Trešnja

Ono što ja mogu da primetim je da se pogleda na kojoj visini su kalemljena stara stabla trešanja. Ona koja sam ja video su kalemljena na 30-50cm a time se i na podlozi divlje trešnje smanjuje bujnost. Naravno da je trešnja po prirodi velika i bujna na podlozi divlje trešnje.
Sadašnje kalemljenje na desetak centimetara iznad zemlje je nastalo samo iz razloga cene sadnica jer se kupcima ne isplati da plate veću cenu za sadnicu čija je podloga sigurno morala biti još godinu dana u zemlji pre kalemljenja. Naravno i rasadničarima odgovara da što pre nadžugaju podlogu i da je okaleme i da prodaju sadnicu.
Tako ja to vidim.
 
Ono što ja mogu da primetim je da se pogleda na kojoj visini su kalemljena stara stabla trešanja. Ona koja sam ja video su kalemljena na 30-50cm a time se i na podlozi divlje trešnje smanjuje bujnost. Naravno da je trešnja po prirodi velika i bujna na podlozi divlje trešnje.
Sadašnje kalemljenje na desetak centimetara iznad zemlje je nastalo samo iz razloga cene sadnica jer se kupcima ne isplati da plate veću cenu za sadnicu čija je podloga sigurno morala biti još godinu dana u zemlji pre kalemljenja. Naravno i rasadničarima odgovara da što pre nadžugaju podlogu i da je okaleme i da prodaju sadnicu.
Tako ja to vidim.
Vuce, kolko se ja secam, tresnja ima ponekad problem sa izmrznjavanjem ramenih grana, i kad grane rastu pod ostrijim uglom iz debla (prve ramene grane) onda znaju da puknu lakse, a pogotovu ako godinama tu ulazi pomalo voda, i onda kad se zaledi zimi, napravi rane i naprsline, koje se posle zaraze i nekad grana propadne..
Stare tresnje su najcesce kalemljene takoreci na mestu, izraste podloga sama. Obicno je neko nadje par godina kasnije, kad je veca malo, i onda se nakalemmi u krunu, na vecoj visini, nije problem i na metar pa cak i na vise da se kalemi, mi smo tako radili za neke divlje koje izrastu negde na medji ili na kraju njive negde, nakalemimo na 1m visine, nekad i vislje malo... Realno, stablo divlje tresnje je otpornije na mraz i bolesti od stabla pitome tresnje, pa to moze malo da pomogne ako se koristi kao deblotvorac, a pogotovu ako se ramene grane ne formiraju lepo, i sa sirokim uglovima...Najidelanije je ustvari pustiti da se izgrana divlja tresnja pa onda na svaku od tih grana, nekih 20tak cm od racvanja, iskalemiti plemku, da i ramene grane budu od divlje tresnje.. Mi smo uglavnom tako radili ako se divlja tresnja razgranala vec...Ali to je radjeno kad kalemis tresnju ii dve, ne moze tako da se radi za rasadnicku proizvodnju...

Nize kalemjenje danas jeste praksa, i u pravu si, ako se kalemi nize, onda moze i tanja podloga da se kalemi, i ne mora da se ceka jos jedna godina da naraste dovoljno za kalemljenje..
Medjutim, ja sma na primer imao totalno obrnuti slucaj sa mojim podlogama tresnje ove godine (pa i magrive, mada su one bile tanje), koje su prerasle debljinu, neke su preko palca debljine (25mm) pa je i to veliki problem kalemiti... Zato smo morali da kalemimo sad u avgustu, sa cipovanjem, posto su podlgoga i pelcer razlicite debljine, ali to se ove godine pokazalo lose ko sto sam reko u prethodnom postu....Idelano je od 8 do 12mm da bude debljina na mestu kalemljenja (za bilo koji tip kalemljenja, a pogotou za englesko spajanje), ako je vise, tesko je naci toliko debeo pelcer da pasuje debljina podloge i kalemgrancice (moze, ali je teze malo)...Inace, ja licno ne volim kad se sa strane kalemi, tj kad nije ista debljina podloge i plemke, nije toliko veliki problem, ali treba vise godina da zaraste lepo pa ne volim takve sadnice. Ako se kalemi engleskim spajanjem, onda mislim da je pravi kvalitet kad su iste debljine podloge i kalemgrancice i onda jos te prve godine u rastilu sve lepo zaraste...
Ali danas se sve sadnice gaje i porizvode u rasadniku pa se onda, da bi sve bile manje vise iste velicine, i kaleme na istu visinu, vise je to neka estetika i radi standardizacije da kad kupac vidi sadnice, da su sve manje vise iste, nego sto je neko tehnolosko pravilo po meni, ai tako je kako je...
 
Ja necu da duzim, jer sam vec to negde pisao. Meni je kalemljenje na cip(dugogodislje), najbolji nacin kalemljenja, pogotovu tresnje i breskve. Kod ove dve vrste kalemljnje grancicom mi je bilo jako lose, ili se ne primi ili smolotoci... A na cip uvek, jedino sto tresnja trazi malo vlage, a ova godina je bila ekstremno susna, pa se i kod mene javljalo ispadanje, ali nisam puno kalemio. I trazi da se skine folija cim pupoljak kalusira, vec negde polovinom oktobra. Pre nego da krenu one velike vlage, jer udje ispod folije i pupoljak propadne.
 
Pozdrav drugari.
Izvinjavam se sto prekidam vec zapocetu diskusiju ali imam problem pa mi treba vase misljenje. Imam oko 200 komada tresanja na podlozi kolt zasadjenih pre godinu dana,sve lepo krenulo mislim na prijem koji je bio 100 posto, bocne grane lepo krenule da bi me na kraju obrsteo srndac. Neverovatno da ih je tako orezao tj. pojeo malte ne do stabla. Pitanje za vas da li ce se oporaviti tokom ovog proleca i jednostavno kako da im pomognem da to krene ako je moguce ili da sadim nove.
 
Da je to neki amaterski zasad pa da pustiš da vidiš šta će krenuti a šta neće. Ali ti si to sadio kao plantažu, voćnjak, zato će ti svi preporučiti da to izvadiš i da posadiš neke druge sadnice. I da probaš da se potrudiš da te nove nekako osiguraš da ti srne ne brste. Šteta za te oštećene sadice i za silne pare što si uložio.

Možda ipak negde te oštećene sadnice možeš da ih premestiš ove godine pa da ono što krene upotrebiš ali koliko sam pročitao na ovom forumu nikada neće biti iste kao one što su bile neoštećene.
 
Kolt, ja da sam na tvom mestu, presekao bih sve na istu visinu, negde 50cm, ako je ostalo toliko zdravog stabla. Posto su se sve primile, koren je zdrav i razvijen, poterace na prolece. Kad porera odabrao bih po jedan mladar i u ovoj godini dobices sadnice sa mnogo vise prevremenih grana. Ne bih vadio ni u kom slucaju. Ali moras sve sto je srndac pipnuo da iseces, do zdravog dela, ako mazes ili ostavis tako, nikada to nece biti tresnja, samo ce da smolotoci. Obavezno premazi kalem voskom presek.
https://www.youtube.com/watch?v=5EmNYYXzb08
kniptree-depa-2018-1_orig.jpg


http://www.kentfruitservices.co.uk/product-news
 
Hvala na odgovorima. Mada stabla su bila orezana na nekih oko 80cm i da napomenem stabla nisu ostecena osim nekoliko gde je cesao rogove. Jednostavno je pojeo samo mlade grane koje su krenule iz pupoljaka. Znaci da orezem ponovo na nekih 50cm i zalijem voskom. Jos jedno pitanje kada je najbolje vreme da obavim prekracivanje tj. rezanje. Predpostavljam u Martu kada prodju ovi mrazevi. Jos jednom hvala na odgovorima.
 
Prekrati što više možeš...blizu onih 80 cm kako si prekratio prvi put...naravno premaži voskom i istertaće to nove grane!
 
Ja bi tresnju orezao krajem februara, pocetkom marta. Ali ima ovde strucnijih od mene. Postavi sliku kako ih je pojeo. Ako je pojeo samo grane, a stablo je u potpunosti neosteceno, onda radis kao da je jednogodisnja sadnica. Prekratis na koju visinu si prekratio i prve godine, grane skratis do stabla ili do prvog zdravog pupoljka i iz bocnih pupoljaka ce izbiti nove grane. Ako je stablo osteceno, onda moras da skratis skroz do neostecenog dela. Postavi sliku, sigurnije je.
 
Ja moje zatanjiram i ne vidoh probleme. Koliko razumem, kada se unese u zemlju, pa u tvom slucaju i usitni pre toga, nema tu sta. Jedino sta u zemlji moze da prezivi je trulez, ali da bi nju preneo na koren, treba bas teoretski da ubodes jako malu sansu, da zakopas debelu granu duboko pa i ajde...
 
Ako je nije prstenovao prezivece.
Bilo bi dobro da osteceno mesto premazes necim, moze i lepkom za drva ali ako je ispod nule onda jedino voskom ili nekim balzamom.
 
Preživeće... zamažem voskom za kalemljenje... meni svake godine zeke gricnu i koru i grančice koje mogu da dohvate... neka rade svoj posao...
 
Ja to ne bih mazao, nego bih seko do zdravog, brzo ce da se obnovi. Ovako su velike sans da smolotoci i da se osusi za par godina. To je moje iskustvo sa tresnjom, kajsijom i breskvom.
 
Nista joj biti nece. Prezivi i kada zec pojede pola kore, vazno je da nije pojeo ceo prsten sto je pre mog posta i napisano. Samo to ne prezivi.
 
Hvala na odgovorima. Mada stabla su bila orezana na nekih oko 80cm i da napomenem stabla nisu ostecena osim nekoliko gde je cesao rogove. Jednostavno je pojeo samo mlade grane koje su krenule iz pupoljaka. Znaci da orezem ponovo na nekih 50cm i zalijem voskom. Jos jedno pitanje kada je najbolje vreme da obavim prekracivanje tj. rezanje. Predpostavljam u Martu kada prodju ovi mrazevi. Jos jednom hvala na odgovorima.

Imas uglavnom neostecena stabla sto je dobro.Grane koje je jeo nije sigurno pojeo do samog stabla.Iz prvog pupoljka na ostatku grane krenuce mladar.Stabla koja je ostetio rogovima prekrati ispod ostecenja.Korenov sistem je neostecen i dobar obraduj ga polovinom marta sa 200gr KAN-a,oko sadnice koji ces frezom ili na neki drugi nacin zatrpati,da ne ostane otvoren na povrsini.To ponovo uradi krajem aprila.
Efikasna zastita od rogatih i usatih stetocina-Od vecih najlon kesa /one su deblje/ u boji plave,crvene...zbog kontrasta na snegu,iseci trake sirine 20-25mm,duzine250-300mm/25-30cm/.Jednim krajem traku privezi za stablo na visinu od 60cm od zemlje tako da slobodan kraj visi.I najmanje strujanje vazduha pomerace traku,a njeno i najmanje kretanje plasi i tera zivotinje.
Ja tako uspesno branim moj zasad od 250 sumadinki,vec drugu zimu,a hteli su da ga pojedu do korena.

- - - - - - - - - -

Hvala na odgovorima. Mada stabla su bila orezana na nekih oko 80cm i da napomenem stabla nisu ostecena osim nekoliko gde je cesao rogove. Jednostavno je pojeo samo mlade grane koje su krenule iz pupoljaka. Znaci da orezem ponovo na nekih 50cm i zalijem voskom. Jos jedno pitanje kada je najbolje vreme da obavim prekracivanje tj. rezanje. Predpostavljam u Martu kada prodju ovi mrazevi. Jos jednom hvala na odgovorima.

Imas uglavnom neostecena stabla sto je dobro.Grane koje je jeo nije sigurno pojeo do samog stabla.Iz prvog pupoljka na ostatku grane krenuce mladar.Stabla koja je ostetio rogovima prekrati ispod ostecenja.Korenov sistem je neostecen i dobar obraduj ga polovinom marta sa 200gr KAN-a,oko sadnice koji ces frezom ili na neki drugi nacin zatrpati,da ne ostane otvoren na povrsini.To ponovo uradi krajem aprila.
Efikasna zastita od rogatih i usatih stetocina-Od vecih najlon kesa /one su deblje/ u boji plave,crvene...zbog kontrasta na snegu,iseci trake sirine 20-25mm,duzine250-300mm/25-30cm/.Jednim krajem traku privezi za stablo na visinu od 60cm od zemlje tako da slobodan kraj visi.I najmanje strujanje vazduha pomerace traku,a njeno i najmanje kretanje plasi i tera zivotinje.
Ja tako uspesno branim moj zasad od 250 sumadinki,vec drugu zimu,a hteli su da ga pojedu do korena.

- - - - - - - - - -

Hvala na odgovorima. Mada stabla su bila orezana na nekih oko 80cm i da napomenem stabla nisu ostecena osim nekoliko gde je cesao rogove. Jednostavno je pojeo samo mlade grane koje su krenule iz pupoljaka. Znaci da orezem ponovo na nekih 50cm i zalijem voskom. Jos jedno pitanje kada je najbolje vreme da obavim prekracivanje tj. rezanje. Predpostavljam u Martu kada prodju ovi mrazevi. Jos jednom hvala na odgovorima.

Imas uglavnom neostecena stabla sto je dobro.Grane koje je jeo nije sigurno pojeo do samog stabla.Iz prvog pupoljka na ostatku grane krenuce mladar.Stabla koja je ostetio rogovima prekrati ispod ostecenja.Korenov sistem je neostecen i dobar obraduj ga polovinom marta sa 200gr KAN-a,oko sadnice koji ces frezom ili na neki drugi nacin zatrpati,da ne ostane otvoren na povrsini.To ponovo uradi krajem aprila.
Efikasna zastita od rogatih i usatih stetocina-Od vecih najlon kesa /one su deblje/ u boji plave,crvene...zbog kontrasta na snegu,iseci trake sirine 20-25mm,duzine250-300mm/25-30cm/.Jednim krajem traku privezi za stablo na visinu od 60cm od zemlje tako da slobodan kraj visi.I najmanje strujanje vazduha pomerace traku,a njeno i najmanje kretanje plasi i tera zivotinje.
Ja tako uspesno branim moj zasad od 250 sumadinki,vec drugu zimu,a hteli su da ga pojedu do korena.
 
Pomoc administratora!
Nije mi bila namera da sa tri nepotrebne kopije odgovora zauzmem pola strane,izbrisite dve,ruzno je !
 
Nazad
Vrh