ubovicratko
Član
da to pokazuje i ono istrazivanje, sto je kalem vislje dobija se vise bocnih grana
Trešnja
- Začetnik teme somika
- Datum pokretanja
Daj molim vas otvorite temu "Tresnja na podlozi visnje", svakih par meseci krece ova glupa debata koja zavrsi isto, jedni pricaju lome se i imaju dokaze, drugi tvrde da se ne lome i nemaju dokaze, da to vredi cemu do sada bi se tako radilo.
Ima jos puno da se diskutuje, ail leba nema, ako mislite da ima nacnite temu ovo je vec postalo suvisno na ovoj temi, svakih 5 stranica ista prica, nadje se neko sa "e a jel ste videli na visnji....", jesmo druze videli smo hvala.
Ima jos puno da se diskutuje, ail leba nema, ako mislite da ima nacnite temu ovo je vec postalo suvisno na ovoj temi, svakih 5 stranica ista prica, nadje se neko sa "e a jel ste videli na visnji....", jesmo druze videli smo hvala.
ubovicratko
Član
Tema jeste o tresnji, isto tako i kruska ima vise vrsta podloga, i tema jeste za ovu grupu...
Ti ne moras ucestvovati u toj diskusiji
Ti ne moras ucestvovati u toj diskusiji
Ja tebe molim da ako nemas nista pametno da kazes na temu tresnje ne trosis nase vreme ''terajuci'' nas da citamo tvoje postove koji nemaju nikakvu vezu sa tresnjom. Kolko sam primetio ti nisi gazda foruma ,pa da odredjujes sta je za koju temu. Hvala.
Poslednja izmena:
sljivak
Član
Polako...covek je pomogao mnogima , nije kriv sto se u njegovom mestu iskljucivo gaji tresnja na bujnim podlogama, uticaj sredine.
Ja sam video jednu na visnji i stvarno podloga mnogo kasni, moze da bude porazno da kad pocnes brati ozbiljniji rod krece da se izvrce, ako nema neke podupirace, dok na bujnim se rod povecava sve vise iz god. u god....ja licno se ne bih usudio saditi tako nesto.
Ja sam video jednu na visnji i stvarno podloga mnogo kasni, moze da bude porazno da kad pocnes brati ozbiljniji rod krece da se izvrce, ako nema neke podupirace, dok na bujnim se rod povecava sve vise iz god. u god....ja licno se ne bih usudio saditi tako nesto.
Ja samo kazem da ni u jednoj temi nije produktivno nacinjati istu pricu iznova svakih par meseci.
Sve sto cete reci je u ovoj temi ispricano.
Ako cemo da drvimo, nije po pravilima foruma tako se ponasati, svaki forum kaze prvo pretrazi pa pitaj.
Bio sam neko vreme i "gazda", ali sam se iskljucio iz toga da ne bih kvario odnos sa ljudima sto se evo vidite desava cak i kad samo skrenete paznju, zamisli da sam pobrisao postove, podelio kazne ili ih prebacio u novu temu.
A da se vratim na temu, nije dokazano da ovo uspeva na duze staze i jedina prava korisna informacija do koje smo dosli je bila ta da ODREDJENE SORTE tresnje su dobro kompatibilne i mogu da izguraju a druge se lome. Ovo na snimcima su mozda bas te sorte.
Razumeo bih da se diskusija nastavi gde smo stali, a ne da se pocinje iz pocetka.
Sve sto cete reci je u ovoj temi ispricano.
Ako cemo da drvimo, nije po pravilima foruma tako se ponasati, svaki forum kaze prvo pretrazi pa pitaj.
Bio sam neko vreme i "gazda", ali sam se iskljucio iz toga da ne bih kvario odnos sa ljudima sto se evo vidite desava cak i kad samo skrenete paznju, zamisli da sam pobrisao postove, podelio kazne ili ih prebacio u novu temu.
A da se vratim na temu, nije dokazano da ovo uspeva na duze staze i jedina prava korisna informacija do koje smo dosli je bila ta da ODREDJENE SORTE tresnje su dobro kompatibilne i mogu da izguraju a druge se lome. Ovo na snimcima su mozda bas te sorte.
Razumeo bih da se diskusija nastavi gde smo stali, a ne da se pocinje iz pocetka.
ubovicratko
Član
Bio si moderator a ponasao si se kao gazda - prvi ja sam imao kritike na tvoje "vladanje" kao moderatora.
Evo ja bih nesto pitao iskusne tresnjare: u kojoj meri iz vasih iskustava utice dubina sadnje kao i visina stabla do prvih ramenih grana na bujnost i ranije plodonosenje tresnje na bujnim podlogama (d.tresnja i magriva)?
p.s.ne zanima me dal moze traktor da prodje
p.s.ne zanima me dal moze traktor da prodje
Ne mozes da budes moderator a da se ne zameris ljudima tj da ne steknu takav utisak 
Moj problem je sto sam pedantan i sto sam noci proveo prebacivajuci postove u druge i nove teme, da nije bilo mene ovde bi citali o breskvama, ali nema veze, nisam ni trazio hvala. Nisi ni svestan koliko sam posla uradio oko manuelnog ciscenja tema.
Ali posto je bilo zamerki, a ne mozes svakome objasniti ni udovoljiti, povukao sam se jer mi je bitniji odnos sa ljudima ovde nego da "gazdujem", to je bila moja zelja, nije mi oduzeto pravo.
Moj problem je sto sam pedantan i sto sam noci proveo prebacivajuci postove u druge i nove teme, da nije bilo mene ovde bi citali o breskvama, ali nema veze, nisam ni trazio hvala. Nisi ni svestan koliko sam posla uradio oko manuelnog ciscenja tema.
Ali posto je bilo zamerki, a ne mozes svakome objasniti ni udovoljiti, povukao sam se jer mi je bitniji odnos sa ljudima ovde nego da "gazdujem", to je bila moja zelja, nije mi oduzeto pravo.
mealy
Član
Evo ja cu da probam da dam odgovor, a i ostali ce da se nadovezu... u principu, sto su vise prve ramene grane, to sadnica kasnije stupa na rod, e sad tacno koliko, nemam tacan podatak, ali gde god da sam citao o tome, to je receno ne samo za tresnju, nego i za ostalo voce... Tako da, stablo treba da bude sto je nize moguce, da bi pre sadnica dosla na rod... Mada, licno mislim da je to red velicine godinu dve kasnjenja maksimum, ne vise...
E sad, nisko stablo je nezgodno zbog obrade, i trebaju ti posebne masine da moze blize da pridjes i obradis zemlju blizu debla, pa se onda pravi kompromis...Mada, reko si da ti to nije bitno...
Magriva i divlja tresnja po prirodi stvari ne radjaju 5-6 godina u proseku od sadnje (moze i malo manje ako su slabije bujne zbog drugih faktora, ali to je taj red velicine)..
Magriva i divlja tresnja daju takoreci komercijalno znacajne prinose tek od 8e, 10e pa i od 12te godine, u zavisnosti od razmaka sadnje... ako sadis na rastojanju od 8x6m, onda ne ocekuj nista znacajno pre 12te godine... A ako sadis relativno gusto za te podloge (4x4 i slican razmak recimo je gusta sadnja za magrivu i divlju tresnju) onda mozes da ocekujes i od 8e godine znacajan rod (ne bas pun, ali preko 50% punog roda sigurno)...Ako sadis gusce od 5x5, obrati paznju na letnju rezidbu i sve sto ide uz to, inace ces imati velikih problema ako ti pobegnu uvis...
Ako neces da se zamajavas mnogo sa odravanjem stabala, onda posadis ko neki ovde 6x5m ili mozda malo manje rastoajanje, i cekas da dodju na rod kad dodju, rezidba moze, a ne mora, obrada zemlje je pozeljna, ali ni to ne mora, zalivanje ne mora (ali povoljno deluje susnih godina) itd itd... I ako sadis na 6x5, onda i stablo ide makar 80cm visoko za takav nacina sadnje, mada moze i manje i vise, zavisi od licnog ukusa i mehanizacije...
Sto se dubine sadnje tice, pravilo je da bi sadnica trebalo da ide na istu dubinu ko sto je bila u rasadniku, ako se posadi dublje, bice slabo bujna i tavorice godinama dok se povrati (ako se ikad i povrati), pa to ne savetujem nikako da se sadi (osim, ako je bas neki zivi pesak od zemlje, onda moze jedno 5cm dublje da se sadi)... Generalno je manja greska malo plica sadnja, sadnica se povrati za godinu dve generalno, ali i to treba izbegavati...znaci, vidi se na stablu po boji kore na kojoj dubini je bila, pa se trudi da na istu dubinu posadis, santimetar vise ili manje.. Kod jabuke na primer i slicnih koje su generlano na vegetativnim podlogama posadjene, dubina sadnje je manje kriticna (bolje podnosi malo dublju sadnju, ali ne treba preterivati), dok kod generativnih podloga treba izbegavati dublju sadnju u svakom slucaju...
Znaci sto je manje stablo (nadzemni+podzemni deo) manja je bujnost i vocka ce pre proroditi. Po toj logici bi trebalo i da je krupnoca ploda veca jer se manje vode i hranjivih materija trose na stablo???
Vidjam u poslednje vreme dosta takvih tresnjara i dosta novih se krati vec na 50cm i dobro to ljudi uklope i obradjuju bez problema.
Vidjam u poslednje vreme dosta takvih tresnjara i dosta novih se krati vec na 50cm i dobro to ljudi uklope i obradjuju bez problema.
mealy
Član
Za krupnocu nisma siguran da ce biti razlike, ali mao jeste manje bujno, i pre prorodi, to stoji...
Pazi, imas gomilu drugih razloga sto je nize stblo bolje, plodovi za berbu su nize zemlji, manje moras da se pentras po stubama i beres ih i slicno pa je berba brza... Laksa je mnogo rezidba...Laksa je zastita (lakse je stititi 3-4m visoko drvo od 6-10m velikog drveta koje trazi jaci atomizer i sve)...
Ali, imas i nedostatke, teza je obrada ako su grane nisko, onda ako je podrucje za gajenje sklonije mrazu, mraz je uvek jaci sto je grana blize zemlji, tako da nekad i to moze da bude presudno, da na primer na visini od 4-5m pa na vise mnogo vise plodova ostane, a sve ispod toga da pokupi mraz... Naravno, to su ekstremi, nejcesce se takav mraz ne desava, ali opet, to jeste nedostatak niske krune... ako sadis par sadnica, svejedno ti je, onda bolje idi na vislju krunu, generativne podlgole (magriva ako je laksa zemlja, divlja tresnja kao je teza) i malo veci razmak, lakse se odrzava, a ako planiras da sadis vecu povrsinu za profesionalno gajenje, onda moras o svim detlajima da razmisljas, kako ces sta da radis, i da se onda prilagodjavas tvom planu gajenja koji izaberes (od rezidbe pa do berbe)...
Na kojoj su podlozi ta niska stabla? Jer na bujnoj podlozi, kao i kod rezidbe, sto vise prekratis vise je bujno.
Jedino mozda moze da se diskutuje na temu da ako je sadnica imala bolesnih 2.5 metara visine, pa prekracena pa pola metra, da su tu dole u stvari pupoljci koji nisu bas zivahni pa otud slabiji porast....
Jedino mozda moze da se diskutuje na temu da ako je sadnica imala bolesnih 2.5 metara visine, pa prekracena pa pola metra, da su tu dole u stvari pupoljci koji nisu bas zivahni pa otud slabiji porast....
mealy
Član
Mislim da ga nisi razumeo, ne pita o prekracivanju sadnice koja se sadi dal bujnije raste, nego pita generalno, stabla od 10 i 15 godina starosti, ista podloga, sve isto, kako se ponasaju posle 15 godina po pitanju bujnosti, ako je jedina razlika dal je stablo 50cm i posle se grana ili ako je 120-130cm ko u nekim zasadima...
Pa visina prvih grana zavisi koliko su prekracene pri sadnji zar ne?
A kako se ponasaju posle 15 godina to ne znam, ne znam ni odakle bih saznao jer su razlicite sorte, podloge, zemljiste....tesko naci na istoj parceli, ista podloga, ista sorta, jedne visoke druge niske
A kako se ponasaju posle 15 godina to ne znam, ne znam ni odakle bih saznao jer su razlicite sorte, podloge, zemljiste....tesko naci na istoj parceli, ista podloga, ista sorta, jedne visoke druge niske
marceta.b.
Član
Mislim da visina stabla nema neku veliku ulogu kod bujnosti i rodnosti, ako je slučajno i ima to je toliko zanemarljivo da nije vredno pomena... ja još nisam naišao ni u literaturi ni na netu ni bilo gde drugde da se uopšte spominje niti da postoji veza visina stabla vs. bujnost, rodnost... naravno visine stabla koje najčešće srećemo kod nas 50-100cm... sada dali ima razlike kod stabala od 20cm i 2,5m možda ali i koga briga.
Poslednja izmena:
ubovicratko
Član
Sasvim lepo raste i sadnica prekracena na 0,5m a da je bila visoka 2m
mealy
Član
Malo smo otisli van poente cele price, ali i nije to toliko bitno, naravno da visina stabla nije nesto cime se regulise bujnost, ali covek je pitao jel ima razlike,i ima je, ali se slazem da je mala i mozemo cak da je zanemarimo u praksi..
Najveci efekat za kasnjenje rodnosti kao primer imate kod oraha, posto on ima nekad i 2.5m stablo (zbog prodaje samog stabla) a u tokm slucaju znatno kasnije stupa na rod...Kod tresnje nemamo takvih ekstrema pa moze da se visina stabla zanemari sa sanovista bujnosti i pocetka rodnosti, nije toliko bitno kao ostali faktori...
Poenta price sa niskim stablom je druga, a to je da je kruna kod stabla od 50cm isto toliko niza nego kod sabla koje ima sablo od 100cm (pricam principijelno)... sto znaci da za istu zapremnu krune cela krosnja je niza za 50cm, sa svim granam, sto je sustina niskog stabla, a ne bujnost naravno...
Kad vec pricamo, nadam se da cemo da se slozimo da u principu postoje dva pojma bujosti... Prvi je "bujan rast" to jest sama velicina stabla, zapreminska velicina, visina krune, nazovimo to kako ocemo... Drugi pojam je "bujni porast" koje je vezan za fiziolosku reakciju sadnice na rezidbu uglavnom (jos sta tu utice, ali da ne komplikujemo)...
Za prvi pojam, tj bujan rast, sustina je da generativna podloga "bujno" raste po prirodi stvari, zato sto je takva, jaci joj je koren koji moze da izgura jaci poras iznad zemlje (da uprostimo) i dobijemo veliko stablo sa velikom krosnjom...slabo bujna podloga uglavnom ima neki fizioloski nedostatak koji ne dozvoljava porast, tako da ona takoreci gusi biljku, i biljka je uvek u nekom vidu stresa u odnosu na generativnu podlogu (kao da je neko davi za vrat, da se tako izrazim, pa ne moze da dise)
E sad, za drugi pojam, koji je po meni bitniji puno, a to je bujan porast, on se javlja zbog nesklada izmedju nadzemnog i podzemnog dela... Neskald moze da bude iz vise razloga...Ako rezidbom uklonimo veci deo krune, javlja se nesrazmera i koren je mnogo jaci, pa se onda desava bujan porast, i sustijna je da se to desava na svakoj sadnici (i tzv slabo bujnoj podlozi i jace buijnoj) samo sto je kod slabo bujne manji efekat, manje je izrazeno...
Postoji jos jedna bitan efekat, a to je kad se ustvari izvodi rezideba, a to je: Ako se radi na kraju zime, efekat nesklada se znatno povecava, pa je reakcija biljke mnogo jaca i sve sto se jace reze krajem zime, biljka reaguje bujnijim poraastom da uskladi nadzemni sa podzemnim delom...
E sad, kad se rezidba uradi pocetkom leta, manje vise negde u to vreme, ili prva polovina leta, onda se biljci oduzmu grane i lisce za cije stvaranje su utrosene hranljive materije iz korena i koje bi stvorilo ranljive materije koje bi se akumulirale u korenu za naredne godine, tako da je prolecna reakcija rasta biljke mnogo slabija na takvu rezidbu, i ona sluzi da se smanji bujni porast... to funkcionise kod svih podloga naravno i treba ga uskladiti za zahtevanom bujnoscu stabla... To je glavni nacin regulisanja velicine krosnje i rodnosti...
Mislim da smo u prethodnim pricama malo mesali te dve stvari, i da su svi pricali (neki i dalje pricaju i misle) sto vise rezes, to rastu jaci mladari, sto u principu jeste tacno za prolecnu rezidbu, zbog razloga gore objasnjenog, ali ako je potrebno da se obuzda ras stabla (zbog gusce sadnje na primer) onda se radi tzv letnja rezidba koja ima kontra efekat i smanjuje porast...
Stablo je i dalje na bujnoj podlozi, raste bujnije (pravi vecu razmeru krune) od nekog na slabo bujnoj podlozi, ali velicina krune se regulis i bude dosta manja od nerezanog stabla, ili stabla koje se samo zimi reze...
E sad ponovo dolazimo do pitanja o visini stabla, i zakljucujemo zbog inenzivnije rezidbe i branja, da je nize stablo povoljnije zbog lakseg pristupa kruni (sve je nize i lakse ga je dohvatiti) i to je glavni ralzog zasto se ide na nize stablo, a ne sama bujnost...Bolje je i iskoriscenje prosora zato sto nemate prazan prostor od 1m i vise pri dnu krune zato sto je sama kruna navise pomerena...Ima i nekih nedostataka, a to je teza obrada, i veca osetljivost na mraz, ali sve je na kraju krajeva kompromis...
I da se nadovecem na Ratkovu konstaaciju sa mladom sadnicoom, koja je u skaldu sa gornjom pricom... Ako mladu tek posadjenu sadnicu odsecemo na pola metra, korenov sistem jeste slab posto je pokidan tokom vadjenja, ali je nesklad manji izmedju korena i nadzemnog dela, pa je porast mladara veci... Ako sadnicu ne orezemo uopste (kao kod jabuka sa slabobujnim podlogama sto se cesto radi) onda je rakcija nadzemnog dela slabija, posto je nadzemni deo znano veci od podzemnog, pa je i rast grana znatno manji nego da smo prekratili na pola metra...
Znaci, sustina price je da se gleda kako reaguje rezidba na balans hranljivih materija u korenu i kruni, i balans izmedju same velicine korena i krune...Kad se to shvati (sto nije toliko komplikaovano za prakticnu upotrebu), onda se zna kako koji nacin rezidbe i kad deluje na porast, a time i na rodnost biljke...
Poslednja izmena:
mealy
Hvala na iscrpnom odgovoru. Potpuno se slazem s tobom za sve sto si napisao u predhodnom tekstu.
Vidjam tresnjare u mom kraju sa mnogo malim stablom sve cesce i vidim da tu ljudi veoma lako uspevaju da odrze balans. Bude obicno to neka vaza sa 3-4 skeletne grane i prilicno se lako obuzdava visina krosnje.
- - - - - - - - - -
Sve to postoji u literaturi i lepo je objasnjeno... Nisu zanemarljivi takvi uticaji uopste i to se moze prepoznati u vocnjaku.
Hvala na iscrpnom odgovoru. Potpuno se slazem s tobom za sve sto si napisao u predhodnom tekstu.
Vidjam tresnjare u mom kraju sa mnogo malim stablom sve cesce i vidim da tu ljudi veoma lako uspevaju da odrze balans. Bude obicno to neka vaza sa 3-4 skeletne grane i prilicno se lako obuzdava visina krosnje.
- - - - - - - - - -
Sve to postoji u literaturi i lepo je objasnjeno... Nisu zanemarljivi takvi uticaji uopste i to se moze prepoznati u vocnjaku.
mealy
Član
Imam par pitanja za Ubovic Ratka, posto ima mnogo vise iskustva od mene za kalemljenje tresnje, a mislim da ce i druge to da interesuje..
Ratko, na koje nacine si sve kalemio tresnju, kakav je bio prijem i jel ima razike u nacinima kalemljenja sto se tice prijema?
Pitam zato sto sam ove godine radio cipovanje (okuliranjem nije moglo, posto je bila susa i nije se odvajala kora) krajem avgusta na divlju tresnju i na magrivu, i realtivno je los prijem bio.. Pogotovu je losiji na divljoj tresnji nego na magrivi, sto je cudno... Cuo sam od nekih komsija pre par dana kako divlja tresnja navodno ne moze da se kalemi cipovanjem u avgustu (sto mi je malo nelogicno, posto SVO voce generalno moze da se kalemi cipovanjem ili okuliranjem u avgustu) i da se lose prima i da mora engleskim spajanjem u prolece samo da se kalemi pa rekoh da proverim to sa tobom sta ti mislis o tome....
Posto licno nismo kalemili tresnju u vecim kolicinama dosad (sljivu, jabuku, krusku i breskvu smo uglavnom kalemili, ali tresnju ne) i uvek smo kalemili sve u prolece engleskim spajanjem, sve osim breskve naravno, jel mozes da mi kazes jel generalno postoji neki problem sa tresnjom za primanje kad se cipuje u avgustu (kao sto je orah problematican na primer), pogotovu jel postoji problem na divljoj tresnji? Ja licno mislim da je kod mene glavni problem ove godine bio verovatno zbog velike suse i zbog visokih temperatura tokom kalemjenja (na zalost nije bilo mogucnosti da se to izbegne), ali ipak ne iskljucujem mogucnost nekompatibilnosti zbog samog cipovanja...Na istoj parceli je na primer kalemljena breskva, ali nekih 15tak dana ranije dok je imalo vise vlage i bilo je malo prijatnije tj hladnije, i prijem je znatno bolji. Po meni ipak deluje da su uslovi sredine tokom kalemljenja najvise uticali (susa i velike temperature), a ne to da tresnja ne moze da se cipuje..
Voleo bi da cujem tvoje misljenje o tome i sta je po tebi najbolji metod kalemljenja za tresnju (sta na magrivi, a sta na divljoj tresnji). Mislim da ce to prakticno iskustvo i druge da interesuje... Ako neko drugi ima slicnih konkretnih iskustava (visegodisnjih po mogucstvu) neka se javi naravno, svaki detalj je dobrodosao, i koristice svima ubuduce...Hvala unapred
Ratko, na koje nacine si sve kalemio tresnju, kakav je bio prijem i jel ima razike u nacinima kalemljenja sto se tice prijema?
Pitam zato sto sam ove godine radio cipovanje (okuliranjem nije moglo, posto je bila susa i nije se odvajala kora) krajem avgusta na divlju tresnju i na magrivu, i realtivno je los prijem bio.. Pogotovu je losiji na divljoj tresnji nego na magrivi, sto je cudno... Cuo sam od nekih komsija pre par dana kako divlja tresnja navodno ne moze da se kalemi cipovanjem u avgustu (sto mi je malo nelogicno, posto SVO voce generalno moze da se kalemi cipovanjem ili okuliranjem u avgustu) i da se lose prima i da mora engleskim spajanjem u prolece samo da se kalemi pa rekoh da proverim to sa tobom sta ti mislis o tome....
Posto licno nismo kalemili tresnju u vecim kolicinama dosad (sljivu, jabuku, krusku i breskvu smo uglavnom kalemili, ali tresnju ne) i uvek smo kalemili sve u prolece engleskim spajanjem, sve osim breskve naravno, jel mozes da mi kazes jel generalno postoji neki problem sa tresnjom za primanje kad se cipuje u avgustu (kao sto je orah problematican na primer), pogotovu jel postoji problem na divljoj tresnji? Ja licno mislim da je kod mene glavni problem ove godine bio verovatno zbog velike suse i zbog visokih temperatura tokom kalemjenja (na zalost nije bilo mogucnosti da se to izbegne), ali ipak ne iskljucujem mogucnost nekompatibilnosti zbog samog cipovanja...Na istoj parceli je na primer kalemljena breskva, ali nekih 15tak dana ranije dok je imalo vise vlage i bilo je malo prijatnije tj hladnije, i prijem je znatno bolji. Po meni ipak deluje da su uslovi sredine tokom kalemljenja najvise uticali (susa i velike temperature), a ne to da tresnja ne moze da se cipuje..
Voleo bi da cujem tvoje misljenje o tome i sta je po tebi najbolji metod kalemljenja za tresnju (sta na magrivi, a sta na divljoj tresnji). Mislim da ce to prakticno iskustvo i druge da interesuje... Ako neko drugi ima slicnih konkretnih iskustava (visegodisnjih po mogucstvu) neka se javi naravno, svaki detalj je dobrodosao, i koristice svima ubuduce...Hvala unapred
