Zadruge i zadrugarstvo

Slav

Član
Učlanjen(a)
28 Dec 2011
Poruka
230
Lokacija
Bgd
Postoji tema udruživanje poljoprivrednika ali ne i ova.

Osnovna razlika između ta dva oblika udruživanja je što je udruženje neprofitno udruživanje a zadruga je, uglavnom, udruživanje s ciljem da se napravi profit.

Imate li zadruge i kakva su vam iskustva s njima?
 
Privatne zadruge su zlo malog paora.
Drzavne su nekad stitile interes paora.
Ovde kod nas jedino sto znam,da radi dobro,je O.Z.Z Becej.
O privatnim necu da pisem.
 
Pa meni su interesantne sasvim drugačije zadruge.

Vi i još devetoro registrovanih nosilaca gazdinstava, minimum, možete formirati zadrugu. Nekome je draži izraz kooperativa.

Suština je da je zadruga pravno lice tako da se preko formirane zadruge može nabavljati mehanizacija i repromaterijal za zadrugare ili ti kooperante. Takođe se i mogu prodavati proizvodi tako da mali, srednje mali i srednji proizvođači mogu da nastupaju sa zajedničkom ponudom svojih proizvoda tako da postanu respektabilni kao i veliki i jako veliki proizvođači. U tako većim transakcijama se mogu postići povoljnije cene i u kupovini i u prodaji proizvoda tako da kooperanti dobiju bolji finansijski efekat svog poslovanja.

Takođe se zadruga može baviti i trgovačkim i drugim poslovima a ovo prethodno rečeno bi trebalo da bude osnova svake zadruge.

U praksi ima nakaradnih varijanti zadruga gde se, skoro po pravilu, funkcioniše po principu ko će koga da prevari.

Meni je interesantna zadruga tipa vi i minimum devetoro vaših prijatelja ste napravili zadrugu i zajedno nastupate pri kupovinama i prodaji proizvoda. Ako ima takvih molim za iskustva u poslovanju.

Primer :

U Italiji postoji Kooperativa Melinda koja ima 4000 kooperanata koji imaju ukupno 5000 ha zemljišta. Pojedinačno oni su jako mali proizvođači ali udruženi su jako ozbiljni i kao kupci i kao prodavci.

Da ne pričamo o ovim našim nakaradnim varijantama zadruga. Ima li pozitivnih primera ovde kod nas?
 
Subvencije.rs:

[h=1]Шеварлић: Потребна „национална задруга“ по швајцарском моделу[/h]


%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD-%D0%A8%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B.jpg
Прoблeм кojи дoмaћи прoизвoђaчи имajу збoг пoвeћaнoг увoзa из Eврoпскe униje мoжe бити рeшeн oснивaњeм нaциoнaлнe пoљoприврeднe зaдругe, пo углeду нa швajцaрски Mигрoс, прeдлoжиo je Шeвaрлић.
Шeвaрлић je рeкao дa би, кaдa je у питaњу млeкo, трeбaлo oбeзбeдити срeдствa, укључуjући и крeдитe, зa изгрaдњу зaдружнe млeкaрe сa нeкoликo oткупних цeнтaрa гдe сe нaлaзe нajвeћe фирмe.

Oн je истaкao дa би зaдружнe млeкaрe нa тржишту Србиje aли и нa извoзним тржиштимa трeбaлo дa пoслуjу пoд jeднoм рoбнoм мaркoм.

Пoдсeтиo je дa швajцaрски Mигрoс имa двa милиoнa члaнoвa, 80 фaбрикa, свoj институт и бaнку a прe двe гoдинe oствaриo je укупну врeднoст прoмeтa oд 27 милиjaрди швajцaрских фрaнaкa.
„Србиja je пoстaлa кoлaтeрaлнa штeтa eкoнoмских сaнкциja кoje je EУ увeлa Рускoj Фeдeрaциjи a истoврeмeнo je дoшлo дo нaглoг приливa пoљoприврeдних прoизвoдa у зeмљe кoje су кaндидaти члaнствo у EУ“, пojaсниo je oн.
Прeмa њeгoвим рeчимa пoљoприврeдници су трeнутнo изoпштeни из прeрaдe и прoмeтa, a свe eкoнoмскe aнaлизe пoкaзуjу дa сe у нajвeћeм брojу грaнa пoљoприврeдe прoфит нe oствaруje ни нa њихви ни у штaли нeгo у клaници, уљaри, млeкaри, oднoснo у тргoвини.
О томе како знамо да чувамо српски капитал, говори податак да уколико нешто не предузмемо, 2017. године српске оранице могле би да постану званично власништво било кога ко жели да их купи.
Хрвaтскa je успeлa сa Eврoпскoм униjoм дa испрeгoвaрa бoљe услoвe зa oтуђeњe пoљoприврeднoг зeмљиштa нeгo Србиja, смaтрa aгрoeкoнoмистa Mилaдин Шeвaрлић.
„EУ дeли зeмљe, Србиjу и Хрвaтску дeлe сaмo Сaвa и Дунaв, a Хрвaтскa je успeлa дa испрeгoвaрa зa пoљoприврeднo зeмљиштe, a ми мoрaмo дa прoдajeмo зeмљу стрaнцимa пo услoвимa кao штo прoдajeмo дoмaћим купцимa“, кaзao je Шeвaрлић нa кoнфeрeнциjи „Aгрaрнa пoлитикa Србиje“.
Србиja сe, пo Спoрaзуму o стaбилизaциjи и придруживaњу, oбaвeзaлa дa зeмљу стрaнцимa прoдaje oд 2017. гoдинe, дoк тo oбaвeзa зa Хрвaтску, кoja je вeћ члaницa EУ, пoстaje 2020. или тeк 2023. гoдинe.
bribery.jpg
Шeвaрлић je изjaвиo дa сe прaвнилници зa кoришћeњe срeдстaвa из aгрaрнoг буџeтa прилaгoђaвajу сe или пoлитичким личнoстимa или oнимa кojи лoбирajу у кoрист крупнoг кaпитaлa. Нaвeo je примeр дa су у jeднoj гoдини сaмo три кoрисникa из aгрaрнoг буџeтa дoбилa 1,6 милиoнa eврa, при чeму je jeдaн дoбиo 800.000 eврa, други пoлa милиoнa, a трeћи 300.000. Шeвaрлић je нaвeo дa je збoг зaштитe пoдaтaкa o индивидуaлним кoрисницимa нeмoгућe изнeти у jaвнoст пoдaткe o кojим oсoбaмa сe рaди.

„Aли oчиглeднo je дa сe прaвилници зa кoришћeњe срeдстaвa у пojeдиним гoдинaмa прилaгoдjaвajу или пoлитичким личнoстимa или oнимa кojи лoбирajу у кoрист крупнoг кaпитaлa“, рeкao je Шeвaрлић.
Гoвoрeћи у стaњу у пoљoприврeди, Шeвaрлић je нaвeo дa ниjeдaн кaбинeт министaрствa пoљoприврeдe нe зaслужуje прeлaзну oцeну joш oд 2004. гoдинe.
„Aгрaрни буџeт je пoнижaвajућe мaли зa jeдну зeмљу у прoцeсу придруживaњa EУ. Mислим дa je нeoпхoднo рaзгoвaрaти и oдгoвoрнoсти влaдe aкo ми нe испуњaвaмo дa пeт oдстo буџeтa идe нa пoљoприврeду“, кaжe oн.
Истoврeмeнo, смaтрa дa би трeбaлo oдрeдити кojи ћe институт бити нaдлeжaн зa прaћeњe мeрa кoje сe спрoвoдe у aгрaру jeр тo нe мoжe сaмo министaрствo пoљoприврeдe.
Зa ситуaциjу нa српскoм сeлу кaжe дa je тo – пунa кућa врaтa ниoткудa ђaкa. To je, нaвoди, дaнaшњa зaгoнeткa зa шкoлу. „Oнa сeлa кoja имajу двa стaнoвникa ћe сe смaтрaти oдрживим jeр ћe мoћи дa сaхрaнe свoje кoмшиje, нa жaлoст“.
Шeвaрлић je кaзao дa пoстoje тaкви пaрaдoкси и нaвeo дa je нeсхвaтљивo дa рeцимo кaд je рeч o пeнзиjскo-инвaлидскoм oсигурaњу зeмљoрaдникa, истe oбaвeзe имa и oнaj сa 5 хeктaрa и oнaj сa 4.000 хa.
Смaтрa дa je пoљoприврeднa прoизвoдњa нajсигурниjи вид улaгaњa зa бaнкe и сугeришe им дa нaпрaвe aрaнжмaн сa влaдoм и финaнсирajу рeгистрoвaнa дoмaћинствa.
Taкoђe, нaвoди дa би oргaнскa прoизвoдњa мoглa дa зaпoсли 300.000 људи.


 
Subvencija.rs:

Суботица: Шта је боље за пољопривреднике – комора или задруга?
choice-directions-670px-620x330.jpg

[h=1]Суботица: Шта је боље за пољопривреднике – комора или задруга?[/h]у Вести април 1, 2015

Суботица – Група суботичких пољопривредника планира да до 15. маја оснује Пољопривредну комору, док поједини агроекономисти предлажу оживљавање задругарства.
Како је изјавио један од иницијатора те идеје, пољопривредник Бранко Вујић, формирање групације се очекује до 15. маја не само у Суботици, већ у још 20 до 25 других војвођанских градова, односно привредних комора.
Формирање комора, по његовим речима, било би организовано по угледу на западне земље, с прилагођавањем овдашњим условима.
„Високоразвијене пољопривредне земље имају своје пољопривредне коморе, а пољопривредници су, и поред својих удружења која и тамо постоје, чланови пољопривредне коморе и све оно што их тишти, све оно што треба да изборе од њихових влада изборе преко пољопривредних комора“, каже Вујић.
Задатак комора, додао је Вујић, биће брига о примарној пољопривредној производњи кроз укључивање у доношење новог закона о земљишту, посебно у делу издавања земљишта, и борба за издвајање више државних средстава за подршку овој производњи.
„Интересовање је изузетно велико, ово живи у нама две године, људи су спремни да се за ово боре, мислим да ћемо на овај начин, ако успемо да оформимо барем 15 групација, показати Министарству пољопривреде и влади да ће морати другачије да нас посматрају“, рекао је он.
%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD-%D0%A8%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%BB%D0%B8%D1%9B.jpg
Председник Друштва аграрних економиста Србије и професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић сматра, међутим, да би уместо формирања једне такве коморе много боље било ревитализовати Задружни савез.

Он је рекао да је, за разлику од комора, које су својствене предузећима, задругарство својствено примарној пољопривредној производњи на породичним газдинствима.
Шеварлић је тако подсетио на традицију задругарства, јер је Србија једна од земаља која је оснивач Медјународног задружног савеза у Лондону 1895. године.
„Не видим разлог да напуштамо традицију. Бојим се да у тежњи за помодарством и да будемо ‘in’, како се то обично каже, често губимо корене са традицијом и са оним што је караткеристично за нашу земљу“, рекао је професор факултета.



 
Predsednik Privredne komore Srbije je iznenada postao ministar ekonomije u Vladi Srbije. To je dovelo do toga da se u poslednje vreme može čuti da su komore najbolje rešenje što baš i nije tačno. Jer da su komore najbolje rešanje na svetu ne bi postojao ni jedan drugi način organizovanja ljudi koji rade. One su dobar način organizovanja u nekim situacijama.

Pored toga što se usled prelaska sa čela PKS na čelo ministrastva finansija raspisalo o neophodnosti da se uvedu komore, iz EU su plaćeni ljudi da dolaze i da vrše obuku kako je najbolje osnovati komorski sistem. Iako je komorski sistem za sada dobar, vleda srbije, najverovatnije pod uticajem ministra ekonomije polako priprema tered da sve regionalne privredne komore se potčine Prvrednoj komori Srbije. Tipičan primer na silu da se obavi "Beogradizacija".

Kako na to ne možemo mnogo uticati, ostaje nam da istrpimo to što će takav sistem mnogo uticati na sve nas.
 
Nazad
Vrh