Gajenje breskve - Grčka iskustva

Evo me ponovo. U petak 2. maja sam bila ponovo dobrovoljac za proredjivanje breskvica. Ovaj put smo radili na parceli gde su baš breskve (Rich May) a ne nektarine i ovaj put su pravila bila nešto drugačija. Naime, ovde se već više skidalo i lišče koje se ukovrdžalo a i ostavljalo se ponegde na kraju grančice i po dva ploda. I dalje pravilo da ne sme biti više od 4 ploda na grani. Pošto smo u kategoriji Breskve i nektarine polemisali oko tretiranja tog lišća, sada mi je pojašnjeno da su ovde nešto drugačija pravila zato što su u pitanju breskve a ne nektarine (!?), a i zato što su ova drva već četvrta godina pa su i nešto veća i imaju više lišća (a i nešto smo dana kasnije radili od onih prvih nektarina gde mi je rečeno da lišće bez obzira što je ukovrdžano, ne skidam).

Što se tiče otkupa, pisala sam već u onom prvom tekstu nešto o tome. Ovde je prednost što je velika koncentracija proizvodjača istog voća. Konkurentnost medju otkupljivačima takodje. Postoje zadruge ali postoje i privatnici (nema državnog otkupa). Zadruge ono što otkupe, nose ovim privatnicima. Moj Kosta je zato u zavadji sa direktorom zadruge iz svog sela jer smatra da oni ništa ne rade i da ako samo odnese nekom od otkupljivača (par km dalje) može dobiti i veću cenu. Tj. pokušava da ubedi ljude iz sela da im treba bolji menadžer, neko ko bi našao prave kupce a ne samo neko ko će preprodati. Ali kako promenuti čoveka koji je na tom položaju godinama, zna ga celo selo. To što nije više dorastao novim prohtevima proizvodjača, to je drugi par rukavica.

Ni ovde ljudi nisu preterano složni. Imali su neke edukacije koje je finansirala EU gde su im pričali o klasterima i udruživanjima, ali teško ide. Nepoverenje i neznanje. Koliko sam shvatila, EU bi bila spremna da finansira osnivanje klastera ako bi oni radili na direktnom plasmanu proizvoda udruženih proizvođača (nastupi na sajmovima, ...).

Privatnici - samo u krugu od 10-tak km ima ih otprilike desetak ako ne i više. Sa ozbiljnim halama, hladnjačama, sa svom pratećom opremom. Ima i nekoliko fabrika kompota (doduše u nešto većem radijusu).

Zbog te konkurencije sa otkupom, proizvodjači su ipak i zaštićeniji nego kod nas (bar mi se tako čini). Bilo je i ovde prevara ali sve manje. Sada ljudi uglavnom nose onima koji mogu odmah da im plate, a za plaćanje na poček ostavljaju tek toliko koliko i sami smeju da rizikuju.

Veliki kupci dolaze sami, jer znaju da su ovde najveće plantaže breskvi.

Ovde su breskve zaista veliki biznis.
Matematika samo sa ove njive sa breksvama što je radimo ovih dana i što sam ja na njoj bila u petak:
260 stabala (nešto manje od jednog hektara) x oko 35 kg (jer je drveće još mlado a i nešto je podbacilo, pisala već) x 0,75 (pošto je to rana sorta, mada smo ih prošle godine prodavali za 1,2, daj bože da tako bude i ove godine) * faktor da ne bude grada! = dakle projektovana zarada je minimum 7,000 eur (pod uslovom da ne bude grada). Ako bih tu sumu podelila na 12 meseci to je oko 560 eur. Toliko kod nas ima neki recimo službenik u banci za puno radno vreme, svaki radni dan. (A ovde po sistemu: danas kiša, ne radimo, danas praznik, ne radimo, plus rad na svežem vazduhu, plus malo fizičke aktivnosti koje dobro dodju za zdravlje :)). A za jednu ovakvu njivu ne znam da li ima mesec dana ukupnog rada.
E sad računajte da ima njiva gde će rod biti i oko 60 kg, ali doduše i cena može da bude i niža (jer će biti špic sezone, kada je velika ponuda).

E sad, košta dobra mehanizacija i oprema, (plus gorivo, hemija, nešto dana nadnica), koja se isplati tek sa većom proizvodnjom. Ovde je problem što bi i oni koji imaju 3 hektara hteli da voze nov Ferari od traktora pa se uguše sa kreditima koje posle ne mogu da otplate (pisala i o tome)).

Šta mislite da li bi bilo više ljudi u Srbiji koji bi radili breksve (ili neko drugo voće) kada bi:
1. znali da se ovako može zaraditi
2. imali ovakve uslove i cene?

Ili ja samo lupetam gluposti? :)
 
U Srbiji ima na hiljade hektara breskve ako nekada imate vremena kada vozite prema Novom Sadu iskljucite se na drugom iskljucelju za Smederevo iz pravca Nisa (iskljucenje Kolari) krenete prema Smederevu kroz sela Kolari,Petrijevo pa skrenete levo kroz selo Udovice tu izlazite na stari "Beogradski put" (Smederevo-beograd) vozite kroz sela Seone,Brestovik pa grad Grocka dalje prema Beogradu na istom putu su atari sela Ritopek i Zaklopaca pa dalje Bolec,Lestane,Vinca (mislim da se zadnja tri tretiraju kao prigradska naselja) i ulazite direktno u Bulevar Revolucije,Beograd
Ova tura je cirka 70ak kilometara lep je put.Gde god pogledate su zasadi voca,dominantne su Breskva i Nektarina u hiljadama hektara.Tako da zasada ima,na kvantasima je cena Breskve od polovine jula do kraja Avgusta oko 0.2-0.35€
Matematika je jos samo u ranim sortama i extra poznim
Imam i jedno pitanje na slikama a i u podacima koji ste izneli(odnos sadnica i povrsine) vidim da su i mladi zasadi formirani u veoma retkom sklopu kotlaste krune,vaze sto je sistem sadnje koji je napusten kod nas vec 10ak godina sada su svi zasadi mahom 4*2 ili 4*2.5m sto je 1000-1200 sadnica po hektaru formiranih na "pilar" slicno vretenu ovaj sistem je preuzet od italijana dobija se veca kolicina kvalitetnog ploda po hektaru i olaksan je rad na proredi i berbi a mana je brze starenje zasada.
Inace matematika u zemlji Srbiji je otprilike kod mene prosle godine
sorta Francoaz treca vegetacija breskva stizanje polovinom juna parcela slicna vasoj 0,86ha 880 sadnica prosek 12kg po stablu cena 0.55€ oko 6.000€ (u punom rodu ocekivani prinos oko 10.000€)
jesenje djubrivo 480€
dva prolecna kan 400€
rezidba 280€
izvlacenje grana 80e
proreda 265€
berba 915€
gajbe 400€
hrana i pice 390€ (radnici dobijaju rucak u 12 kaafa i sok u 9 i mineralna voda neograniceno)
zastita 1000€
gorivo 530€
dolazimo do cifre oko 5000€(nisam ovde uneo razne sitnije troskove) uracunate su dnevnice supruge i moje kao da su placene i djubrenje je pojacano jer je bila bas slaba njiva a nisam imao sredstava za meliorativno pre sadnje.
Kao i sve ostalo je full kvalitet i cena zastita samo bayer i basf djubriva yarra najskuplji rezaci beraci i sl.
Da napomenem probao sam i drugacije imam slicnu parcelu sa nektarinom Galdezi 2000 ranije posadjenu nije bilo para pa se stedelo na svemu sa slicnom cenom tada Galdezija nije moglo ni 2000€ da mi ostane cak je bilo i manje jer je bio losiji kvalitet dosta druge klase i manji rod
Eto ovo je neko moje Srbsko iskustvo da tako kazemo
 
Poslednja izmena:
Pa ovo mu dodje na isto. Mislim ,kad se uporedi :povrsina, broj stabala ,oblik krune,( Bilja nije navela rashode, mozda u ranijim postovima, nisam se vracao), zatim kolicina po stablu i cena niza za, koliko vidim, 20 centi. Ovo izlazi na isto, stim sto je Hobby@ dao verovatno vise para u prvoj godini za sadnice. Vidi se da dole trziste koliko toliko organizovano, za razliku od naseg , blago recenog haos. Jer kod nas se sve svodi na kvantas i Ruse, i to varira od sezone do sezone, bez neke sigurnosti u smislu sigurnog plasmana, naplate i sl. (utopija, zar ne?).Biljo, kako si to bila dobrovoljac 2 maja? I jos na svom imanju, mislim... ( salim se)
 
U Srbiji ima na hiljade hektara breskve ako nekada imate vremena
... Hvala na uputstvu, doći ćemo da obidjemo na jesen, kad ovde prodje sezona. :)

na kvantasima je cena Breskve od polovine jula do kraja Avgusta oko 0.2-0.35€
Matematika je jos samo u ranim sortama i extra poznim
Da, rane i pozne sorte su ono što treba uzgajati. A za ovaj period koji vi navodite treba uzgajati što lepše i krupnije, jer kad je velika ponuda, kupci su izbirljiviji i traže breskve lepše "na oko" i krupnije.

Imam i jedno pitanje na slikama a i u podacima koji ste izneli (odnos sadnica i povrsine) vidim da su i mladi zasadi formirani u veoma retkom sklopu kotlaste krune,vaze sto je sistem sadnje koji je napusten kod nas vec 10ak godina sada su svi zasadi mahom 4*2 ili 4*2.5m sto je 1000-1200 sadnica po hektaru formiranih na "pilar" slicno vretenu ovaj sistem je preuzet od italijana dobija se veca kolicina kvalitetnog ploda po hektaru i olaksan je rad na proredi i berbi a mana je brze starenje zasada.
- Šta je pitanje? :) Uglavnom su svi voćnjaci ovakvi, mada sam videla pre neki dan i jedan pod mrežom, staviću sliku u sledećem postu. Tamo mi se čini da je bio manji prored. A i pitaću Kostu pa kad bude raspoložen da mi objasni, preneću vam.
Hvala i na iznetim ciframa za troškove i vašem SrPskom iskustvu :). Nije mi jasno zašto je samo 12 kg po stablu? Jer su mlada stabla ili nešto drugo? Pa mi ćemo imati više od toga na onom voćnjaku sa nektarinama koje smo zasadili pre dve godine i gde tek prvu godinu radjaju! Da imate više po stablu matematika bi bila sasvim drugačija! Pa čak i tako, ako sam dobro shvatila vama ostaje pola tj. oko 5,000 eur. 880 sadnica nije mnogo posla. Šta ćeš lepših novaca!

Ja to pričam zato što sam radila 20 godina kancelarijski posao, imala svoju firmu (desetak zaposlenih), ulagala u marketing, sajmove, internet promociju, grdne novce na to sve trošila! Gde mi pamet bila, i da sam te novce u njive i voćke ulagala! Firma i dalje radi, i važimo za kao uspešnu firmu u svojoj branši ali ne da nemamo ovakve prihode već smo i u kreditima! Da sam znala ovu matematiku, sigurno bih drugačije ulagala.

Zato sam sada i zasadila tih malo orasa, zasadiću ih sigurno još, pa čak i ovde u Grčkoj, pa da imam za penziju, jer na ovu redovnu ne mogu da računam.
 
U prvom postu sam pisala o cenama sadnica. Kosta zaista ne štedi na tome i uzima samo provereno i najskuplje.
Nije mi jasno da ako je kod nas takav haos, kako se ljudi ipak bar u tom kraju oko Smedereva ne udruže, naprave neki plan, pa neku zajedničku investiciju.

Kosta i ja smo prošle zime pravili neke matematike, da kada bi samo desetak ljudi koji imaju po preko 10 ha uložili neke novce (i ako treba neki kredit) i sami napravili hladnjaču. Ali treba imati i dobrog menadžera, nekog ko se razume u medjunarodnu trgovinu, govori jezike, ... Razmišljala sam i o pravljenju nekog sajta na kojem bi se našla ponuda, i tako, tragajući naidjoh na ovaj sajt: http://www.agroponuda.com/. Ne vidoh da ga je iko na ovom forumu spominjao. Jel ga koristi neko? Kakva su iskustva?

Što se tiče mog "dobrovoljačkog" rada, pa moram reći da je zaista tako. Kosta ne želi da ja napuštam svoj posao (koji odavde vodim preko interneta), a ja opet imam motivaciju da pomognem koliko mogu. Mada moram priznati ovde malo koja žena ide u njivu! To je kao sramota! Sve se nešto pokondirile! Ima i porodica gde su zbog kredita ili loše prošle godine ovu zimu zaista bili u teškoj materijalnoj situaciji, ali ni jednoj nije palo na pamet da uzmu da nešto rade, prave zimnicu ili bilo šta! Ja koja sam odrasla u gradu i pola sveta proputovala eto baš imam želju da više vremena provodim na suncu, pa makar i uz neki fizički napor. Posmatram to kao "kad već ne idem na rekreaciju, onda bar po malo..." :).
Juče, komšinica koja je čula da sam išla da radim se kao isčudjavala. Pa neće mi ruke otpasti (doduše bole malo ledja, ali bole od stolice i sedenja po ceo dan još više!). Mrzim to seljačenje! Ali hajde ne smem ni da iskačem previše :).

Šalu na stranu. Kada čovek vidi da od nekog rada ima vajde, onda mu valjda ništa nije teško. Ako ovaj rad može da donese prihode pristojne i više nego pristojne za život, sve naše prohteve, putovanja i drugo što u životu želimo, brate mili, sešću i za traktor, neće me biti sramota!

- - - - - - - - - -
 
Previse toga sam hteo da kazem i opisem pa mi se napravila zbrka ispravio sam koliko se moze.Generalno sam hteo da kazem da se u Srbiji gaje Breskva i Nektarina na ne tako malim povrsinama i sa agrotehnikom koja ne zaostaje za razvijenijim vocarskim zemljama a trziste nam je takvo kakvo je
 
Ups, Ja razumela 10,000! Ali i nešto stvarno nije u redu sa ovih vaših 12 kg! Ali hajde biće sve više iz godine u godinu.

- - - - - - - - - -

Previse toga sam hteo da kazem i opisem pa mi se napravila zbrka ispravio sam koliko se moze.Generalno sam hteo da kazem da se u Srbiji gaje Breskva i Nektarina na ne tako malim povrsinama i sa agrotehnikom koja ne zaostaje za razvijenijim vocarskim zemljama a trziste nam je takvo kakvo je

U pravu ste. Ali ja ću biti dosadna pa opet reći sledeće: Oni koji imaju veće parcele moraju/trebaju/treba/mora/mogu naći interes da zajednički nastupaju makar u plasmanu. Na jugu Srbije Danci rade na tome i po pitanju nekih drugih kultura jer su shvatili da tim ljudima treba pomoći. Možda se pomoć može tražiti i od opštine ili čak republike, ali mora postojati i obavezno lično učešće. Pa zatim zajednički info materijal, pa sajmovi i berze.
 
Tako nesto je vec isprobano ali nije bas nesto funkcionisalo u Vinci kod Topole pre 7-8 godina su se udruzili 12 krupnijih vocara i napravili veliku hladnjacu namenjenu za njihovu robu i plus utovar robe od kooperanata pomoc drzave je bila ne tako mala cini mi se oko 5 miliona RSD bespovratno i to je radilo kratko prslo,nesloga medju deonicarima sela Kolari i Udovice imaju jaka udruzenja proizvodjaca Zlatno Brdo i ne znam kao se zove ovo drugo

Vama sa visegodisnjim iskustvom u privredi i verujem visom ili visokom strucnom spremom je udruzivanje i deonicarski rad blizak ali da li vi poznajete nekog seljaka ovako licno i sta mislite koliko je to njemu jasno to traje dok prvi kolega ne kupi neku dobru parcelu koja je i vas zanimala e onda se stavi bomba kasikara pod staru gumu na sred njive pa ovaj decko kad ode u njivu da radi pokusa da pomeri gumu i pogine dva slucaja prosle godine kad na to pomislim svako udruzivanje mi je daleko ali bas....
 
Juče, komšinica koja je čula da sam išla da radim se kao isčudjavala. Pa neće mi ruke otpasti (doduše bole malo ledja, ali bole od stolice i sedenja po ceo dan još više!). Mrzim to seljačenje! Ali hajde ne smem ni da iskačem previše :).

Šalu na stranu. Kada čovek vidi da od nekog rada ima vajde, onda mu valjda ništa nije teško. Ako ovaj rad može da donese prihode pristojne i više nego pristojne za život, sve naše prohteve, putovanja i drugo što u životu želimo, brate mili, sešću i za traktor, neće me biti sramota!


Hobby@ napravio si zbrku, U pravu je Radashin@ , matematika je cudna biljka.
Biljo ova tvoja zadnja recenica mi se najvise svidja , zato sam je i citirao.
E sad treba videti sa tim rodom u kg. , tu nesto nije u redu. Cista destimulacija za nas mlade pocetnike, ja sam planirao jedno 6 ,na jesen ,ovako...
To sa udruzivanjem direktno je povezano sa zakonskim okvirima koji nama nedostaju. Sve cega ima u toj oblasti je nedoreceno, nejasno ,moguce tumaciti , i ovako i onako,moguce korumpirati i ovoga i onoga, mogu vas korumpirati i ovi i oni. Takva je to situacija. Biljo ,nase si krvi ,radila si ovde znas o cemu pricam.
...ebes drzavu kojoj je zapad na istoku, i to kakav,( mislim na zapad).
 
Hvala za ova Grčka iskustva, jako su interesantna i mogu biti korisna. Pod uslovom da se malo
promeni razmišljanje o kojem je pisano u poslednjim postovima.
Ova razlika u prinosu po stablu može biti posledica:

1. Razmaka sadnje
Veća rastojanja sadnje daju stablu mogućnost da se brže razvije, ima veći prinos i da duže živi.
Neko je u temi napisao da su se kod nas ranije koristila veća rastojanje i da je to zastareo način
sadnje a da je vaza prevaziđen oblik krune. Nikako se ne bih složio s tim jer je to samo priča koja
je nama ovde servirana kao takva. To su samo iskustva koja su naši stručnjaci preneli iz Italije.
Mnogo više od onoga što je rečeno nije rečeno. Naime nije samo sadnja bitna već i cela tehnologija
uzgoja koja kod nas nije primenjena. U Italiji se primenjuje uglavnom gušća sadnja ali druge
razvijene breskvarske zemlje to nikada nisu uradile niti će. Najveći evropski izvoznik je Španija i oni
ni ne pomišljaju da to urade. Napravili su pomak u proizvodnji novom rezidbom koju primenjuju.
Da ne dužim.


2. Navodnjavanja
Nije isto da li proizvodite sa sistemom navodnjavanja ili ne. Sada možemo samo da se žalimo na
druge zašto nema navodnjavanja ali i mi sami moramo nešto da preduzmemo da bude drugačije.

3. Kvaliteta sadnica
Kosta plaća sadnicu 3-5 eur. Koliko ih vi plaćate? Ovde u Srbiji. Zašto je to važno? Pa to je
najvažnije.

A najvažnije je i to kakvo vam je zemljište.
Takođe je najvažnije i koliko ste sami dobro obučeni za proizvodnju, kakvu stručnu pomoć
dobijate od savetodavnih službi (uglavnom nikakvu ili jako lošu).
Ne možemo raditi loše a da nam bude dobro. Kritike na račun većine. Ima i proizvođača koji daju
sve od sebe ali je toliko problema na sve strane oko njih da jednostavno ne mogu nadoknaditi
propuste mnogih oko njih jer ne zavisi sve samo od proizvođača.
Tema breskva i nektarina je bila neinteresantna. Pisao sam par puta ali tek kada se pojavila Bilja sa
Grčkim iskustvima sve je postalo zanimljivije.

Biljo, hvala.

Pomenula si da je Kostina omiljena tema REZIDBA. I moja je. Znam da sada ima mnogo posla u
voćnjaku ali ako možeš samo da bar kratko napišeš o rezibi u toku vegetacije (u toku proleća i leta). Da li ih radite i
koliko puta, u koje vreme ? To je jedna od velikih dilema. Mi je obavezno radimo nekoliko puta.
 
Poslednja izmena:
Biljo,vidim iz priloženog da imate nektarinu big beng pa me zanima kolika je razlika u danima u zrenju od sorte mayfayer
 
u tabeli koju ste postavili ima kolona u kojoj se prikayuje velicina breskvi ,dali je broj 1 najkrupnija ili naj sitnija breskva
 
Samo bih se osvrnuo na situaciju u mom kraju (okolina Topole) i to zašto mnogo seljaka ovde ide na žito i kukuruz.
Siguran sam da ima dosta onih koji neće da rade, ali ima i dosta onih koji bi ali nemaju resursa da se prebace na voće iako vide da tu ima para i da se bolje živi. Ja sam na svako slobodno mesto posadio nešto ali za to "nešto" se čeka 3-4 godine da prorodi. Za to vreme od nečega treba da se živi. Ljudi ovde u proseku imaju od 3-5ha zemlje i to je to i ta zemlja im gotovo daje sav prihod. Čak i kada bi mogli da se odreknu svog prihoda te 3-4 godine postavlja se pitanje kako održavati to što si posadio. U principu se svodi priča na to da ljudi nemaju novca da se preorjentišu na nešto profitabilnije.
Bankarski krediti takođe ne dolaze u obzir jer je plasman veoma težak jer ukoliko nemate prvu klasu nemate kome da date "lošu" robu. Tako na primer ako vam se zadesi lošija godina (što je rizik ovog posla) nemate industriju koja će to da otkupi a samim tim ulazite u problem "otplate" tog istog kredita.
Da, složio bih se da mnogi seju žito i kukuruz jer ne vole da rade a poneki nemaju drugog izbora
 
Vidim da je tema zamrla, ali ajde da se i ja ubacim sa nekim mojim kalkulacijama koje sma radio za breskvu, a i za ostalo voce...Voleo bi komentare da cujem na ovo razmisljanje... Ono sto moram da primetim u racunici koju je npr Hobby gore davao, koja je slicna mojoj manje vise, mozda sa drugacijim rasporedom sredstava po stvakama, ali i ja dobijem nesto slicno kao on... Medjutim, najveci problem te racunice, kao i vecine drugih koje se rade, je ustvari sto su to tzv operativni troskovi, a niko ne uzima u obzir i investicione troskove koji se vracaju godisnje, ali kroz period upotrebe zasada, tj dele se na 20 ili vise/manje godina, u zavisnosti koiko traje zasad...
Po nekim mojim racunicama, ta cifra uopste nije mala, i reda velicine je 1/3 su ti investicioni troskovi (tj njihova otplata na godisnje rate), a 2/3 su operativni troskovi...Naravno, pricam okvirno, za svaku se kulturu to razikuje... U investicione troskove spadaju, kao glavne stavke, kupovina zemlje (pa se onda rata svede na godisnji nivo ili se placa rentiranje na godisnjem nivou) pa je tu kupovina mehanizacije, pa kupovina sadnica i sadnja, pa onda sistem za polivanje, ako je planiran, pa smestaj radnika ako je veci zasad i jos neke stvari... Ako se takve stvari uzmu u obzir (a ne racuna se, ko sto svi mi radimo, tu ukljucujem i sebe u vecini slucajeva kad radim na brzaka, racunamo da eto, imam moju zmelju, ne placam nista, imam svoj traktor i mehanizaciju, tu ne placma nista...Ali sve je to trebalo kupiti, i sve to ima neku cenu, i depriciation (ne znam kako se zove na srpskom, valjda amortiacija) cenu u zavisnosti od koriscenja (prakticno se racuna koliko kosta sat rada te masine) i kad se sve to uzme u obzir, sa cenama koje imamo na trzistu, ispada da svako ko radi je u gubitku, i to debelom gubitku... Zasto? Pa zato sto on, kad tad, treba da promeni taj traktor i mehanizaciju, za to trebju pare, a ako ih on ne racuna u ukupne troskove, odakle ce da ih nabavi... Moze na kredit, ali opet cenu tog kredita i kamatu treba uraunati u troskove...Na zalost, breskva je postala zadnih par godina mnogo nisko rentablna kultura, ako je uopste i rentabilna, posto su cene prakticno prepolovljene u odnosu na neki period od pre 7-8 i vise godina (pricam za prosecnu kvantasku cenu) a troskovi proizvodnje su porasli (za materijal, za radnu snagu ne toliko, ali i to je poraslo)...
 
Nazad
Vrh