском методом. Прошлог лета смо се одвалили чери парадајзом из наше баште. Надам се и ове ће тако да буде.
Иако немам због посла много времена и све зна да буде поприличан напор, задовољство да поједеш нешто што си сам узгајио је неописиво. О квалитету не желим ни да говорим.
Намеравамо да држимо и препелице и куниће, можда и козе, али - то ће морати да сачека.
Испод нас се налази запарложено, добрано парче земље и размишљамо да га закупимо и пријавимо газдинство. То су планови, жеље. Како Бог да.
Кад год преко ограде бацим неку грану или понеки камен на ту њиву, док радим у леји или око куће, кажем тихо:,,Да Бог да, да те нашао док будем башту радио или пластеник дизао или косио или...''.
И зато поштовани форумаши, само преглед тема на Пољоинфо сајту, ми изазове трнце и активира пундравце те станем да се врпољим од нестрпљења да и ја дођем до нивоа до којег су давно дошли многи искусни другарице и другари на форуму. Има шта и да питам, биће и да се пише. За сада упијам знање кога су ове странице препуне.
Надам се да ћемо се лепо дружити.
Свако добро свима!
Игор, Раковица Село