Na moju ideju POlitička organizacija Treća Srbija je podnela predloge za dopunu Nacrta zakona o izmenama i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu. Prenosim tekst u celini, sa izmenama članova u tekstu.
Ове недеље завршена је јавна расправа о Нацрту Закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту.Три најважније промене у односу на предходни су:
- увођење појма Права првенства закупа за инвеститоре,
- могућност продаје земљишта регистрованим пољопривредним газдинствима и
- вођење књиге поља.
Може се рећи да има помака у односу на предходни, али је и овај предлог Закона потребно додатно побољшати, јер и даље постоје могућности за манипулацију и узурпацију пољопривредног земљишта.Стога смо као друштвено одговорна политичка организација поднели примедбе на Нацрт закона.
Неколико основних разлога за доношење овог закона које су изнели у Министарству су повећање инвестиција у пољопривредну производњу, боље спровођење процеса издавања земљишта уз строжију контролу и одговарајуће санкције за узурпаторе државног земљишта и локалне самоуправе које не врше послове везане за издавање земљишта у складу са законом.
Сматрамо да су разлози оправдани, али да понуђена решења у предлогу Нацрта закона нису адекватна. Наше мишљење је да у предложеном закону треба проширити и појачати казнене мере како би се спречило узимање у закуп земљиште од стране несавесних пољопривредних произвођача, који би због брзог богаћења неадекватним коришћењем земљишта (изостанком примене ђубрива, погрешном плодосменом), нарушили његову плодност и контаминирали га патогенима.
Такође сматрамо да земљиште које је предмет реституције не може бити укључено у површине које би се издале по праву првенства закупа и да не треба ограничавати број инвеститора на једно лице.
С тога смо предложили измене у два члана овог закона:
Члан 62.
додати следеће ставке
6. су нарушила плодност закупљеног земљишта у периоду трајања закупа, које утврђује комисија на основу два узастопна извештаја о плодности земљишта
7. која се не придржавају правилне плодосмене усева и која фалсификују књигу поља, што утврђује дипломирани инжењер пољопривредне струке, који је члан комисије из члана 60. став 3. овог закона
Члан 64А
Став 1 додати реченицу
Земљиште које је предмет реституције не може бити издато по праву првенства закупа.
Избрисати став 5
На територији локалне самоуправе право првенства закупа може остварити само једно лице из става 1. овог закона.
Измене у првом члану пооштравају критеријуме по којима се губи праводаљег коришћења државног земљишта у форми закупа, због несавесних произвођача, услед њиховогнезнања о пољопривредној производњи, или због намерног штетног деловања. Досадашња пракса издавања земљишта без јаке контроле и строгих прописа довела је до тога да су поједини произвођачи ради што веће економске добити супротно доброј пољопривредној пракси, гајењем појединих култура у монокултури (шећерна репа, кукуруз) довели до ширења бројних патогена, репине нематоде (
Heterodera schahtii) и пегавости листа(
Cercospora beticola Sacc.) код шећерне репе, а код кукуруза кукурузне златице (
Diabrotica virgifera). На земљиштима која су коришћена на овај начин онемогућено је гајење ових биљних врста у наредним годинама. Нажалост ова пракса се наставља и код других биљних врста, првенствено соје, која заузима све веће површине и то у монокултури. Последице се осећају већ у овој години ширењем штетних инсеката, стварањем резистентних корова на уобичајене хербициде. Оно на шта је посебно требало обратити пажњу приликом издавања државних ораница јесте плодност земљишта. У протеклих 20 година она је редукована, због смањеног уношења минералних хранива, изостанка органских ђубрива, спаљивањем жетвених остатака и неадекватне обраде земљишта. Последице таквог опхођења према земљишту су смањење садржаја хумуса у протеклих 20 година за 0,5 до 1%, (подаци Лабораторије за земљиште Института за ратарство и повртарство на основу више од 200.000 узорака). Овај тренд се мора зауставити јер је недопустиво да неко уништава државну имовину небригом и недомаћинским односом према земљишту.
Стога сматрамо да се произвођачи, који се неадекватно опходе према државном земљишту, морају казнити тако што ће им бити забрањено његово даље коришћење, уколико нарушавају плодност земљишта и фалсификују књигу поља.
Измене у другом члану спречавају даљу узурпацију отете имовине, јер сматрамо да земљиште које је предмет реституције, као што не може бити предмет продаје у наведеном закону, не може бити ни дато по праву првенства закупа, јер се у таквим случајевима може издати и на 30 година, што је по нама предугачак период због процеса реституције који је у току и који треба да се заврши у што краћем временском периоду.Наш став је да нема потребе за ограничавањем броја инвеститора на једно лице, јер постоји велика вероватноћа да се може појавити већи број инвеститора са добрим идејама, а површина од 30% је више него довољна за све инвеститоре. Уколико би се тај ставзадржао, из већег броја, предложених инвестиција требало би изабрати само један предлог и једног инвестира,а пошто закон не дефинише критеријуме на јасан начин повећала би се корупција и злоупотреба на свим нивоима.
Измене закона о пољопривредном земљишту, неће решити нагомилане проблеме у пољопривреди и својинским односима. Овој теми се мора посветити огромна пажња, прво због повраћаја отете имовине, а затим и због чињенице да ће од 2017. године и странци имати могућност да постану власници овог добра од општег интереса. Надамо се да ће државни органи у што скоријем временском периоду завршити процес реституције и да ће дипломатским путем одложити могућност да страни држављани буду власници наших ораница.