Ruska Dženerika

rosuljac je napisao(la):

stenly koji cu da vadim jer je najvece sranje koje je zadesilo srbiju za nista nije dobra

Kliknite za proširenje...

Zašto nije dobra?

A za sta je dobra reci mi posto meni ne ide u glavu zasto je siriti ? Sa par profesora tj nekim docentima i asistentima sa kojima sam imao prilike da pricam u par navrata u skorije vreme jer sam se opasno zainteresovao za sljuvu kazu da je ona glavni krivac za propast Srpskog sljivarstva i nase pozegace, jer je navodno uvedena kod nas jer je otporna na sarku a daje velike plodove i onda su je masovno sadili i snizili kvalitet plloda ( eto trudih se da citiram ) . Po meni je bljutkava ( bezukusna ) , nisam imao dobru rakiju od nje nit pa kolicinu , nisam uspeo da je prodam kozum osim na pijaci za pekmez ( mada leptoica i najbolja je sigurno tu siju za klasu i za konzum i za susenje i za pekmez ) a za rakiju rodna. Te zaista ne vidim razloga da ne obnovim stari zasad retko sadjen 6x5 m sa nekom sortom gusce sadjenom. Jos ako drzava da para za sadnice. Posto ne racunam nikad rad moj ko pare tako da...

Stenlej glavni krivac za propast srpskog šljivarstva? Ovo još nisam čuo. Šarka je desetkovala Požegaču, Savku i njima slične na svim prostorima i to je opšte poznata stvar. Ne vidim razlog zašto bi to bio Stenli. Da je otporna na šarku, jeste, da je otporna na moniliju, nije. Ne daje velike plodove, nego plodove srednje veličine. Ako si se već potrudio da citiraš, objasni kako to "masovno sađenje neke sorte snizi kvalitet ploda"?

Bljutkava nije (jeste ako zelenu ubereš), nego je sočna i slatka. Meso je izrazito žuto i lako se kala (vadi košpa). Ako porediš Rodnu sa Stenlejkom, Rodna je izrazito vodena i ima veći procenat šećera. Rodna nije bolja za pekmez jer traži mnogo duže ukuvavanje, a iz iskustva, vremenom mnogi traže Stenlej, jer je u pitanju pekmez a ne džem.

Ako govorimo o konzumnoj potrošnji - prodaji, Rodna nije "ugledna" kao Stenlej, jer se o postojanosti maška ne mogu skoro ni upoređivati, kod rodne je baš nepostojan.

Ljepotica ima zelenkasto-žuto meso, i kiselkasta je sorta veoma podložna truljenju ako se ne štiti (o pucanju kore ili mrazopucu je posebna priča, veoma je sklona sušenju od 4 godine pa na dalje).
Najbolja ima veoma krupan plod, postojan, ugladan sa dobrim maškom, ne truli, ali je "spužvast" djelimično opor i fali joj svježina za razliku od drugih.

Zaključak,

Konzum (po ljepoti) - Najbolja, Stenlej, Ljepotica
Konzum (po okusu) - Rodna, Stenlej, Ljepotica - ko voli.
Rakija - Rodna, Stenlej
Pekmez - Stenlej

Rodna je veoma sklona oboljevanju šarkom (plod opada poluzelen), dakle jedini lijek čupanje, zna alternativno rađati, nije ugledna za prodaju kao stona jer ima siniji plod i nepostojan mašak. Sa monilijom Stenleja se već može doći u kraj fungicidima, redovno i obilno rađa a još nisam čuo da je sklona alternativnom. Mana Stenleja je i pucanje ploda. Ljepotica je kiselkasta, sklona mrazopucu i vrlo često dolazi do sušenja stabala u kasnijim godinama (čitaj, svake godine dosađuj novu). Najbolja je veoma krupna, rijetko rađa, ugledna kao stona, ciljano za rakiju nije rješenje, a za sušenje bi se moglo diskutovati.

stenly nije unistio pozegacu niti je on kriv za njen nestanak jedino sto ga vezuje za pozegacu je to da kada je je pozegaca dozivela svoj fijasko (a i da nije sarke dani bi joj bili odbrojani i danas ona ima kod nas lokalni znacaj tamo gde je uopste ima) je taj da je on bio otporniji na bolesti alli i krupnijeg ploda pa je zauzeo njeno mesto isto kao sto danas druge sorte potiskuju stenly-a
@vocar
ovo gore bi bilo to sto si napisao mogu da dodam samo za najbolju da je najatraktivnijeg izgleda i da stize kada na trzistu ima malo sljive u ponudi oko 10-15 avgusta dobro podnosi transport i lagerovanje koji su u sustini najbitniji( sto je jedan od razloga zasto je i lepotica postala toliko rasprostranjena) ali i najproblematicnija sorta mnogo se tesko brani od sl. smotavca a ima problem da joj u slucaju kise pred berbu dolazi do pucanja kostice i pojave smole oko iste pa kao takav nemoze da se proda kao stona sorta.
sad neznam dali je ovo po tvom ukusu napravljena tabela ukusa i izgleda ili je to neko oficijelno istrazivanje, po meni stenly kao stona sorta sljiva i nije nesto i trgovci ga uzimaju samo zbog niske cene pa dobro zarade na njoj kada je prodaju kao konzumnu. ima je zasadjene po celom svetu pa bi trebalo da se izbegava sadnja . ali to neznaci da nevalja kao sorta vec da sadnjom stenly-a se posluje na granici isplativosti. mozda se dogodi jednog dana kada mi budemo starci ovde na ovom forumu o stenly-u pisu samo nostalgicari kao danas o pozegaci.

ovu rusku dzanariku treba saditi gde god se nadje slobodno mesto..poprskao sam je dva puta i rodila je nenormalno..vec pocinju grane da pucaju od tereta. valja se trresti i brati ovako zelena jer inace ode sve u propast. prosle godine se polomise a roda je bilo 3 puta manje nego sada..po krupnoci prevazilazi cacanku viskorodnu koja se i nije nesto kod mene pokazala, jer sam iz neznanja llose formirao krosnju i preprosle godine se polomise i niakkoa da se oparavi..pozegaca je otisla u istoriju..dobro je imati po neko stablo za dzem i nista vise..bar tako mislim iz iskustva..

po krupnoci prevazilazi cacanku viskorodnu koja se i nije nesto kod mene pokazala

Kliknite za proširenje...

Valjalo bi nesto razdvojiti.
Dzenarika je dzenarika a sljiva je sljiva. Dve vocne vrste i ne znam odakle ovakvo poredjenje da je neka dzenarika krupnija od neke sorte sljive. Isto kao kad bi smo kvalitet neke sorte jabuke dokazivali time da je krupnija od neke sorte kruske.
Dzenarika kao vocna vrsta je manje vredna od sljive, manje proizvoda se od nje moze dobiti, manja je potrosnja u svezem stanju, i naravno kao takva jeftinija. Zbog toga sto je manje vredna selekcionari ne obracaju previse paznje na nju pa kod nje nema novih sorata jer to nije zanimljivo ni za koga.

A evo i ovde se pkrece pitanje da lije stenlej upropastioo ili spasao srpsko sljivarstvo
Naravno da ima zagovornika i jedne i druge teorije ali istina je kao sto to cesto biva negde na sredini.
Tacno je da je stenlej prosecnog kvaliteta, ni u cemu nije najbolji, ali za sve moze da posluzi. Ali samo toliko - moze da posluzi. Sorta kompromisa. Nerado je uzimaju ali je uzimaju za susenje, nerado je uzimaju ali je uzimaju za konzum, nerado ali ipak uzimaju za rakiju, jer za svaku upotrebu pokazuje ozbiljne mane (u suvoj se odvaja vrh kospe pa ju je tesko iskosticavati ili se taj deo cesto nadje medju zubima a to potrosaci ne vole, u rakiji se jako oseca miris na kospu, u svezem stanju postoje sljive ciji ukus trziste radije bira pa se stenlej sa njima mora nositi tako sto ce biti jeftiniji) Ali, pored svih navedenih mana ostaje cinjenica da se pojavio u trenutku kad je sarka pocela da hara. Zagovornici teorije stenlej-spasilac, upravo to uzimaju kao dokaz svoje teorije. Njihovi oponenti kazu da je bolje bilo da se nije pojavio jer bi se intenzivnije radilo na nekoj adekvatnijoj zameni za pozegacu a ovako je jedna prilicno osrednja, ili ispod toga, sorta prihvacena kao vodeca.
Ko je u pravu verovatno se nikada nece utvrditi ali cinjenica je da vreme stenleja prolazi.

@krcinac, nije istraživanje, nego lični stav.

Stenlej nije vrhunska šljiva, ali za razliku od drugih sorti je uniformnog kvaliteta i nema nekih velikih odstupanja iz godine u godinu što se tiče prinosa i kvaliteta ploda, zato je opšte prihvaćena. Niska cijena je i iz razloga jer sazrijeva u vrijeme kad najviše ima šljive na tržištu. Lično poštujem ovu sortu jer nikad nisam imao problema sa njenim plasmanom, a prinos i kvalitet su zadovoljavajući.

Zar ima ljudi koji kupuju džanariku bilo za jelo ili rakiju? Interes industrije razumijem.

Nije dženarika u celom svetu potcenjena kao kod nas:

http://en.wikipedia.org/wiki/Mirabelle_plum
http://www.fruitipedia.com/mirabelle_plum_Prunus insitia_var_syriaca.htm
http://sindikat.shootboard.com/t647-mirabela

svi smo u pravu a da se vratimo na dzenku a raspravu o sljivi prebacimo u njen topik ?

Nasao sam http://mavmrasadnik.com deo teksta :

Sorte krunoplodne džanarike Krimskaja šoltaja - žute, Krimskaja 31 - crvene i Krimskaja crna - crne boje ploda imaju prosečnu masu ploda preko 40 g, oblik ploda okrugao, ukus nakiseo. Plodovi su pogodni za svežu potrošnju i preradu u sokove, kompote i džemove najvišeg kvaliteta. Džanarika je najstarija voćna vrsta Balkanskog poluostrva. Plodove najvišeg kvaliteta daruje bez ikakve hemijske zaštite.

Razmak sadnje : 5 m x 4 m

Kliknite za proširenje...

i vremena zrenja

Nek si ovo postavio i napiao, hvala ti posto ja sa ovim pedhodnim profesionalnim sljivarima ne mogu da se objasnim.
Samo dzem da pravim od Dzenarike mislim da se isplati.
Postavio sam zasad od 500 stabala Krimske zolte, pa koliko god bude bicu zadovoljan samo da ne prskam.
Imam i 15-tak kosnica tako da je za mene Dzenarika ok vocka.

jel zna neko onaj vic kad se lala davio... salim se , sto bi narod rekao svakom svoje. nismo mi nista lose mislili a najgore od svega bi bilo da nas jos neko i slusa.
a ova tabela gore nije tacna

Ja sam samo citirao, teskt sa sajta rasadnika, postavio i izvor citiranja kako nalaze forumski bonton, u sadrzinu nisam ulazio. Poceo sam da pisem na ovoj temi iz razloga da ni meni samom nije jasno kako ljudi a reko sam vam ima ih puno u mojoj okolini imaju finansijsku konstrukciju koja je isplatljiva sa Dzenerikom ? Do sad nisam uspeo da nadjem ni sam dovoljno razloga za to. Imam mozda parcelu koja mi je daleko i koju nisam mislio da uopste zasadjujem ima pozegace stare na njoj koja treba da se vadi, pa eto interesujem se ako zaista zahteva minimum obrade i hemije sta me kosta da posadim i uz minimum rashoda kolki god da je prihod dobar je. Pogotovo sto nebih imao vremena da tu parcelu obradjujem da je neka zahtevnija vocna vrsta. Dakle il ce vremenom posto je oko nje vec sve uraslo u bagrem i ona postati bagrem, ili da se posadi dzenerika pa kolko ima nek ima.
Inace sto se tice zasada razmisljam o stonoj sljivi pre svega za konzum i za hladnjacu.

Druže rosuljac, ništa što se prepusti samo sebi ne može da uspije, pa ni ta džanarka.
Sve traži rada, ako se traži i uspjeha u projektu. Zanima i mene ta financiska konstrukcija oko nje.
Ako saznaš od tih ljudi, prenesi nam informacije. Ako razmišljaš o stonoj sorti, mislim da džanarika
nije za to, ima dosta razloga a najvažniji što nije popularna na tržištu ili se varam?

idem jutre da pricam sa njima i da vidim sta je. OD radova prskali jesenje i prolecenje pre cvet i to je nece vise mada kaazu i to mnogo. Imaju zaradu kazu... komsije su a idem na patericu od sv. Nikole zimskog pa ce pitam ( na zenu rod neki ) . Pazi ja da radim nebi imo racunicu opet kazem ! Al da malo rade oko nje malo rade imaju druge mnogo profitabilnije vrste maline i sl. pa ovo dodje ko bonus neki. Mene zanima dl bi moglo da se radi i manje od toga cak pa nek da i 200kg dosta je ako se nista ne radi. Kapiras. Bolje da da bas i 1000din nego da uraste u bagrem

Posadio sam 500 dzenarika. sada im je treca godina, pocela je sa rodom, ima na svakoj od 5-10 plodova. Racunam da u 6-7 godini bude po stabu 800-1000 dinara. Pa na 500vocki jer nije to normalno da meni ostane kad sve platim 3000 eura. Bez prskanja uz malo zalaganja oko njih. Naravno da nemozes ziveti od toga, ili zaraditi veliku lovu, ali godisnje da ti neko stavi 3000 eura u dzep nije ni malo. To je skoro 300e mesecno. Pa ja neznam to je jedna penzija dobra koliko se ja razumem u racunicu. I kosim 1,45 trave za ovce tri puta godisnje.

optimizam je cudo. uzmi papir i zapisuj sve radove u tom vocnjaku sve troskove tu uracunaj i svoj rad i rad masina to pocni da zapisujes odmah pa nam sledece godine u avgustu reci koliko je bilo zarade i troskova valjda ce biti sledece godine veci rod to nemoras da uradis zbog nas ali uradi zbog sebe da znas na cemu si . ispada da ja samo namilam i nemam poverenja u tu racunicu ali je ti garantujem da tih 500 dzenerika nece nikada ali bas nikad da donesu 3000 evra. zamisli da kazem posadio sam 1600 sadnica rane one ce u 6-7 godini da mi donesu po stablu 10 000 dinara na 1600 stabala 16 000 000 jer nije to normalno da ja toliko zaradim racunam da je rana deset puta skuplja od dzenerike koliko u sustini i jeste 10-15 puta naravno moze se i ziveti od toga ipak je to mesecno oko 13 500 evra ....... da ne idem sad na siroko jednostavno nemoguce nemoguce.. ja neznam kako si ti dosao na tu racunicu i jos uvek nemogu da vidim opravdanost gajenja neceg sto nece nikad da bude placeno a ni da mi razlog bude "pa nisam morao nista da ulazem pa i ako nemam dobit nije ni bitno" ko hoce da se bavi poljoprivredom i vocarstvom mora da to radi kako treba i da se posveti tome jer nema vocar sam ali samo malo kad se bere ono ostalo bi da budem gospodin.
ne kazem da netreba da se sadi ta vocka i ja bih je posadio kada bih imao 150 hektara i novca da kupim kombajn za berbu (ne onaj nas tresac) e tako bih posadio i onda bih imao nekakakvu zaradu . ovako niti imam zemlju da neznam sta bih sa njom a ni para za skupe masine

krcinac je napisao(la):

...ipak je to mesecno oko 13 500 evra....

Kliknite za proširenje...

Vrlo dobro objašnjeno krcinac. Što narod kaže "nema ljeba bez motike".
Sve što se prepusti slučaju u voćarstvu ili poljoprivredi, osuđeno je na propast. Itekako sve stavke treba baciti na papir, tad čovjek jedino može da zna da li mlati praznu slamu i isplati li se uopšte raditi. Naravno, stvar velikih brojeva je opet nešto sasvim drugo.

Svi koji se zaista bave vocarstvom i od njega zive sigurno znaju bar za jedan slucaj zapustenog i napustenog vocnjaka entuzijasta koji kalkulaciju izvode na nacin kako to radi Sapcanin.
Sapcanin, nista licno, pisem samo ono u sta sam uveren i ono u cemu imam iskustva. Ako se tvoj slucaj pokaze kao ispravno razmisljanje ja cu ti prvi cestitati ali to se jos nigde nikada nije desilo.
Ako bi 500 stabala dzenarikre donosilo 300 evra mesecno zasto ne bi posadio 1000 pa imao 600? ilikoliko bi trebalo da donese 500 stabala neke druge skuplje vocne vrste?evo ja imam preko1000 stabala voca u punom rodu ne racunajuci mladje i zasto ja ne mogu da imam 1000 evra mesecno ciste zarade a radim sam sve sto se moze, placam radnike samo onoliko koliko moram a to je samo berba, imam nesto mehanizacije, mislim da znam nesto o proizvodnji voca, svaki dan sam u vocnjacima...gde gresim?

Pa sadi džanariku ironmane. Zaboravi sve što si do sada znao.

Ako Sapcanin uspe i hocu
A komsije smo, pomocice mi sigurno