Crvenilo kukuruza

[branko]

Danas sam čuo priču da je to crvenilo i insekti koji ga uzrokuju, kao i dijabrotika, došlo sa semenom kukuruza iz inostranstva. Da li je tako - ne znam.

Jedino što mogu da potvrdim da ga na poljima ZP instituta danas nisam video..

[pfta]

Opet su BISERI izmislili neku bolest pa da za godinu dve uzmu pare na preparatima za prskanje

[North ARMY]

Dobili smo njihov sut kao i kukuruznu zlaticu.

Dobro je Branko rekao jer sam i ja bio danas kad smo pricali o problemu crvenila,napravili jos jedan krug oko hibrida i nismo nasli nigde crvenila.
Palac gore za domace sorte.

[cukaneca]

Dobili smo njihov sut kao i kukuruznu zlaticu.

Dobro je Branko rekao jer sam i ja bio danas kad smo pricali o problemu crvenila,napravili jos jedan krug oko hibrida i nismo nasli nigde crvenila.
Palac gore za domace sorte.

Ne znam zašto ga kod mene ima najviše baš na našim hibridima??

[paorpaor]

Ako cemo logikom da je crvenilo kukuruza zapadni izum (usta nesumljam), onda je potpuno nelogicno da su nasi hibridi otporni a njiovi nisu. Pre ce biti da je obrnuto, a tu teoriju mogu potvrditi na svojim njivama gde nisam primetio crvenilo a posejan je Pionir, dok kod komsije sa domacim jaranima ima de po koji crveni.

[cukaneca]

Mislim da nema pravila oko hibrida mada su neki možda i otporniji malo. Zadnje 3-4 godine pratim ovu bolest kod mene i kod kupovine semena mi je pored rodnosti glavni uslov za izbor nekog hibrida otpornost na 'crvenilo'. Sticajem okolnosti sam prethodnih dana putovao dolinama većih reka kod nas i tamo se kukuruzi zelene samo tako /Ibar i Morava/.

Zaboravih, mada mislim da sam već pisao o tome, pre tačno 3 godine sam nagrabusio sa KWS Kermesom koji je bio oko 30% pocrveneo i osušen.

[mf625]

Ovo je ocito bitka "Monsanta" da uvede GMO kukuruz u Evropu! Primetio sam da na donjim njivama i potezima gde je nize zemljiste nema bas toliko kao na visim zemljistima! A ocito je da ne bira hibride!

[tomica]

mf625 slazem se sa tobom i ja mislim da nas polako pripremaju za GMO a sto se tice polivanja nema sanse da se prska sa obicnom tehnikom trebaju prskalice visokog klirensa imam ogled Pionira i u nekim sortama ima jedan do dva posto crvenih

[Farmer II]

Šta je nabolje uraditi na tim njivama(sa crvenilom) posle skidanja kukuruza? Ako se ta bolest prenosi i narednih godina, onda je vrlo opasno da se kukuruzovina zaore, u najboljem slučaju treba da rade šibice

[slavkos]

hm
ako ga ima gde je otkinut klip onda je logično da ga ima na semenskom kukuruzu koji sam ja video jel je i njemu otkinuta metlica i eto uslova za crvenilo
ako je to to crvenilo, jel

[mf625]

Ne sekiraj se ti za semenski kukuruz! Imaju oni nesto protiv toga ali nama ne daju ima u temi ZP dani polja, bili neki clanovi tamo i kazu da nema nijedan bolestan!!! I video sam jos da ovaj kasno sejan kukuruz nije zahvacen virusom! Znaci da najvise napada kad se kukuruz polenizuje ili polenizira. Ta buba koja prenosi bolest verovatno voli ili metlicu ili svilenu vlas, pa tu ulazi virus a ne ako dodje do neke lomljave kao sto je uzimanje klipa ili seca metlica u semenskom.

[Matic]

A za koji očin je Poncho i njemu slični preparati za zaštitu.Kod burazera na ogledu Pioneera koji je tretiran Ponchom crvenila naopako Šta je tu po sredi?Mala doza ili nešto treće?

[šandor]

CRVENILO KUKURUZA
Etiologija i epidemiologija bolesti u Srbiji

U Ečkoj, u lovačkom dvorcu, 12. novembra 2009. godine, održano je radionica na temu „Crvenilo kukuruza“, u organizaciji ambasade SAD. Predavači su bili iz Beograda (Jelena Jović, Slobodan Krnjajić i Ivo Toševski) i amerčke države Ohajo (Richard. C. Pratt, genetičar i Margaret G. Redinbaugh, virusolog). Od oko 40 slušalaca, deset su bili članovi Kluba 100P plus.

Tekst je „skinut“ sa slajdova predavača, pa su saznanja o crvenilu kukuruza jezgrovita.

Crvenilo kukuruza
Predavač: Jelena Jović, biolog, istraživač u Odseku za štetočinu bilja u Zemunu, Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu Beograd

• Crvenilo kukuruza je do skora bila bolest nepoznate etiologije, epidemiologije i patogeneze, koja se epifitotički javlja poslednjih 50 godina u pojedinim područjima Banata, Bačke, Srema i centralnog pomoravlja.
• Prvi podaci o pojavi simptoma crvenila kukuruza zabeleženi su 1957. godine u Banatu u okolini Vršca i Bele Crkve kada je ova pojava imala epifitotički karakter.
• Prisustvo biljaka koje ispoljavaju karakteristične simptome crvenila navodi se i za pojedine regione susednih zemalja, pre svega Bugarske i Rumunije.
• Tokom 70-ih i 80-ih godina, prisustvo crvenila kukuruza je sporadično registrovano, ali je procenat biljaka koje su ispoljavale simptome bio nizak (Marić, 1983).
• 2002. i 2003. godine, crvenilo kukuruza se pojavilo u epifitotičkim razmerama sa najjačim intenzitetom na području srednjeg i južnog Banata i značajnim posledicama po proizvodnju kukuruza, smanjenjem prinosa za 40-90%.
• Simptomatologija bolesti ogleda se pre svega pojavom crvenila na listu, glavnom nervu i stabljici biljke, uz često izraženi abnormalni razvoj klipa praćen deformitetom i poremećajem u sazrevanju klipa.
• Biljke obolele od crvenila kukuruza posle inicijalnih simptoma crvenila razvijaju simptome sušenja i prevremenog uginuća biljke.


Jelena Jović, biolog, istraživač u Odseku za štetočinu bilja u Zemunu, Instituta za zaštitu bilja i životnu sredinu Beograd


Vektor/prenosilac
Tokom sprovedenih istraživanja nedvosmisleno je utvrđen prouzrokovač i vektor (prenosilac) bolesti crvenila kukuruza:
• Crvenilo kukuruza izaziva patogen koji se prenosi putem cikade Reptalus panzeri (Auchenorrhyncha, Hemiptera) kao vektora.
• Vektor ima visoku brojnost u zasadima kukuruza, odnosno postoji korelacija između brojnosti vektora i broja biljaka sa ispoljenim simptomima.
• Patogen koji izaziva Crvenilo kukuruza je Stolbur fitoplazma (Molicutes, Prokaryotae).

Zaključci:
• Crvenilo kukuruza je nova bolest koju izaziva fitoplazma Stolbur 16 Sr XII-A (Candidatus Phytoplasma Solani)
• Stolbur na kukuruzu prenosi cikada R. panzeri, a kukuruz je preferentna biljka za ishranu imaga, odnosno larvi u L1 – L3 stupnju na početku razvoja.
• Na početku perioda rojenja cikade R. panzeri, adulti su već zaraženi Stolbur fitoplazmom, što je posledica akvizicije fitoplazme od strane L1-L3 nimfi na kraju vegetacionog perioda kukuruza koji je Stolbur pozitivan.
• Autoinfekcije nimfi na Stolbur pozitivnim biljkama kukuruza (tekuće godine), je od ključnog epidemiološkog značaja za epifitotičku pojavu crvenila kukuruza (sledeće godine).
• Crvenilo kukuruza izaziva značajnu redukciju prinosa kukuruza


Crvenilo kukuruza, Samoš, Banat, 18.08.2009; foto: Ivo Toševski


Rasprostranjenje bolesti i vektora u Srbiji
Predavač: Jelena Jović, biolog, istraživač u Biološkoj laboratoriji Instituta za zaštitu bilja u Beogradu

• Prisustvo bolesti crvenila kukuruza na teritoriji Srbije poznato je već 50 godina, ali se navodi samo za ograničeno područje Južnog Banata, Bačke, Srema i centralnog pomoravlja.
• Sprovedena su istraživanja na više lokaliteta u 20 okruga Srbije tokom kojih je praćeno:
1) prisustvo vektora
2) prisustvo vektora Stolbur fitoplazmom
3) prisustvo simptoma Crvenila kukuruza
4) inficiranost kukuruza Stolbur fitoplazmom
• Istraživanje rasprostranjenja bolesti crvenila kukuruza i njenog vektora R. panzeri pokazala je da je ova bolest prisutna na široj teritoriji Srbije nego što se do sada mislilo.
Integralna zaštita bilja
Predavač: Richard Pratt, selekcionar kukuruza, SAD

• Omogućiti implementaciju Programa održivog upravljanja usevima.
• Integralna zaštita bilja (IPM) mora biti primarni program i strategija upravljanja i zaštite useva.
• IPM podrazumeva koordinisanu upotrebu svih raspoloživih znanja o štetočini, uslovima spoljne sredine i korišćenje svih dostupnih metoda za kontrolu štetočina da bi se sprečio neprihvatljiv nivo štete procenjen na osnovu ekonomskih parametara, sa što manjim mogućim štetnim efektom po ljude, imovinu i životne stredine
• Jedan od principa IPM strategije je i korišćenje dobre poljoprivredne prakse u skladu sa biologijom štetočina sa ciljem dizajniranja odgovarajućeg sistema uzgajanja useva koji će dati najbolje rezultate u praksi

Primeri iz IPM programa za zaštitu povrća
• Ohrabriti upotrebu svih mogućih načina borbe protiv štetočina, uključujući rotaciju useva i selekciju polja, upotrebu rezistentnih sorti, adekvatno đubrenje, navodnjavanje i upotrebu bioloških preparata za kontrolu štetočina, kao i razvoj programa upravljanja rezistentnosti na pesticide.


Richard Pratt, selekcionar kukuruza, SAD


Prilikom sastavljanja ovih metoda trebalo bi uzeti u obzir:
• Direktan tretman biljaka inficiranih fitoplazmama još uvek nije poznat, zbog čega ova opcija kontrole bolesti nije moguća.
• Upotreba pesticida u kontroli insekata vektora – minimizirati upotrebu insekticida sa povećanjem njihove efikasnosti u cilju poboljšanog ekonomskog povratnog efekta uz zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine.

Prilikom sastavljanja ovih metoda trebalo bi uzeti u obzir:
• Poremetiti životni ciklus insekata-vektora:
• Rotacija useva – kojih useva, kada ih saditi?
• Metod obrađivanja zemlje – redukovano obrađivanje, upotreba herbicida?

Strategija suzbijanja crvenila kukuruza
Predavač: Slobodan Krnjajić, entomolog, šef Biološke laboratorije Instituta za zaštitu bilja u Beogradu

• Direktan tretman biljaka inficiranih fitoplazmama nije moguć jer ne postoji nijedan preparat za njihovo suzbijanje
• Upotreba insekticida u kontroli insekata vektora – veoma je otežana jer su i larve i imago prekriveni voštanim materijama. Larve žive skriveno u zemljištu skoro 9 meseci, na dubini 20 do 30 cm.
• Kukuruz je u vreme pojave imaga visok i nemoguće je koristiti klasičnu mehanizaciju.


Crvenilo kukuruza u ataru sela Gospođinci, kod Novog Sada; foto: V. Lazić, 18.08.2006.


Suzbijanja crvenila kukuruza
Kao i uvek do sada je prvi i neophodni preduslov uspešnog rada i postizanje zadovoljavajućih rezultata bio spoj nauke-prakse-politike

Način uzgajanja useva

• Rotacija useva – izbor odgovarajućih useva
• Mogućnost setve jare pšenice
• Izbor odgovarajućih hibrida
• Izbor vremena setve (rana, normalna i kasna setva)
• Redukovana obrada zemljišta
• Upotreba zemljišnih insekticida nanošenjem na seme pšenice

Dalja istraživanja
• Neophodno je nastaviti započeta istraživanja pod koordinacijom Ministarstva poljoprivrede – Uprave za zaštitu bilja.
• U narednom periodu bi se, uz nastavak proučavanja biologije štetočine, morala posvetiti veća pažnja proučavanju i implementaciji odgovarajućih metoda u praktičnim uslovima proizvodnje kukuruza, a u cilju smanjenja populacije insekta vektora ove bolesti.

[mf625]

Dakle, kao i sa kukuruznom zlaticom. Rotacija useva! A kako bi bilo kad bi upotrebili zemljani insekticid kao u krompiru ne pise nista o tome. Prakticno nas teraju da sejemo zito na jednoj njivi sam imao suncokret pa jecam i sad kukuruz! Koliko te larve zive kad mi je njiva puna crvenila!? Jedino na zapadu gde su im parcele ogromne mogu to kontrolisati, a kod nas to nije moguce zbog sitnih parcela i tvrdoglavosti ljudi koji sigurno nebi hteli da seju svi jednu kulturu u odredjeni potez atara!

[Farmer II]

Gde nađe Južni Banat da se razmnožava Samo nam je još ona falila....
Larve žive skriveno u zemljištu skoro 9 meseci, na dubini 20 do 30 cm
Ovo je bitna stvar.
Ne piše kakvu rotaciju useva primeniti, koje hibride i ostalo, već da uradimo standardnu agrotehniku najbolje moguće pa šta bude.
Neki član je pisao da je uspeo da spasi nekoliko biljaka zaraženih crvenilom, možda bi mogao da tu ideju podeli/proda

[telnett]

A za koji očin je Poncho i njemu slični preparati za zaštitu.Kod burazera na ogledu Pioneera koji je tretiran Ponchom crvenila naopako Šta je tu po sredi?Mala doza ili nešto treće?

Neznam da nije ista prica kao kada su ameri prodavali indijancima zarazena cebad, da uz poncho prodaju jos koji svoj proizvod .

[North ARMY]

Lepo kupujem domaca semena koja su fabricki zasticena i nemam tih problema.

[Duki]

Ma nema veze koje je seme ako se bolest vec prosirila, napadace sve hibride i sirice se sve vise vremenom po celoj zemlji.

[Matic]

Baća takođe ali opet ima crvenila.Ne znam šta da kažem osim toga da nam ni jedna kultura više nije bezbedna odnosno sve imaju svoje specifične bolesti.

[Deda Lala]

Све док Завод за интелектуалну својину не да своју последњу реч,на моју ВЕЛИКУ
жалост,мораћете да се стрпите.
За убудуће препоручујем:
-нема сејања кукуруза на зараженим површинама бар 5 година
-увратине фронтално морају бити потпуно и стално чисте од свег корова,натерајте и своје комшије да то чине
-плодоред мора да се поштује и да се сеју и саде биљке које нису домаћини Цикада
Толико за почетак.

Било би занимљиво чути шта имају да кажу они који су позвани и за то примају плату а то су службеници запослени у управи за заштиту биља при министарству пољопривреде.