Bolesti, insekti i preparati - prepoznavanje simptoma, čime i kako zaštiti i lečiti

Pozdrav svima. Jako korisni saveti i iskustva se ovde mogu procitati i hvala vam na tome.

Imam jedan omanji mesoviti vocnjak star 5-6 godina i problem sa insektima koji se ponavlja svake godine. Skoro trecinu plodova, pre svega sljive, u zrenju pojedu razne ose i muve tako da ostanu samo kostice. :) Zanima me kakvo je vase iskustvo u resavanju takvog problema.
 
Što se tiče drvotočca , polako šetati kroz voćnjak razgledati gde ima drvotočine koju ovaj crv izbacuje, i malo zaseći rupu ubiti ga dali žicom ili nekako drugačije, dezinfikovati rupu, da li nekim bakrom ili nešto drugo zatvoriti je fitobalzamom i jbg to je to...
 
Što se tiče drvotočca , polako šetati kroz voćnjak razgledati gde ima drvotočine koju ovaj crv izbacuje, i malo zaseći rupu ubiti ga dali žicom ili nekako drugačije, dezinfikovati rupu, da li nekim bakrom ili nešto drugo zatvoriti je fitobalzamom i jbg to je to...

Jel ,kad kažeš "drvotočine" , jel misliš na smolu??'
li nešto drugo?
 
Misli se na ovu kao izbačenu lepljivu piljevinu koja nalik i na izmet koja se vidi na drugoj slici koju je postavio Dado.

Serboxi, koje je to voće, ne pojedu ose kajsije npr :D Navedi šta imaš pa da pričamo tačnije...i koji su simptomi.

Jel zna neko šta je ovo, dešava se isključivo na ajdared jabuci?

 
Napisao sam vec da pojedu najvise sljive, a i tresnje nece odbiti, samo sto ih ima dosta manje. :D

Cuo sam da ljudi kace flase sa pivom i secerom ali nisam to jos probao. Zao mi piva. :D
 
Ti onda izgleda imaš problem baš sa osama i stršljenima, a ne sa trešnjinom muvom i slično...tu ti ne pomažu pesticidi puno, osim ako nađeš košnicu, onda je ili preseli (cvrc) ili je spali, oprskaj insekticidom...a efikasne su i te klopke koje spominješ, ali je najbolje da potražiš košnice inače ti džaba.
 
Oktopod da nije to izbijanje vegetativne podloge?

Stršljenovi vole da naprave gnezdo u pušnicama ili šupama koje se ne koriste. Jako je opasna rabota to uništavati, video sam jedno gnezdo koje je bilo zapremine oko 200l kao pun džak. Najbolje je krenuti u zoru dok je hladno pa su slabije pokretni.
 
Ne znam kako misliš, meni izgleda kao horor filmovi :D nije moja slika već mi poslali pitanje na pp ...
 
Video sam da neke vegetativne podloge imaju slične guke koje mogu da se iseku posade jer se lako zakorenjuju.
 
Vezano za zeuzeru ,
Ja na mom orahu sam se izvestio da primecujem i napad u prvoj generaciji tj. tada se formiraju rupe i larva je u gornjim manjim granama. Ako prezivi i ne bude odstranjena prve godine sledece sezone silazi u ubusuje se nize cesto i na visinu na 30 tak cm. od zemlje gde opet ako prezivi pretvara se u lutku i krece u novi zacarani krug polaganja jaja i oplodnje .
Ove godine sam narucio i neke fermonske klopke koje , tako kaze literatura , moze sluziti za masovni izlov ako ih kupis vise ili samo za pracenje njihovog odnosno muzjakovog leta ..
Izgleda da zahteva veliku paznju i naravno hemiju da koristis u pravo vreme ali jako malo saveta ili iskustava mozes da nadjes na netu..
Pozdrav !!
 
E, što ovaj Oktopod zna zadati domaći, to rijetko ko zna... Ovo što si ti okačio, našao sam na trešnji odavno, ali nisam uspio naći odgovor:



Zadnjih par dana sam ponovo intenzivirao potragu, ali nisam uspio pronaći. Nemam ideje kako se to uopšte zove, ali, moguće da je uzrok virus, fitoplazma ili genetički poremećaj, s obzirom da se javlja na vrhu grane. Nakon što smo ovo odstranili, ne sjećam se da je bilo problema poslije, jer, da jest, ja bih to zapamtio...

Panta, dobro si ga svario, svaka štetočina zahtjeva tako ozbiljno praćenje za efikasno uništavanje. Meni nije jasno kako se namnožio kod tebe u tom broju.
 
Sta li moze biti sa ovim zbunom aronije. Kora je sve ispuckala, ima na par komada tako.
www.dodaj.rs
[/URL][/IMG]
www.dodaj.rs
[/URL][/IMG]
 
I ja imam slično pitanje, ali sa trešnjom :) Već sam ga usput nekad bio pitao...primetio sam i na nekim starijim trešnjama, na debelim granama, kao da ispod kore postoji duplirana grana pa čereči koru. Kad pukne vidi se da nije dupla nego spoljni sloj grane puko. Ovo je osmogodišnja, burlat na magrivi a dešava mi se na starijoj kasinovoj i šarenoj, cenim da je to možda neka odlika trešnje kao voćne vrste.

Ovo belo je kreč.




Na ovoj koja je leva je krenuo rascep valjda jer nije mogla da proguta ovaj patrljak ostao od sečenja, beše predebela grana za džabe tu, čini mi se i da sam u dnu ove velike razderotine odsecao neku granu, pa je možda od toga krenulo da se širi? Po stablu se niko ne penje, koristimo merdevine spolja :)

 
Remiks, ima li tu u blizini mahunarki? Na prvu mi djeluje kao oštećenje od voćnog ili rogatog cvrčka. Oštećenje je nastalo prošle illi čak pretprošle godine, u rasadniku, ali se nije primjećivalo.

Evo ti kako izgleda to čudo:
https://www.google.ba/search?q=Buff...sf37VPrmBYn-ygO8roEg&ved=0CAYQ_AUoAQ#imgdii=_

I evo par slika oštećenja:
http://drkaae.com/InsectIDPt1/Chapter9Homoptera_files/image010.jpg
http://www.fcps.edu/islandcreekes/ecology/Insects/Buffalo Treehopper/1325047.jpg

Evo i o samoj štetočini štogod:
http://www.fcps.edu/islandcreekes/ecology/buffalo_treehopper.htm

Oktopod, evo ti link pa vidi, pretpostavljam (a to ne mora biti tačno) da je ovo:
https://www.google.ba/search?q=bact...on-bacterial-canker-of-stone-fruit%2F;485;194

I malo teksta o tome:
http://extension.oregonstate.edu/wa...al_canker_of_sweet_cherry_in_oregon_may10.pdf
http://www.planetnatural.com/pest-problem-solver/plant-disease/bacterial-canker/
 
@dadovocar

Bilo je u blizini graska. A na parceli pored je bilo dosta cikada koje su prelazile na aroniju. A ovog cvrcka nisam primetio. Ali ta ostecenja sa slike su slicna ako ne i ista ovima sto ste postavili. Treba li sa necim da se sanira steta od ovog cvrcka?
 
Štete se uočavaju kasnije, kad biljka rastom, proširi grančice ili deblo, a do tad su one već zarasle i relativno sigurne. Računam da je kasno sada, jedino neke higijenske mjere, koje su uopštene za sve vrste - prskanje bakrom, zbog kojekakvih gljivica i đubrenje, da biljka što brže zatvori te rane i prevaziđe oštećenja. Literatura preporučuje preventivne mjere zaštite - ne gajenje mahunarki u blizini zasada, što je malo (malo više) komplikovano.
 
Bojao sam se da ćeš reći da je pseudonomas rak :) jer sam primećivao i na drugim stablima i ranije neke slične simptome.

Bojim se za par godina ostaću bez celog voćnjaka kod kuće...čitao sam i ranije ove tekstove i nešto ne vidim neko praktično rešenje, osim da uopšte ne radim rezidbu osim leti i to tanje grane, šta je debelo ostalo greškom, neka ga...

Recimo ovo sa slike je baš malo iznad račve ramenih grana i da odsečem skroz dve od 4 ramene...bolje celo stablo da odsečem jbg.

edit: setih se da sam prekjuče obilazeći malo trešnje naišao na mestu gde dve grane nesrećno pod oštrim uglom jedna u odnosu na drugu rastu u vis, na neku kao crnu smolu gumenu, na to sam nailazio još kojekude, jel to jedan od znaka ove bolesti pošto vidim da spominju neke gumirane mase? :D slično sam našao i na staroj kajsiji ali na patrljku grane koji mi se raspao u šaci kad sam ga stisnuo, toliko je star i truo bio.
Inače to neko smoljavljenje je kod mnogih izraženo, kako iz pazuha, rezova tako i dole sa debla direktno, imam i toga kod mene dosta, niotkuda sa debla izlazi smola, mislio sam da je to od grada ili nešto ali sada nisam tako optimističan.
 
Poslednja izmena:
Štete se uočavaju kasnije, kad biljka rastom, proširi grančice ili deblo, a do tad su one već zarasle i relativno sigurne. Računam da je kasno sada, jedino neke higijenske mjere, koje su uopštene za sve vrste - prskanje bakrom, zbog kojekakvih gljivica i đubrenje, da biljka što brže zatvori te rane i prevaziđe oštećenja. Literatura preporučuje preventivne mjere zaštite - ne gajenje mahunarki u blizini zasada, što je malo (malo više) komplikovano.

Pa kad sam prskao voce sa plavim uljem, oprskao sam i aroniju. Pomoci ce, nadam se
 
Bakterije je skoro nemoguće uništiti, samo živjeti s njima. Uglavnom se naseljavaju u provodnim sudovima biljaka, kako grana tako i stabala. Grane koje su zaražene, mogu se ukloniti, ali problem je što se one brzo šire i u deblo. Od hemijskih supstanci, uništavaju ih antibiotici, koji su zabranjeni za upotrebu. A čini mi se da i oni nisu efikasni u potpunosti. Postoji par fungicida koji imaju baktericidno djelovanje, ali i oni djeluju preventivno, jer biljka nikad ne može u provodne sudove uvući dovoljnu količinu preparata, koji će uništiti u potpunosti bakteriju. Higijena je bitna stavka. Uklanjanje zaraženih dijelova, ako je moguće i čišćenje ovih rana i premazivanje bakrom ili smjesom bakra i kreča (bordovska čorba), usporava ako ništa drugo, širenje bolesti na druge voćke. Ta smolotočina je odlika koštičavog voća. Tako reaguje na oštećenja, ali i na bolesti. U tim smolama se nalaze bakterije koje se insektima, životinjama, vjetrom šire dalje. I to obavezno uklanjati, spaljivati. Kod rezidbe obavezno čistiti, sterilisati alat poslije svake takve biljke. Veće rane izbjegavati, a ko je nužno, zatvarati ih pastom. Nakon ljetne rezidbe lakše zarastaju rane, jer je biljka aktivna, a zimi, tj sada, obaljvati korektivnu rezidbu - zahvate na manjim granama. Poslije rezidbe neki tretman odraditi da se pokriju rane. Isto obaviti tretman i u jesen, kada opada lišće, da se pokriju rane od lišća jer su takođe ulazna vrata bakteriji. Izbalansiranost ishrane je takođe bitna, K i mikroelementi mogu povećati kondiciju biljke, pa će se lakše nositi sa podstanarima.
Svašta sam napisao, a to je najlakše, sprovesti to sve je puno komplikovanije. Možeš sve probati prije najgore opcije...
 
Nazad
Vrh