Izmene zakona poljoprivrednog zemljista

Bitne izmene su sazivanje komisije koja će voditi računa o "knjizi polja" i to će im biti najnovija izmišljotina kao i dodate stavke i uputstva kako prodati državno zemljište i koje uslove kupac mora ispuni.
 
Mnogo nedorecenog i namenskog namestanja. Prodaja zemlje njmanje 30km od drzavne granice????? Sta smo mi sad hendikepirani sto smo blize??? 10km od naseljenog mesta??? 30 godina maksimalnog zakupa. Da li se to slucajno poklapa sa Tenisom???? Ostaje jedno uslovno grlo 1ha??? Knjiga polja im je njvaznija i plodored. Otkrivaju toplu vodu. Kao da je zakon piso Marjan Risticevic licno.
 
Sve je pripremljeno tako da veliki investitori čitajte tenis uzme 30% državne zemlje u zakup. POla od preostale zemlje stočari, a ostalo na licitaciju. Ne znam kakav stav imaju udruzenja poljoprivrednika. Jel bio neko danas u Novom SAdu na javnoj raspravi?
 
a sta cemo sa restitucijom? ta drzavna zemlja koja je u procesu restitucije je izuzeta iz ove price/podele?
 
Sad kad nameštaju strancima da za tepsiju ribe kupe državno zemljište, sad odjednom se pronašlo da je 49% neobrađeno i nezakonito uzurpirano. I svi se sad kao čude otkud to.
 
Na moju ideju POlitička organizacija Treća Srbija je podnela predloge za dopunu Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu. Prenosim tekst u celini, sa izmenama članova u tekstu.

Ове недеље завршена је јавна расправа о Нацрту Закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту.Три најважније промене у односу на предходни су:

  • увођење појма Права првенства закупа за инвеститоре,
  • могућност продаје земљишта регистрованим пољопривредним газдинствима и
  • вођење књиге поља.
Може се рећи да има помака у односу на предходни, али је и овај предлог Закона потребно додатно побољшати, јер и даље постоје могућности за манипулацију и узурпацију пољопривредног земљишта.Стога смо као друштвено одговорна политичка организација поднели примедбе на Нацрт закона.
Неколико основних разлога за доношење овог закона које су изнели у Министарству су повећање инвестиција у пољопривредну производњу, боље спровођење процеса издавања земљишта уз строжију контролу и одговарајуће санкције за узурпаторе државног земљишта и локалне самоуправе које не врше послове везане за издавање земљишта у складу са законом.
Сматрамо да су разлози оправдани, али да понуђена решења у предлогу Нацрта закона нису адекватна. Наше мишљење је да у предложеном закону треба проширити и појачати казнене мере како би се спречило узимање у закуп земљиште од стране несавесних пољопривредних произвођача, који би због брзог богаћења неадекватним коришћењем земљишта (изостанком примене ђубрива, погрешном плодосменом), нарушили његову плодност и контаминирали га патогенима.
Такође сматрамо да земљиште које је предмет реституције не може бити укључено у површине које би се издале по праву првенства закупа и да не треба ограничавати број инвеститора на једно лице.
С тога смо предложили измене у два члана овог закона:
Члан 62.
додати следеће ставке
6. су нарушила плодност закупљеног земљишта у периоду трајања закупа, које утврђује комисија на основу два узастопна извештаја о плодности земљишта
7. која се не придржавају правилне плодосмене усева и која фалсификују књигу поља, што утврђује дипломирани инжењер пољопривредне струке, који је члан комисије из члана 60. став 3. овог закона
Члан 64А
Став 1 додати реченицу
Земљиште које је предмет реституције не може бити издато по праву првенства закупа.
Избрисати став 5
На територији локалне самоуправе право првенства закупа може остварити само једно лице из става 1. овог закона.
Измене у првом члану пооштравају критеријуме по којима се губи праводаљег коришћења државног земљишта у форми закупа, због несавесних произвођача, услед њиховогнезнања о пољопривредној производњи, или због намерног штетног деловања. Досадашња пракса издавања земљишта без јаке контроле и строгих прописа довела је до тога да су поједини произвођачи ради што веће економске добити супротно доброј пољопривредној пракси, гајењем појединих култура у монокултури (шећерна репа, кукуруз) довели до ширења бројних патогена, репине нематоде (Heterodera schahtii) и пегавости листа(Cercospora beticola Sacc.) код шећерне репе, а код кукуруза кукурузне златице (Diabrotica virgifera). На земљиштима која су коришћена на овај начин онемогућено је гајење ових биљних врста у наредним годинама. Нажалост ова пракса се наставља и код других биљних врста, првенствено соје, која заузима све веће површине и то у монокултури. Последице се осећају већ у овој години ширењем штетних инсеката, стварањем резистентних корова на уобичајене хербициде. Оно на шта је посебно требало обратити пажњу приликом издавања државних ораница јесте плодност земљишта. У протеклих 20 година она је редукована, због смањеног уношења минералних хранива, изостанка органских ђубрива, спаљивањем жетвених остатака и неадекватне обраде земљишта. Последице таквог опхођења према земљишту су смањење садржаја хумуса у протеклих 20 година за 0,5 до 1%, (подаци Лабораторије за земљиште Института за ратарство и повртарство на основу више од 200.000 узорака). Овај тренд се мора зауставити јер је недопустиво да неко уништава државну имовину небригом и недомаћинским односом према земљишту.
Стога сматрамо да се произвођачи, који се неадекватно опходе према државном земљишту, морају казнити тако што ће им бити забрањено његово даље коришћење, уколико нарушавају плодност земљишта и фалсификују књигу поља.
Измене у другом члану спречавају даљу узурпацију отете имовине, јер сматрамо да земљиште које је предмет реституције, као што не може бити предмет продаје у наведеном закону, не може бити ни дато по праву првенства закупа, јер се у таквим случајевима може издати и на 30 година, што је по нама предугачак период због процеса реституције који је у току и који треба да се заврши у што краћем временском периоду.Наш став је да нема потребе за ограничавањем броја инвеститора на једно лице, јер постоји велика вероватноћа да се може појавити већи број инвеститора са добрим идејама, а површина од 30% је више него довољна за све инвеститоре. Уколико би се тај ставзадржао, из већег броја, предложених инвестиција требало би изабрати само један предлог и једног инвестира,а пошто закон не дефинише критеријуме на јасан начин повећала би се корупција и злоупотреба на свим нивоима.
Измене закона о пољопривредном земљишту, неће решити нагомилане проблеме у пољопривреди и својинским односима. Овој теми се мора посветити огромна пажња, прво због повраћаја отете имовине, а затим и због чињенице да ће од 2017. године и странци имати могућност да постану власници овог добра од општег интереса. Надамо се да ће државни органи у што скоријем временском периоду завршити процес реституције и да ће дипломатским путем одложити могућност да страни држављани буду власници наших ораница.
 
Da li je novim zakonom ogranicen broj hektara koji mogu da zakupe veliki stocari na osnovu broja stoke? Tu mislim na ove sa par hiljada grla da ih sad ne imenujem.
 
Polovina zemljišta od preostalih što ostane kada se namiri 30% za investitore čitaj tenis ili ko već bude blizak vlasti, je namenjena stočarima, a druga polovina ratarima.
 
Takodje je sporna ona tacka da zemlja koja se prodaje mora da bude naj manje 30 km udaljena od granice.
 
Nacrt zakona je pravljen u konsultaciji sa udruženjima poljoprivrednika, bar tako piše na sajtu ministarstva.
 
Savez agrarnih udruzenja Vojvodine(Miklos Nadj iz Sente),100P plus (Voja Malesev),Asocijacija poljoprivrednika(Miroslav Kis) I Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije(Jovica Jaksic) su na svakom sastanku u Vladi RS ili Ministarstvu(zavisi kad je gde odrzavano) prisustvovali.Na prvoj javnoj raspravi takodje,tako da nisu uradili kako su zamislili i sam zakon je jos uvek u izradi.Pre par dana u Eckoj gde su predstavnici Vlade RS i predstavnici Teniz grupacije predstavljali njihove projekte,jedini koji je bio za dolazak Teniza u srbiju bio je Zlatan Djuric.
 
Savez agrarnih udruzenja Vojvodine(Miklos Nadj iz Sente),100P plus (Voja Malesev),Asocijacija poljoprivrednika(Miroslav Kis) I Nezavisna asocijacija poljoprivrednika Srbije(Jovica Jaksic) su na svakom sastanku u Vladi RS ili Ministarstvu(zavisi kad je gde odrzavano) prisustvovali.Na prvoj javnoj raspravi takodje,tako da nisu uradili kako su zamislili i sam zakon je jos uvek u izradi.Pre par dana u Eckoj gde su predstavnici Vlade RS i predstavnici Teniz grupacije predstavljali njihove projekte,jedini koji je bio za dolazak Teniza u srbiju bio je Zlatan Djuric.

To je onaj sto stalno dolazi u crnim cipelama i belim carapama:haha:cuveni kontras.
 
Svakom poljoprivrednom proizvodjacu koji ima neke osnovne uslove za obradu zemlje od 5 do 10 h zemlje u zakup na 99 godina ili dok se bavi sa tim. Ovo ostalo prodati na javnoj licitaciji gde imaju pravo ucesca svi koji poloze depozit u visini od 10 posto od pocetne cene. I konacno zavrsiti muljazu veka zvanu drzavna zemlja. U Slobino vreme muljaza veka su bili drzavni stanovi koji su prodati za sitne pare . Sada muljaza veka je drzavna zemlja koja se " nigde " nevodi a radi je par ljudi u Serbistanu. Jos malo pa ce mo biti gori od njih.
 
Ovo je jako blago preneseno.Situacija je bila izuzetno neprijatna(za njih).U Nemackoj nemaju ni jedan Ha obradivog zemljista i ni jednu jedinu svinju,znaci bave se samo preradom i klanjem svinja.U rusiji obradjuju 40000ha a ne 30000ha kako je napisano u tekstu a cilj im je za par godina dodju na 50000ha kod njih.Pokazali su nam kako ta zemlja tamo izgleda i mislim da kod nas u drzavi ne postoji zemlja tako loseg kvaliteta.Navodno rusi im rekli ako hocete evo vam ovo bolje nema i nisu imali izbora,a kod nas traze skoro najbolju zemlju.Ovi iz Vlade RS su se cudili otkud toliko protivljenje za "samo"15000ha koliko treba tenizu da se izda kad ima mnogo vise uzurpirane gde je na kraju predlozeno da im od te uzurpirane odvoje koliko im treba a da ne diraju ovu sto ide na javna nadmetanja.Svabe su se vadile na pricu kako ce se najvise oslanjati na koperaciju i usluzan tov ali se niko ne seti da ih pita koliko ce biti povoljniji i da li ce biti povoljniji od ovih koji i dan danas daju za usluzan tov,i koliko ce puta traziti vece garancije od vrednosti tih prasica koji se daju za usluzni tov.....
 
Nazad
Vrh