Poljo wiki KWS uljana repica
Strana 3 od 99 PrvaPrva 123451353 ... PoslednjaPoslednja
Rezultati 41 do 60 od 1978

Tema: Francuska alpina

  1. #41
    Zaslužan član Čugi avatar
    Datum pristupanja
    Aug 2007
    Lokacija
    Nova Pazova
    Poruka
    2,118
    Zahvalio se
    54
    Zahvaljeno 92 puta na 51 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    Samo štrojenje, nema druge, a uštrojen jarac ti ne treba (osim za ražanj).
    Neko život živi, neko život traje...www.poljoprivredni-forum.com www.poljoprivreda.hforum.biz

  2. #42
    brundalo
    Guest

    Odg: Francuska alpina

    Ima 2 nacina za uklanjanje mirisa bez skopljenja(strojenja, ka da cujen pokojnog starog he he)
    Jedan je da drzis jarca stalno sa kozama ali taj ima svojih mana i to puno. Drugi nacin je da mu palis zlijezde koje su negdi po glavi, isto kao bradavice. Nakon toga ne smrdi he he. Raspitat cu se tocno pa cu ti rec.
    Sto se tice pijeska -zaboravi. Tucanik je zakon viruj mi

  3. #43
    Član
    Datum pristupanja
    Apr 2008
    Lokacija
    Batajnica
    Poruka
    43
    Zahvalio se
    0
    Zahvaljeno 1 put na 1 poruci
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    Pozdrav svim clanovima foruma, nov sam na forumu i hteo bih da pocnem da se bavim kozarstvom, posto imam nesto zemlje, mehanizacije i smestaja
    Koja sorta koza je najbolja, koje su cene koza, jarica, koliko litara mleka daju, da li postoji muzilica, ili rucno, kako vi radite, koja je cena mleka, sira, da li postoje neki otkupljivaci inace sam iz Batajnice, optimalan broj koza, koliko ojari jarica mislim (1-4), koliko ih nosi dok ne ojari, unapred hvala na odgovorima, pozdrav jos jednom od Nemanje iz Batajnice.

  4. #44
    Zaslužan član Čugi avatar
    Datum pristupanja
    Aug 2007
    Lokacija
    Nova Pazova
    Poruka
    2,118
    Zahvalio se
    54
    Zahvaljeno 92 puta na 51 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    Pozdrav komšija i dobro nam došao!
    Ajmo redom ukratko-
    -Sanska i Alpina su najzastupljenije, s' tim što Sanska ima malo bolju mlečnost,
    -300-400 eura čistokrvna rasa, "mešanci" oko 2000 din kao mali (do mesec dana), koze i jarići za klanje oko 120din/kg žive vage,
    -od 1l u toku prve laktacije do 5l posle treće,
    -muzlica postoji, uskoro je kupujem oko 200 eura je,
    -za cene mleka ti ne bih znao reći, ali je svakako skuplje od kravljeg, a sir je od 500-1000 din/kg, zavisi kakav je,
    -čuo sam da ima otkupno mesto u S.Pazovi,
    -optimalan broj.........koliko god možeš,
    -prosek je 2 jareta, što je i najčešći slučaj,
    -nosi od 145-155 dana,

    Pozdrav još jednom iz Nove Pazove!
    Neko život živi, neko život traje...www.poljoprivredni-forum.com www.poljoprivreda.hforum.biz

  5. #45
    Član
    Datum pristupanja
    Apr 2008
    Lokacija
    Batajnica
    Poruka
    43
    Zahvalio se
    0
    Zahvaljeno 1 put na 1 poruci
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    Hvala puno, mnogo si mi pomogao, razmisljam oko 10 koza, a mozda cak i vise posto hranu ne kupujem imam svoje

  6. #46
    brundalo
    Guest

    Odg: Francuska alpina

    Laki dobro dosa na forum

    Čugi ti je sve objasnija ukratko. Nadan se u svoje i Čugijevo ime da ces nastavit pratit ovu temu i forum.
    Sto se tice meketala samo naprid i zapamti mlijecnost kod alpina i sanskih ovisi osim genetike najvise o jaslama.
    Jesan ti proda blago ali ti nisan proda jasle

  7. #47
    Zaslužan član Čugi avatar
    Datum pristupanja
    Aug 2007
    Lokacija
    Nova Pazova
    Poruka
    2,118
    Zahvalio se
    54
    Zahvaljeno 92 puta na 51 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    Laki nema na čemu, evo još nešta za tebe, idealno za početnike, meni je u startu mnoooogo koristila, a smešna je cena. Idi na www.draganic.rs , u gornjem levom uglu imaš opciju "biblioteke", zatim ideš na "praktična knjiga" i onda na "poljoprivredna biblioteka", pri dnu strane je knjiga o kozama. Knjigu su napisali naši renomirani stručnjaci za ovčarstvo i kozarstvo.
    Neko život živi, neko život traje...www.poljoprivredni-forum.com www.poljoprivreda.hforum.biz

  8. #48
    Novajlija
    Datum pristupanja
    Apr 2008
    Poruka
    1,211
    Zahvalio se
    0
    Zahvaljeno 15 puta na 15 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    Citiraj Citiram: Čugi
    Samo štrojenje, nema druge, a uštrojen jarac ti ne treba (osim za ražanj).

    Moj musa nema miris (nazalost ni rogove),ali jarad odlicno pravi
    Laki dobro stigo vise nisam ja najsveziji.
    Ja koristim kantu za muzu isporucena mi je sa kravljim sisalicama tako da oko 1/3 mleka moram rucno domuzti Nabavio sam je za 150E nove su u Novom Sadu ~400E
    Knjigu koristim slicnu kao sto je @ Čugi preporucio u izdanju Male Poljoprivredne Biblioteke ---Nolit
    Smatram da sam se prevario sa Alpinama,Sanska mi je bolja :D mirnija je,na pasi ako je slobodna uvek mi pridje ne trebam loviti ko alpine

  9. #49
    Administrator novii avatar
    Datum pristupanja
    Jul 2007
    Lokacija
    Apatin
    Poruka
    7,523
    Tekstovi u blogu
    102
    Zahvalio se
    1,165
    Zahvaljeno 1,009 puta na 585 poruka
    Downloads
    261
    Uploads
    127

  10. #50
    brundalo
    Guest

    Odg: Francuska alpina

    Citiraj Citiram: ivanhoe
    Citiraj Citiram: Čugi
    Samo štrojenje, nema druge, a uštrojen jarac ti ne treba (osim za ražanj).

    Moj musa nema miris (nazalost ni rogove),ali jarad odlicno pravi
    Laki dobro stigo vise nisam ja najsveziji.
    Ja koristim kantu za muzu isporucena mi je sa kravljim sisalicama tako da oko 1/3 mleka moram rucno domuzti Nabavio sam je za 150E nove su u Novom Sadu ~400E
    Knjigu koristim slicnu kao sto je @ Čugi preporucio u izdanju Male Poljoprivredne Biblioteke ---Nolit
    Smatram da sam se prevario sa Alpinama,Sanska mi je bolja :D mirnija je,na pasi ako je slobodna uvek mi pridje ne trebam loviti ko alpine
    Moj Sime ima rogove i ne smrdi he he :D

    sto se tice muznog uredjaja ako ti je isporucen sa kravljim sisaljkama onda je na kanti jos vjerovatno i pulsator za krave. Zato moras tako puno mlika izmuzat rucno inace ti je oko 1dcl. po kozi. To je prijatelju VRLO OPASNO za blago pazi da ti koze ne dobiju mastitis. Moj savjet mijenjaj pulsator i sisaljke sto prije. Da nebi dosa vrag po svoje.
    Inace ako je neko od volje da mi posalje one vase 2 knjige o ovcama i kozama. Poslat cu mu novce odmah. Ovdi je takva literatura skupa ko vrag. 20-35 eura po knjizi. Sta se tice cirilice jebe mi se ja san skolu zavrsija u jugi tako da znan oba pisma. Neke se stvari ne zaboravljaju he he
    Sto se tice lova po pasi ili stali za muzu sam si kriv. Stavi in tanki lancic oko vrata i davaj im koncentrat samo u jasle kad je muza neces imat problema ni sa jednom. ako ne znas kako napravit izmuziste reci pomoci cu ti.
    nego sto su u vas ti muzni uredjaji jeftini ovdi je najeftiniji oko 1000 eura

  11. #51
    Zaslužan član Čugi avatar
    Datum pristupanja
    Aug 2007
    Lokacija
    Nova Pazova
    Poruka
    2,118
    Zahvalio se
    54
    Zahvaljeno 92 puta na 51 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    Citiraj Citiram: ivanhoe
    Smatram da sam se prevario sa Alpinama,Sanska mi je bolja* :D mirnija je,na pasi ako je slobodna uvek mi pridje ne trebam loviti ko alpine*
    Imao sam ja i Sanske, ali sem mleka nema nekih velikih prednosti, genetski je Alpina mnogo otpornija na bolesti, dosta se lakše jari, mesnatija je, a to što je malo divlja to im je po prirodi, koza i treba biti takva.


    @brundalo

    Mislim da preko sajta idu bez problema narudžbine za inostranstvo, probaj pa javi.
    Neko život živi, neko život traje...www.poljoprivredni-forum.com www.poljoprivreda.hforum.biz

  12. #52
    Novajlija
    Datum pristupanja
    Apr 2008
    Poruka
    1,211
    Zahvalio se
    0
    Zahvaljeno 15 puta na 15 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    Citiraj Citiram: brundalo
    Moj Sime ima rogove i ne smrdi he he :D

    sto se tice muznog uredjaja ako ti je isporucen sa kravljim sisaljkama onda je na kanti jos vjerovatno i pulsator za krave. Zato moras tako puno mlika izmuzat rucno inace ti je oko 1dcl. po kozi. To je prijatelju VRLO OPASNO za blago pazi da ti koze ne dobiju mastitis. Moj savjet mijenjaj pulsator i sisaljke sto prije. Da nebi dosa vrag po svoje.
    Inace ako je neko od volje da mi posalje one vase 2 knjige o ovcama i kozama. Poslat cu mu novce odmah. Ovdi je takva literatura skupa ko vrag. 20-35 eura po knjizi. Sta se tice cirilice jebe mi se ja san skolu zavrsija u jugi tako da znan oba pisma. Neke se stvari ne zaboravljaju he he
    Sto se tice lova po pasi ili stali za muzu sam si kriv. Stavi in tanki lancic oko vrata i davaj im koncentrat samo u jasle kad je muza neces imat problema ni sa jednom. ako ne znas kako napravit izmuziste reci pomoci cu ti.
    nego sto su u vas ti muzni uredjaji jeftini ovdi je najeftiniji oko 1000 eura
    Pulsator=OK na -04Bar otkucava 60/` to je inace normalno,danas mi stize kozja garnitura
    Nije meni problem za odvodjenje na muzu,kad se oslobode,nego u komsiluku su VOCNJACI A Alpine ni Bupka nije nadskocio Jedan red elektropastira pred zicanom ogradom ne pomaze Srecom dosad su samo moje leske obrstili
    Postovane kolege Kozaci, Uf kozari, dali neko od vas muze 3x dnevno (po knjigama tako bi trebalo) nek opise svoja iskustva

  13. #53
    brundalo
    Guest

    Odg: Francuska alpina

    Muza 3x dnevno Da ali samo kod vrlo ranog odvajanja jaradi ili 10ak dana nakon normalnog odvajanja. Ako se zelis stvarno bavit mlikom onda ces morat dat sve od sebe i musti ih 3x dnevno cilo vrime. Isplati se. Ja sam pokusa sa ovcama i viruj bilo je mlika jedno 25% vise nego inace. Ali.... onda in treba organizirat obroke prema tome. Onda in triba dat puuuuuno papat :D :D. Ako imas takvih aspiracija i volje za rad isplatit ce ti se. Pozdrav

    ...Nije meni problem za odvodjenje na muzu,kad se oslobode,nego u komsiluku su VOCNJACI A Alpine ni Bupka nije nadskocio Jedan red elektropastira pred zicanom ogradom ne pomaze Srecom dosad su samo moje leske obrstili....
    Da te pitam koliko su ti visoke zice na elektro pastiru i koliko redova zice imas?

  14. #54
    Novajlija
    Datum pristupanja
    Apr 2008
    Poruka
    1,211
    Zahvalio se
    0
    Zahvaljeno 15 puta na 15 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    16. 09. 2005.
    Ekonomska opravdanost uzgoja koza
    Proizvodnjom i njegovom direktnom prodajom (mlekarama) ili preradom u pojedine proizvode (u sir koji je tražen na tržištu), odgajivači mogu ostvariti značajna sredstva. Ako se u obzir uzme i mogućnost prodaje jaradi (s obzirom da je plodnost ove koze u proseku 1,8 jaradi po kozi), onda se i putem njihove prodaje, bilo kao jarad do 3 meseci uzrasta ili kao priplodni materijal, može ostvariti ekonomičnost ove proizvodnje. Dobit od zasnivanja kozarske proizvodnje, u većoj meri može se povećati poboljšanjem rasnog sastava koza (mogućnost nabavke alpino koza), proširenjem farme kao i boljom organizacijom proizvodnje.

    Ekonomičnost neke proizvodnje, pa i zasnivanje kozarske proizvodnje, u mnogome zavisi od mnogobrojnih faktora i problema sa kojima je zainteresovano domaćinstvo suočeno pri njenom zasnivanju. To se pre svega odnosi na određivanje veličine stada, izgradnju objekata ali i adaptaciju već postojećih, zatim izbora i sistema gajenja koza, smera proizvodnje (mleko-meso ili drugi), kao i mogućnosti plasmana i prodaje kozjih proizvoda (mleko, sir, jarad, koža, stajnjak i dr).

    Najznačajniji uslov pri opredeljenju nekog domaćinstva za gajenje koza, jeste mogućnost obezbedenja hrane u toku cele proizvodne godine. Na osnovu ovoga odreduje se i broj koza koje će se odgajati. Ukoliko domaćinstvo može da za potrebe ishrane koza obezbedi dovoljnu količinu kabaste hrane sa sopstvenih površina zemljišta (naročito za zimski period), to u mnogome utiče na rentabilnost ove proizvodnje. Pogotovu, ukoliko budući odgajivač poseduje i zemljište za proizvodnju žitarica, za koncentrovanu hranu.

    U slučaju da domaćinstvo ne poseduje zemljište za zasnivanje takve proizvodnje, onda je prinudeno da ih po višim cenama nabavlja na tržištu, što u mnogome poskupljuje ovu proizvodnju. U toku letnjeg perioda ishrane, treba voditi računa tj. planirati (u zavisnosti od sistema gajenja) mogućnost ispaše koza na okolnim terenima (štalsko-pašni sistem uzgoja).

    Drugi bitni činilac koji utiče na zasnivanje ove proizvodnje jeste i izgradnja objekata, kao i njihovo opremanje. Kakav će objekat biti, zavisi u mnogome od rasnog sastava koza kao i od sistema uzgoja (intenzivni sistem zahteva odgovarajuće uslove i opremanje objekata).

    Domaćinstvo koje već poseduje stariji objekat, može u sopstvenoj režiji izvršiti njegovu adaptaciju. Odnosno uz manja ulaganja i uz učešće ličnog rada, treba da ga prilagodi potrebama pravilnog uzgoja koza. To znači, da u njemu treba da obezbedi ugradnju opreme za ishranu kao i napajanje koza.

    Što se tiče ekonomske dobiti od kozarske proizvodnje, u mnogome zavisi od smera proizvodnje i rasnog sastava koza. Ukoliko domaćinstvo poseduje sve napred navedene uslove, a želi da se opredeli za smer proizvodnje mleko-meso, onda treba da se opredeli za uzgoj naše domaće bele koze, kao mlečnog tipa. Na taj način proizvodnjom, odnosno dobijanjem većih količina mleka i njegovom direktnom prodajom (mlekarama) ili preradom u pojedine proizvode (u sir koji je tražen na tržištu), odgajivači mogu ostvariti značajna sredstva. Ako se u obzir uzme i mogućnost prodaje jaradi (s obzirom da je plodnost ove koze u proseku 1,8 jaradi po kozi), onda se i putem njihove prodaje, bilo kao jarad do 3 meseci uzrasta ili kao priplodni materijal, može ostvariti ekonomičnost ove proizvodnje.

    Dobit od zasnivanja kozarske proizvodnje, u većoj meri može se povećati poboljšanjem rasnog sastava koza (mogućnost nabavke alpino koza), proširenjem farme kao i boljom organizacijom proizvodnje.

    Stanje i perspektive razvoja kozarstva u Srbiji i Crnoj Gori

    Neposredno uoči Drugog svetskog rata u Jugoslaviji je bilo 1.800.000 koza. To su uglavnom bile domaće balkanske koze, od kojih je do 5% bilo mlečnijih rasa raznih genotipova. U toku rata broj kozaje opao, da bi se posle rata povećao na 1.300.000. Zabranom gajenja koza koja je doneta 1954. godine unušteno je preko 80% koza od zabeleženog stanja, tako da počev od 1954. godine pa sve do 1991. godine ne raspolažemo sigurnim statističkim podacima o brojnom stanju koza.

    U našim uslovima koze se u većini slučajeva gaje ekstenzivno, mada ima tendencija ka intenziviranju ove proizvodnje. Koze se uglavnom gaje u brdsko-planinskim, manje privredno razvijenim područjima sa oskudnim ili skromnim izvorima hrane. Brojno su različito zastupljene, počev od područja u kojima su vrlo retke, pa do onih u kojima su znatno brojnije. Uglavnom ih gaje siromašna domaćinstva pasivnih krajeva ili ona koja nemaju hrane za krave, pa koriste skromne zahteve koza da bi došli do vrednih namirnica za svoje potrebe. Interesovanje pojedinih individualnih gazdinstava za gajenje koza sve je veće. Koze uglavnom gaje individualna gazdinstva i to u većini slučajeva od 1-2 grla, mada je na terenu sve više prisutno odgajivača koji gaje 20, 30 i više koza.

    O kozama se mnogo više govorilo kao o štetnim za šumu, a negde i za eroziju, nego što se isticala njena korisnost i nastojalo da joj se poprave uslovi i izmeni način gajenja. Naša posleratna nastojanja za bržim privrednim razvojem, obuhvatala su i razvoj šumarstva i drvne industrije, što je zahtevalo i pošumljavanje novih površina. Šumski stručnjaci su ubedili političare i državne organe da koze svojim načinom gajenja nanose veliku štetu šumama, pa je 1954 god. donet Zakon o zabrani držanja koza, koji je jedinstven u svetu. Pri tome nisu uzeti u obzir osnovni faktori koji sprečavaju brži razvoj šuma, pa je donošenje pomenutog zakona značilo praktično uništavanje domaće koze kao vrlo korisne domaće životinje. Posle oko tri decenije od donošenja ovog zakona postalo je jasno da su na uništavanje naših šuma u znatno većoj meri delovali drugi faktori: bujuce, poplave, erozije, česti požari, a najviše sam čovek svojim neracionalnim gazdovanjem šumama, kvalitet šume nije popravljen iako su koze uništene.

    U toku dosadašnjeg načina gajenja koza u nas nije primenjivan nikakav selekcijski rad. Koze su uglavnom, stalno bile prepuštene selekciji, a rede nahodenju odgajivača (u slučaju gajenja manjeg broja koza). Otud je i proizvodnja

    mleka kod domaćih genotipova koza vrlo različita zavisno od nivoa pružene hrane i nege. Zbog toga nam u potpunosti nije poznat ni mogući potencijalni proizvodni kapacitet naših koza. lpak, treba ukazati na činjenicu da je dozvola gajenja sanske koze i tolerisanje od strane lokalnih vlasti gajenja belih koza, iako nisu pripadale sanskoj rasi, vršila selekciju na koze bele boje. Ovo je značajno zato što su domaće bele koze, a posebno one sa kratkom dlakom, razni tipovi meleza domaće balkanske koze i sanske, odnosno povećanjem njihovog broja na izvestan način uslovilo je i povećanje broja mlečnijih koza na račun domaćih balkanskih.

    Još od Drugog svetskog rata, u našu zemlju su uvožene švajcarske rase koza u cilju oplemenjivanja naše domaće koze. Najveći uticaj pri tome je imala sanska koza čiji su melezi pokazivali bolje proizvodne rezultate i to u pogledu mlečnosti, plodnosti kao i u nešto većoj telesnoj masi. Na taj način je nastao tip oplemenjene domaće koze ili domaća bela koza. Ovo oplemenjivanje je počelo pre Drugog svetskog rata, a nastavljeno je i posle njega, tj, u periodu zabrane držanja koza. Proces njenog stvaranja nije praćen, odnosno bio je neplanski, tako proizvodne osobine domaće bele koze nisu dostigle svoje pune vrednosti. Domaća bela koza je rasprostranjena u svim krajevima naše zemlje, gde je dobro prilagodena i surovijim uslovima gajenja.

    Domaća bela koza se u našoj zemlji najčešće koristi za popravljanje domaćih manje produktivnih meleza kao i domaće balkanske koze. Inače, najbolje je gajiti domaću belu kozu u čistoj krvi, uz primenu selekcije na mlečnost, stim što njeno odgajivanje treba uskladiti s potrebama mlečnijih rasa u pogledu uslova ishrane i nege.

    Ako se osvrnemo na izuzetnu specifičnost i raznovrsnost kozjih proizvoda, onda je jasno zašto su mnoge zemlje svoja nastojanja usmerile da od niske proizvodnje koza predu na visokoproizvodne rase i intenzivni način gajenja. Sva dosad postignuta inostrana iskustva govore o vrlo realnim mogućnostima za razvoj ove grane stočarstva u nas, a posebno u brdsko-planinskim područjima. Zbog toga, je neophodno da se što pre prede s tradicionalnog, primitivnog gajenja koza na savremeno i organizovano gajenje. Ovo bi neminovno zahtevalo izmenu dosadašnjeg načina gajenja, a posebno izmenu rasnog sastava i ishrane koza. Ovaj prelaz na intenzivni način gajenja koza ne bi bio težak, jer se koza lako navikava i prilagodava novim uslovima intenzivnog gajenja.

    Sadašnje stanje kozarske proizvodnje

    Statistika ni danas ne vodi evidenciju o brojnom i proizvodnom stanju koza u nas. Prema jednoj anketi (1980), u Republici Srbiji van pokrajina gaji se oko 9% od ukupnog broja koza (55.000) u odnosu na prostor bivše SFRJ, dok je prema statističkom podacima iz 1991. godine bilo oko 114.000 koza, u Vojvodini 71.000 i na Kosovu 60.000, što ukupno iznosi 245.000 grla koza. Međutim, prema postojećoj evidenciji po opštinama, saznanju sa terena, kao i na osnovu grubih procena, može se predpostaviti da u ovom momentu u Jugoslaviji ima oko 250.000 koza. Prema rasnom sastavu najmanje je koza alpino rase (oko 2-3%). Domaća bela koza je zastupljena sa oko 15%, raznih tipova meleza ima oko 35% koliko ima i koza balkanskog tipa nižih područja, dok koza balkanskog tipa viših područja ima oko 12%, od ukupnog broja koza.

    Smer proizvodnje naših koza je mleko-meso, gde je mleko uglavnom prioritetno. Ovo posebno važi za ona gazdinstva kojima je proizvodnja mleka preko koza prihvatljivija nego gajenje krava ili ovaca, iako kozje mleko (za razliku od ostalih vrsta mleka), još uvek nije pod zaštitom određenih zakonskih stimulativnih mera.

    Inače, protekla decenija je donela zapažene promene u stavovima oko gajenja koza, u povećanom interesovanju za intenzivniji tip gajenja koza naročito individualnih gazdinstava, ali ono nije još uvek dovoljno sagledano, niti organizaciono dobro obuhvaćeno. Sve veće interesovanje za gajenje koza dovelo je do potražnje koza i to visokoproduktivnih, jer veliki broj zainteresovanih želi da primeni intenzivniji sistem gajenja koza. Međutim, nestašica kvalitetnih priplodnih koza danas u Republici Srbiji dovodi do toga da zainteresovani za gajenje koza počinju ovu proizvodnju s malim brojem koza. Osim ovog u praksi se javlja problem što se poistovećuje ishrana, smeštaj, oprema i uslovi gajenja s potrebama ovaca što je nepravilno. U ishrani je to, često, posledica shvatanja o "skromnosti" koza pa se njene potrebe u ishrani poistovećuju s potrebama ovaca. Mada postoji dosta sličnosti u smeštajnim objektima i opremi, ipak se moraju uzeti u obzir i određene razlike. Ovakvo shvatanje dovodi do negativnih posledica i niže proizvodnje, posebno kada se radi o visoko mlečnim rasama koza.

    Dr Nurgin Memiši, Frida Bauman dipl. ing.

  15. #55
    Zaslužan član Čugi avatar
    Datum pristupanja
    Aug 2007
    Lokacija
    Nova Pazova
    Poruka
    2,118
    Zahvalio se
    54
    Zahvaljeno 92 puta na 51 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    Tužna situacija sa kozama na sajmu, ni 30% kao predhodnih godina i samo jedna rasa....



    Neko život živi, neko život traje...www.poljoprivredni-forum.com www.poljoprivreda.hforum.biz

  16. #56
    Član
    Datum pristupanja
    Apr 2008
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    1,167
    Zahvalio se
    2
    Zahvaljeno 115 puta na 86 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    One jadne koze sto su bile izlozene ne znam kako da nazovem. Da su kojim slucajem konji bili bi RAGE! Ali nije u pitanju samo jadan izgled. Vecina koza je cist skart. Dakle morale bi da budu iskljucene iz daljeg priploda. Asimetricna vimena, degenerisane sise, puno njih ima neko, verovatno virusno, oboljenje koje se manifestuje velikim brojem bradavica po i oko usta......
    Oni koji imaju dobra, reprezentativna stada nisu bili zainteresovani da ih izloze.
    Kao prvo oni koji vode sajam nisu nasli nacin da to izlaganje ucine primamljivim. Znaci da eventualno osvojena medalja na tom sajmu ne znaci realno vecu vrednost grla. Znaci da su se ranije te medalje delile po babu i po stricevima pa u njih niko nema poverenja. Ili je uprava sajma uspavaqna i nezainteresovana, ili je opsednuta politickom kombinatorikom da ne izgube svoja mesta. Sta god da je u pitanju to je katastrofa za ozbiljno stocarstvo. Mozda bi ministarstvo, kada ga i ako ga bude(?) moglo da poradi na tome da se finasijski stimulise izlaganje stoke i na taj nacin popravi fond. A mozda je i previse ocekivati da ministarstvo uopste vodi racuna o kvalitetu stocnog fonda?

  17. #57
    Zaslužan član Čugi avatar
    Datum pristupanja
    Aug 2007
    Lokacija
    Nova Pazova
    Poruka
    2,118
    Zahvalio se
    54
    Zahvaljeno 92 puta na 51 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    Slika drugog odgajivača iz 2006-e, razlika je više nego očigledna!

    Neko život živi, neko život traje...www.poljoprivredni-forum.com www.poljoprivreda.hforum.biz

  18. #58
    Novajlija
    Datum pristupanja
    Apr 2008
    Poruka
    1,211
    Zahvalio se
    0
    Zahvaljeno 15 puta na 15 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    Lep jarac
    @Brundalo dal si dobio knjigu?

  19. #59
    Novajlija
    Datum pristupanja
    Apr 2008
    Poruka
    1,211
    Zahvalio se
    0
    Zahvaljeno 15 puta na 15 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Odg: Francuska alpina

    Gde si brundalo jesil otiso na more?
    Imao sam problema jedna je pobacila u 4.mesecu

  20. #60
    Administrator novii avatar
    Datum pristupanja
    Jul 2007
    Lokacija
    Apatin
    Poruka
    7,523
    Tekstovi u blogu
    102
    Zahvalio se
    1,165
    Zahvaljeno 1,009 puta na 585 poruka
    Downloads
    261
    Uploads
    127

    Odg: Francuska alpina

    Šta se sada dešava u vašim stadima alpina?

Strana 3 od 99 PrvaPrva 123451353 ... PoslednjaPoslednja

Similar Threads

  1. Francuska alpina
    By ivana123 in forum Članovi poljoinfo foruma
    Odgovora: 19
    Poslednja Poruka: 31-07-11, 21:49

Dozvole pisanja

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete odgovoriti u temi
  • Ne možete postavljati atačmente
  • Ne možete uređivati svoje postove
  •  
Svi postovi su vlasništvo njihovih autora. Poljoinfo.com ne garantuje tacnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo cijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju izmedu registrovanih clanova.