Vertical tillage - obrada bez prevrtanja

Slažem se sa saletom da će i gruber praviti "djon" , a što se tiče tanjerače to je najveće zlo ,ona će zbiti zemlju u dnu njenog rada više i od pluga i grubera i to u najnezgodnijoj dubini .Kompakcija od tanjirače samo izgleda talasasto . Razgrnite ustnjenu zemlju nakon tanjirače i sve će biti jasno .Tu sijačica kad naidje ima da ju nosa ko po ledu i odma manje ujednačena sjetva. Ozbiljnije tanjirače koje rade na 20cm pa i više dubine malo nešto bolja situacija ali isto pravi djon . Tanjirača i "vertical tillage" ko nebo i zemlja nigdje veze.
 
Jednom sam orao njivu koja je 3-4god. samo tanjirana okrenuli po tri kruga otac i ja sa MTZ-eima digli plugove i kuci kad sa njima nismo mogli da zapocnemo oranje i to na prinudno oba dva ih odigli prednje vuce ma ni 10cm u zemlju nisu hteli da idu tako da od tanjirace nema veceg zla!
 
Tako je Tomo, uzeo sam asov pljunuo u sake i udri na nekoliko mesta po parcelama. Daleko je bolje, to jest ravnomernije izmesano sa gruberom.
Prvo bi trebalo da procitate sta je to pluzni djon i kako on nastaje, to jest zasto nastaje, pa tek onda da pisete o njemu. Jos u prvom postu vam je u viseu sve lepo receno.
 
Tzv Verticale tillage , pojam je nastao u SADu , i kao takav ima svoj opis i definicije . U alatke koje ulaze u taj način obrade spadaju samo alati kojii maju vrlo malu širinu "vrha" : podrivači bez ikakvih bočnih krilaca i proširenja , gruberi i čizeli ali samo sa potpuno uskim špicastim alatima bez proširenja i krilaca, alati za usitnjavanje ostataka i samo vertikalno prozračivanje zemlje ima ih raznih proizvodjača ali tamo je najzastupljeniji "Turbo till " proizvodjač sa raznim kombinacima :


Turbo-Till-300x225.jpg


još neke razne kombinacije "grabuljastih" i "ježastih" priključaka . Nemamo nazive za to pa moramo da improvizujemo . Znači ništa što radi pod uglom , ima zakrivljene diskove , horizontalne dijelove radnog tijela i sl . Nije to lako zasijati ili skoro nemoguće saobičnim sijačicama . To je tako a vi kako oćete.
 
Морате стално имати на уму да за подривање,шта год то неком значило и личило,тло мора имати одређени проценат влажности да би се добило што растреситије тло.Почните од дубине у којој вучно возило вуче оруђе (подривач,разривач,гребер,чизел плуг,шта год имате...) без тешкоћа и сваки идући проход спуштајте дубину за 2 сантиметра.2 сантиметра,смешно зар не?За 5 година 10 сантиметара дубље,којешта.6 године та иста њива ће вам донети укупно од почетка оваквог вида обраде тла као да имате још једну имагинарну њиву.Ако на то додате још и новце које нисте потрошили?Урачунајте и време које нећете потрошити.А мања амортизација вучниг возила и прикључних оруђа?
На ово би морало да се дода и ђубрење органским материјалом и органском материјом и зеленишно ђубрење сејањем озиме ражињиву по рецепту који мора да се одреди за сваку .
Има ту још покоја мала тајна великих мајстора,тек да се све не открије.Не би било занимљиво.
 
Sigurno je dobro , ali postoje problemi koje treba riješiti : mnogo žetvenih ostataka na površini koji smetaju sijačicama i sporije zagrijavanje "malčirane" površine u vrijeme sjetve .
 
Da li moze da se predje na ovakav nacin obrade odma posle ravnjaka? Ili mora da se koristi obrtac neko vreme, da bi se irzravnali razori i cela parcela?
 
Za one koji nisu pratili na casu pogledajte malo pazljivije sta sve spada u orudja za ovaj nacin obrade.https://www.youtube.com/watch?v=RuH6Ii1H4Lk
Po meni tanjiraca je bila za proslu jesenjedina opcija sto sam i napisao ali neko ne cita do kraja pa odmah pametuje.
A i za one koji samo kude a nesmeju ni da probaju moj savet je da prvo nesto probaju pa da sude o tome.
Slikacu vam danas kukuruziste u mojoj okolini da vidite koje su ramere suse i kako to izgleda na njivama gde je orano,a nema veze mnogo sa vremenom setve.Jer domacini koji rade po principu moj cukun deda je tako tako se mora nece obrati ni kilograma na pojedinim njivama.
Vertical tillage,nemam pojma sta bi bila tacna definicija ,ali znam da plug tu nema sta da trazi i da onaj ko je ovu tehniku izmislio nije bio glup.Velika je usteda u energiji a ato ce biti klavna komponenta u najskorije vreme.
 
A hemijski ostaci?Sta sa njima?Nemamo mi zemlju za te radove,mora da se okrene jednom godisnje.

Za teska i ljuta zemljista u suvim uslovima tanjiraca je keva za spremanje za psenicu,kraj...
 
u nedostatku pravih masina namenjenih za ovaj nacin obrade naravno i ja upotrebljavam tanjiracu i po meni najlepse izgleda i najbolji efekat ima primena-jesenja obrada:
stnjiste : samo prodrivanje ( malo je zetvenih ostataka)
suncokretiste: tanjiraca + podrivac ( ako nije tarupirano,ako jeste nema potrebe za tanjiranjem)
kukuruziste: tanjiraca + podrivac
radio sam i obrnuto podrivanje pa tanjiraca, nesto lakse ide podrivanje u tvrdju osnovu ali onda ostaje efekat tanjirace na zemljiste (tzv tanjiracin djon).......
 
Manjevic je napisao(la):
Da li moze da se predje na ovakav nacin obrade odma posle ravnjaka? Ili mora da se koristi obrtac neko vreme, da bi se irzravnali razori i cela parcela?
Kliknite za proširenje...
U bre Manjevicu pitas kao neko dete.Obrtaci nisu bili pre 30 god pa se opet oralo zar ne?Jedne godine se ore na razor druge godine na sredinu i parcele ravne.nema sta obrtac tu da trazi.Ali,svejedno i da je parcela ravna i da nije ti mozes preci na no till.Jedino soja trazi izuzetno ravnu njivu zbog niskih mahuna.
 
Kod mene nije ostajao djon,a radio sam podrivac u ovo doba direkt na strnjiku,pa u jesen tanjiraca da ravna i izmesa ostatke zbog proletnog spremanja...
Najbolje je podrivac pa na jesen vestak pa gruber koliko moze u dubinu...

I na kraju se vratio plugu...zezaju ostaci hemije kad je suva godina,kad je vlazno nema rada,da ostavim za prolece bolje i da ne radim,spremanje zeza gusi,posto imam otezu drljacu,kasnije sejes a ako opali ovako nesto bude sranje,posto je izlaz iz ovakvih situacija,rana setva i rani hibridi do Fao 400...
 
Kako struka kaže potrebno je orati minimalno 4 godine obrtačem da bi se parcele poravnale i tek onda može da se pređe na No Till obradu zemljišta.Pisano je i raspravljano o tome bar 10 puta(verovatno i više)a pisaće se koliko vidim i u buduće.
Srđane ne moraš tako ishitreno da reaguješ.Jasno je meni da negativne postove smatraš kao čistu provokaciju ali grešiš po pitanju zaključaka.O klasama i lokacijama zemljišta ne bih raspravljao i pisao(nemam vremena a ni volje iskreno).Konkretno ovde u ataru sam pratio stanje useva kod ljudi koji su osnovnu obradu radili razrivačima i teškim tanjiračama.Od svih useva jedino je suncokret ličio na nešto i to samo onaj koji je dobio kišu u pravo vreme dok su ostale kulture pušiona.Ti isti ljudi sada koriste plugove ne znam zašto(verovatno iz razloga što nisu čitali ovu temu).
 
nikola ilic je napisao(la):
A hemijski ostaci?Sta sa njima?Nemamo mi zemlju za te radove,mora da se okrene jednom godisnje......
Kliknite za proširenje...
dobro pitanje..... verovatno treba malo obratiti paznju sta pise proizvodjac
ja samo mogu reci moje iskustvo u kukuruzu koristim PEAK za siroki list i na njemu pise da moze da utise na naknadni usev, medjutim ja nisam primetio da mi utice sledece godine na suncokret (koji morate priznati da je vrlo osetljiv u nicanju...svasta mu smeta)
mislim da ako se propisane doze preparata koriste, ne duplira u nekoj ponovljenoj setvi, ne bi trebalo da bude problema za naredni usev zbog ovakvog nacina obrade.
 
Opet ponavljam , kao što kaže i Matić , jako je to komplikovano odabrati , zavisi od raznih situacija i zemljišta. Uglavnom pokušavam u zadnjim postovima da konstruktivno kritikujem al dabome da i ova obrada ima prednosti nekad i negdje . Evo recimo šta ako se mora kombajnisati po vlažnom kao prošle jeseni i zime , a moralo je pa ostanu duboki tragovi , šta onda ? Koje vertiklano orudje to može da zatrpa ?
Meni bi recimo na većini parcela neka vrsta drenaže legla ko budali šamar , i riješila bi razne probleme :eek:ko ukorjenjivanja , uštede djubriva , ranije sjetve .... uglavnom sigurno povećanje prinosa i to više nego bilo koja druga agrotehnika . Samo treba skupiti pare i krenuti , svejedno me to košta svake godine gomilu novca .
 
Maticu, ne reagujem ja ishitreno niti smatram nekog ko pise negativno o ovom nacinu obrade,vec hocu samo da skrenem paznju ljudima koji kude ovaj nacin obrade a nisu probali.Ja od malena radim sa plugom i setvospremacem,a zadnje nekoliko godine,da se na ponavljam samo podrivanje i tanjiranje jer nemam pravi podrivac da bih sve odradio u jedan prohod.Zato mogu da pisem o jednoj i drugoj tehnici iz prakse.
Dobro je orati jednom u 5 godina da bi se preturila plastica samo kada je nemoguce neka od obrade koja ne pretura plasticu.
Veoma je tema zanimljiva kada se daju primeri iz prakse a ne iz skole ili ti kao video sam neke kako radili pa sad ne rade na neki nacin.
Veoma bih voleo kada bi neko iz moga komsiluka hteo da zajedno nas nekoliko kupimo prave masine za ovakav nacin obrade i sejalicu koja moze da prati ovakav nacin obrade.Onda bi bilo sve po PeSu,sto kazu oficiri.Evo nekih jakih masina koje oru cizel plugovima.https://www.youtube.com/watch?v=YWvhh6aFc-k
 
Druže čizel i ovo što si ti postavio kao ČIZEL nema blage veze jedno sa drugim. Ovo na slici je čizel a ono što si ti postavio je S opruga od setvospremača koja nema šanse da ide duboko koliko ovaj čizel sa slike
cizel.jpg
[/IMG]
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh