Poljoprivredna enciklopedija KWS pšenica 2018
Rezultati 1 do 4 od 4

Tema: Пчелараење са кошницама са покретном сатоношом

  1. #1
    Član Vartolomej avatar
    Datum pristupanja
    Sep 2015
    Lokacija
    Čačak
    Poruka
    48
    Zahvalio se
    7
    Zahvaljeno 7 puta na 7 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0

    Пчелараење са кошницама са покретном сатоношом

    Наравно, ово није за пчеларе који желе високе приносе већ за оне који желе да се баве органском производњом за своју душу. Шта мислите о томе?

    http://www.srbel.net/2012/07/14/biop...nom-satonosom/
    Наше је само оно што поклонимо другима.

  2. #2
    Član
    Datum pristupanja
    Sep 2012
    Lokacija
    Kostajnica
    Poruka
    454
    Zahvalio se
    66
    Zahvaljeno 166 puta na 110 poruka
    Downloads
    1
    Uploads
    0
    Na kratke staze može. Nevjerujem da je ovo napisao neko ko dobro poznaje život i rad pčela. Pred kraj teksta kaže da saće sa kojeg nije dobro odstranjen med stavimo kod košnice i da će pčele očistiti saće. To je najsigurniji način da izazovemo grabež i ostanemo bez pčela. Dok je nova košnica ram i med na njemu se mogu izvaditi kako je prikazano na slici ali to u praksi neide jer pčele zalijepe saće za stranice košnice pa prilikom otvaranja saće se trga i med curi a kad se otvori mora se isjeći i sastrugati sa košnice. Nažalost duži boravak pčela u jednoj košnici povećava i opasnost od bolesti i pčele se moraju liječiti. Varoa i neke štetočine se mogu suzbiti i bez hemije ali ima tu i drugih mikroorganizama koji uništavaju pčele. Sam oblik košnice osim lijepog izgleda nema ništa drugo dobro. Ram je plitak a košnica široka. U takvoj košnici pčele lošije zimuju. Kako troše med pčele idu prema gore a u širinu teže prelaze ako je zima jaka a društvo slabije.
    Mislim da je bolje držati se pletara ako ne želimo modernije košnice.

  3. Sledeći korisnici su se zahvalili korisniku frkani na ovoj poruci:

    Zoran55 (13-10-15)

  4. #3
    Član
    Datum pristupanja
    Feb 2015
    Lokacija
    Kula
    Poruka
    774
    Zahvalio se
    728
    Zahvaljeno 897 puta na 403 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Mislim da su EKO VOJE, bolje resenje...

  5. #4
    Član
    Datum pristupanja
    Nov 2015
    Lokacija
    Martinci-Sremska Mitrovica
    Poruka
    157
    Zahvalio se
    13
    Zahvaljeno 45 puta na 31 poruka
    Downloads
    0
    Uploads
    0
    Citiraj Citiram: frkani Pogledaj Poruke
    Na kratke staze može. Nevjerujem da je ovo napisao neko ko dobro poznaje život i rad pčela. Pred kraj teksta kaže da saće sa kojeg nije dobro odstranjen med stavimo kod košnice i da će pčele očistiti saće. To je najsigurniji način da izazovemo grabež i ostanemo bez pčela. Dok je nova košnica ram i med na njemu se mogu izvaditi kako je prikazano na slici ali to u praksi neide jer pčele zalijepe saće za stranice košnice pa prilikom otvaranja saće se trga i med curi a kad se otvori mora se isjeći i sastrugati sa košnice. Nažalost duži boravak pčela u jednoj košnici povećava i opasnost od bolesti i pčele se moraju liječiti. Varoa i neke štetočine se mogu suzbiti i bez hemije ali ima tu i drugih mikroorganizama koji uništavaju pčele. Sam oblik košnice osim lijepog izgleda nema ništa drugo dobro. Ram je plitak a košnica široka. U takvoj košnici pčele lošije zimuju. Kako troše med pčele idu prema gore a u širinu teže prelaze ako je zima jaka a društvo slabije.
    Mislim da je bolje držati se pletara ako ne želimo modernije košnice.
    Delimično se slažem sa vama kolega,jer ova košnica ima dubinu rama od 30cm a to je koliko znam dublje od dadanke a i od pološke,oblik je trapezoidan tako kaže u tekstu,(ovde se jedino slažem sa vama)ne slažem se sa tim da se ram stavi sa strane koji nije dobro izvrcan,inače ovaj tip košnice se zove Top Bar Hive na engleskom pred kraj i piše to,u VB(velika britanija)koriste se Warre košnice koje su slične ovoj gde ram ima gornju letvicu i bočne a donje nema,da sada ne opisujem detalje,a vi kolega kao da ste početnik i ne upućeni u samo pčelarstvo,kažete dok je nova sać(vi ste naveli ram)se mogu izvaditi,što je saće starije pčele ga gotovo i ne lepe to se naziva još i merdevine,a naveli ste duži boravak veća opasnost od bolesti,naime je kontra efekat,što su saće starije opasnost od same varoe i dr je manja,a što?Evo sada što,satne osnove koje se ubacuju u ramove ako niste znali su 4.5mm,a dok prirodno izgradjena sać(ćelija je 3,9-4,2mm),mislim na radiličke ćelije,znači da smo mi povećali zapreminu ćelije manje više za 0.5mm.I šta smo sada dobili,dobili smo krupniju radilicu sa dužom rilicom(jezik),i samim tim većom mednom vojkom(više meda stane),i pošto se čovek upleo u život pčele radi svog profita i veće zarade imamo šta?Problem sa svim ostalim faktorima koje je pčelinje društvo uspešno rešavalo 60miliona god,jer datiraju iz perioda kada su dinosaurusi šetali zemljom,u prirodno izgradjenom saću ćelije su mnogo uže i samim tim za varou i njeno razmnožavanje manje dostupne jer što uža ćelija i starije saće manje varoe u košnici,nemogućnost kretanja razvitka itd,da sada ne proširujem temu,jer bih zbunjivao možda pčelare početnike,svaki tip košnice je konstruisan za podneblje i klimu gde čovek i pčela živi pa tako i prilagodjen podneblju i okruženju,zato niko nije merodavan pa ni Vi kolega frkani da osudjujete taj tip košnice,na njihovom području(Engleska,Velika Britanija) verovatno se pokazala kao dobar izbor,poput Warre košnice,jer 90% pčelara,pčelari tom vrstom košnice u Velikoj Britaniji...
    Poslednji uredio boban M; 02-12-15 u 02:32.

Tagovi za ovu temu

Dozvole pisanja

  • Ne možete otvoriti novu temu
  • Ne možete odgovoriti u temi
  • Ne možete postavljati atačmente
  • Ne možete uređivati svoje postove
  •  
Svi postovi su vlasništvo njihovih autora. Poljoinfo.com ne garantuje tacnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo cijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju izmedu registrovanih clanova.