Kako osnovati zemljoradničku zadrugu u Srbiji?

novii

novii

Administrator
Urednik
Učlanjen(a)
24 Jul 2007
Poruka
9.363
Lokacija
Apatin
Zemljoradnička zadruga je sistem koji je postao ponovao aktuelan u poslednje vreme. Ova tema je namenjena onima koji planiraju da otvore zadrugu i onima koji su već registrovali pa mogu dati konkretne odgovore oko tog postupka.

Znači konkretne informacije kako registrovati zadrugu bez previše politike, trolovanja i hejtovanja.

Evo dva aktuelna linka, neznam da li su sada od veće koristi

Osnivanje zemljoradničke zadruge - izvor apr.gov.rs

Zakon o zadrugama - izvor paragraf.rs

Na forumu je postoji tema Zemljoradniče zadruge, za one koji baš imaju potrebu da nešto napišu, a nije direktno povezano sa osnivanjem.
 
ZEMLjA dvostruko manja od Srbije i za trećinu manje stanovnika, Danska, ima 190.000 zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dok ih je u našoj zemlji gotovo dva puta manje. Oko 60 odsto njiva Danci obrađuju, dok je dobar deo srpskih zaparložen. Samo lane je ova skandinavska zemlja od izvoza hrane prihodovala čak 20 milijardi evra!

Nije tajna da dansko poljoprivredno čudo počiva na dobro organizovanim zadrugama. Njihov model, kažu stručnjaci u Danskom savetu za poljoprivredu i hranu, mogao bi da bude uzor i posluži kao model našim poljoprivrednicima.


- Tri su osnovna pravila na kojima počiva naše zadrugarstvo - kaže Andres Soegard iz Danskog saveta za poljoprivredu i hranu. - Prvo je da kooperativa funkcioniše po principu "jedan farmer - jedan glas" bez obzira na veličinu farme, drugo da su zadruge u zajedničkom vlasništvu svih kooperanata, koji na kraju godine na godišnjoj skupštini odlučuju kako će usmeriti profit, i treći da farmerima njihova krovna udruženja garantuju otkup celokupne poljoprivredne proizvodnje. Ova tri principa gotovo da se nisu menjala od osnivanja Zadružnog pokreta Danske krajem 19. veka.


Po rečima našeg sagovornika, udruživanje farmera počinje na području na kome se nalaze bez obzira na poljoprivrednu delatnost kojom se bave i veličinu dobra.



- Najmanje 42 tako udružena gazdinstva osnivaju zadrugu i potom se pridružuju Nacionalnom udruženju "Poljoprivreda i hrana" - objašnjava Soegard. - Farmeri se takođe udružuju i po delatnostima, pa i u toj oblasti imaju svoja krovna udruženja čiji su članovi i otkupljivači. Sa njima farmeri ugovaraju poslove, i to tako da im otkupljivači garantuju otkup celokupne proizvodnje, dok su farmeri obavezni da svom otkupljivaču prodaju i višak proizvoda.


Na pitanje kako u istom udruženju mogu biti farmeri i otkupljivači, naš sagovornik odgovara:


- Kooperacija daje mogućnost da farmeri budu deoničari fabrika u kojima se njihovi proizvodi prerađuju - kaže Soegard. - Stočari su, tako, u 95 odsto slučajeva vlasnici i klanica. Farmer, takođe, zna da će prodati svinje, a otkupljivač da će ih dobiti. Primarni poljoprivredni proizvođači udruženi u zadruge, praktično, učestvuju i zarađuju u svim karikama prehrambene industrije. Ako zadruga na kraju godine ima profit, zadrugari na godišnjoj skupštini odlučuju kako će ga usmeriti. Obično ga međusobno podele proporcionalno doprinosu u prometu zadruge, ili ulažu u neku zajedničku investiciju.



06-zadru1.jpg
​




CENE


POSLOVANjE naših zadruga je tržišno orijentisano, a cene se formiraju dogovorom proizvođača i otkupljivača - objašnjava naš sagovornik. - Budući da otkupljivač ima ugovor sa farmerom i tačno zna koliko će, i kada, otkupiti poljoprivrednih proizvoda, onda lako može da planira i optimizuje svoje poslovanje. Tokom godine cene se menjaju, ali otkupljivač svake sedmice, obično četvrtkom, proceni koju cenu može "izboksovati" na tržištu i o tome obaveštava farmera. Na kraju godine upoređuju se troškovi i prodaja, a zarada se deli farmerima. Oni, najčešće, dobijaju oko devet odsto od cene na tržištu.


SAMI SEBE KONTROLIŠU

POSLOVANjE zadruga i sam proces poljoprivredne proizvodnje, kontrolišu tri ministarstva - poljoprivrede, finansija i rada kao i nadležne institucije Evropske unije - objašnjava Andres Soegard. - Kontroliše se ceo lanac, od njive do trpeze. Farmeri sami zahtevaju kontrole i unapred ih plaćaju iako su nenajavljene, jer im to osigurava pečat kvaliteta i plasman robe na tržištu.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...ml:685629-Danski-zadrugari-primer-i-za-srpske
 
Šuplja priča koja otkriva odgovore na pitanja koja nisu postavljena.

Jedan farmer jedan glas, bez obzira na veličinu i proizvodnu sposobnost. Čist komunizam, glas čistačice vredi koliko i glas vodećeg razvojnog stručnjaka u socijalističkom samoupravnom preduzeću.

Tokom godine cene variraju. Šta ako svi hoće da prodaju kad je cena najveća i niko neće kad je cena najniža ?!

Otkupljivači se obavezuju da otkupe celokupnu proizvodnju, a farmeri su obavezni da prodaju i sve viškove ?!!

Uz tradicionalne novinarske budalaštine veličanja svega zagraničnog. 60% njiva se u Danskoj obrađuje, a dobar deo srpskih je zaparložen, kaže novinar !!! 40% Danskih nije dobar deo, jel da ?! A statistički podatak o Srbiji nemamo i to po automatizmu znači da smo neuporedivo gori.

Jao Srbijo majko šta ti na sebi trpiš...
 
Novoosnovana zemljoradnička zadruga "K i S 2017" iz Cerovca kod Kragujevca dobila je 50.000 evra od Vlade Srbije u okviru projekta "500 zadruga za 500 sela". Ugovor je, kako je naznačeno, potpisan 5. decembra, a ova zadruga je jedina od 22 koje su izabrane, dobila bespovratni novac.

Šta može da se kupi za 50.000 evra?


Pomenutu sumu dobila je zadruga koja trenutno imapetoro članova i upotrebiće ga, kaže direktor zadruge Goran Dunić, za kupovinu 200 ovaca.

https://www.agroklub.rs/stocarstvo/bespovratno-50-000-evra-za-ovcarstvo/37900/
 
bradonja s petokrakom je napisao(la):
Novoosnovana zemljoradnička zadruga "K i S 2017" iz Cerovca kod Kragujevca dobila je 50.000 evra od Vlade Srbije u okviru projekta "500 zadruga za 500 sela". Ugovor je, kako je naznačeno, potpisan 5. decembra, a ova zadruga je jedina od 22 koje su izabrane, dobila bespovratni novac.

Šta može da se kupi za 50.000 evra?


Pomenutu sumu dobila je zadruga koja trenutno imapetoro članova i upotrebiće ga, kaže direktor zadruge Goran Dunić, za kupovinu 200 ovaca.

https://www.agroklub.rs/stocarstvo/bespovratno-50-000-evra-za-ovcarstvo/37900/
Kliknite za proširenje...

Bar u poljoprivredi zadruga je udruženje SAMOSTALNIH imanja/domačinstava.
I oni se udruže jer im se ISPLATI da zajedno izvode neke poslove, u vidu obrede, prerade ili prodaje svojih proizvoda ili nabavke repromaterijala.

Sad, da država mora petorici golobosih dat pare da si nabave po 40 ovaca na imanje za početak, onda je bolje da ih stavi na socijalu i tim ne 'prlja' poljoprivrednog budžeta.
 
Tine, s obzirom na pozitivno pravo u Republici Srbiji ovakav vid podsticaja nikako ne može biti socijala.

Da, zadrugu čine slobodna gazdinstva, ali je zadruga privredni subjekat sličan društvu sa ograničenom odgovornosti ili akcionarskom društvu, te je stoga zadruga, a ne zadrugari, nosilac obaveza i dobrobiti.

Zadrugu, po važećoj regulativi, treba doživeti kao konzorcijum slobodnih seljaka, zadrugara.
 
Znam da ne može bit po slovu zakona, a ja ju vidim baš ko socijalu u takvim situacijama.

I ne vidim zadrugu ko organizaciju koja izvodi delatnost, koja je identična delatnosti članova.
Više da izvodi servisne delatnosti, koje svakom členu pojedinačno ne isplate, obično zbog ekonomije obima.
 
Sa prvim stavom, to o socijali, se ne slažem.

Pospešivanje preduzetništva nije socijalna već investiciona kategorija.

I to ne kategorija tipa da se krečenje prikaže kao investiciono održavanje, već kategorija stvarnog investicionog ulaganja u novi kapacitet.
 
Sam osnovni smisao zadruga nije to, da se ko u tom slučaju ujedine neki, da im država da pare za OSNOVNU proizvodnju.

Smisao ujedinjenja je da se recimo ujedini par vlasnika imanja i onda zadruga kupi neku opremu preskupu za pojedinca.
Ili svi zajedno plate jednog čobana da čuva stoku od svih. Jer ne isplati se svakom platit svog i slično. Pa do zajedničke kupovine recimo veštaka za sve zajedno.

Da se razumemo, to je moje lično mišljenje.

Lično i mislim da je zadrugarstvo u Srbiji bilo tako zloupotrebljeno i uništeno jer su zadruge bile vlasnik (pre)velikog zemljiškog fonda, koji je onda bio u 'paketu' na prodaju nekima za sitne pare.
 
Ja bih pak rekao da je konkretna zadruga dobila novac ne za osnovnu proizvodnju, kako vi kažete, već za unapređenje postojeće proizvodnje zadrugara.

I to novac za unapređenje rasnog sastava stada.

Zadrugarstvo u Srbiji nije bilo zloupotrebljeno već planski razoreno i to više nije nikakva novost niti pak kakva teorija zavere. U skorije vreme će neki "Lex specijalis" peglati otetu zadružnu imovinu, na ovakav ili onakav način, no u svakom slučaju preko leđa poreskih obveznika Srbije. Mnogo je tih začaranih zadružnih procesa pred sudovima, to će neki skupštinski saziv morati ispeglati.

- - - - - - - - - -

[FONT=&quot]Akademik Dragan Škorić izrazio želju da u što skorije vreme vidi jake robne zadruge kojima će se Srbija ponositi i koje će imati proizvode zaštićenog geografskog porekla, a koji su, zajedno sa razvijanjem prerađivačkih kapaciteta, budućnost srpskog agrara.[/FONT]
[FONT=&quot]
Ugovore su potpisale postojeće zadruge Golubac iz Golupca, Agro Eko Voće iz Arilja, Modoš iz Sečnja, Agrodunav iz Odžaka, Euro Duo Kalem iz Lazarevca kod Kruševca i dve novoosnovane K i S 2017 iz Cerovca i Profortun iz Kisača.

http://www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=364207&title=Krkobabić:+Osnovane+182+nove+zadruge
[/FONT]
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh