Umiranje naših kuća
- Začetnik teme cukaneca
- Datum pokretanja
gruntovčan
Član
Hvala sačekat ću da cene budu malo normalnije.
Na cene kuća utiče i to da li selo ima benzinsku stanicu, pošto je u izvesnom broju sela došlo do gašenja onih koje su radile. Što se tiče čekanja, nema za to mesta. Cena zemlje se neće značajnije menjati, a za kuće moda malo padne za koju godinu.
Uglavnom prođe život.
Uglavnom prođe život.
gruntovčan
Član
Mislim da će cena od naduvanih 10.000 eura po hektaru dobrano zaroniti ali dobro vreme će pokazati najbolje.
Nisam napustio forum, mislim bolje da jesam, pošto dok prelistavam teme koje me zanimaju, samo mi je žao što nisam i dalje u tome... I dalje stojim pri svemu što sam rekao, samo nama Srbima nikad neće biti bolje dokle god nas ovako jašu i smeju nam se u lice... Žao mi je, i dalje želim selo, kućicu, plastenike,... Ali ne vredi...
A kad god pomislim da bi se vratio, dovoljno je samo da otvorim Blic ili B92 i da kažem sebi- e zato si sad ovde a ne tamo...
Na Malti smo, snašli smo se, radimo lagano i živimo bez trzavica, a radimo za neki minimalac... Napredujemo polako... Za početak više nego dobro...
Ko zna šta sve život nosi... Ne bi ni došli ovde nego nam se život okrenuo u mesec dana i eto... Tu smo i srećni smo, a to je najbitnije...
A kad god pomislim da bi se vratio, dovoljno je samo da otvorim Blic ili B92 i da kažem sebi- e zato si sad ovde a ne tamo...
Na Malti smo, snašli smo se, radimo lagano i živimo bez trzavica, a radimo za neki minimalac... Napredujemo polako... Za početak više nego dobro...
Ko zna šta sve život nosi... Ne bi ni došli ovde nego nam se život okrenuo u mesec dana i eto... Tu smo i srećni smo, a to je najbitnije...
Zastarela mreža opština u Srbiji – manjak stanovnika i višak administracije - izvor libek.org.rs
Ne može selo u opštini koja ima 20 sela da ima isti tretman kao selo u optini gde imaju 4 sela. Ovo sa 4 sela u opštini je primer kod nas u Apatinu, jer se malo novca odvaja za sela, sad još da se to rašiti na desetak sela, pa ni jedno na kraju ne bi dobilo ni ništa vredno spomena. Možda bi zaista pomoglo da se odradi neka reorganizacija u skaldu sa trenutnim potrebama, a ne da se radi po sistemu od pre 30 ili 40 godina.
Ne može selo u opštini koja ima 20 sela da ima isti tretman kao selo u optini gde imaju 4 sela. Ovo sa 4 sela u opštini je primer kod nas u Apatinu, jer se malo novca odvaja za sela, sad još da se to rašiti na desetak sela, pa ni jedno na kraju ne bi dobilo ni ništa vredno spomena. Možda bi zaista pomoglo da se odradi neka reorganizacija u skaldu sa trenutnim potrebama, a ne da se radi po sistemu od pre 30 ili 40 godina.
Nije nista cudno za Djalu, Futog je na samo 10 km od NS a kuca ispred mene prazna a takodje i iza mene. Preko puta u kuci od preko 100 kvadrata zivi samo jedan covek oko 40 god. starosti, kuca do njega oko 80 kvadrata zivi sama starija zena, druga kuca od te komsinice zivi takodje u slicnoj kuci sama njena vrsnjakinja.......Starost i usamljenost nam je zakucala na vrata.
Quercus
Član
Quercus
Član
[h=1]Преко 300 пријава за куће на селу[/h]НОВИ САД - На конкурс покрајинског Завода за равноправност полова за куповину куће на селу стигла је укупно 351 пријава, а одлука о додели средстава биће донета крајем априла или почетком маја, потврђено је за РТВ у Заводу.
Према речима Катарине Крајновић из службе за односе са јавношћу у тој институцији пријаве су, између осталог, стигле из Остојићева, Обровца, Банатског Карловца, Арадца, Панчева, Војке, Шида, Светозара Милетића, Станишића, Мартинаца.
-jpg_660x330.jpg)
"Први корак је заседање комисије и отварање коверата. Након тога следи селекција пријава и формирање прве ранг листе са бодовима. Потом инжењери излазе на терен да процене вредност предложених некретнина за куповину", објаснила је за РТВ Крајновић.
Она је истакла да је комисија дужна да у року од 90 дана од истека рока за подношења пријава на конкурс сачини предлог за доделу средстава и достави директорки Завода, која уз сагласност управног одбора доноси одлуку о додели средстава.
Крајновић је напоменула да је Покрајинска влада ребалансом буџета обезбедила средства за нови конкурс, који ће вероватно бити расписан у првој половини или средином године.
"Будући да је заинтересованост за конкурс била велика, највероватније је да ће бити неких измена у смислу флексибилнијих услова и циљне групе", најавила је самостална стручна сарадница за односе са јавношћу у покрајинском Заводу за равноправност полова.
Та институција, додала је, од свог оснивања континуирано ради на Подстицању и развијању једнаких права и могућности за жене и мушкарце. Велики део програма и активности посвећен је економском оснаживању жена, њиховој едукацији и промоцији значаја њиховог активног учешћа у јавном животу и развојним политикама својих заједница.
"Конкурс је креиран са идејом да се паровима који немају свој стамбени простор, а имају жељу да живе на селу, пружи прилика да дају свој допринос ревитализацији војвођанских села кроз долазак деце и повећање наталитета", истакла је Крајновић.
Она је додала да је намера Завода и да путем оваквих конкурса допринесе економском оснаживању жена путем стицања имовине равноправно са својим супружником или партнером.
Конкурс за доделу бесповратних средстава брачним паровима и ванбрачним партнерима на територији Војводине за куповину сеоских кућа са окућницом расписан је у новембру прошле године, а рок за конкурисање био је 15. јануар.
Укупна средства која се додељују износе 40 милиона динара, а максималан износ по пријави био је милион динара.
Право учешћа на конкурсу имали су супружници чија брачна заједница траје најмање годину дана, али и ванбрачни партнери са трајнијом заједницом живота, у складу са законом.
Према речима Катарине Крајновић из службе за односе са јавношћу у тој институцији пријаве су, између осталог, стигле из Остојићева, Обровца, Банатског Карловца, Арадца, Панчева, Војке, Шида, Светозара Милетића, Станишића, Мартинаца.
"Први корак је заседање комисије и отварање коверата. Након тога следи селекција пријава и формирање прве ранг листе са бодовима. Потом инжењери излазе на терен да процене вредност предложених некретнина за куповину", објаснила је за РТВ Крајновић.
Она је истакла да је комисија дужна да у року од 90 дана од истека рока за подношења пријава на конкурс сачини предлог за доделу средстава и достави директорки Завода, која уз сагласност управног одбора доноси одлуку о додели средстава.
Крајновић је напоменула да је Покрајинска влада ребалансом буџета обезбедила средства за нови конкурс, који ће вероватно бити расписан у првој половини или средином године.
"Будући да је заинтересованост за конкурс била велика, највероватније је да ће бити неких измена у смислу флексибилнијих услова и циљне групе", најавила је самостална стручна сарадница за односе са јавношћу у покрајинском Заводу за равноправност полова.
Та институција, додала је, од свог оснивања континуирано ради на Подстицању и развијању једнаких права и могућности за жене и мушкарце. Велики део програма и активности посвећен је економском оснаживању жена, њиховој едукацији и промоцији значаја њиховог активног учешћа у јавном животу и развојним политикама својих заједница.
"Конкурс је креиран са идејом да се паровима који немају свој стамбени простор, а имају жељу да живе на селу, пружи прилика да дају свој допринос ревитализацији војвођанских села кроз долазак деце и повећање наталитета", истакла је Крајновић.
Она је додала да је намера Завода и да путем оваквих конкурса допринесе економском оснаживању жена путем стицања имовине равноправно са својим супружником или партнером.
Конкурс за доделу бесповратних средстава брачним паровима и ванбрачним партнерима на територији Војводине за куповину сеоских кућа са окућницом расписан је у новембру прошле године, а рок за конкурисање био је 15. јануар.
Укупна средства која се додељују износе 40 милиона динара, а максималан износ по пријави био је милион динара.
Право учешћа на конкурсу имали су супружници чија брачна заједница траје најмање годину дана, али и ванбрачни партнери са трајнијом заједницом живота, у складу са законом.
Quercus
Član
[h=1]Demografski sunovrat Srbije (1): Selo bez seljaka[/h][h=2]Gradovi u Srbiji su sve tesniji da bi primili sve veći broj pridošlica. Prestonicu Beograd muči prenaseljenost i nezaposlenost, dok srpska sela izumiru. Po gradskim ulicama i trgovima se vuku beskućnici, a seoske kuće puste propadaju bez domaćina.[/h]
D. Đorđević
Prazne seoske kuće se ruše, a okućnice odavno urasle u korov
- Za pola veka, od 1950. do 2000. godine iz sela se u grad preselilo oko osam miliona ljudi! U drugim delovima sveta takav proces bi trajao najmanje oko 150 godina - tvrdi Branislav Gulan, član odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, koji se bavi proučavanjem ruralnih srpskih područja. Statistika neumoljivo ukazuje da poslednjih nekoliko decenija seoska domaćinstva ubrzano ostaju bez mladih.
- U Srbiji već godinama više umre ljudi nego što se rodi beba. Statistika beleži da na godišnje umre čak 40.000 žitelja Srbije, a najalarmantnija istina je da svake godine nestane po jedna varoš! Popis je pokazao da trećina stanovništva Srbije živi u svega 17 naselja, koja broje više od 50.000 žitelja. U Srbiji danas ima oko 800.000 nezaposlenih, a istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto je na putu nestajanja - tvrdi sagovornik "Vesti" i upozorava da bi po selima, ako se nastavi ovim tempom, za deceniju i po ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života.
[h=3]Šabac sve manji[/h]Šabac se za poslednje dve decenije smanjio za gotovo 10.000 ljudi! Priboj je izgubio 6.000 stanovnika, a Crna Trava se prepolovila, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U Beograd uglavnom pristižu mladi, a sela i varošice iz kojih dolaze su desetkovane i skoro opustela.
- Ljudi u gradovima nemaju posao, a u selima nema ko da radi! Sela izumiru i ništa se ne preduzima da se trend propadanja sela zaustavi i da se razvija ruralna sredina. Od deset radnika koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli na seoskim imanjima - smatra Gulan.
Brzina kojom se smanjuje broj stanovnika Srbije je utrostručena u odnosu na period od 1991. do 2002. god. U tom periodu je znatno porastao samo broj žitelja u tri najveća grada: Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Statistika kaže da pored Beograda, Novog Sada i Niša sa stanovništvom još ne kubure samo mesta u kojima žive muslimani, odnosno, Novi Pazar, Tutin i Sjenica, kao i opštine sa albanskim življem na jugu Srbije.
Podaci poslednjeg popisa pokazuju da u čak 702 naselja u Srbiji živi manje od 100 žitelja! Prema statističkim podacima, samo u 13 sela ima preko 8.000 stanovnika, a petina sela ima od 200 do 400 stanovnika. Danas u selima ima 50.000 napuštenih kuća, a na još 145.000 kuća u Srbiji je privremeno nenastanjeno. Zato se i procenjuje da će za 20 godina ruralno područje u Srbiji potpuno opusteti.
Demograf dr Vladimir Nikitović, saradnik Instituta društvenih nauka, upozorio je da će u Srbiji do 2050. godine biti milion i po do dva miliona stanovnika manje.
- Sada samo kao država možemo da se potrudimo da se stanovništvo ne grupiše u tri tačke: Beogradu, Novom Sadu i Nišu, već da stanovništvo bude ravnomerno raspoređeno - smatra Nikitović.
[h=3]NAJMANjE OPŠTINE[/h]* Golubac 8.161 stanovnik
* Lapovo 7.708 stanovnika
* Medveđa 7.269 stanovnika
* Trgovište 5.145 stanovnika
* Crna Trava 1.661 stanovnik
U prošlom veku pod uticajem industrijalizacije i urbanizacije, dogodila se "civilizaciona revolucija", koja je promenila poljoprivrednikov pogled na svet, promenjene su njegove vrednosti i moral, kulturne potrebe i životne aspiracije. Do Drugog svetskog rata Jugoslavija je bila poljoprivredno, tradicionalno društvo. Preko 80 odsto stanovnika je živelo na selu tradicionalnim načinom života. Zapravo čitav svet ondašnjih seljaka je bio sveden na gazdinstvo i porodicu.
Međutim, posle Drugog svetskog rata pod uticajem svetskih procesa, ali i novih vizija društva, izvedena je industrijska revolucija, koja je decu seljaka odvukla u gradove i napravila od njih radničku klasu. Razvojem tehnologije i robotizacije u 21. veku radnici su postali skoro nepotrebni i danas društvo mora da se prilagodi novom dobu.
Oko 70 odsto ukupne teritorije Srbije čini poljoprivredno zemljište, a prema poslednjem popisu, ukupno ima 1.305.426 poljoprivrednika koji čine 17,3 odsto ukupne populacije.
- To zahteva radikalno nov odnos društva prema selu i agraru! U gradovima nema šta da se radi, a u selima nema ko da radi - podseća Gulan.
[h=3]Sela u Srbiji sa manje od 150 stanovnika:[/h]* do 150 meštana - 500 sela
* do 100 meštana - 702 sela
* do 50 meštana - 352 sela
* do 10 meštana - 85 sela
- Poslednjih decenija je došlo i do usitnjavanja mnogočlanih seoskih porodica, jer se odrasla deca odvajaju od roditelja i grade sopstvene zajednice. Civilizacija je pokosila srpsko selo. Da bi se zaustavio negativni trend nestajanja srpskog sela, potrebna je nova i ofanzivna politika ruralnog razvoja. Sela nisu samo proizvodni regioni, već i mesta za život, boravak, odmor i rekreaciju. Evropska iskustva treba da nam budu pouka u politici ruralnog razvoja.
Slična je situacija i u Republici Srpskoj, gde živi 1,32 miliona ljudi. Iako najviše stanovništva živi na selu, popis je pokazao i da su mnoga seoska naselja ugašena ili se nalaze na korak od toga. Popis je pokazao da je oko 45 odsto stanovništva urbano, a 55 odsto ruralno, dok je popis iz 1971. evidentirao 27 odsto seoskog stanovništva. Međutim, danas ima na stotine naselja koja su samo geografski pojam, a u njima nema evidentiran nijedan stanovnik.
U Hrvatskoj se poljoprivredno stanovništvo u poslednjih 10 godina prepolovilo, a u 105 naselja nijednog stanovnika. U Srbiji je 200 sela potpuno pusto, a već odavno ih zovu - sela na jedan dan. Ona su potpuno pusta, a potomci nekadašnjih domaćina ovde dolaze jednom godišnje da obeleže samo seosku slavu, poput Repušnice u srcu Stare planine. Repušnica se nalazi 30 kilometara od Knjaževca, a ostala je bez poslednjeg stanovnika 1998. godine.
Prazne seoske kuće se ruše, a okućnice odavno urasle u korov
- Za pola veka, od 1950. do 2000. godine iz sela se u grad preselilo oko osam miliona ljudi! U drugim delovima sveta takav proces bi trajao najmanje oko 150 godina - tvrdi Branislav Gulan, član odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, koji se bavi proučavanjem ruralnih srpskih područja. Statistika neumoljivo ukazuje da poslednjih nekoliko decenija seoska domaćinstva ubrzano ostaju bez mladih.
- U Srbiji već godinama više umre ljudi nego što se rodi beba. Statistika beleži da na godišnje umre čak 40.000 žitelja Srbije, a najalarmantnija istina je da svake godine nestane po jedna varoš! Popis je pokazao da trećina stanovništva Srbije živi u svega 17 naselja, koja broje više od 50.000 žitelja. U Srbiji danas ima oko 800.000 nezaposlenih, a istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto je na putu nestajanja - tvrdi sagovornik "Vesti" i upozorava da bi po selima, ako se nastavi ovim tempom, za deceniju i po ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života.
[h=3]Šabac sve manji[/h]Šabac se za poslednje dve decenije smanjio za gotovo 10.000 ljudi! Priboj je izgubio 6.000 stanovnika, a Crna Trava se prepolovila, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. U Beograd uglavnom pristižu mladi, a sela i varošice iz kojih dolaze su desetkovane i skoro opustela.
- Ljudi u gradovima nemaju posao, a u selima nema ko da radi! Sela izumiru i ništa se ne preduzima da se trend propadanja sela zaustavi i da se razvija ruralna sredina. Od deset radnika koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli na seoskim imanjima - smatra Gulan.
Brzina kojom se smanjuje broj stanovnika Srbije je utrostručena u odnosu na period od 1991. do 2002. god. U tom periodu je znatno porastao samo broj žitelja u tri najveća grada: Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Statistika kaže da pored Beograda, Novog Sada i Niša sa stanovništvom još ne kubure samo mesta u kojima žive muslimani, odnosno, Novi Pazar, Tutin i Sjenica, kao i opštine sa albanskim življem na jugu Srbije.
Podaci poslednjeg popisa pokazuju da u čak 702 naselja u Srbiji živi manje od 100 žitelja! Prema statističkim podacima, samo u 13 sela ima preko 8.000 stanovnika, a petina sela ima od 200 do 400 stanovnika. Danas u selima ima 50.000 napuštenih kuća, a na još 145.000 kuća u Srbiji je privremeno nenastanjeno. Zato se i procenjuje da će za 20 godina ruralno područje u Srbiji potpuno opusteti.
Demograf dr Vladimir Nikitović, saradnik Instituta društvenih nauka, upozorio je da će u Srbiji do 2050. godine biti milion i po do dva miliona stanovnika manje.
- Sada samo kao država možemo da se potrudimo da se stanovništvo ne grupiše u tri tačke: Beogradu, Novom Sadu i Nišu, već da stanovništvo bude ravnomerno raspoređeno - smatra Nikitović.
[h=3]NAJMANjE OPŠTINE[/h]* Golubac 8.161 stanovnik
* Lapovo 7.708 stanovnika
* Medveđa 7.269 stanovnika
* Trgovište 5.145 stanovnika
* Crna Trava 1.661 stanovnik
U prošlom veku pod uticajem industrijalizacije i urbanizacije, dogodila se "civilizaciona revolucija", koja je promenila poljoprivrednikov pogled na svet, promenjene su njegove vrednosti i moral, kulturne potrebe i životne aspiracije. Do Drugog svetskog rata Jugoslavija je bila poljoprivredno, tradicionalno društvo. Preko 80 odsto stanovnika je živelo na selu tradicionalnim načinom života. Zapravo čitav svet ondašnjih seljaka je bio sveden na gazdinstvo i porodicu.
Međutim, posle Drugog svetskog rata pod uticajem svetskih procesa, ali i novih vizija društva, izvedena je industrijska revolucija, koja je decu seljaka odvukla u gradove i napravila od njih radničku klasu. Razvojem tehnologije i robotizacije u 21. veku radnici su postali skoro nepotrebni i danas društvo mora da se prilagodi novom dobu.
Oko 70 odsto ukupne teritorije Srbije čini poljoprivredno zemljište, a prema poslednjem popisu, ukupno ima 1.305.426 poljoprivrednika koji čine 17,3 odsto ukupne populacije.
- To zahteva radikalno nov odnos društva prema selu i agraru! U gradovima nema šta da se radi, a u selima nema ko da radi - podseća Gulan.
[h=3]Sela u Srbiji sa manje od 150 stanovnika:[/h]* do 150 meštana - 500 sela
* do 100 meštana - 702 sela
* do 50 meštana - 352 sela
* do 10 meštana - 85 sela
- Poslednjih decenija je došlo i do usitnjavanja mnogočlanih seoskih porodica, jer se odrasla deca odvajaju od roditelja i grade sopstvene zajednice. Civilizacija je pokosila srpsko selo. Da bi se zaustavio negativni trend nestajanja srpskog sela, potrebna je nova i ofanzivna politika ruralnog razvoja. Sela nisu samo proizvodni regioni, već i mesta za život, boravak, odmor i rekreaciju. Evropska iskustva treba da nam budu pouka u politici ruralnog razvoja.
Slična je situacija i u Republici Srpskoj, gde živi 1,32 miliona ljudi. Iako najviše stanovništva živi na selu, popis je pokazao i da su mnoga seoska naselja ugašena ili se nalaze na korak od toga. Popis je pokazao da je oko 45 odsto stanovništva urbano, a 55 odsto ruralno, dok je popis iz 1971. evidentirao 27 odsto seoskog stanovništva. Međutim, danas ima na stotine naselja koja su samo geografski pojam, a u njima nema evidentiran nijedan stanovnik.
U Hrvatskoj se poljoprivredno stanovništvo u poslednjih 10 godina prepolovilo, a u 105 naselja nijednog stanovnika. U Srbiji je 200 sela potpuno pusto, a već odavno ih zovu - sela na jedan dan. Ona su potpuno pusta, a potomci nekadašnjih domaćina ovde dolaze jednom godišnje da obeleže samo seosku slavu, poput Repušnice u srcu Stare planine. Repušnica se nalazi 30 kilometara od Knjaževca, a ostala je bez poslednjeg stanovnika 1998. godine.
prnjavor3
Član
Sve su to z.....i ovi sa vrha i sad kuknjava.
ZivaB
Član
Surova istina, 
Nije sve do ovih sa VRHA. Ima nešto i u neznanju, nepoštovanju, nepoznavanju istorije, malograđanštini, obrazovnom sistemu, nepostojanju državnih i nacionalnih interesa. Ne poštujemo sami sebe. Kada ovo pišem mislim i na one u selu i na one u gradovima.
Čast izuzecima kojih ima.
Uglavnom se o ovome priča a kada neko svojim primerom (delima) to mora i da dokaže tu dolazimo do problema.
Previše smo toga naučili od političara. Kada mlatimo praznu slamu (pričamo) svi mislimo jako dobro a kada su potrebna konkretna dela tu uglavnom ne postojimo.
Da je velika većina pročitala neke kratke knjige (npr Dr Arčibalda Rajsa : Čujte Srbi i sl ...) možda bi bilo drugačije. Ali od čitanja takvih knjiga mnogo je lakše otići u kladionicu, potrošiti vreme, novac koji je potreban kod kuće, i dodatno se zaglupljivati ... I svima nam je kao lepo.
Samo dela pomažu, reči malo ili nimalo.
Izvinjavam se na iskrenosti, ni to uglavnom nije prihvatljivo.
Jer mnogo volimo da se lažemo, retko kada volimo da čujemo istinu.
Još jednom, izvinite svi koji se osećate uvređeni ovim mojim rečima
Čast izuzecima kojih ima.
Uglavnom se o ovome priča a kada neko svojim primerom (delima) to mora i da dokaže tu dolazimo do problema.
Previše smo toga naučili od političara. Kada mlatimo praznu slamu (pričamo) svi mislimo jako dobro a kada su potrebna konkretna dela tu uglavnom ne postojimo.
Da je velika većina pročitala neke kratke knjige (npr Dr Arčibalda Rajsa : Čujte Srbi i sl ...) možda bi bilo drugačije. Ali od čitanja takvih knjiga mnogo je lakše otići u kladionicu, potrošiti vreme, novac koji je potreban kod kuće, i dodatno se zaglupljivati ... I svima nam je kao lepo.
Samo dela pomažu, reči malo ili nimalo.
Izvinjavam se na iskrenosti, ni to uglavnom nije prihvatljivo.
Jer mnogo volimo da se lažemo, retko kada volimo da čujemo istinu.
Još jednom, izvinite svi koji se osećate uvređeni ovim mojim rečima
Poslednja izmena:
Vojkanvrelo
Član
Ja ne mogu ovaj post da potpisem jer zivim u sredini koja izumire brze nego sto sam i sam mislio da ce.Znam i siguran sam da je do politike umiranje sela.Tu podrazumevam Drzavu i moju Opstinu.Oni su direktni krivci za sve to i umom i uostalim selima gde sela nestalu.
Quercus
Član
[h=1]Demografski sunovrat Srbije (2): Kuće pod katancem[/h][h=2]Stropsko je selo samo četiri kilometra udaljeno od Vranja, skrajnuto između prigradskog naselja Bunuševca i sela Dubnice. Po poslednjem popisu ima 143 stanovnika u 46 domova, od toga familija Ljubisavljević ima 15 članova i čini jedan odsto sela.[/h]
Slađan Stamenović
Na popisu iz 2002. godine ovde je živelo 186 meštana, ranije 236, tako da se stanovništvo od popisa do popisa konstantno smanjuje. Selo je pitoreskno, nalazi se na 406 metara nadmorske visine, vidik puca na njive i livade, na Vranje i kotlinu prema Južnoj Moravi. Ima kuća starih više od 200 godina, sagrađenih od ćerpića, pokrivenih ćeramidama.
Iako postoji, prema crkvenim podacima, još iz srednjeg veka, nema školu, zadružni dom, ambulantu, prodavnicu, seosko osvetljenje, a put je zemljani. Ove zime, kad je nadošla reka, nije moglo da se dođe do crkve i groblja.
- Stropsko je staro selo i više puta je naseljavano. Ako nam je crkva Sveta Petka iz srednjeg veka, onda su tada došli i prvi naseljenici. Sadašnje starosedelačko stanovništvo datira iz 19. veka. Moja Lažojska familija je tada došla iz Neradovca, a stare familije su Cekini, Saglami, Jazovci, Njeknjorci, Krševljani i Banjalici - počinje priču o svom selu 65-godišnji Aca Mitić, penzioner Jumka i poljoprivrednik.
Danas je 20 kuća zakatančeno i čeka se da se same od sebe uruše. Oni koji još žive u selu nemaju ni prodavnicu. Da bi nešto kupili moraju da odu do prve prodavnice u susedna sela Soderce i Dubnicu.
- Kad se smrkne, ne izlazimo jer je napolju gusti mrak. Pred izbore su postavili bandere na seoskom putu, a sijalice nisu. Čuli smo da će ih postaviti pred naredne izbore, ako pobede. Kuće od ćerpića su građene pored reke. Gde se vidi da je uraslo u travu i katanac na kapiji, to znači da su domaćini pobegli u Vranje ili neki drugi grad. Bežalo se u fabrike, u potrazi za boljim životom jer Stropsko je imalo veliku manu - nije imalo vodu - kaže 74-godišnji poljoprivrednik Stojan Stamenković Saglam.
Selo je do početka šezdesetih bilo u usponu, svaka kuća bavila se stočarstvom i poljoprivredom. Belela su se polja od sela Dapčevca do Gornjeg Neradovca od stada ovaca. Bilo je i bikova, krava, konja, svi su gajili svinje, kokoške, ćurke.
- Selo je napredovalo dok je prolazio pazarni put koji je povezivao Bujanovac i Vranje preko Vrtogoša i Bunuševca. Kolone sa volovskim kolima, natovarenim raznom robom prolazile su ovuda. A onda rešiše da se put zatvori i gradi novi, dubnički. Korist od toga ima Dubnica, a Stropsko ode u zapećak. Put je bio od kamena i gradio se kulački. Oporežu te koliko kamena treba da doteraš i ideš familijarno u planine i kuluči. Gledalo se ko koliko volova ima i prema tome se određivalo koliko kamena mora da doteraš. Potom potpadosmo pod Dubničku mesnu zajednicu i tu nam dođe kraj. Oni su vukli samo za svoje selo, uripiše u vlast i kako kažu, tako mora da bude. Dubnica poče da cveta, dobi novu školu, a mi kao da u zemlju propadosmo. Kad nisi pored puta, kao da ne postojiš. Tvrdim da mnogi ljudi u Vranju ne znaju gde je Stropsko - ističe Stojan.
Slađan Stamenković radi u Simpu i na imanju od kojeg u stvari porodica živi.
- Dok su radile fabrike, živelo se na visokoj nozi, išlo se i na odmor u Grčku, a kad su se zatvorile, stari su se vratili u selo da oslobode mesto deci u stanovima u Vranju. Bave se ovde poljoprivredom, rade kao da imaju 20 godina, al' ima za njih i decu da ponesu u torbi da ih prehrane u gradu - priča Slađan.
Gornja ili Nova mahala je građena u novije vreme i nalazi se pored asfaltnog puta koji ulazi u selo. Asfalt je stigao do ulaza u stari deo sela, a odatle su putevi zemljani. Vode je nekad Stropačkom rekom teklo u izobilju, ali vremenom bilo je sve manje.
- Dok je bilo vode u reci, koja je nastavak Soderačke reke, u selu je radilo bez prekida šest vodenica. Sva sela u okolini dolazila su da melju žito na Saglamskoj vodenici sa dva kamena. Vodu za njive i bašte smo dovodili iz reke. Muku smo imali sa bunarima. Voda se pojavljuje na velikim dubinama jer je posle pet metara glina i nema joj kraja. Mora da se buši više puta da se dođe do žice na 45 do 50 metra, a to košta - kaže Stojan.
Dobili su vodu sa gradskog vodovoda, pre neku godinu, u poslednji čas.
Danas se u selu više stotina ljudi okupi samo za seosku slavu. Zato seljani kažu:
- Lepo nam je selo, al' nema za koga!
[h=3]Najbrojnija familija[/h]
Ima ih 11 i žive od socijalne pomoći
Dragan i Dragana Ljubisavljević imaju 11dece: Aleksandru (15), Milicu (15), Anđelu (14), Kristinu (13), Anastasiju (11), Adrijanu (10), Tamaru (9), Nataliju (6), Dijanu (4), Milana (2) i bebu Martina od devet meseci. Žive od socijalne pomoći i nadnice i snalaze se kako znaju i umeju. Štićenici su Humanitarnog mosta "Vesti".
- Za Dragana sam se udala kad mu je umrla prva žena. Zatekla sam Zlaticu, Zlatka i Lazara i prihvatila ih kao svoju decu. Ja sam izrodila još jedanaestoro. Nisam ništa planirala. Ja mislim da se deca ne planiraju, već da se rađaju iz ljubavi. Kad su porasli, ovu iz prvog Draganovog braka morali smo da damo u hraniteljske porodice jer nije bilo mesta za sve, a oni odrastoše. Zlatica ima 22, Zlatko 18, a Lazar 12 godina. U konktaktu smo stalno - kaže Dragana.
[h=3]Cipela i opanak[/h]Mladi iz Stropskog izlaz su nalazili u zapošljavanju u Jumku i Simpu. Tada su mnogi otišli u grad, tamo napravili kuće. Selo je, kako kažu, bilo polutansko, jedna noga bila je u cipeli, a druga u opanku. Radili su u fabrikama i bavili se poljoprivredom. Plate su bile dobre, u selu su proizvodili za sebe. Preostajalo je para tako da je uz kredit mogla da se izgradi kuća u Vranju.
[h=3]Utočište penzionera[/h]- Iako radim u Simpu kao radnik, sudbinu svoje porodice sam vezao za selo. Imam traktor, priključne mašine... Otkako znam za sebe, radim njive, imamo svinje, stoku, baštu. Od kako svane pa kasno do mraka radimo, kad dođemo kao mrtvosani jedva gledamo da legnemo. Odmorim se kad su praznici. U ničem ne oskudevamo, ali selo propada, ovde za mlađe nema nikakvog sadržaja, selo je postalo poslednje utočište za ljude koji izađu u penziju - priča 48-godišnji Slađan Stamenković.
[h=3]Nakupci i matrapazi[/h]- Otkupna cena mesa je mala, ne uklapa se u računicu, nakupci i matrapazi vršljaju, pa zar za njih da radimo. Zato ljudi gledaju da očuvaju i ishrane dve svinje, jednu kravu, nekoliko koza, da bi imalo za njih. Selo je na izdisaju, nema mu oporavka. Državu ne interesuje srpsko selo - navodi Slađan.
[h=3]Otrovna voda[/h]"Dok nije stigla gradska voda, samo smo na jedno mislili, da li će potrujemo decu bunarskom vodom! Ko god da ju je odneo na pregled, rezultat je bio isti: hemijski neispravna! A naravno da je neispravna jer deponija koja se protezala od naselja Bunuševca do nas upropastila je sve", priča 76-godišnji Dobri Stošić, penzioner i poljoprivrednik.
Slađan Stamenović
Na popisu iz 2002. godine ovde je živelo 186 meštana, ranije 236, tako da se stanovništvo od popisa do popisa konstantno smanjuje. Selo je pitoreskno, nalazi se na 406 metara nadmorske visine, vidik puca na njive i livade, na Vranje i kotlinu prema Južnoj Moravi. Ima kuća starih više od 200 godina, sagrađenih od ćerpića, pokrivenih ćeramidama.
Iako postoji, prema crkvenim podacima, još iz srednjeg veka, nema školu, zadružni dom, ambulantu, prodavnicu, seosko osvetljenje, a put je zemljani. Ove zime, kad je nadošla reka, nije moglo da se dođe do crkve i groblja.
- Stropsko je staro selo i više puta je naseljavano. Ako nam je crkva Sveta Petka iz srednjeg veka, onda su tada došli i prvi naseljenici. Sadašnje starosedelačko stanovništvo datira iz 19. veka. Moja Lažojska familija je tada došla iz Neradovca, a stare familije su Cekini, Saglami, Jazovci, Njeknjorci, Krševljani i Banjalici - počinje priču o svom selu 65-godišnji Aca Mitić, penzioner Jumka i poljoprivrednik.
Danas je 20 kuća zakatančeno i čeka se da se same od sebe uruše. Oni koji još žive u selu nemaju ni prodavnicu. Da bi nešto kupili moraju da odu do prve prodavnice u susedna sela Soderce i Dubnicu.
- Kad se smrkne, ne izlazimo jer je napolju gusti mrak. Pred izbore su postavili bandere na seoskom putu, a sijalice nisu. Čuli smo da će ih postaviti pred naredne izbore, ako pobede. Kuće od ćerpića su građene pored reke. Gde se vidi da je uraslo u travu i katanac na kapiji, to znači da su domaćini pobegli u Vranje ili neki drugi grad. Bežalo se u fabrike, u potrazi za boljim životom jer Stropsko je imalo veliku manu - nije imalo vodu - kaže 74-godišnji poljoprivrednik Stojan Stamenković Saglam.
Selo je do početka šezdesetih bilo u usponu, svaka kuća bavila se stočarstvom i poljoprivredom. Belela su se polja od sela Dapčevca do Gornjeg Neradovca od stada ovaca. Bilo je i bikova, krava, konja, svi su gajili svinje, kokoške, ćurke.
- Selo je napredovalo dok je prolazio pazarni put koji je povezivao Bujanovac i Vranje preko Vrtogoša i Bunuševca. Kolone sa volovskim kolima, natovarenim raznom robom prolazile su ovuda. A onda rešiše da se put zatvori i gradi novi, dubnički. Korist od toga ima Dubnica, a Stropsko ode u zapećak. Put je bio od kamena i gradio se kulački. Oporežu te koliko kamena treba da doteraš i ideš familijarno u planine i kuluči. Gledalo se ko koliko volova ima i prema tome se određivalo koliko kamena mora da doteraš. Potom potpadosmo pod Dubničku mesnu zajednicu i tu nam dođe kraj. Oni su vukli samo za svoje selo, uripiše u vlast i kako kažu, tako mora da bude. Dubnica poče da cveta, dobi novu školu, a mi kao da u zemlju propadosmo. Kad nisi pored puta, kao da ne postojiš. Tvrdim da mnogi ljudi u Vranju ne znaju gde je Stropsko - ističe Stojan.
Slađan Stamenković radi u Simpu i na imanju od kojeg u stvari porodica živi.
- Dok su radile fabrike, živelo se na visokoj nozi, išlo se i na odmor u Grčku, a kad su se zatvorile, stari su se vratili u selo da oslobode mesto deci u stanovima u Vranju. Bave se ovde poljoprivredom, rade kao da imaju 20 godina, al' ima za njih i decu da ponesu u torbi da ih prehrane u gradu - priča Slađan.
Gornja ili Nova mahala je građena u novije vreme i nalazi se pored asfaltnog puta koji ulazi u selo. Asfalt je stigao do ulaza u stari deo sela, a odatle su putevi zemljani. Vode je nekad Stropačkom rekom teklo u izobilju, ali vremenom bilo je sve manje.
- Dok je bilo vode u reci, koja je nastavak Soderačke reke, u selu je radilo bez prekida šest vodenica. Sva sela u okolini dolazila su da melju žito na Saglamskoj vodenici sa dva kamena. Vodu za njive i bašte smo dovodili iz reke. Muku smo imali sa bunarima. Voda se pojavljuje na velikim dubinama jer je posle pet metara glina i nema joj kraja. Mora da se buši više puta da se dođe do žice na 45 do 50 metra, a to košta - kaže Stojan.
Dobili su vodu sa gradskog vodovoda, pre neku godinu, u poslednji čas.
Danas se u selu više stotina ljudi okupi samo za seosku slavu. Zato seljani kažu:
- Lepo nam je selo, al' nema za koga!
[h=3]Najbrojnija familija[/h]
Ima ih 11 i žive od socijalne pomoći
Dragan i Dragana Ljubisavljević imaju 11dece: Aleksandru (15), Milicu (15), Anđelu (14), Kristinu (13), Anastasiju (11), Adrijanu (10), Tamaru (9), Nataliju (6), Dijanu (4), Milana (2) i bebu Martina od devet meseci. Žive od socijalne pomoći i nadnice i snalaze se kako znaju i umeju. Štićenici su Humanitarnog mosta "Vesti".
- Za Dragana sam se udala kad mu je umrla prva žena. Zatekla sam Zlaticu, Zlatka i Lazara i prihvatila ih kao svoju decu. Ja sam izrodila još jedanaestoro. Nisam ništa planirala. Ja mislim da se deca ne planiraju, već da se rađaju iz ljubavi. Kad su porasli, ovu iz prvog Draganovog braka morali smo da damo u hraniteljske porodice jer nije bilo mesta za sve, a oni odrastoše. Zlatica ima 22, Zlatko 18, a Lazar 12 godina. U konktaktu smo stalno - kaže Dragana.
[h=3]Cipela i opanak[/h]Mladi iz Stropskog izlaz su nalazili u zapošljavanju u Jumku i Simpu. Tada su mnogi otišli u grad, tamo napravili kuće. Selo je, kako kažu, bilo polutansko, jedna noga bila je u cipeli, a druga u opanku. Radili su u fabrikama i bavili se poljoprivredom. Plate su bile dobre, u selu su proizvodili za sebe. Preostajalo je para tako da je uz kredit mogla da se izgradi kuća u Vranju.
[h=3]Utočište penzionera[/h]- Iako radim u Simpu kao radnik, sudbinu svoje porodice sam vezao za selo. Imam traktor, priključne mašine... Otkako znam za sebe, radim njive, imamo svinje, stoku, baštu. Od kako svane pa kasno do mraka radimo, kad dođemo kao mrtvosani jedva gledamo da legnemo. Odmorim se kad su praznici. U ničem ne oskudevamo, ali selo propada, ovde za mlađe nema nikakvog sadržaja, selo je postalo poslednje utočište za ljude koji izađu u penziju - priča 48-godišnji Slađan Stamenković.
[h=3]Nakupci i matrapazi[/h]- Otkupna cena mesa je mala, ne uklapa se u računicu, nakupci i matrapazi vršljaju, pa zar za njih da radimo. Zato ljudi gledaju da očuvaju i ishrane dve svinje, jednu kravu, nekoliko koza, da bi imalo za njih. Selo je na izdisaju, nema mu oporavka. Državu ne interesuje srpsko selo - navodi Slađan.
[h=3]Otrovna voda[/h]"Dok nije stigla gradska voda, samo smo na jedno mislili, da li će potrujemo decu bunarskom vodom! Ko god da ju je odneo na pregled, rezultat je bio isti: hemijski neispravna! A naravno da je neispravna jer deponija koja se protezala od naselja Bunuševca do nas upropastila je sve", priča 76-godišnji Dobri Stošić, penzioner i poljoprivrednik.
Vojkanvrelo
Član
Nebi kod mene niko bezao da mu je vlast obezbedila uslove za zivotLicno poznajem predsednika opstine Aleksinac i bio mi je profesor u skoli nekada.Na dan kada je dobio izbore ja ga zovem na mobilni i cestitam mu a on mi kaze Vojkane sada cemo konacno uciniti nesto za tvoje selo,to je rako i toliko je i ostalo.Ne moze mene niko naterati da ja postim ako necu a i suprotno.Gradjanski rat i teritorije to je nesto drugo i ne bih to mesao a ovom temom.Med i mleko je bilo zato sto smo imali gde da izvezemo svu svoju robu iz SFRJ,imali smo toliko prijateljskih zemalja koju su kupovale nase dobre proizvode.Bilo je na jednom sovjetskom filmu,kazu e dosla roba iz Jugoslavije,pozurite to je dobra roba.Zaduzivali smo se ali to je nista jer smo i proizvodili i vracali dugove.Pogledaj sad molim te,DUZNI SMO 70%BDP-a,znas li ti koliko je to?Pogledaj zgrade po gradovima,sve su napravljene u SFRJ.Sad se vise nista ne pravi.
Poslednja izmena od urednika:
Gorski Car
Član
Rekoh da ne cu vise da pisem, ali moram. Sta vam sad ne valja? Zivi se neuporedivo bolje nego tad, u to vreme je kupatilo u selu blo pojam, sad svaka kuca ima najmanje 2 komada. Telefon niko nije imao ni fiksni, sad svako nosi po dva mobilna. Sako dete koje vidim na ulici nosi mobilni od 500 evra. Svaka kuca ima po minimum 2 kompljutera i internet. Svako ima dobar auto za razliku od tada (kad su se vozile zastavine krsine). Danas se zivi mnogo bolje, nego svi bi mi hteli vise.
Niko nece da radi a svi bi voleli da imaju, kad ti treba radnik da nesto zavrsis ne mozes nigde da ga nadjes, ma u **greška da ga ljubis nece niko da radi...
Niko nece da radi a svi bi voleli da imaju, kad ti treba radnik da nesto zavrsis ne mozes nigde da ga nadjes, ma u **greška da ga ljubis nece niko da radi...
Poslednja izmena:
