Objekti za smeštaj mehanizacije

Kako planirate izvlaciti robu? Isto sa tim transporterom koji je na slici?

Poslato sa LYA-L29 uz pomoć Tapatoka
 
Ko ti je radio projekat ?Koliko je koštalo(projekat) Meni treba neki projekat za objekat gde se obavalja prerada hrane pa ako neko zna da prporuči biro ili arhitektu koji je u materiji neka javi.
U suštini nije ništa komplikovano samo treba obratitit pažnju na detalje iz pravilnika (tipa visina 3 m,osvetljenje...itd) samo nisam siguran da li treba da ima neku licencu.
Ako ima neko bliže informacije bio bi zahvalan.
 
Raspon 10 metara,isto ide i na 12 do 15m,a razmak nije svuda isti,ima 7-4-5 metara...a sto se tice projekta,tu je radjena krovna kontrukcija od flahova i L profila...tako su zahtevali,mada sam ja vise za cevi oduvek bio-ali sta je tu je.

- - - - - - - - - -

2r26ooh.jpg
[/IMG] Ovde si napravio ozbiljnu gresku-trebao si izbetonirati donji deo zida u visini od barem 50 cm...upravo zbog telehendera,ako nista drugo.ovako cim se malo bude dirnulo pri utovaru,puca i otpadaju komadi bloka,pa se kasnije tu zavlaci kojekakva gamad i slicno.
 
Ko ti je radio projekat ?Koliko je koštalo(projekat) Meni treba neki projekat za objekat gde se obavalja prerada hrane pa ako neko zna da prporuči biro ili arhitektu koji je u materiji neka javi.
U suštini nije ništa komplikovano samo treba obratitit pažnju na detalje iz pravilnika (tipa visina 3 m,osvetljenje...itd) samo nisam siguran da li treba da ima neku licencu.
Ako ima neko bliže informacije bio bi zahvalan.

projekat je radio arhitekta iz Panceva, izaslo je oko 1700 evra, gradjevinska dozvola, s tim sto se dodatno placa oko 3 evra po kvadratu da ti napisu sta od materijala ide, onda imas nadzorni organ 3% od vrednosti objekta... dobro se raspitaj imas raznih cena u zavisnosti od velicine objekta, preko 200 kvadrata je skuplje a ispod je jeftinije, raspitaj se dobro... predao sam za papire u avgustu 2017, a dozvolu u februaru...

- - - - - - - - - -

Raspon 10 metara,isto ide i na 12 do 15m,a razmak nije svuda isti,ima 7-4-5 metara...a sto se tice projekta,tu je radjena krovna kontrukcija od flahova i L profila...tako su zahtevali,mada sam ja vise za cevi oduvek bio-ali sta je tu je.

- - - - - - - - - -

2r26ooh.jpg
[/IMG] Ovde si napravio ozbiljnu gresku-trebao si izbetonirati donji deo zida u visini od barem 50 cm...upravo zbog telehendera,ako nista drugo.ovako cim se malo bude dirnulo pri utovaru,puca i otpadaju komadi bloka,pa se kasnije tu zavlaci kojekakva gamad i slicno.
to mi je nekako mnogo slabo za 15 m... sa ovom od 100x60 i 120x60, kad je podignuto u vazuh, ja kad sam video kako se to uvija u momentu sam se preznojio... Nisam nigde video da je izlupano od utovara... barem ovde po selu, jedino ako je taj sto tovari sivonja...
 
milanche87 lepo si napisao , platio si odredjenu sumu , da bi 4x vise ustedeo . Ali u nsem narodu tesko je da se plati ta suma , lakse je i 5x vise izgubiti , nego platiti skolovanog coveka za savet .
 
Могао си да идеш без проблема 100х80х5мм, мада и ових 120х60 је за тај распон одговарајућа димензија цеви, само што бих ја обрнуто радио, доњи појас од 120х60, а горњи од 100х60, зато шт осе у доњој зони обично јављају веће силе, а самим тим и веће димензије штапова, док у горњој обично буду мање па иду мањи или пак исте димензије штапова... а то извијање се урпаво и догодило јер су обрнуте димензије елемента, тачније доњи појас је значајно слабији од горњег услед мањих димензија истог....

Ако је архитекта радио онда ни не чуди како је урађено, јер они нису ни имали предмет који се зове челичне конструкције, већ су имали обједињени предмет који је чинио основе металних и дрвених конструкција, а статика конструкција им је била на нивоу моје мале статике или механике где су се училе основне ствари из касније статика конструкција...
 
Imam proracunati krovni nosac na 15m . Ako nekog zanima neka mi se javi . Sa ovakvim stvarima nema sale sve ovo lepo deluje , ali bez proracuna nista to nije sigurno.

Svi mi možemo iz nekih svojih ili tuđih iskustava nagađati jel nešto preslabo ili prejako ili pak taman. Kad se napravi statički proračun ( u skladu s važećim propisima), tek onda možemo govoriti o optimizaciji konstrukcije.
 
Могао си да идеш без проблема 100х80х5мм, мада и ових 120х60 је за тај распон одговарајућа димензија цеви, само што бих ја обрнуто радио, доњи појас од 120х60, а горњи од 100х60, зато шт осе у доњој зони обично јављају веће силе, а самим тим и веће димензије штапова, док у горњој обично буду мање па иду мањи или пак исте димензије штапова... а то извијање се урпаво и догодило јер су обрнуте димензије елемента, тачније доњи појас је значајно слабији од горњег услед мањих димензија истог....

Ако је архитекта радио онда ни не чуди како је урађено, јер они нису ни имали предмет који се зове челичне конструкције, већ су имали обједињени предмет који је чинио основе металних и дрвених конструкција, а статика конструкција им је била на нивоу моје мале статике или механике где су се училе основне ствари из касније статика конструкција...
Kod nas u selu, jedna firma je radila dosta hangara, sve je uradjeno tako da gornji pojas ide sa jacim profilom... a i meni je logicnije da gornji pojas trpi opterecenje...
 
Ja ipak mislim da je galicije u pravu. I armirani beton kad radiš armatura se stavlja u donju zonu betona jer tu deluje najveća sila...

Послато са SM-J530F уз помоћ Тапатока
 
Aj i ja da se ubacim. Koliko znam ispravno je i bolje da u doljnjem delu idu jace cevi. Jedino se ne slazem da bi u ovom slucaju bilo bolje da su isle cevi 100x80 umesto 120x60. Ako im je ista debljina zida usteda u kilazi ne postoji, a 120x60 bolje nosi.
 
Galiciju mnoge poruke u ovoj temi ne mogu da osporim. Vidi se da je pravi gradjevinac, naročito po konstantnom pljuvanju arhitektonske struke, što je odlika velikog broja gradjevinskih inženjera, naročito onih neostvarenih u svom poslu.
 
Ovde ima toliko debila da je to cudo. Dodje mi da povracam sta sve ovde ne procitam. Ladno likovi znaju bez dana obrazovanja sta je po njima logicno u resetkastom krovnom nosacu. Cak se polemise koja je strana deblja a koja tanja , a ako neko iskopira neciju glupost svi ostali postavljaju pitanja koliko je sta debelo itd.
 
Nije sramota neznati ali je sramota lupati gluposti u oblasti koja nije nam poznata , to je isto kao kad Jelena Karleusa deli svoje misljenje o vakcinaciji dece u Srbiji. A i ovaj naso arhitektu koji mu napravio projekat bez inzenjera ( bez proracuna krovne konstrukcije ). Ja to jos nisam cuo. Ali eto nazalost ima svasta. Cena proracuna krovne konstrukcije je oko 200e.
 
A sto bi to radio?

Зато што имаш увек више могућности при избору материјала...Некада са тим избором можеш да уштедиш фине новце...


Права наука долази у бетону, а челик он је само увод у све то...

- - - - - - - - - -

Дарко, немам ја ништа против архитеката, само кажем да они по правилу и да је нормална држава не би радили те прорачуне јер за то нису школовани, а ни ја као грађевинац не бих могао да радим њихов посао, нити ми гражевинци радимо њихов посао, јер нисмо имали нити један њихов предмет. Они су имали наше да би могли угрубо да знај када нешто дизајнирају да ли то моеж да стоји или не и да имају колико толико слику о томе. Мада често иду из крајности у крајност ради естетике...
 
Nazad
Vrh