Pšenica 2014-2015

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ovde je velika zalost u drzavi da kad nekom dobro rodi ili bude rekorder da se zavidi a ja sam pisao i 2012 kad sam u susi na 7jutara imao 300kg kukuruza...
 
Mirko tvoj kraj je za mene enigma. Moram jednom doci da vidim vase parcele kako izgledaju. Malo mi je tesko shvatljivo da ne mozete da postignete 7-8t/h psenice.
Druze moja vrata uvek sirom otvorena.
Ko ovde napise da u brdovitom kraju Srbije,tacnije juzno od save i dunava ima prinos psenice vise od 5 tona po hektaru znaj da debelo LAZE,i ja smem svakom reci to u lice,moze da se na mene sad ljuti ceo forum,zabole me.Moze da se desi nekad da ubode preko 5 tona ali to je jednom u 5-10 godina.Znaci brdo a ne ravnica,da se ne nadje neko uvredjen i pronadjen u prici.
Evo i kolega iz Koceljeve sa full agrotehnikom ocekuje plafon 5 tona a o 7-8 tona moze samo da se sanja.E sad koliko je i isplativo toliko uloziti za prinos od 5 tona na ovu cenu ostaje misterija.
 
Evo slike njive na kojoj sam imao taj prinos od 47m po jutru a prosle godine 38m po jutru
img0075a.jpg
[/IMG]
 
Duki 3800kg po hektaru,sta da se radi,sta je tu je,navikli smo na rekorde:osmeh:::lose::
Jesi li sejao ove godine PKB.Burazer je sejao semenski Talas,danas ce da ga skida najverovatnije,obecava 3 tone:osmeh:
 
Ja imam parcele vecinom u brdu,samo neznam koliko treba da bude veliko brdo da bi se zvalo brdo nije toliko bitno dal je brdo ili ne najvaznija je struktura zemljista kod mene u kraju psenica vise voli susu jer je zemljite takvo dok u ravnici nedaleko od mene moze kisa da pada koliko hoce psenica raste a kod nas stoji i dobija zutu boju kada je susa obicno je obrnuto.sto se tice prinosa neki prosek kod nas je 2,5-3t po hektaru imajuci u vidu nacin obrade i kolko se djubiva baci mislim da je to odlicno jer ko uradi malo ozbiljnije bez problema moze do 7tona.moj rekord je 8t poslednjih par godina imao sam probleme sa vremnskim uslovima tako da nisam imao vise od 5t toliko je bilo prosle godine maksimum a sad ocekujem nekih 4t jednostavno nije moglo bolje kada je trebala kisa da padne ona nije a posle je dosadila epilog je slab prinos a to nije do mene. moze psenica da rodi u brdu nije problem to,kod nas je u brdu uvek kvalitetnija psenica nego u ravnici ali jednostavno Srbija je velika svaki kraj zemlje je prica za sebe nemoze svuda usev da bude isti ja stojim iz toga da je 8-9 t moguce ostvariti kod mene uz maksimalnu agrotehniku i uz povoljno nicanje u to sam ubedjen.
 
Nema veze, svako moze da iznese svoje misljenje ja znam da nisam slagao ima cak i fotografija nekih psenica od ranije na kojima se vidi da su kvalitetne sada nemam cime da se pohvalim tako da necu ni da slikam za mene je sve ispod 5t neuspeh i nema racuna da se seje s obzirom na ovako nisku cenu.imam jednu parcelu od 1h placam je 100eu i dok platim zetvu oko 100 i ulozim oko 300a ovrsem 3.5 t mislim da nece biti vise i kada sve to prodam po 16din izadje 56000din ako razmenim ovih 500eu koje sam dao onda ima zaradu ona baba sto mi je dala njivu za 100eu a ja moram iz dzepa da doplatim 4000 neznam kome i to je to.kada imas 5t po hektaru imao bi neku zaradu bar 200eu minimum.
 
Imam i ja tog podzola i parapodzola kolko oćeš , mislim da može i tu da rodi ima par rješenja a jedno od njih je drenaža,drenaža,drenaža .
Daleko najjača agrotehnička mjera ne samo za parapodzol nego i za mnoge druge tipove zemlje pa skoro sve . Čudi me da država nikako da prepozna bitnost te mjere pa da pomogne malo , jer to su krupniji poslovi ali NE KOŠTA NIŠTA jer se vraća odmah i svake godine . Radio sam samo malo probe radi i znam šta je to . Evo smijem da se kladim sa bilo kim da kvalitetno uradjena drenaža u tipu zemlje kao podzol i još nekim automatski povećava prinos i do 30% bilo koje godine , pa i na suši . Ako umjesto 5t kukuruza po h imate 8t , to je 3tx.150e =450e a za 10 godina to je 4500e po hektaru . Brdo je priča za sebe ali slični problemi. Prvo što bi trebalo orijentisati pravac parcela po konturama a nikako uzbrdo-nizbrdo kako se uglavnom radi . U brdu bi trebalo imati stabilne traktore sa obe vuče obavezno pa možda i duple točkove , kvalitetnije prskalice sa hidrauličnim granama i slično pa raditi natenane stranom a ne gas uzbrdo nizbrdo samo da se izvuče živa glava pa prva kiša spere sve.
 
Momo,

kod mene na parcelama sa parapodzolom pomaže samo površinska drenaža, tj. kanali kopani po najnižim delovima. Probao sam sa podrivanjem i nema skoro nikakvog efekta. Imam jednu njivu široku 30 metara koja ima kanal sa jedne strane i opet ništa ne pomaže. Pretprošle godine mi skroz propao ječam na ovoj parceli a skoro nigde nije bilo vodenih ogledala, već je samo zemljište u površinskom sloju prezasićeno vodom. Oticanje vode kroz ovakav tip zemljišta je veoma slabo.
Na netu sam čitao da su u hrvatskoj radili pravu drenažu (sa perforiranim cevima) i da su rezultati kod zemljišta tipa podzol i parapodzol bili slabi. Džaba cevi za odvod kad voda kroz zemljište ne može da dođe do njih.
 
Momo, to što pričaš stoji ali je u ovom momentu naučna fantastika ne samo kod nas već i u ozbiljnijim državama. Dupli točkovi, hidraulične grane... (kod mene u kraju). Nemaš registrovanog traktora sa pristojnim točkovima i signalizacijom a kamoli dupli... :osmeh:

Mirko tvoj kraj je za mene enigma. Moram jednom doci da vidim vase parcele kako izgledaju. Malo mi je tesko shvatljivo da ne mozete da postignete 7-8t/h psenice.

Kad budeš obilazio naš kraj dobrodošao si i kod mene. :ppozdrav:

A sad, rizikujem da me komšija Mirko proglasi lažovom ali ću ipak reći da sam imao prinos od preko 6 tona u rodu 2013. godine. I to na nešto većoj površini (što je jako bitno za reprezentativni uzorak) od 6 ha. Reći ću i ovo - potrefilo nas je. :osmeh: Ne kažem da nismo radili dobro ali rod je bio veći od očekivanog i definitivno veći od proseka. Koji se kod nas kreće od 4-5 tona po hektaru. Ima ljudi koji tvrde da imaju i 7-8 tona ali ja im ne verujem. Obično se tu radi o malim površinama (30-40 ari) pa se onda izvlači prosek po hektaru a to nije ispravno. Kod nas je to problem, parcele su male i kvalitet zemlje je neujednačen. Ali ima i nekih prednosti u odnosu na Vojvodinu - zakup zemlje je jeftiniji a mislim da nas ne kače bolesti i slične nedaće toliko jako i često koliko vas u ravnici.
 
Lucky , potpuno te razumijem , zadnjih par godina najviše to istražujem o čemu ti pričaš a razumijemo se samo mi koji imamo takav tip zemljišta . Ova zemlja iako se idealno izravna u pravoj ravnici nakon prve veće kiše dobija "mikro" depresije tj dole koje su niže samo 5-10 cm . Znači naizgled njiva ravna kao tepsija u sjetvi a kasnije ipak kad se bolje pogleda grbava . Detaljno sam to pratio i eksperimentisao , prezasićenost koja se javlja u tim dolama nakon recimo duže ali sporije kiše ipak dolazi odozdo i bočno kroz zemlju a ne slivanjem , jer kod lagane kiše i nema slivanja . Upravo to što si rekao da ti podrivanje nije pomoglo ti je dokaz da je problem neoticanje vode po dubini a ne nepropusnost same površine zemlje , samo trebaš malo dublje o tome razmišljati i dokazaće ti se. Pa nema zemlja gore koru debljinu par cm , imaš dubinu oranja pa ti to opet ništa ne znači . Ako te zanima da popraviš tu zemlju do detalja eksperimentiši na svojoj lokaciji da uvidiš problem. Najviše sam skužio šta se tu dešava od kad sam počeo raditi sa navodnjavanjem kap po kap , sve ti se kaže , zemlja uopšte nije tako površinski nepropusna kako mislimo , u najgoroj bijeloj ilovastoj prahulji nakon dužeg rada kpk i 2-3 metra dalje od crijeva kad se malo zakopa zemlja dolazi se do vode .Nepropusni sloj je dosta dublje i od dubine oranja . Ovo što kažeš o istraživanjima u HR davno sam čitao , a i ovde su kombinati radili drenaže , mislim da su svi radili nepravilno , uglavnom se radilo na razmaku od 50m i bez laserske ili druge nivelacije . U ovakvom tipu zemlje uradi drenažu na 15, pa ako ima mogućnosti i 10 metara sa dovoljnim prečnikom pa da vidiš dali ima efekta.
 
Ovo je smo dokaz da je ipak najveća stvar u kvalitetu zemlje,Zato netreba kolege da se "ljute" kad pričamo o prinosu jer vojvođani ne mogu da razumeju ove iz "brdovitijih i peskovitijih"krajeva da je tamo plafon 5 t žita i 2 t soje a za ravnicu je to sasvim malo.Što je najgore,ulaganja uradišista,cena ista a jedan radi u plusu a drugi u minusu.Zatosmo ovde da se malo iskustveno i svetodavno pomognemo da bar malo ispeglamo situaciju,ako se može.A moramo se malo i našaliti.
 
Ja u ponedeljak skidam moje zito(ako bog da),obecavam da cu iskreno napisati kolicinu roda.Parcela je 1.38ha,njiva 6-te klase.

Verovatno da skidam u nedelju,ako ne slaže kombajner(a zna se kakvi su oni)pa javljam rezultat,naj poštenije moguće.Njiva 2,2 ha(0,9 graindor i 1,3 basmati).Samo da mi se neki od forumaša koji imaju kombajn ne naljuti ali tako govore za njih kad je u pitanju termin oko žetve.
 
Momo, to što pričaš stoji ali je u ovom momentu naučna fantastika ne samo kod nas već i u ozbiljnijim državama. Dupli točkovi, hidraulične grane... (kod mene u kraju). Nemaš registrovanog traktora sa pristojnim točkovima i signalizacijom a kamoli dupli... :osmeh:



Kad budeš obilazio naš kraj dobrodošao si i kod mene. :ppozdrav:

A sad, rizikujem da me komšija Mirko proglasi lažovom ali ću ipak reći da sam imao prinos od preko 6 tona u rodu 2013. godine. I to na nešto većoj površini (što je jako bitno za reprezentativni uzorak) od 6 ha. Reći ću i ovo - potrefilo nas je. :osmeh: Ne kažem da nismo radili dobro ali rod je bio veći od očekivanog i definitivno veći od proseka. Koji se kod nas kreće od 4-5 tona po hektaru. Ima ljudi koji tvrde da imaju i 7-8 tona ali ja im ne verujem. Obično se tu radi o malim površinama (30-40 ari) pa se onda izvlači prosek po hektaru a to nije ispravno. Kod nas je to problem, parcele su male i kvalitet zemlje je neujednačen. Ali ima i nekih prednosti u odnosu na Vojvodinu - zakup zemlje je jeftiniji a mislim da nas ne kače bolesti i slične nedaće toliko jako i često koliko vas u ravnici.
Komso,znas i sam video si gde sam a i znas i ti gde si,preko brda smo,znam da (LAZES:haha:)ne lazes jer i kod nas je ta 2013 opalila ali to je onih 5-10 godina kad jednom ubode,prosle godine sam imao 5 tona apaca na hektar i to je neki max.standard.
Kao sto kazes za nas je 4-5 tona.
Takodje i komsija Lucky ima istih prinosa jer imamo slican tip zemlje.
 
Nista se ti Aco ne sikiraj za kombajnere u Nocaju ti je veci problem prikolica. 32 kombajna a 28 prikolica :osmeh:
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh