Ракија од шљиве

U principu mozes da trazis knjige i literaturu al sve je isto jedino sto neki pisac nesto pise iz svog nekog iskustva sto znaci nije empirijski pa onda i nije stalno isto a ako hoces rakiju bez obzira kog voca onda pokusaj:
1. Spremi ambalazu koju mozes da bas bas hermeticki zatvoris, za onoliko koliko planiras pu turi da ispeces
2. Voce ako je kostunicavo veoma je pozeljno da se odvoji semenka a jabucasto i drugo sto je teze za odvajanje moras sam da odlucis mada moze i bez
3. Oprati ga i odvojiti svu trulez ovo je jako bitno kod izbora sirovine na oko se vidi da li je voce zdravo ili ne pa i kvalitet destilata zavisi od toga
4. Samleti ga sto sitnije i tretirati enzimom(svaka enoloska radnja ima) izmeriti slast al opet kakvu sirovinu uzimas to ti je to, ovo samo da bi znao okvirno kakvu i koliko rakije dobijas znaci samo za to a ne za korigovanje s....
5. posle 2-4h na 18stepeni izmeriti ph i korigovati na 3-3,2 sa sumpornom kiselinom.
6. Dodati selekcionisani kvasac(ima ga svaka enolska radnja) zatvori hermeticki i ispust sa crevom u flasu ili ako montiras vranj jos bolje i čekaj da se smiri otprilike na prosecnim temp 18 stepeni u prostoriji oko 2 nedelje
7. Kad prestane izlazak co2 dve dana otvoriti bure i uzeti sa dna crevom vino procediti i izmeriti da li ima secera ako nema odmah peci(bez dodavanja vode ni slucajno) do 2stepena pa prepeci na bar 66 stepena(sto bi znacilo kad na luli krene 17 18 gradi kraj). Ako ima jos secera onda se mora ustanoviti zasto je prekid fermentacije al to drugi put
Moj Sremac nadam se da sam pomogao ovo sam probao ne tako davno i bukvalno pobija sve one seoske price treba ovo treba ono ma mora ovoliko mora onoliko nema nista bez s.......

Pozdrav
 
Ako nije iz "knjiga i literature", a nije ni iz "seoske priče", osim ako je možda iz dugogodišnjeg iskustva proverenog ili potkrepljenog činjenicama, potvrdama, nagradama, pohvalama itd ... (što bi bilo za svako poštovanje), da li nekoga možete uveriti, da ne kažem ubediti u originalnost i ispravnost saveta i preporuke ..?

:ppozdrav:
 
Imam dva staklena balona od po 54 litra rakije od šljive koja sam ostavio kada su mi se deca rodila jedan pre 15 a drugi pre 13 godina e sad rakija je ostala bela sačim je najbolje obojiti?
 
uzunche je napisao(la):
Dudove letvice su ok samo da budu od središnjeg dela stabla
Kliknite za proširenje...

Apsolutna istina,vekovno iskustvo ovog podneblja.

- - - - - - - - - -

Bojenje rakije može se uraditi i na sledeći način:

Pečurku koja je skinuta sa starog duda staviti u gazu i potopiti u rakiju koja je u sudu primerene veličine otvora,posle nekolio sati proveriti obojenost i tako do željene boje.
 
Moze i pecurka od jabukovog drveta, barem ja nju stavljam kada pecem rakiju od sljive i dobije zutu bojicu ..

Ali najbolje je druze Vasovac da si imao neko bure pa da ti odlezi tu rakija barem 2godine , i onda da je ostavis u te staklene balone.. Ovako ne znam da li je ista ukrtela u staklu, ako me razumes, mozda ce imatai ukus kao da si je juce ispekao...
 
Pečurka se ponekad pojavi na mestu preseka grana prilikom orezivanja stabla i slično.



Koristi se tako što se osuši i prilikom pečenja rakije stavi na gazu kojom je prekriven sud za prihvatanje rakije iz kazana,Rakija samim prolazom preko pečurke dobija boju.
Može se potopiti i u sud sa rakijom ali treba izvaditi kada je boja po meri.

- - - - - - - - - -

Može se koristiti više puta i ako se čuva na promajnom mestu trajaće godinama.
 
Stavljanje rakiju u drvene sudove ima za cilj njeno formiranje i dozrevanje, a ne samo radi bojenja. Boju je lako dobiti. Ako se već ne raspolaže buradima, ide hrastov čips koji je samo djelimično zamjena za bure,takođe se mogu ubaciti letvice, al pod sledećim uslovima. Da su od suvog drveta i ovinjane. Evo kako se to radi, detalj iz knjige S. Jovića priručnik o pečenju rakije.

 
Sljivar bas sam gore napisao u postu, da kako nasi kazu nije ukrtela, i da ce se osecati kao da je juce ispekao..

Ja rakiju drzim u dudovim buricima 2godine, i onda ih premestam u staklene balone.. Hrastove burice izbegavam, jel se drzi u hrastovom duze vreme, rakija upije onaj miris od bureta, dodje aman crna, i gorka.. E sad citao sam nesto da je dobro drzati i u bagremovom buretu rakiju, e sad koliko je to tacno ja ne znam... Pre neki dan sam bas probao jednu od 22godine, nije vadjena iz bureta, dobila boju crnu kao vinjak,a ima i gorcinu...
 
Za mene je hrast zakon, pogotovo slavnoski. A gorčina i puno tamna dolazi od nekvalitetnog hrasta ili loše pripreme bureta (ovinjavanja) pre samog sipanja rakije na staranje.
 
Ovinjavanje sudova se vrsi sa ciljem da se iz drveta uklone taninske materije koje daju opor i gorak ukus vinu ili rakiji kao i uklanjanje mirisa i ukusa na drvo. Osim uticaja na ukus neovinjeni sudovi uticu i na boju, bela vina i rakija koja se cuva u njima poprimaju mrku boju.

Ovinjavanje se moze izvrsiti toplim i hladnim postupkom ili njihovom kombinacijom.

Najlaksi nacin je uvodjenjem vodene pare. Para se uvodi u sud oko pola sata odnosno dok se sa spoljasnje strane bureta ne oseti toplota. Nakon toga se u bure naspe hladna voda dok se ne ohladi i taj postupak se ponavlja dok iz bureta ne potece bistra i cista voda bez ukusa i mirisa na drvo.
Novo bure se ispere i napuni hladnom vodom, ostavi da stoji 2-3 dana i isprazni. Nakon toga se napravi 4-5 postotni rastvor kuhinjske soli (na 100 litara 4-5 kg soli) ugreje se do kljucanja i sipa u bure. Na sto litara zapremine bureta se sipa oko 30 litara prokljucalog rastvora soli. Bure se zatvori i snazno valja i tumba oko pola sata nakon cega se isprazni. Zatim se napravi topli 2 postotni rastvor sode (Na2CO3) naspe u bure i opet valja i mucka oko pola sata. Posle ovoga se bure ispere hladnom vodom i ponovo napuni cistom i hladnom vodom i ostavi da stoji 2-3 dana. Nakon 2-3 dana prekontrolisati vodu iz bureta i ako ima mrku boju ili ukus i miris na drvo postupak treba ponoviti.

Kombinacija dva prethodna postupka izgleda ovako:

drzanje hladne vode u sudu 2-3 dana tretiranje toplim rastvorom sode 20-30 minuta uvodjenje vodene pare 20 minuta ponovno drzanje hladne vode 2-5 dana proba vode na ukus, miris i boju.
Za kraj napomena da je ovinjavanje manjih vinskih sudova vaznije nego ovinjavanje sudova vece zapremine jer manji sudovi imaju vecu dodirnu povrsinu sa vinom ili rakijom po jedinici zapremine pa je i uticaj drveta na vino ili rakiju veci.
Izvor: sveovinu.com


Послато са GT-I9505
 
Poslednja izmena:
Danas uradjen prepek Cacanke, od 650kg sljive dobili smo 60l. I klase 74%, 10l na 52%, i 10l 40% Ja sam prezadovoljan.
Sljiva je skupljana sa zemlje nije brana.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh