Poljo wiki KWS uljana repica
Strana 3 od 48 PrvaPrva 1234513 ... PoslednjaPoslednja
Rezultati 41 do 60 od 959

Tema: Šećerna repa 2018

  1. #41
    Član DusanA avatar
    Datum pristupanja
    Oct 2009
    Lokacija
    Crepaja - Banat
    Poruka
    3,308
    Zahvalio se
    1,806
    Zahvaljeno 1,691 puta na 703 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Ja sam isto odustao, iako sam ove godoine najbolje prosao od kada radim repu. Nekako mi se ucinilo da ce sledeca godina biti sranje za repu. Nadam se da gresim, ali... kako su krenule stvari, svuda, pa i u poljoprivredi, ne vidim razloga zasto bi oni uradili nesto za nas, ako ce ih to kostati vise.
    Imaju monopol, imaju krupne kapitaliste sa velikim povrsinama sa kojima ce dogovarati drugacije uslove i rezultate analiza, imaju svoje laboratorije, zasto sitne ne bi sisali, kada imaju sve uslove za to. Mozda cak i svesno zele da mi sami dignemo ruke od repe. Zbog toga ja preskacem repu u 2018 godini.

  2. Sledeći korisnici su se zahvalili korisniku DusanA na ovoj poruci:

    steve73 (11-12-17)

  3. #42
    Član
    Datum pristupanja
    Nov 2009
    Lokacija
    Čenej
    Poruka
    1,819
    Zahvalio se
    298
    Zahvaljeno 1,466 puta na 489 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Relativno kratak stručni tekst o budućem periodu pred nama u proizvodnji šećerne repe. Voleo bih kada bi nastavili konstruktivnu diskusiju na ovu temu. Izneću i svoje viđenje sa strane malog proizvođača, zbog čega ne odustajem od proizvodnje šećerne repe.

    Proizvodnja šećera iz šećerne repe u Evropi započinje polovinom 18. veka. Početak 19. veka bio je u znaku Napoleonovih osvajanja, ali i intenziviranja proizvodnje šećera iz repe. Naime u ovom periodu najveći deo šećera se proizvodio iz šećerne trske na Karipskim kolonijama Francuske, Engleske i Španije. Engleska mornarica je u tom periodu sprovodila pomorsku blokadu Francuske i njenih saveznika tzv ''Kontinentalnu blokadu''. Kako bi se nadomestio manjak šećera Napoleon zajedno sa svojim stručnjacima pokreće veliki projekat proizvodnje šećera iz šećerne repe na teritorijama pod francuskom kontrolom (Francuska i Nemačka). Otpočinjanjem prerade šećerne repe otkrivaju se problemi pre svega uzrokovani niskom efikasnošću tehnološkog procesa proizvodnje šećera i malim sadržajem saharoze u korenu. Kraj Napoleonovih ratova označio je prekid proizvodnje šećera iz repe u mnogim šećeranama u Evropi pa ipak određeni broj šećerana u Francuskoj (zbog bolje tehnološke opremljenosti) nastavlja sa radom. Veliki broj inovacija u tehnologiji prerade slatkog korena, napredak u selekciji i proizvodnji šećerne repe kao i uvođenje mera zaštite domaće proizvodnje (počev od 1837. godine) omogućili su intenziviranje proizvodnje šećera iz ove kulture pored Francuske u mnogim zemljama Evrope (Nemačka, Poljska, Rusija, Austrija...). Od samog početka ovu proizvodnju obeležavaju različite mere državne podrške i zaštite domaće proizvodnje što je čini visoko isplativom za sve učesnike u lancu proizvodnje šećera i omogućava razvoj ove celokupne privredne grane.
    EU je najveći proizvođač šećera iz šećerne repe, pri čemu se oko 50% ukupnog šećera iz ove kulture proizvede u okviru njenih članica. Proizvodnja šećera je pod sistemom zaštite u okviru zemalja EU od 1968. godine i kvote za proizvodnju šećera su poslednje ukinute u okviru poljoprivrednog sektora EU, pre nešto više od dva meseca 29.09.2017. godine. U periodu 2006 – 2010 u industriju šećera zemalja EU uloženo je 5,4 milijardi evra, kako bi se proizvođači i prerađivači šećerne repe pripremili za prelazak na slobodno tržište nakon ukidanja kvota. Uklanjanjem kvota za proizvodnju šećera, eliminisane su i kvote za preferencijalni uvoz šećera u EU, pri čemu je kvota za Srbiju iznosila 180.000 tona šećera. Postavlja se pitanje kakve će posledice ukidanje kvota ostaviti na EU, a nas naravno zanima šta će biti sa proizvodnjom šećera i šećerne repe u Srbiji?
    Sistem kvota u EU je ograničavao proizvodnju šećera na 13,5 miliona tona, a u dogovoru sa Svetskom trgovinskom organizacijom moglo se proizvesti još 1,74 miliona tona šećera za izvoz. Prestankom sistema kvota nestaju ograničenja za proizvodnja šećera u okviru EU, ali i ograničenja u izvozu. S obzirom na velika ulaganja u efikasnost prerade šećerne repe proteklih decenija, kao i u proizvodnju ovog useva, očekuje se da će u 2018. godini biti proizvedeno 20% više šećera nego u 2017. godini, odnosno preko 20 miliona tona šećera. Proizvođači šećera u EU pronalaze više priliku, nego pretnju u sistemu bez kvota koji je upravo nastupio. Ovo je svakako ohrabrujuće za proizvođače šećerne repe kojih u EU ima oko 145.000, za 28.000 direktno zaposlenih u fabrikama za preradu šećera, kao i za mnoge druge blisko povezane privredne grane sa ovom industrijom (poljoprivredna mehanizacija, industrija pesticida i mineralnih hraniva, prehrambena industrija, transport, logistika). Ako imamo u vidu ulaganja poslednjih godina u proizvodnju šećera, visoke prinose šećera po jedinici površine koje ostvaruju evropski farmeri, kao i direktnu podršku koju dobijaju po ha evropski proizvođači od 266 eura/ha u proseku (grafik 1), opstanak proizvodnje šećerne repe u Evropi nije pod znakom pitanja.
    Daleko neizvesnija situacija je u Srbiji. Izjave predstavnika fabrika šećera su odmerene, ali ne i optimistične, iako je Srbija vodeća zemlja u regionu po proizvodnji šećera. Prema FAO podacima u 2014. godini (tabela 1) Srbija je proizvela šećera skoro koliko i svi ostali njeni susedi zajedno. Od 2016. godine imamo i jednu fabriku manje u funkciji. Italijanska kompanija vlasnik fabrike šećera u Senti je prodala svoju fabriku kompaniji Sunoko. Od tada fabrika nije preradjivala šećernu repu. Ukidanje kvota će se odraziti i na poslovanje fabrika u Srbiji, kao i na same proizvođače šećerne repe. Šećer je treći proizvod po vrednosti izvoza srpske poljoprivrede, odmah iza kukuruza i pšenice. Prema podacima FAO, vrednost izvoza srpskog šećera u 2013. godini iznosila je oko 200 miliona dolara. Od tada je cena šećera pala, zbog toga je sadašnja vrednost ove proizvodnje oko 300 miliona dolara. Veliki broj poljoprivrednika u Srbiji gaji šećernu repu, par hiljada ljudi je direktno angažovano u fabrikama, a mnogi drugi učesnici su usko vezani za industriju šećera i sve njih očekuje neizvesnost u narednom periodu.
    Nesumnjivo su u daleko boljoj poziciji proizvođači šećerne repe u Evropi, nego u Srbiji. Klimatske prilike zapadne i centralne Evrope su daleko povoljnije za gajenje šećerne repe nego na Balkanu i u Srbiji. Nivo padavina od oko 600 mm na godišnjem nivou, ograničava prinose šećera na nekih 10tak tona po ha u Srbiji. Nažalost ni taj prosek još nije dostignut, dok je prosek u EU oko 12 tona, a cilj koji su postavile pojedine zemlje pred sebe je 20 tona šećera po hektaru do 2020 godine.
    Imajući u vidu da je šećer strateški proizvod, kao i njegov udeo kako u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji tako i u izvozu, velika šteta bi bila ako bi došlo do smanjenja obima proizvodnje i prepuštanja tržišta stranim kompanijama. Nažalost tako nešto možemo očekivati, s obzirom na negativno iskustvo koje imamo sa proizvodnjom mleka u Srbiji. Nakon prestanka ograničavanja proizvodnje mleka u EU 2015, naše tržište je preplavljeno uvozom jeftinog mleka u prahu i dodatno je pogoršano stanje u našem govedarstvu, što je doprinelo daljem smanjenju stočnog fonda i proizvodnje mleka.
    Kako bi predupredili ovaj scenario smatram da država treba pomogne svim učesnicima u proizvodnji šećera. Postoji nekoliko načina da se pomognu proizvođači repe i industrija šećera. Prvi način bi bila direktna plaćanja poljoprivrednim proizvođačima, kako bi proizvodnja šećera bila isplativa i proizvođačima šećerne repe i fabrikama u uslovima nešto niže cene šećera na svetskoj berzi. Ukoliko bi za obračun koristili cenu šećera od 55 dinara po kg bez PDV-a, u državnu kasu samo na osnovu ovog poreza bi se slilo oko 25 miliona evra, ne računajući doprinose koji fabrike uplaćuju za zaposlene, kao i ostale poreze koji se ubiraju prilikom proizvodnje šećerne repe i šećera (utrošeno gorivo, energija, mineralna hraniva, pesticidi). Kada bi država izdvojila 20% od ove sume, odnosno oko 5 miliona evra, mogla bi da direktno subvencioniše proizvodnju šećera sa 0,25 dinara po kg, a dobit po državu bi i dalje bila velika. Drugi način bi bio stimulacija izvoza potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini šećerom sa drugim zemljama. Mislim da nam je u tom pogledu najinteresantnija Rusija, koja uvozi od 500 hiljada do milion tona šećera na godišnjem nivou, pri čemu se na uvoz šećera u Rusiju plaća taksa od 340 dolara po toni. Ukoliko bi Republika Srbija dobila ovu povlasticu, konkurentnost našeg šećera na ruskom tržištu bi bila ogromna. Takođe naša proizvodnja šećera ne može da ugrozi ruske proizvođače, jer je daleko manja po obimu, za razliku od nekih drugih trgovaca šećerom, kao što je Brazil i kao što će najverovatnije postati pojedine zemlje EU, prvenstveno iz zapadne i severne Evrope. Treći način bi bio dodatna ulaganja u istraživanja proizvodnje šećerne repe i prerade šećera, kako bi naši proizvođači postali konkurentniji primenom novih tehnologija, kao i znanja koja bi dobili od nacionalnih instituta koji bi radili ta istraživanja. Možda ne bi bilo loše i podržati model razvijenih zapadnih zemalja, u kojima postoje posebni instituti za istraživanja vezanim za šećernu repu i proizvodnju šećera. Smatram da bi tako nešto bilo jasan pokazatelj posvećenosti proizvodnji šećerne repe, gde bi u okviru takvog instituta bila oformljena i nacionalna laboratorija za određivanje kvaliteta korena. Zašto je i za ovu meru značajna država? Odgovor je jednostavan i krije se u nedovoljno razvijenoj svesti o značaju istraživanja nauke za privredu i praksu u našoj zemlji. Odnosno mi smo i dalje taoci starih shvatanja gde bi mnogi želeli da dobiju informacije i znanje besplatno i to servirane na tacni, a da pritom ništa ne ulože. Znanje i nauka koštaju, ali sredstva uložena u nauku i inovacije se višestruko vraćaju!
    Krajnji cilj svih ovih mera bio bila stabilnost tržišta šećera. Naime obezbedilo bi se sigurno i nesmetano snabdevanje konditorske i prerađivačke industrije kvalitetnom sirovinom pri čemu bi ona bila zaštićena od poremećaja na svetskom tržištu. Ovakva situacija je veoma verovatna, jer je pre par godina usled slabije svetske proizvodnje šećera tržište reagovalo naglim skokom cene, koja je u jednom momentu 2010 godine dostigla cenu od 810 dolara, a u našim prodavnicama preko 100 dinara za kg. Dodatne pozitivne stvari opstanka ove industrije su očuvanje broja zaposlenih, redovno punjenje budžeta Republike Srbije, kao i održavanje pozitivnog spoljnotrgovinskog bilansa izvozom poljoprivrednih proizvoda.

  4. Sledeći 17 korisnici su se zahvalili zcurcic na ovoj poruci:

    bojcetic (17-12-17), branislav022 (20-01-18), Dejaaa (17-12-17), DusanA (19-12-17), Goran G. (17-12-17), KAMENI (17-12-17), mica967 (18-12-17), milan_spay (17-12-17), mims (18-12-17), mladen87 (18-12-17), nikola indjija (17-12-17), sale ratar (18-12-17), Slavko91 (19-12-17), sremac84 (17-12-17), steve73 (18-12-17), stp83 (20-12-17), zeljko025 (17-12-17)

  5. #43
    Član
    Datum pristupanja
    Feb 2014
    Lokacija
    indjija
    Poruka
    2,665
    Zahvalio se
    1,714
    Zahvaljeno 1,150 puta na 633 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Na zalost,bojim se da ce se ponoviti scensrii sa stocarstvom i proizvodnjom mleka.

  6. #44
    Član mica967 avatar
    Datum pristupanja
    Jan 2010
    Lokacija
    Golubinci
    Poruka
    5,075
    Zahvalio se
    3,940
    Zahvaljeno 1,421 puta na 692 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Kako su ukinute kvote u EU za proizvodnju šećerne repe, mišljenja sam da šećer više neće imati veću cenu od trenutne. Lepo ste u vašem postu naveli dosta toga gde su oni u proizvodnji ispred nas, povoljnija klima-veći prinos subvencije po ha i rad labaratorije gde oni i pored većih padavina imaju bolju digestiju a o nečistoći netreba trošiti reči.

  7. #45
    Član DusanA avatar
    Datum pristupanja
    Oct 2009
    Lokacija
    Crepaja - Banat
    Poruka
    3,308
    Zahvalio se
    1,806
    Zahvaljeno 1,691 puta na 703 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    To sto kaze gospodin ZCurcic je prava stvar koja bi trebala da se uradi sa nivoa ministarstva ili vlade. Ja bih voleo da tako i bude. Ali ne treba zaboraviti ni jak uticaj uvoznickog lobija, kom ce ova novonastala situacija odgovarati. Cak, mislim da ce uvoznici i da prevladaju po ovom pitanju. Nema u ministarstvu niti vizije, niti volje da se u nesto sto je dugorocno ulaze, na zalost.

  8. #46
    Član
    Datum pristupanja
    Nov 2009
    Lokacija
    Čenej
    Poruka
    1,819
    Zahvalio se
    298
    Zahvaljeno 1,466 puta na 489 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Izveštaj iz laboratorije u petak, 15 uzoraka, prosečna digestija 18.2. Maksimum 19.5, najmanja digestija 16.25

  9. Sledeći 2 korisnici su se zahvalili zcurcic na ovoj poruci:

    Goran G. (18-12-17), steve73 (18-12-17)

  10. #47
    Član nikola indjija avatar
    Datum pristupanja
    Nov 2009
    Lokacija
    Indjija & Golubinci
    Poruka
    6,570
    Zahvalio se
    1,975
    Zahvaljeno 2,516 puta na 1,074 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Kolika bi bila da je kao moja 6 puta prskana?

    - - - - - - - - - -

    Citiraj Citiram: zcurcic Pogledaj Poruke
    Izveštaj iz laboratorije u petak, 15 uzoraka, prosečna digestija 18.2. Maksimum 19.5, najmanja digestija 16.25
    Prosledio sam ovu poruku sirovincu iz jedne šećerane

  11. Sledeći korisnici su se zahvalili korisniku nikola indjija na ovoj poruci:

    mucobieno (18-12-17)

  12. #48
    Član
    Datum pristupanja
    Nov 2009
    Lokacija
    Čenej
    Poruka
    1,819
    Zahvalio se
    298
    Zahvaljeno 1,466 puta na 489 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Citiraj Citiram: nikola indjija Pogledaj Poruke
    Kolika bi bila da je kao moja 6 puta prskana?

    - - - - - - - - - -



    Prosledio sam ovu poruku sirovincu iz jedne šećerane
    Zato ćemo i ostati bez ove industrije, kako je krenulo.

  13. #49
    Član DusanA avatar
    Datum pristupanja
    Oct 2009
    Lokacija
    Crepaja - Banat
    Poruka
    3,308
    Zahvalio se
    1,806
    Zahvaljeno 1,691 puta na 703 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Da, na zalost, ali to stranci i zele, da mi budemo kupci njihove robe. Meni ne smeta njihova zelja za osvajanem, to je njihovo pravo. Mene boli sto nasi nadlezni to dopustaju...

  14. Sledeći korisnici su se zahvalili korisniku DusanA na ovoj poruci:

    milos.jovic.140 (18-12-17)

  15. #50
    Član tesla avatar
    Datum pristupanja
    May 2011
    Lokacija
    Stara Pazova
    Poruka
    2,355
    Zahvalio se
    713
    Zahvaljeno 968 puta na 519 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Kako god da bude, mi sitni nekada nećemo mnogo zaraditi ni na jednoj kulturi, a naročito na repi gde postoji debeli monopol (vlasnika šećerana), uvek nas drže na minimalcu, taman toliko da preživimo, pa da im i dogodine isporučimo sirovinu na noge, nekada malo dadu više da se raja napali, pa ondak ponovo šišaju i oni uvek mora da zarade, i to ako i bude neka dobra šema da se na šećeru debelo zaradi, ta zarada će uvek završiti u džepu vlasnika šećerana, a ne kod sitnih proizvođača.

  16. #51
    Član
    Datum pristupanja
    Nov 2009
    Lokacija
    Čenej
    Poruka
    1,819
    Zahvalio se
    298
    Zahvaljeno 1,466 puta na 489 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    U Francuskoj sada ima samo 25 šećerana. Nekada su imali preko 100. Vlasnici tih šećerana su 7 kompanija. Od tih sedam kompanija vlasnici dve kompanije su sami farmeri. Njihov prosečan prinos šećera po ha je preko 13 tona. Cena šećerne repe kod njih je 27 eura tona. Svaki farmer i fabrika šećera plaćaju 5,5 evra po ha finansiranje njihovog instituta za šećernu repu. Oko 4 miliona evra to izadje na godišnjem nivou, jer imaju preko 380.000 ha repe svake godine.
    Drugačiji mentalitet, mnogo duža tradicija, uspostavljen sistem, sve to zajedno će dovesti do opstanka te proizvodnje. Mi sa druge strane sve suprotno. Naravno propast nam izgleda ne gine. Niko ne razmišlja o budućnosti, nema nikakvih planova i strategija. Stihija. Zbog svega toga naši seljaci su potpuno sludjeni, pa sade maline po Vojvodini.

  17. #52
    Super Moderator North ARMY avatar
    Datum pristupanja
    Oct 2008
    Lokacija
    Adasevci-Zapadni Srem
    Poruka
    23,214
    Zahvalio se
    1,943
    Zahvaljeno 5,968 puta na 2,844 poruka
    Downloads
    5
    Uploads
    0
    Nisu ni sludjeni koliko da ne kazem bas samovoljni.
    Nasi domaci Instituti propadaju i tad je vecina proizvodjaca likovalo to desavanje, po njima su svi neradnici koji samo plate dobijaju, da je svaki proizvodja posejao domacu secernu repu(manji proizvodjaci po 1 setvenu jedinicu, a veci ne preko 5%) Institut bi dosta lakse funkcionisao i imali bi ljude dostupne za pomoc i svakom trenutku i u svakom momentu. Mi se uvek svega setimo kad bude prekasno, a da ne pricam o ceni semena secerne repe i paritetu cena domace-strano seme koliko se taj paritet promenio u korist stranih semenskih kuca jer je udeo domaceg semena u nivou statisticke greske.
    Sad gledam i cenu secerne repe preko kod njih je 27e/t, dok je kod nas daleko veca ta cena.

  18. Sledeći korisnici su se zahvalili korisniku North ARMY na ovoj poruci:

    milos.jovic.140 (21-12-17)

  19. #53
    Član DusanA avatar
    Datum pristupanja
    Oct 2009
    Lokacija
    Crepaja - Banat
    Poruka
    3,308
    Zahvalio se
    1,806
    Zahvaljeno 1,691 puta na 703 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Oni imaju subvencije, i realne analize, tako da im sigurno ostane vise nego nama....

  20. #54
    Član mucobieno avatar
    Datum pristupanja
    Dec 2008
    Lokacija
    Kukujevci
    Poruka
    4,274
    Zahvalio se
    400
    Zahvaljeno 1,412 puta na 626 poruka
    Downloads
    3
    Uploads
    0
    Cujem kod nas se izlazi s novom cenom. Od 23 Eura. Ima li kakve istine u tome? To je valjda cena za neugovorene povrsine.

    Sent from my Mi A1 using Tapatalk

  21. #55
    Super Moderator North ARMY avatar
    Datum pristupanja
    Oct 2008
    Lokacija
    Adasevci-Zapadni Srem
    Poruka
    23,214
    Zahvalio se
    1,943
    Zahvaljeno 5,968 puta na 2,844 poruka
    Downloads
    5
    Uploads
    0
    Citiraj Citiram: DusanA Pogledaj Poruke
    Oni imaju subvencije, i realne analize, tako da im sigurno ostane vise nego nama....
    Subvencije su stvar drzave, a ovde secerana mora da snosi taj trosak davanjem vecih cena za sirovinu odnosno secernu repu, a cena secera na trzistima je podjednaka.
    A sto se tice "realnijih" rezultata u svemu su bolji od nas po prinosima psenice i kvalitetu, prinosu kukuruza, pa sto bi onda i secerna repa bila izuzetak ?

  22. Sledeći korisnici su se zahvalili korisniku North ARMY na ovoj poruci:

    Goran G. (18-12-17)

  23. #56
    Član nikola indjija avatar
    Datum pristupanja
    Nov 2009
    Lokacija
    Indjija & Golubinci
    Poruka
    6,570
    Zahvalio se
    1,975
    Zahvaljeno 2,516 puta na 1,074 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Citiraj Citiram: mucobieno Pogledaj Poruke
    Cujem kod nas se izlazi s novom cenom. Od 23 Eura. Ima li kakve istine u tome? To je valjda cena za neugovorene povrsine.

    Sent from my Mi A1 using Tapatalk
    Ako izadje ta cena verujem sa ugovorom i bez njega svi ce imati tu cenu.U takav scenario smo se vec uverili.

  24. Sledeći korisnici su se zahvalili korisniku nikola indjija na ovoj poruci:

    Steco (18-12-17)

  25. #57
    Član
    Datum pristupanja
    Jan 2012
    Lokacija
    Šajkaš
    Poruka
    845
    Zahvalio se
    413
    Zahvaljeno 473 puta na 205 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0
    Ćurčiću,analiza i komentar situacije su potpuno tačni i surovo realni.Međutim nemože se ni u kom kontekstu zajedno spominjati društveno korisno i Kostić.Tu će odlučiti oni najsitniji ličnosvojinski interesi.
    Grci su svoje uložene pare (govoriš o zaštiti uloženih sredstava u proizvodnju)vratili još u prvoj godini prelavmana na šećer,a lokalni sakupljači sek.sirovina ,koji su mnogo ojačali,su već procenili "kolko tu ima prokrona" još kad su Grci bili ponudili na prodaju šećeranu.
    Teško je tu odrediti koga je više briga za opšte dobro ,da li gancije il ove druge još veće cigane .

    Što se tiče ugovora ,voleo bi da doživim da se neka obaveza šećerane koja nije u njihovu korist ispoštuje.Naravno da se to neće desiti,mada cena sigurno neće biti svima ista ali po drugim osnovima(stimulacija ,aneks,rok vađenja..) zvanična cena sigirno svima ista.

  26. #58
    Super Moderator North ARMY avatar
    Datum pristupanja
    Oct 2008
    Lokacija
    Adasevci-Zapadni Srem
    Poruka
    23,214
    Zahvalio se
    1,943
    Zahvaljeno 5,968 puta na 2,844 poruka
    Downloads
    5
    Uploads
    0
    Bas ovih dana neke secerane rade na svoju stetu zbog niske cene secera na trzistu, a visoke cene secerne repe.

  27. #59
    Član nikola indjija avatar
    Datum pristupanja
    Nov 2009
    Lokacija
    Indjija & Golubinci
    Poruka
    6,570
    Zahvalio se
    1,975
    Zahvaljeno 2,516 puta na 1,074 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Bas malo pre je Zivko C. napisao kako secerane rade na svoju štetu. Procitaj par postova ispred
    Mozda rade sa manjom zaradom a ne na stetu

  28. #60
    Član Slavko91 avatar
    Datum pristupanja
    Oct 2010
    Lokacija
    Šid
    Poruka
    1,524
    Zahvalio se
    932
    Zahvaljeno 1,405 puta na 309 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0
    Eee svasta se ovde moze procitati

Strana 3 od 48 PrvaPrva 1234513 ... PoslednjaPoslednja

Dozvole pisanja

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete odgovoriti u temi
  • Ne možete postavljati atačmente
  • Ne možete uređivati svoje postove
  •  
Svi postovi su vlasništvo njihovih autora. Poljoinfo.com ne garantuje tacnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo cijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju izmedu registrovanih clanova.