najaci si na forumu,ima te odasvud.Bosanac iz srca Šajkaške Vojvodine a pomalo i Slavonac?
1968.g.Deda po ocu se odselio u slavoniju(Ledenik-Našice),a deda po majci u Šajkaš.Srećom moj otac otišao za starcom.Sad smo opet većinom svi u Vojvidini
Šećerna repa 2018
- Začetnik teme nikola indjija
- Datum pokretanja
1968.g.Deda po ocu se odselio u slavoniju(Ledenik-Našice),a deda po majci u Šajkaš.Srećom moj otac otišao za starcom.Sad smo opet većinom svi u Vojvidini
pomalo se salim,ali volim i cenim kad to neko sve kaze1968.g.Deda po ocu se odselio u slavoniju(Ledenik-Našice),a deda po majci u Šajkaš.Srećom moj otac otišao za starcom.Sad smo opet većinom svi u Vojvidini
nezameri mi na grubim salama sa Bosancima
nikola indjija
Član
Danas oprskao 6 put opus tim i nadam se poslednji put.
Dejaaa
Član
Mico za sv.Nikolu si mislio?
nikola indjija
Član
- - - - - - - - - -
[video=youtube_share;3YtidrozYWU]https://youtu.be/3YtidrozYWU[/video]
Dejaaa
Član
Koliko prskanja toliko vagona,tako Nikola?Sutra 5 tretman dakoflo i sekvenca ful doza a mozda i jace
Ima i losijih digestija. Danas 7 uzoraka najniza digestija 12,55 najviša 14,45, a ostale oko 13,5.
Prosle nedelje uradili smo par uzoraka za van der have digestije uglavnom preko 18, bio jedan uzorak i preko 19.
Srem 7 uzoraka digestija oko 16, analize uradjene u ponedeljak.
Prosle nedelje uradili smo par uzoraka za van der have digestije uglavnom preko 18, bio jedan uzorak i preko 19.
Srem 7 uzoraka digestija oko 16, analize uradjene u ponedeljak.
Nesto mi neobican tvoj Holmer, jesi mu to stavio velike retrovizore ?
zeljko025
Član
Ma ubacio mu još jedan par točkova
Velike retrovizore. Nego sta. I skino tockove s tarupa i prebacio iza. Kako nevidis
Sent from my Mi A1 using Tapatalk
Dobio sam par pitanja od pokrajinskog sekretara. Izdvojio bih jedno i moj odgovor.
5.Da li se ukiodanje kvota za šećer u EU odrazilo na naše tržište I proizvodnju slatkog korena ? NA koji način po Vama možemo povećati konkuretnost u proizvodnji slatkog korena da budu veći prinosi , veća digestija I sadražaj saharoze ? Koji je prosek ovih parametara u NEmačkoj I FRancuskoj ? Koji je potencijal NS sorti šećerne repe za ove parametre u proizvodnji ?
Mislim da za sada nije direktno, ali se odrazilo kroz cenu šećera na svetskoj berzi, koja je u padu već nekoliko godina. Pretpostavljam da će se odraziti kroz smanjen izvoz našeg šećera u EU, pogotovo što su površine pod šećernom repom povećane u EU nakon ukidanja kvota. Jedina nam je uteha suša koja je pogodila celu severnu i zapadnu Evropu, pa ove godine neće doći do povećanja proizvodnje šećera u EU.
Po mom mišljenju konkurentnost možemo povećati poštovanjem osnovnih agrotehničkih mera, prvenstveno plodoreda i ako mogu da napišem utvrđivanjem najpogodnijih reona za gajenje šećerne repe. Mislim da državni aparat tu može značajno da doprinese, jer se velika većina površina pod ovim usevom zasniva na zakupljenom državnom zemljištu, te bi stroga kontrola plodoreda dala rezultat. U prilici smo da vidimo površine na kojima se u tri godine zakupa šećerna repa seje u prvoj i trećoj, a pritom i sledeći zakupac poveden visokom cenom korena opet planira proizvodnju šećerne repe. Takođe sušniji reoni Banata i obronci Fruške gore nisu pogodni za proizvodnju ovog useva u sušnijim godinama, te dolazi do pojave truleži što otežava ekstrakciju šećera i povećava troškove šećerana, koje to amortizuju kroz niže digestije u odnosu na ostvarene kod drugih proizvođača. Na ovaj način odbijaju proizvođači nezadovoljni odnosom fabrika prema njima, a koji mogu da proizvedu kvalitetan koren. U takvim uslovima proizvodnja se skoncentrisala na velikim imanjima i kod proizvođača koji dolaze do velikih površina državnog zemljišta. U početku je ova specifikacija proizvođača imala rezultat, fabrikama je bilo lakše da organizuju proizvodnju, ali ta politika iz godine u godinu daje slabije rezultate na određenim površinama, a pogotovo u problematičnim godinama za gajenje šećerne repe. Moje mišljenje je da treba vratiti srednja gazdinstva u ovu proizvodnju, gde se mnogo lakše prati cerkospora, gde se poštuje plodored. Ovo je moguće samo uz jedan fer i korektan odnos između fabrika i proizvođača. U tom smislu bi možda pomoglo i formiranje jedne regionalne laboratorije za određivanje kvaliteta korena šećerne repe. Mislim da bi Institut za ratarstvo i povrtarstvo mogao da kvalitetno i brzo odgovori na ovaj zadatak, naravno uz podršku državnih institucija.
Što se tiče parametara prinosa u Zapadnoj Evropi, oni su sada na nivou prosečne proizvodnje oko 13 tona šećera po ha, što iznosi oko 85 tona korena svedenog na digestiju od 16%. Cilj im je da to bude vrlo brzo 15 tona po ha. Naravno jako je teško porediti njihovu proizvodnju i našu, jer se klimatski uslovi i problemi koji se kod njih javljaju dosta razlikuju od naših.
Naš potencijal je oko 85-90 procenata sorata svetskih kompanija. U zavisnosti od godine i lokaliteta postižemo različite prinose. U prilogu Vam dostavljam prezentaciju sa rezultatima naše sorte u poređenju sa stranima u periodu od 2014 do 2016, na ogledima koje je izvodio Sunoko.
- - - - - - - - - -
Uzeo juče uzorke repe. 6 uzoraka prosečna digestija 16,71, prosečna težina 90 korenova 870 grama. Nadam se da će prinos biti preko 70 tona po ha.
Odradili još 8 uzoraka sa čeneja digestije oko 14,7 u proseku.
Stigli jo uzorci iz okoline vrbasa, jedna firma 13,8 digestija, druga dosta bolja od 15,5 do 16,5.
Informacija koju sam dobio je da je trenutno prosek digestije u vrbaškoj šećerani 14,7.
5.Da li se ukiodanje kvota za šećer u EU odrazilo na naše tržište I proizvodnju slatkog korena ? NA koji način po Vama možemo povećati konkuretnost u proizvodnji slatkog korena da budu veći prinosi , veća digestija I sadražaj saharoze ? Koji je prosek ovih parametara u NEmačkoj I FRancuskoj ? Koji je potencijal NS sorti šećerne repe za ove parametre u proizvodnji ?
Mislim da za sada nije direktno, ali se odrazilo kroz cenu šećera na svetskoj berzi, koja je u padu već nekoliko godina. Pretpostavljam da će se odraziti kroz smanjen izvoz našeg šećera u EU, pogotovo što su površine pod šećernom repom povećane u EU nakon ukidanja kvota. Jedina nam je uteha suša koja je pogodila celu severnu i zapadnu Evropu, pa ove godine neće doći do povećanja proizvodnje šećera u EU.
Po mom mišljenju konkurentnost možemo povećati poštovanjem osnovnih agrotehničkih mera, prvenstveno plodoreda i ako mogu da napišem utvrđivanjem najpogodnijih reona za gajenje šećerne repe. Mislim da državni aparat tu može značajno da doprinese, jer se velika većina površina pod ovim usevom zasniva na zakupljenom državnom zemljištu, te bi stroga kontrola plodoreda dala rezultat. U prilici smo da vidimo površine na kojima se u tri godine zakupa šećerna repa seje u prvoj i trećoj, a pritom i sledeći zakupac poveden visokom cenom korena opet planira proizvodnju šećerne repe. Takođe sušniji reoni Banata i obronci Fruške gore nisu pogodni za proizvodnju ovog useva u sušnijim godinama, te dolazi do pojave truleži što otežava ekstrakciju šećera i povećava troškove šećerana, koje to amortizuju kroz niže digestije u odnosu na ostvarene kod drugih proizvođača. Na ovaj način odbijaju proizvođači nezadovoljni odnosom fabrika prema njima, a koji mogu da proizvedu kvalitetan koren. U takvim uslovima proizvodnja se skoncentrisala na velikim imanjima i kod proizvođača koji dolaze do velikih površina državnog zemljišta. U početku je ova specifikacija proizvođača imala rezultat, fabrikama je bilo lakše da organizuju proizvodnju, ali ta politika iz godine u godinu daje slabije rezultate na određenim površinama, a pogotovo u problematičnim godinama za gajenje šećerne repe. Moje mišljenje je da treba vratiti srednja gazdinstva u ovu proizvodnju, gde se mnogo lakše prati cerkospora, gde se poštuje plodored. Ovo je moguće samo uz jedan fer i korektan odnos između fabrika i proizvođača. U tom smislu bi možda pomoglo i formiranje jedne regionalne laboratorije za određivanje kvaliteta korena šećerne repe. Mislim da bi Institut za ratarstvo i povrtarstvo mogao da kvalitetno i brzo odgovori na ovaj zadatak, naravno uz podršku državnih institucija.
Što se tiče parametara prinosa u Zapadnoj Evropi, oni su sada na nivou prosečne proizvodnje oko 13 tona šećera po ha, što iznosi oko 85 tona korena svedenog na digestiju od 16%. Cilj im je da to bude vrlo brzo 15 tona po ha. Naravno jako je teško porediti njihovu proizvodnju i našu, jer se klimatski uslovi i problemi koji se kod njih javljaju dosta razlikuju od naših.
Naš potencijal je oko 85-90 procenata sorata svetskih kompanija. U zavisnosti od godine i lokaliteta postižemo različite prinose. U prilogu Vam dostavljam prezentaciju sa rezultatima naše sorte u poređenju sa stranima u periodu od 2014 do 2016, na ogledima koje je izvodio Sunoko.
- - - - - - - - - -
Uzeo juče uzorke repe. 6 uzoraka prosečna digestija 16,71, prosečna težina 90 korenova 870 grama. Nadam se da će prinos biti preko 70 tona po ha.
Odradili još 8 uzoraka sa čeneja digestije oko 14,7 u proseku.
Stigli jo uzorci iz okoline vrbasa, jedna firma 13,8 digestija, druga dosta bolja od 15,5 do 16,5.
Informacija koju sam dobio je da je trenutno prosek digestije u vrbaškoj šećerani 14,7.
slobapatrola
Član
Danas krecemo sa vadjenjem.
Videceemo sta ce da bidne.Ne bih vise da cekam.Sta je bilo bilo je
Videceemo sta ce da bidne.Ne bih vise da cekam.Sta je bilo bilo je
