Trešnja

@mealy

Druže svaka ti čast za ovaj post... Složio bi se sa svim što si rekao... Ali bi takođe bi rekao da gizela nije više tako skupa, kao pre recimo pre 5 godina, i nemora odma da se diže ful sistemi pa da to košta nekoliko desetina hiljada evradi, pogotovo za gizelu 6 za koju "netreba" navodnjavanje, a i ti si negde naveo taj podatak da je ona samo 15 % manje bujna u odnosu na sejanac, što nam i govori da navodnjavanje nije neophodno... Ja imam plan da je probam, na maksimum parcele reda veličine 30 do 50 ari, naravno složiću se da to nije ozbiljna površina, ali količina novca koja može da se zaradi sa te površine od trešnje, nemože apsolutno ni od jedne kulture.

Ja ću se samo osvrnuti na magrivu, mislim da bi ko hoće da gaji ranu trešnju na ovoj podlozi, a na to podrazumevam Burlat, da uzme Burlat C1, kog ja imam u zasadu, i koji je skoro 50% manje bujan od običnog burlata, i po meni bi lako mogao da ide na gušći zasad, al opet generalno pre 5-te godine, nema značajnijeg roda na magrivi.
 
@mealy

Druže svaka ti čast za ovaj post... Složio bi se sa svim što si rekao... Ali bi takođe bi rekao da gizela nije više tako skupa, kao pre recimo pre 5 godina, i nemora odma da se diže ful sistemi pa da to košta nekoliko desetina hiljada evradi, pogotovo za gizelu 6 za koju "netreba" navodnjavanje, a i ti si negde naveo taj podatak da je ona samo 15 % manje bujna u odnosu na sejanac, što nam i govori da navodnjavanje nije neophodno... Ja imam plan da je probam, na maksimum parcele reda veličine 30 do 50 ari, naravno složiću se da to nije ozbiljna površina, ali količina novca koja može da se zaradi sa te površine od trešnje, nemože apsolutno ni od jedne kulture.

Ja ću se samo osvrnuti na magrivu, mislim da bi ko hoće da gaji ranu trešnju na ovoj podlozi, a na to podrazumevam Burlat, da uzme Burlat C1, kog ja imam u zasadu, i koji je skoro 50% manje bujan od običnog burlata, i po meni bi lako mogao da ide na gušći zasad, al opet generalno pre 5-te godine, nema značajnijeg roda na magrivi.

Eto slazemo se onda, Gizela jeste buducnost i ono cemu treba teziti, ali ne po svaku cenu... Magrva jos uvek nije i nece izgubiti na znacaju po meni, pogotovu ne u nasim krajevima...
Pogedaj sistemem gajenja KGB i spanska vaza, mislim da ce ti biti zanimljivi za gajenje na magrivi... Isto probe radi naravno, par stabala cisto da vidis kako ide, meni to deluje prilicno dobar kompromis za relativno bujne podloge i malo guscu adnju...A i berba je mnogo laksa od klasicne piramide i vaze...
Kazes da ti je zemlja relativno glinovita ako sma te lepo razumeo i da nije neki pesak? Jel imas neku analizu mozda, kolko je glinovita, bas me interesuje koji je to limit (iz prakticnog pokusaja) koji magriva moze da podnese posto si kakzu kako je teska zemlja unisti i da relativno kratko traje i brzo ugine...
 
Generalno je jos uvek veliko nepoverenje i strah ljudi za odlicnu podlogu gisela 6 koja podnosi maltene svakakvo zemljiste. Poistovecuju je sa giselom 5 koja je dosta drugacija.Samo sam ja cini mi se nalazio podatke da je bujnost G6 , 60-70% od sejanca. Evo je u 17- toj godini, radja normalno, mada je od pocetka to sve odrzavano i zalivano

Moze kao sto kaze Mealy kompromis za kombinaciju uzgojnog oblika, da se uradi i kombinacija podloge. Da se smanji ulaganje , saditi sorte koje imaju kvalitetan i dobar rod na bujnijim podlogama, koje su jeftinije, a sorte koje radjaju dobro na giseli 6 da se sadi na giseli 6.
 
Danas posadio samberst u dvoristu na magrivi.Imam jos mađarski rust koji stize oko 20 maja.E sad me interesuje kad stize samberst na rod.Kako sam razumeo prodavca negde oko 15 juna?

Poslato sa HUAWEI CUN-L01 uz pomoć Tapatoka
 
Samo da dodam spomenuto je, vreme cvetanja nema puno veze sa vremenom stizanja na berbu kod tresnje, neretko prvo cvetaju kasnije sorte.

Samberst stize tako prva polovina juna, zavisi od kraja.
 
Generalno je jos uvek veliko nepoverenje i strah ljudi za odlicnu podlogu gisela 6 koja podnosi maltene svakakvo zemljiste. Poistovecuju je sa giselom 5 koja je dosta drugacija.Samo sam ja cini mi se nalazio podatke da je bujnost G6 , 60-70% od sejanca. Evo je u 17- toj godini, radja normalno, mada je od pocetka to sve odrzavano i zalivano

Moze kao sto kaze Mealy kompromis za kombinaciju uzgojnog oblika, da se uradi i kombinacija podloge. Da se smanji ulaganje , saditi sorte koje imaju kvalitetan i dobar rod na bujnijim podlogama, koje su jeftinije, a sorte koje radjaju dobro na giseli 6 da se sadi na giseli 6.

Sve se slazem s tobom, evo na primer, na ovom linku se vidi da oni kazu da je Gizela 6 bujnija... Izgleda da mnogo zavisi od podneblja gde se gaiji, mozda sma pomesao dal je u suvljem bujnija, ili u vlaznijem podneblju je bujnija, ali izgleda da moze da se krece i oko 80-90% od sejanca...Ali slazem se, vecina izvora kazu da je 60-70% bujna, sto i nije malo, ali velika je prednost u rodnosti, sto je bez obzira na bujnost puno rodnija u odnosu na malo bujnija stabla Colt-a ili magrive na primer, i to je njena znacajna prednost...

Sad da se malo isparavim za ono gore oko navodnjavanja, u americi isto pominju i mogucnost gajenja bez navodnjavanja, ali nisma iso u detalje pod kojim tacno uslovima to moze, ali mi deluje da kad se kod nas desi velika susa i par meseci ne padne kisa, mislim da to ne moze Gizela bez naodnjavanja da izdrzi...Ali opet, ako Shale kaze da je vidjao da lepo radjaju i u takvim usovima, onda je ocigledno moguce, iako neverovatno...

http://treefruit.wsu.edu/web-article/cherry-rootstocks/
 
Mealy mislim da insistiras na navodnjavanju a da u nasoj klimi nije to toliko bas problematicno. Ja ne kazem da ne treba samo hocu da kazem da moze bez toga. Ono sta sam ja primetio za moje podneblje je da Magriva mi je prebujna i da to nema sanse adekvatno zastiti atomizerom a za branje ne znam jedino skelu da naprvim pa da zene guraju. Rodnost je tacno da na magrivi kasnije prorodi i da u pocetku imas svega nekoliko plodova. Gizela 5 vec u godini posle sadnje daje odredjen broj plodova a pocetna investicija u sadnice se brzo isplati.

Sortiment cu birati sa sto kasnijim cvetanjem, jer mi je to najveci problem da bi uopste imao neki rod. Naredni problemi su radna snaga i plasman. Kada nema izvoza cena je krs na deseti stepen. Radna snaga je problem sto mladih nema, a stariji koliko ce jos moci da rade? U razgovoru sa zenom najblizi smo odluci da posadimo gizelu 5/6 na povrsini koju mozemo sami uz pomoc 2-3 radnika da uradimo. Sve preko toga nemamo resenje.
 
Mealy mislim da insistiras na navodnjavanju a da u nasoj klimi nije to toliko bas problematicno. Ja ne kazem da ne treba samo hocu da kazem da moze bez toga. Ono sta sam ja primetio za moje podneblje je da Magriva mi je prebujna i da to nema sanse adekvatno zastiti atomizerom a za branje ne znam jedino skelu da naprvim pa da zene guraju. Rodnost je tacno da na magrivi kasnije prorodi i da u pocetku imas svega nekoliko plodova. Gizela 5 vec u godini posle sadnje daje odredjen broj plodova a pocetna investicija u sadnice se brzo isplati.

Sortiment cu birati sa sto kasnijim cvetanjem, jer mi je to najveci problem da bi uopste imao neki rod. Naredni problemi su radna snaga i plasman. Kada nema izvoza cena je krs na deseti stepen. Radna snaga je problem sto mladih nema, a stariji koliko ce jos moci da rade? U razgovoru sa zenom najblizi smo odluci da posadimo gizelu 5/6 na povrsini koju mozemo sami uz pomoc 2-3 radnika da uradimo. Sve preko toga nemamo resenje.
s
Jesi ramisljao o magrivi i KGB ili spanski grm rezidba za to? Sve se bere i radi sa zemlje tako da je to zainimljiva alternativa koju treba razmotriti i analiziriati pluseve i minuse...
U madjarskoj imaju i svoje madjarsko vreteno na magrivi, i to u suvom vocarenjeu (sa malim podsecanjem korena ako zatreba) i to navnodno isto lepo funkcionise pa pogledaj i tu varijantu...

Ne insistiram ja na navodnjavanju, smao kazem da su rezultati mnogo bolji sa njim, prezivece to verovatno i radjace bez navodnjavanja, ali cilj rada sa Gizelom je da se ulozena sredstva maksimalno vrate, i onda se ide na intenzivno vocarstvo sa kompletnom agrotehnikom, sot ukljucuje i navodnjavanje u vecini godina kod nas...

Moze i ta varijanta sa soptvenom ranodm snagom, ali onda nemoj vece povrsine od pola hektara ili nesto slicno... Pola hektara, to je po meni okvirno 7-8 tona roda u dobrim godinama (moze i preko 10, ali da uzmemo neki prosek), znaci trebace ti jedno 50-70 radnika da to sve obere, pa kad to razvuces na mesec dana berbe, znaci da ti treba prosecno 5-6 radnika dnevno... Cenim da jedno 150 kila moze da obere jedan radnik dneno, mada su neke norme za niska stabla i duplo vece, ali da budemo na strani sigurnosti...Ali uzmi u obzir da je to posao za 5-6 ljudi od mesec dana i to svakog dana, ne mogu nista drugo da rade, pa vidi jel ti se to uklapa u tvoje planove z ostale radove...

Za pola hektara ili manje, svejedno je sta ces za podlogu po meni, imas vreme da im se posvetis vise pa ti onda svaka podloga zvrsava posao, manje vise...Ali Gizela 6 ili eventualno 12 su navnodno dosta otpornije na susu, pogotovu od Gizele 5 ili 3ojke, Gizela 12 je navodno malo otpronija i na toplotu (toplota moze da bude problem kod nas u buducnosti, a i sad je) za razliku od Nemacke gde su te podloge napravljenje gde se preko 35 stepeni javlja jednm u par godina...a kod nas je 40 svake godine redovna pojava u zadnjh par godina...

Tako da, neces da pogresis sa Gizelom 6 ili Gizelom 12 za tvojih pola hektara, bice to OK i u suvom vocarenju... Moj tekst gore je vise analiza i razmisljanje za malo vece povrsine sta raditi, gde su bitni detalji i svaka stinica...

PS
Aj da ne ispravljam gore, malo sam se preracunao u matematici kad sma reko 5-6 radnika ceo mesec, ustvari je vise oko 2-3 radnika ceo mesec, ali posto se tresnja ne bere bas ceo dan (a i nece da bude 30 dana lepog vremena, pa mora neki dan i da se preskoci), onda to moze i vise dab bude...A i moras sorte da lepo rapodelis da imas od najranije do najkasnije, i naravno moras svaki dan da vozis 300-400 kila tresanja na otkup...

A sto se izbora sorti tice, i vremena cvetanja, jeste da je u principu bolje da kasnije cvetaju, i da budu otpornije na pozne mrazeve, ali su to po meni nijanse, najkasnije i najranije cvetanje moze da bude najvise razlika 7 dana u nekim ekstremnim slucajevima (to je kad godina kasni, i kad su relativno niske temperature duzi period za vreme cvetanja), a najcesce je razlika manja, tako da je izbor polozaja koji je na padini brda najvazniji za pozne mrazeve... Ako si u ravnici, ili na dnu padine, onda imas povecan rizik poznog mraza...Grejanje paljenjme necega, ili veliki ventilatori su ti jedina nada za odbranu...
U tom sucaju ti je po meni bolja varijanta veliko tj visoko stablo, nego mala na Gizeli, zato sto je temperatura pri zamlji kad je mraz znatno niza nego na primer na 3-4m i vise (i iznad bude negativna, ali je visa temperatura nego pri zmelji posto se javlja inverzija i negde od 10tak metara pa navise se javi visa temperatrua, ponekad i iznd 0, zavisi od mikroreljefa), pa cvetovi na vecim visinama krune bolje izdrze mraz i manje stradaju.. Naravno, onda se gubi sav smisao i prednosti Gizele, niske krosnje i svega otalog...

Nemoj pogresno da me shvatis, ali iz dobre namere ti dajem misljenje (a cuj i od drugih sta oni misle), ali ako si u ravnici, i nema nikakvih padina kod tebe koje su makar 20-30m iznad najnize tacke u okolini (na primer padine Fruske Gore su po meni idealne za vocarstvo i vinogrdarstvo, jedan od boljih krajeva po mojoj proceni), ja u takvom kraju ne bi gajio tresnju... mnogo su veliki rizici poznog mraza da bi se isplatila proizvodnja... Za takve krajeve vise godi jabuka, mozda kruska, leska, i druge vocke koje malo bolje trpe mraz, a i kasnije cvetaju... Kosticavo voce je najosetljivije od svog voca na pozne mrazeve..Ako kod tebe vec ima neko da uspesno gaji kosticavo voce (vece povrsine, i duzi od 10 godina period), onda znaci da su pozni mrazevi manje izrazeni, ali proveri stanje pre nego sto zasadis...
Kao primer ti navodim temperature kod mene (na meteoroloskoj stanici koja je pri vrhu, tj u gronjoj polovini brda, na visini od oko 290m nadmorske visine) u zadnjih par dana, gde se najniza temperatura spustila na -1.6 stepeni (inace kod mene tek pocinje da cveta voce, dzanarika je krenula pre 2-3 dana) dok je na primer u mnogim drugim mestima koja su u nizini, ovih dana temperatura padala na -5, pa u Vrscu i do -6...To su velike razlike po meni, i znatno povecavaju rizik za ostecenja...
 
Poslednja izmena:
Ako posadis sortu koja je bujna (moje iskustvo burlat) na magrivu koja je bujna, nema price o nekim savremenim sistemima, sta god prekratis izbaci dve grane pravo u vis, cak i koje krenu bocno se brzo isprave na u vis.

To nije problem samo kod mene, vidjam to po svim tresnjarima u kraju. Mogu u sred zime ne samo da prepoznam da je tresnja, to svi steknemo brzo, vec mogu tacno da kazem da li je ili nije burlat (ne mogu bas da kazem koja je sorta).

Najbolji primer mi je moja njiva gde tacno vidim kad sam sadio zeznuo se pomesao, negde mi uletela burlat u red, po samoj krosnji prvih par godina sam vec sumnjao da je burlat, sto se potvrdilo kad je dosla na rod.

Gledas red kod mene, lepo orezana relativno nisko ostala sa puno niskih grana, tako ide 10 komada, onda jedna ko luda pravo u vis, tacno znas da je burlat.

Sta sam hteo reci, moguce je to, ali da ne izlazis iz tresanja, da ides svako malo da povijas, pinciras, uklanjas....ko je zaludan ok, ali mislim da niko od nas toliko nije.
 
Ako posadis sortu koja je bujna (moje iskustvo burlat) na magrivu koja je bujna, nema price o nekim savremenim sistemima, sta god prekratis izbaci dve grane pravo u vis, cak i koje krenu bocno se brzo isprave na u vis.

To nije problem samo kod mene, vidjam to po svim tresnjarima u kraju. Mogu u sred zime ne samo da prepoznam da je tresnja, to svi steknemo brzo, vec mogu tacno da kazem da li je ili nije burlat (ne mogu bas da kazem koja je sorta).

Najbolji primer mi je moja njiva gde tacno vidim kad sam sadio zeznuo se pomesao, negde mi uletela burlat u red, po samoj krosnji prvih par godina sam vec sumnjao da je burlat, sto se potvrdilo kad je dosla na rod.

Gledas red kod mene, lepo orezana relativno nisko ostala sa puno niskih grana, tako ide 10 komada, onda jedna ko luda pravo u vis, tacno znas da je burlat.

Sta sam hteo reci, moguce je to, ali da ne izlazis iz tresanja, da ides svako malo da povijas, pinciras, uklanjas....ko je zaludan ok, ali mislim da niko od nas toliko nije.

Vidis da on nije nesto zainteresovan za magrivu, nego je za Gizelu 6 koja je manje bujna, ali sto je bitnije mnogo je rodnija ( i ranije stupa na rod) a to ce znacajno da umanji bujnost kod njega u odnosu na magrivu... A ako jos nadje Burlat C1 koji je manje bujan, onda ne bi trebo da ima problema...Burlat C1 je manje bujan i na magrivi, probaj i ti da ga nadjes, sigurno ce da pomogne za tvoj nacin gajenja..
 
Burlat obican i magriva to je ogromno. Ova nije sticena jer je nepristupacno za atomizer pa vasi je zaustavljaju.
https://www.dodaj.rs/image/Zkbmn
Zkbmn

Zkbmn
Zkbmn
 
Eto slazemo se onda, Gizela jeste buducnost i ono cemu treba teziti, ali ne po svaku cenu... Magrva jos uvek nije i nece izgubiti na znacaju po meni, pogotovu ne u nasim krajevima...
Pogedaj sistemem gajenja KGB i spanska vaza, mislim da ce ti biti zanimljivi za gajenje na magrivi... Isto probe radi naravno, par stabala cisto da vidis kako ide, meni to deluje prilicno dobar kompromis za relativno bujne podloge i malo guscu adnju...A i berba je mnogo laksa od klasicne piramide i vaze...
Kazes da ti je zemlja relativno glinovita ako sma te lepo razumeo i da nije neki pesak? Jel imas neku analizu mozda, kolko je glinovita, bas me interesuje koji je to limit (iz prakticnog pokusaja) koji magriva moze da podnese posto si kakzu kako je teska zemlja unisti i da relativno kratko traje i brzo ugine...


Kod mene je sastav zemljišta po pedološkoj karti, karbonatni černozem, humus je oko 3, ali kalcijum karbonata ima dosta, 10, 15... Gline nema uopšte...

Da se nadovažem na tvoj post o probavanju nekih drugih uzgjnih oblika, a tu moram da se složim sa @oktopodom, nema šanse, kod mene su probavi španski vazu ili kako je još zovu španski grm, to su opet previsoka stabla... Slikaću ovih dana Burlat C1, pa ću postaviti slike da vidite kako izgleda.
 
Burlat obican i magriva to je ogromno. Ova nije sticena jer je nepristupacno za atomizer pa vasi je zaustavljaju.
https://www.dodaj.rs/image/Zkbmn
Zkbmn

Zkbmn
Zkbmn
Cenim da je stara jedno 6 godina, mozda 7... Slazem se, to je bujno kad se tako puti da raste ko piramidalna kruna... Ne bi me iznenadilo da tako pustis i gizelu 6, da bi i ona znacajno prerasla 3m visinu, mada nju bi ukrotilo radjanje, posto magriva pocienj od 4-5 godine da radja, a Gizela bi radjala maltene od 2-3ce godine...

Tresnja kad se posadi i pusti da sama raste, ona tako raste uspravno ,i prebaca sav rod na vrsne grane, a donje ogole... Evo ti malo sika kako to izgleda kod nasih suseda iz Madjarske, gaje vreteno na magrivi, i u uslovim suvog vocarenja i to im se pokazalo kao dobitna kombinacija... Ako nsita drugo, zanimljiv je clanak koji ti daje neke ideje sta i kako da uradis i probas ako uzmes ikad u obzir magrivu...
https://www.bordeaux.inra.fr/cherry...ordeaux/Presentations/Hrotko_Bordeaux2014.pdf

- - - - - - - - - -

Kod mene je sastav zemljišta po pedološkoj karti, karbonatni černozem, humus je oko 3, ali kalcijum karbonata ima dosta, 10, 15... Gline nema uopšte...

Da se nadovažem na tvoj post o probavanju nekih drugih uzgjnih oblika, a tu moram da se složim sa @oktopodom, nema šanse, kod mene su probavi španski vazu ili kako je još zovu španski grm, to su opet previsoka stabla... Slikaću ovih dana Burlat C1, pa ću postaviti slike da vidite kako izgleda.

Zanimljivo da nemas gline uopste, ja mislio da je tipicni cernozem relativno teza zemlja i da ima gline... Ako nemas gline, onda tu magriva uspeva odlicno (pa jos kad dodas krec koji ona mnogo vise tolerise od sejanca divlje trsnje) onda je to dobitna kombinacija za poluintenzivno gajenje...

Ok ako ne moze sa spanskim grmom kod tebe, verovatno je zemljiste mnogo plodno pa onda izraste puno i tesko je da se kontrolise... Spanski grm ide do 3, mozda do 3.5m visine maksimum po pravilima, ako predje tu visinu onda je problem... I Spanski grm odlicno uspeva u italiji i spaniji, uglavnom u predelima sa manje padavina i velikim temperaturama, gde naravno pretenzno gaje bez navodnjavanja, pa im nije problem bujnost koju nedostatak vlage znacajno umanji... Onda je izgleda Gizela 6 pravi izbor za tebe cak i bez navodnjavanja da dobijes manju krosnju u toji usovima gajenja psoto ocigledno nemas problem sa vlagom... Smao proveri jel moze sa toliko kreca u zemlji da raste, nesto mi to deluje mnogo 15% kreca...Nemam nikakvih iskustava sa krecnim zamljistem posto su kod mene zemljista uglavnom kisela...

Jesi vido ikog a je probo KGB sistem gajenja u tvom kraju na magrivi ili na sejancu (ako iko i sadi sejanac divlje tresnje) kod tebe?
 
Za KGB mislim da nisam ni čuo, a nisam ga sigurno ni video... Ono što se kod mene radi je uglavnom ili vaza ili piramida.
 
Konačno prava razmena na forumu.
Slažem se sa većinom napisanog poslednjih dan,dva.Tačno je da su u Moldaviji i drugde podignuta čitava prostranstva na giselama.To treba da brine al' mislim da je u Ritopeku i širom Grocke nadjeno rešenje.Svi zasadi na magrivi su svedeni na >< 5 metara i tu se zaustavlja vertikalni porast prevodjenjem mladih lastara na toj visini na bočne grane. Praktično više nema trešnjara da nije tako orezan a to mu dodje po gabaritu kao "malo puštena" gisela6.Unutar krošnje se radi proreda i prozračenje grana.Znači nema više trešanja sa po 100 kg roda već je to sve sada svedeno na 40ak kg po stablu od čega 70%-80% ide do 24mm bez problema,što je prihvatljivo i u EU i u Rusiji.Kada bi narod još imao zalivanje pored onolkog Dunava,ko zna možda bi tako gurale i kao g6.?
Posle Mediterana mi smo prvi po stizanju tako da će se brati još dugo trešnja kod nas.Jedino ne znam šta će da bude sa legendarnim merdevinama,možda naprave neki muzej trešnje da ne odu baš u podpalu :osmeh:
 
Ova sa slike je sadnja 2012 u jesen. Prut sadnica. Sada joj krece 7 vegetacija. Orezivao sam je prve 2-3 godine onda me mrzelo da se ja od 115kg pentram po merdevinama.
Sa proredom grana izgurala bi i 24+ lagano. I ovako izgura puno u krupnocu jer je pojedinacno stablo pa ima mesta koliko hoce.
 
Konačno prava razmena na forumu.
Slažem se sa većinom napisanog poslednjih dan,dva.Tačno je da su u Moldaviji i drugde podignuta čitava prostranstva na giselama.To treba da brine al' mislim da je u Ritopeku i širom Grocke nadjeno rešenje.Svi zasadi na magrivi su svedeni na >< 5 metara i tu se zaustavlja vertikalni porast prevodjenjem mladih lastara na toj visini na bočne grane. Praktično više nema trešnjara da nije tako orezan a to mu dodje po gabaritu kao "malo puštena" gisela6.Unutar krošnje se radi proreda i prozračenje grana.Znači nema više trešanja sa po 100 kg roda već je to sve sada svedeno na 40ak kg po stablu od čega 70%-80% ide do 24mm bez problema,što je prihvatljivo i u EU i u Rusiji.Kada bi narod još imao zalivanje pored onolkog Dunava,ko zna možda bi tako gurale i kao g6.?
Posle Mediterana mi smo prvi po stizanju tako da će se brati još dugo trešnja kod nas.Jedino ne znam šta će da bude sa legendarnim merdevinama,možda naprave neki muzej trešnje da ne odu baš u podpalu :osmeh:

Pozdrav Zhile, ako mogu par pitanja da ti postavim:
Na koji razmak vi sad sadite sa magrivom (posto pretpostavljma da ne koristite sejanac divlje tresnje uopste zbog zemlje)?
Tih 5m okvirno koje pominjes je pretpostavljam okvirna visina krosnje, a razmak sadnje je 5x5m, 5x4m ili neki drugi razmak?
Koliko vam treba vremena da sa tom novom rezidbom tresnja ispuni taj prostor (manje ili vise od 10 godina)?
Rezete samo leti, posle berbe, ili je glavna rezidba zimi i u prolece?
Jel ima iko kod tebe da je probo da navodnjava magrivu (tresnju na magrivi) i jel znas kakave rezultate postize u odnosu na ostale?

Hvala na odgovorima :)
 
@mealy Pre svega podsetio bih te da se voćarstvom bavim iz hobija i baš zato ne pišem često jer mislim da bih ovde ipak trebalo prvenstveno da pišu voćari a mi ostali tek da upotpunimo forum.Takodje najdobronamernije bih te zamolio da pišeš kraće poruke i bez citata jer ti jedna poruka pojede po pola strane.Forum je kratka forma pisanja poruka.Kada izčitavam forum unazad i naidjem na tvoju poruku.....to je beskonačno nepregledno i nezgrapno za čitanje.Inače su ti komentati vrlo smisleni i koriste forumu.

Većinom su sve stari zasadi 5x5 i reze kada ko stigne,na jesen, zimu.Samo to su ozbiljne korekcije motorkama i testerama a ne klasična rezidba.Neki sada vidim da sade 5x4 jer jeste po tom sistemu 5x5 veći razmak.Vode ovde nema nigde,još nisam video da neko zaliva trešnje.
 
Poslednja izmena:
Vazi se druze, kontruktivna sugestija primljena i prihvacena za pisanje kracih poruka :) Obecavam da cu pokusati kolko mogu... Inace, svi mi kazu da pisem mnogo opsirno, za bilo sta sto pisem, tako da sam izgleda takav kakav sam...

Mani vise godi kad kazes da to sto sam napiso, ma koliko bilo opsirno i tesko za citanje, da ima neku svrhu i da je kolko tolko informacija korisna i za druge...

Fala za info kako vi gajite tresnju u tvom kraju, to me intresovalo posebno da znam posto ja nameravam da gajim po KGB sistemu (i eventualno kao rezevn varijanta Spanski grm ako KGB ne funkcionise onako kako sam planiro) pa cemo da vidimo za neku godinu i direktna iskustva... Imam direktna iskustva sa breskvom ,sljivom i najvise sa jabukom, ali za tresnju nemam direktna iskustva, uglavnom su tudja koja prenosim pa nek svako vidi dal im ima ili nema logike...

Aj uzdravlje i pozdrav za Grocku :)
 
Sad nevezano za tresnju mislim da trenutno je vocarstvo jako prenasadjeno. Svaka vocka. Cene su lose evo pogledajte danas u Lidlu jagoda vec sada na 500g pakovanje 130din. Jednostavno ima puno svega i dok ili se ne pocupa malo i dok ne bude jos 1 milijarda ljudi da to pojede cene ce biti kakve jesu.

Danas sam malo pricao sa jednim izvoznikom voca. On prelazi na trgovinu sa maslinama i vinima iz Grcke. Bataljuje potpuno posao sa vocem u svezem stanju sto je do sada radio.
 
Nazad
Vrh