Psenica 2015-2016

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Beli76 je napisao(la):
Kakvi smo, još nam je i dobro :osmeh:

Svi koji računaju utrošak goriva bez amortizacije gvožđa i svog rada (barem minimalac dnevnica) zavaravaju prvo sami sebe a onda daju i priliku trgovcima da rade sta hoće.

Računajte proizvodnu cenu po aktuelnim trzišnim cenama robe i usluga. Nije moguće da se traktori ne kvare, ne treba im zamena ulja, ne jedete za ceo dan oranja i slično... ispada da vecina racuna svoju dnevnicu i amortizaciju kao profit. Dajte zemlju u arendu i radite usluge, ispadne "profitabilnije" :osmeh:
Kliknite za proširenje...


Da li bi po takvoj logici onaj koji je zaposlen kada primi platu od te plate trebalo da odbije prevoz do posla, procenat trosenja djonova na cipeli na putu od kuce do posla, kafu sa kolegama, kupljene novine i kiflu i jogurt... itd... pa ono sto ostane kad se to odbije da mu bude zarada.

Da rucanam ono sto pojedem kad orem ceo dan na njivi??? A jel kod kuce covek ne jede?? I onaj sto radi, i onaj sto ne pipa nista, obojica jedu i piju.
Ovde se ide iz krajnosti u krajnost.

Prekljuce sam orao strnjike, uradio tri hektara. Sta sam trebao, da stavim 300 evra u dzep i da odem da orem (po toj prici racunanja radova), ili da proverim nivo ulja i vode, sipam gorivo, zakacim plug i u brazdu...

Slazem se da treba racunati amortizaciju, ali nemojmo preterivati.
 
Mislim da nisi razumeo sta pokusavam da kazem. Taj rad je "kostao" 300 eur (ako je u tvom kraju 100 eur oranje strnjike po ha). Ti racunas da si samo sipao gorivo, sta da nisi imao ulja? Ili da ti se probusila guma? Da li bi te onda oranje kostalo 60lit goriva?

Primer ti je los, ti nisi samo zaposleni - ti si proizvodjac. Kako bi se gospodin Bayer osecao da mu mi kazemo "e pa nemoj sada da racunas sve plate zaposlenih u proizvodnu cenu Equipa, a mozes i sam da muckas hemiju i da posle to sam dovezes kamionom, ali racunaj samo gorivo, ....."
 
Oranje je 100 evra po hektaru kod mene. Sto znaci da ja u tih 300 evra imam zarade, jer toliko bih dobio da sam radio usluzno oranje tri hektara. Tako da ako bih racunao svaku masinsku operaciju u ratarstvu kao cenu usluge drugom licu, znaci da je odredjeni procenat te cifre moja zarada. Jer zasto bismo radili masinske usluge ako ne da zaradimo.

S toga, ako saberemo repromaterijal, kiriju i takve cene radova od oranja do kombajniranja i prevoza, dobijamo takve astronomske cene da se niko od nas nikad ne bi bavio ratarenjem.

Sa druge strane, a mislim da ce se svi sloziti oko toga, usluga je sve manje i manje. Tu vise para nema.
 
Cena je preniska, mislim da smo je uvek skuplje prodavali od ove godine (nije mi prioritet poljoprivreda, ne pamtim cene), drzava nas jednostavno pljacka i trlja ruke dok ima budala da proizvode hranu za dzaba (tu i sebe racunam). Neka moja racunica je da zaradim 150eur/Ha na nase prinose ovde.
Vojvodina je laksa za obradu jer je ravnica, vece parcele, bolji kvalitet zemlje i prinos, jedino vam je problem renta, sto ne kupujete zemlju, prelomis uzmes kredit i zavrsis posao?
 
Iz dana u dan neko provali po neku glupost da ne mozes poverovati!!!
Prvo se postavlja pitanje koliko je trenutno kj rentabilno raditi da bi opstala jedna sedmo-clana porodica od ratarstva u kojoj nema drugog izvora novca?!
Moje je misljenje da je potrebno bar nekih 100 kj sa nekom zaradom od minimalno 200 e/kj da bi se moglo ziveti uz neke minimalne investicije!!!
E sad dolazimo to toga ako imam u posedu 50 kj znaci da treba da podignem kredit za jos 50 u vrednosti od 250.000 evra (1 kj = 5000 e) i time da unistim i sebe i svoje potomke jer ce nam trebati sa ukupnom kamatom na taj novac nekih 20 god. rada da ih zaradimo a potom da ne trosimo ni jedan jedini dinar!!!
Ako ti mislis da je to izvodljivo svaka tebi cast na takvom razumu!
 
Aha. Da li imas predstavu koliko kosta hektar zemlje kod nas? 10-16 hiljada evra. 95% ljudi koje poznajem niti prodaje niti kupuje. Da kupe ne mogu jer treba ziveti, obnavljati mehanizaciju i jos ustedeti godisnje 15.000e za hekar zemlje. Malo tesko izvodljivo.
Kredit je posebna prica. Nije samo kamatna stopa. Imas jos brdo troskova dodatnih koje niko ne racuna.
 
Petar 90 je napisao(la):
Apsolutno se slazem i to je tako i u mom kraju,tesko da je i 10% ljudi doteralo psenicu kuci,sve odmah u mlinove,a mlinovi na jednoj rampi otkupljuju,a na drugoj kamioni tovare i odvoze istu tu psenicu po ka zna kojoj ceni....
A kod nas je jos veci problem sto ima ljudi koji imaju po 30,40,50 ari u vlasnistvu,obrade to i odmah sa njive prodaju usev,a takvih nije malo kod nas i oni najvise i uticu na to da otkupljivaci mogu da nas zavlace....
Kliknite za proširenje...
hahahah sta su po tebi ti mali paori krivi za cenu......pa zabrani im da rade posto si ti veliki paor zemljoradnik
 
boban1984 je napisao(la):
hahahah sta su po tebi ti mali paori krivi za cenu......pa zabrani im da rade posto si ti veliki paor zemljoradnik
Kliknite za proširenje...
Gde sam ja napisao da su oni krivi ili da sam ja veliki zemljoradnik?
Psenicu sejem cisto zbog plodoreda i kad je vec sejem gledam da izvucem maksimalne prinose...
Ovde je rec o tome da to sto se psenica odmah sa niva tera u mlinove i ispred istih se cekaju redovi za istovar,omogucuje vlasniku da smanji cenu i zavlaci narod....
Istu muku imamo i ja i ovaj sa 20ari i ovaj sa 20ha i sa 200ha....
Da svi skladistimo psenicu kuci i da oni dolaze kod nas da je traze druga bi prica bila:ppozdrav:
 
imam jedno pitanje, na 4.5 lanca zemlje jedno 6-7 klase nema sanse da se resim sirka. toliko ga ima da je to neverovatno. 2013 sam sejao suncokret, prskao totalom posle i nista zatim dve godine kukuruz, prskano equipom i koloseumom i opet nista, ove godine suncokret prskan fuzilejdom i opet sirak zeleni se da je to neverovatno. posejao bih zito tu )farineli verovarno ali sam u strahu da ga ne proguta trava pa ne znam sta mi je ciniti posto zito jos nikada nisam sejao...
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh