Ракија од шљиве
- Začetnik teme svetitrifun
- Datum pokretanja
Da, prezadovoljan...uradjena je od prohroma,motor 1,5 kw,ali mi je lik objasnjavao da je nesto usporen pa ima duplu snagu....kapacitet oko 1000 kg na sat...juce je prvi put samo isprobana...nekih 25 kg šljive je slistila za minut...nije polomila ni jednu košticu...koščica očišćena gotovo 100%...jedino što je ta masa koja je ispasirana kao džem gusta...može i kajsiju...promer tog sita je 8mm...konstruktor mi kaže da može da radi i jabuku,krušku i dunju...juče sam napravio i eksperiment sa 100 komada dženarike,koja ima jako sitnu košticu,koja je manjeg promera od tih 8mm,koliki je promer sita, i na moje zaprepašćenje svih sto koštica je odvojeno tj niti jedna nije otišla u masu koja je ispasirana...drugim rečima izgleda da ona može da pasira i trešnju i višnju bez nekih problema i sa ovim sitom a ako bi se napravilo sito sa manjim promerom npr 5mm to bi sigurno moglo da radi i trešnju i višnju....inače koliko sam razumeo radi na najobičnijem principu centrifuge....
marceta.b.
Član
http://www.tehnologijahrane.com/enc...sorte-berba-skladistenje-i-mogucnosti-prerade
Šljivovica. Oko 80% godišnjeg roda šljive Srbije se preradi u šljivovicu. Sorta šljive Požegača decenijama je bila glavna sirovina za proizvodnju šljivovice vrhunskog kvaliteta.Odvajanjem koštica, u toku prerade šljiva, može se dobiti šljivovica veće zdravstvene vrednosti.U radu Popovića i sar 2002. ispitane su senzorne karakteristike šljivovice dobijene od sorti Čačanske lepotice, Čačanske najbolje, Čačanske rodne i Požegače. Najbolje je ocenjena šljivovica proizvedena od Čacanske lepotice bez koštica.Poređenjem rakija proizvedenih od plodova šljiva sa košticama i rakija proizvedenih od plodova šljiva bez koštica, utvrđeno je da se prisustvo koštica u toku prerade šljiva negativno odrazilo na senzorne karakteristike šljivovica od čačanskih sorata, dok je pozitivno uticalo jedino na miris i ukus šljivovice sorte Požegača.Srbija je veliki proizvođač rakije šljivovice. Potrebno je raditi na međunarodnoj zaštiti srpske šljivovice kao robne alkoholne marke.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zanimljiv pasus...
Šljivovica. Oko 80% godišnjeg roda šljive Srbije se preradi u šljivovicu. Sorta šljive Požegača decenijama je bila glavna sirovina za proizvodnju šljivovice vrhunskog kvaliteta.Odvajanjem koštica, u toku prerade šljiva, može se dobiti šljivovica veće zdravstvene vrednosti.U radu Popovića i sar 2002. ispitane su senzorne karakteristike šljivovice dobijene od sorti Čačanske lepotice, Čačanske najbolje, Čačanske rodne i Požegače. Najbolje je ocenjena šljivovica proizvedena od Čacanske lepotice bez koštica.Poređenjem rakija proizvedenih od plodova šljiva sa košticama i rakija proizvedenih od plodova šljiva bez koštica, utvrđeno je da se prisustvo koštica u toku prerade šljiva negativno odrazilo na senzorne karakteristike šljivovica od čačanskih sorata, dok je pozitivno uticalo jedino na miris i ukus šljivovice sorte Požegača.Srbija je veliki proizvođač rakije šljivovice. Potrebno je raditi na međunarodnoj zaštiti srpske šljivovice kao robne alkoholne marke.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zanimljiv pasus...
brka45
Član
Pomešaj slobodno. Jabuka se neće osetiti. Najgore je da nemaš za pun kazan.
SeljakizGrada
Član
Ajde i ja da kažem koju 
Nemam svoj voćnjak šljive isključivo kupujem i isključivo se kupuje Požegača.Striktno vodim računa da bude u punoj tehnološkoj zrelosti i naravno samo šljiva koja se omlati sa grane ide u kljuk,nikakvo potkupljanje.
Od koštica obavezno čišćenje i to za sada ručno još nisam naišao na mehanizovan proces koji ne lomi koštice,mada nije ni to zamorna par drugara gajba piva i za čas bude gotov.Viđao sam razne skalamerije za odstranjivanje koštica i kao što rekoh ima mnogo smrvljenih koštica,što nikako nije dobro po zdravlje.Izlomljenja koštica u vrenju stvara veliki procenat cijavodonične kiseline koja je izuzetno štetna za zdravlje,Čak i cela koštica tokom vrenja istvara određeni procenat Cijavodonične kiseline tako da ukoliko se ima mogućnosti obavezno odstraniti košticu.
Onda ide muljanje i pravac u burad.Ove godine šljiva koju sam kupio pokazala oko 12-12,5% šećera tako da ni ove godine neće dobijati dodatni šećer.Samo sam jedne godine ni ne sećam se više naleteo na Požegaću koaj ej pokazala ispod 10% šećera pa sam morao da dodajem šećer.Poslednjih nekoliko godina se kreće tu od 11-13,5% i nema potrebe za šećerom.I onda se pusti da vrenje odradi svoje,isključivo zatvoreno previranje.Žrtvujem garažu tih 10-ak dana jer je na takvom mestu da u njoj najlakše održim temperaturu od 25 stepeni,pošto sam se nekad bavio automehanikom pa je ostala klima u garaži.
E onda dođe dan kad % šećera padne na 0 i vesela mašina počne da širi veselje i radost Imam jedan kazan prevrtač od 100l i to mi je trenutno najveći problem.Ovaj sam nasledio ima preko 30god i po kvalitetu ne mogu da nađem ni jedan koji će ga zameniti.No nebitno.Punjenje je standardno tu enma filozofije puni se 2/3 zapremine.A primetio sam da neki guraju mnogo jaku vatru i sto je najgore neujednačenu tokom vrenja,ja kad osetim da kkljuk počinje da vri,vatru smanjujem i držim je konstantnom kroz celu destilaciju.
Prvenac tj. 0.3-0.5 od prvenca odvajam (količina zavisi koliko je kazan napunjen) i onda puštam do 10%,patoku odvajam puštam je dok en krene čist destilat.Tako u krug zavisikoliko je godina bila dobra Odvojeni prvenac i patoka idu ponovo na destilaciju i njih koritim za rakiju druge klase,dakle i to ide u prepek ali kao druga klasa.
Prepek isto,samo što se sada od prvenca odvaja 1,5% od količine sirove meke,onda srce puštam sve dok ne pokaže 20% i tu opet ide patoka dok ne krene čist destilat.Prepek ide odmah u burad (hrastova) da bure odradi svoje.
Rakije prve kalse po kazanu od 100l dobijem nekih 15-ak L jačine 48%.Druga klasa isto,samo što je to već za nijansu lošija rakija,laici bi rekli da je ista ali ima tu nekih stvari koje joj ne daju da bude prva klasa,ali kažem laicima je sve jedno njima je isto.
Tržište sam razradio tako da se sad već ozbiljno razmišljam da rakija dobije i ime,zaštitim brend i probam malo i preko granica naše zemlje.doduše već je ima i tamo,ali po litar-dva koliko ko ponese kad su ovde na odmoru pa dođu i kupe.Ali to ne verujem da će biti u skorijoj budućnosti.
Sa cenom je bio problem kao i z a sve u Srbiji,kažu što meni da daju 1200 din za rakiju kad ima i za 500,a onda probaju moju i tu od 500 što je kao navodno "ekstra" kvaliteta,pa se oduševe pa im ne bude žao tih 1200din.I sad će enko da kaže da sam preterao sa cenom,ali verujte tržište je takvo da po potražnji mogu slobodno da dignem cenu još,ali sa ovom sam zadovoljan i ja i kupci tako da nije sve u novcu.Ovu drugu klasu dajem za 650 i onda isto tako ima više kupaca nego što ja mogu da proizvedem.
A da ne napisah,u buretu odlžei tačno godinu dana,prosto zaboravim na nju,samo prvih par dana proveravam da bure nije popustilo.Nakon godinu dana u staklo i u prodaju,ko dodje da je trazi pre moze da ndui i milione nece je dobiti,jer ona je meni njbolja reklama i svaka dobije siti tretman.
Jesam se raspisao.
Nemam svoj voćnjak šljive isključivo kupujem i isključivo se kupuje Požegača.Striktno vodim računa da bude u punoj tehnološkoj zrelosti i naravno samo šljiva koja se omlati sa grane ide u kljuk,nikakvo potkupljanje.
Od koštica obavezno čišćenje i to za sada ručno još nisam naišao na mehanizovan proces koji ne lomi koštice,mada nije ni to zamorna par drugara gajba piva i za čas bude gotov.Viđao sam razne skalamerije za odstranjivanje koštica i kao što rekoh ima mnogo smrvljenih koštica,što nikako nije dobro po zdravlje.Izlomljenja koštica u vrenju stvara veliki procenat cijavodonične kiseline koja je izuzetno štetna za zdravlje,Čak i cela koštica tokom vrenja istvara određeni procenat Cijavodonične kiseline tako da ukoliko se ima mogućnosti obavezno odstraniti košticu.
Onda ide muljanje i pravac u burad.Ove godine šljiva koju sam kupio pokazala oko 12-12,5% šećera tako da ni ove godine neće dobijati dodatni šećer.Samo sam jedne godine ni ne sećam se više naleteo na Požegaću koaj ej pokazala ispod 10% šećera pa sam morao da dodajem šećer.Poslednjih nekoliko godina se kreće tu od 11-13,5% i nema potrebe za šećerom.I onda se pusti da vrenje odradi svoje,isključivo zatvoreno previranje.Žrtvujem garažu tih 10-ak dana jer je na takvom mestu da u njoj najlakše održim temperaturu od 25 stepeni,pošto sam se nekad bavio automehanikom pa je ostala klima u garaži.
E onda dođe dan kad % šećera padne na 0 i vesela mašina počne da širi veselje i radost
Imam jedan kazan prevrtač od 100l i to mi je trenutno najveći problem.Ovaj sam nasledio ima preko 30god i po kvalitetu ne mogu da nađem ni jedan koji će ga zameniti.No nebitno.Punjenje je standardno tu enma filozofije puni se 2/3 zapremine.A primetio sam da neki guraju mnogo jaku vatru i sto je najgore neujednačenu tokom vrenja,ja kad osetim da kkljuk počinje da vri,vatru smanjujem i držim je konstantnom kroz celu destilaciju.Prvenac tj. 0.3-0.5 od prvenca odvajam (količina zavisi koliko je kazan napunjen) i onda puštam do 10%,patoku odvajam puštam je dok en krene čist destilat.Tako u krug zavisikoliko je godina bila dobra
Odvojeni prvenac i patoka idu ponovo na destilaciju i njih koritim za rakiju druge klase,dakle i to ide u prepek ali kao druga klasa.Prepek isto,samo što se sada od prvenca odvaja 1,5% od količine sirove meke,onda srce puštam sve dok ne pokaže 20% i tu opet ide patoka dok ne krene čist destilat.Prepek ide odmah u burad (hrastova) da bure odradi svoje.
Rakije prve kalse po kazanu od 100l dobijem nekih 15-ak L jačine 48%.Druga klasa isto,samo što je to već za nijansu lošija rakija,laici bi rekli da je ista ali ima tu nekih stvari koje joj ne daju da bude prva klasa,ali kažem laicima je sve jedno njima je isto.
Tržište sam razradio tako da se sad već ozbiljno razmišljam da rakija dobije i ime,zaštitim brend i probam malo i preko granica naše zemlje.doduše već je ima i tamo,ali po litar-dva koliko ko ponese kad su ovde na odmoru pa dođu i kupe.Ali to ne verujem da će biti u skorijoj budućnosti.
Sa cenom je bio problem kao i z a sve u Srbiji,kažu što meni da daju 1200 din za rakiju kad ima i za 500,a onda probaju moju i tu od 500 što je kao navodno "ekstra" kvaliteta,pa se oduševe pa im ne bude žao tih 1200din.I sad će enko da kaže da sam preterao sa cenom,ali verujte tržište je takvo da po potražnji mogu slobodno da dignem cenu još,ali sa ovom sam zadovoljan i ja i kupci tako da nije sve u novcu.Ovu drugu klasu dajem za 650 i onda isto tako ima više kupaca nego što ja mogu da proizvedem.
A da ne napisah,u buretu odlžei tačno godinu dana,prosto zaboravim na nju,samo prvih par dana proveravam da bure nije popustilo.Nakon godinu dana u staklo i u prodaju,ko dodje da je trazi pre moze da ndui i milione nece je dobiti,jer ona je meni njbolja reklama i svaka dobije siti tretman.
Jesam se raspisao.
To je dobro ako možeš tako nešto da kupiš.
Nikad su u voćne rakije ne dodaje šećer, to nije onda rakija. Može da nosi bilo kakav drugi naziv tipa žestoko alkoholno piće itd. Pisali smo o ovome prelistaj prethodne postove.
To je previsoka temperatura, ako je u garaži 25 koliko je onda u kaci???. Sve preko 20 stepeni je neprihvatljivo i to temperatura koma. Poželjno je od 14-16 stepni da bude temperatura koma u toku vrenja. Na ovoj temperaturi od 25 stepni veći dio aromatckih komponeti ode, takođe i dio alkohola. To je prebrzo previranje. Spuštaj još dobro temperaturu.
Prvenac tj. 0.3-0.5 od prvenca odvajam (količina zavisi koliko je kazan napunjen) i onda puštam do 10%,patoku odvajam puštam je dok en krene čist destilat.Tako u krug zavisikoliko je godina bila dobra
Prepek isto,samo što se sada od prvenca odvaja 1,5% od količine sirove meke,onda srce puštam sve dok ne pokaže 20% i tu opet ide patoka dok ne krene čist destilat.Prepek ide odmah u burad (hrastova) da bure odradi svoje.
Rakije prve kalse po kazanu od 100l dobijem nekih 15-ak L jačine 48%.Druga klasa isto,samo što je to već za nijansu lošija rakija,laici bi rekli da je ista ali ima tu nekih stvari koje joj ne daju da bude prva klasa,ali kažem laicima je sve jedno njima je isto.
Tehnolgija ti je pogrešna kod destilacije. Pisano je o tome više puta prelistaj malo unazad, ima do detalja napisano. Takvim načino gubiš dio arome i imaš udjela patoke u njoj.
A sto se tiče cijene moram se vratiti na jedan post gdje je sve lijepo obješnjeno. Pa da se prisjetimo malo, reč je o našem kolegi geber@ od koga je naučeno dosta stvari (ispravnih) o komljenju i destilaciji voćnih rakija.
Tako da ako je neko uložio veliki trud i rad ne znači da vrijedi toliko na tržištu, jer možda ima i duplo bolje za istu cijenu.
Edit:
Ovo mi nije jasno (bar je mene nasmijalo) kažeš da sa par drugara očistiš za čas posla.
A onad kažeš da je tržište toliko razrađeno da će biti brend.
Pa koliko ti tvoji drugari dnevno mogu da očiste tona šljive i koliko je to tvoje tržište.
Za tvoju informaciju ima jako dobrih pasirki, koje ne prave niti jedan lom. Samo potrebno je izdvojiti oko 1500-2000 eura.
Poslednja izmena:
SeljakizGrada
Član
Zašto ne bih mogao da kupim,kad već nešto plaćam onda će da bude po mom jer nema cenkanja kad kaže cifru to je to,al mora da odradi po mojim uslovima inače supštamo cenu ili u većini slučajeva nema ništa od dogovora.Nek bude cena i za 5 din veća nego kod ostalih ali ako se dogovorimo to je najmanji problem.
Dodaju mnogi šećer i vade se da to nije opasno jer dodaju mali procenat,čak neki smatarju obaveznim dodavanje 2-4% šećera.
Temperatura je po savetu tehnologa i po literaturi koju sam izučavao.A tome ima dobrih 15 godina tako da dok su mušterije zadovojne kvalitetom tehnologiju neću menjati.Isto i za destilaciju.Tako radim već 15 godina i niko se ne žali na kavlitet.
Nikad nisam merio prolazno vreme koliko nam treba,ali ako hoćeš računaj koliko desetorici uz pivo i meze treba,ja znam da se posao obavi na vreme.
Što se tiče cene i dal ima bolje,javi se na PP da se dogovorimo pa dođi i probaj,usput ponesi i svoj proizvod pa da uporedimo nikakav probelm nije,proba je uvek besplatna i nema šta da se krije.Možda i ti proširiš svoje tržište ako imaš bolji proizvod pa preuzmeš moje,nikad se ne zna.
Dakle uvek može da se proba i da se nađu mane,ali da bih uvažio mišljenje tog ko joj nalazi mane mora da donese i svoj proizvod pa da svojim proivodom da argumentaciju,govorancije tipa ima bolje,ne valja to tako,a rakiju u životu nisu ispekli (ništa lično) niti slušam pomno niti me dotiče.Na jedno uvo uđe na drugo izađe.Mnogo je kritičara bilo,a kad treba da iznesu svoju rakiju te loše im bure,pa loša godina,pa omanula šljiva ili podmetnu tuđu rakiju.
Dodaju mnogi šećer i vade se da to nije opasno jer dodaju mali procenat,čak neki smatarju obaveznim dodavanje 2-4% šećera.
Temperatura je po savetu tehnologa i po literaturi koju sam izučavao.A tome ima dobrih 15 godina tako da dok su mušterije zadovojne kvalitetom tehnologiju neću menjati.Isto i za destilaciju.Tako radim već 15 godina i niko se ne žali na kavlitet.
Nikad nisam merio prolazno vreme koliko nam treba,ali ako hoćeš računaj koliko desetorici uz pivo i meze treba,ja znam da se posao obavi na vreme.
Što se tiče cene i dal ima bolje,javi se na PP da se dogovorimo pa dođi i probaj,usput ponesi i svoj proizvod pa da uporedimo nikakav probelm nije,proba je uvek besplatna i nema šta da se krije.Možda i ti proširiš svoje tržište ako imaš bolji proizvod pa preuzmeš moje,nikad se ne zna.
Dakle uvek može da se proba i da se nađu mane,ali da bih uvažio mišljenje tog ko joj nalazi mane mora da donese i svoj proizvod pa da svojim proivodom da argumentaciju,govorancije tipa ima bolje,ne valja to tako,a rakiju u životu nisu ispekli (ništa lično) niti slušam pomno niti me dotiče.Na jedno uvo uđe na drugo izađe.Mnogo je kritičara bilo,a kad treba da iznesu svoju rakiju te loše im bure,pa loša godina,pa omanula šljiva ili podmetnu tuđu rakiju.
Pogrešno je što ovo shvataš kao kritiku. Kad se pričaju stručne stvari, treba ego ostaviti po strani i probati da se nešto nauči.
Niko nije mislio da vređa ni tebe ni tvoj proizvod. Drugačije je i kad dvoje pričaju uživo, u pisanoj komunikaciji kakva je internet, svaka razmena mišljenja zvuči kao rasprava, sve što neko nekome kaže može biti protumačeno i kao napad.
U ovoj i nekim temama to naročito zvuči tako jer se svako malo pojavi neki novi član koji iznese sve što si ti izneo manje više nakon što smo već nebrojeno puta imali ovakve diskusije. Isto je i na temi rakije od kajsija.
Što se ove teme tiče, tu se sve već odavno zna. Kako se pravi najbolja rakija, ceo proces je odavno poznat zahvaljujući tehnolozima, hemičarima itd.
Knjige koje se ovde spominju su pisali ljudi koji u biografiji imaju višedecenijsko iskustvo vođenja ozbiljnih firmi proizvođača alkoholnih pića i rakija, na tim mestima su radili od početne pozicije do samog vrha - rukovodioca.
Kad takav neko napiše da se to radi tako i tako, te ako se radi onako i onako to ne valja jer dolazi do toga i toga, nemamo mi tu šta više da pametujemo. Sve su to već mnogo stručniji od nas probali, testirali, računali, uzorkovali.
Kao kad bih ja nekom ko je ceo život radio kao nadzornik električara u Mercedesu objašnjavao da svećica može samo malo da se ošmirgla i da se zazor može podesiti tako što se malo čukne čekićem i onda ne moraju da se menjaju na toliko i toliko kilometara. I još dodam da može slobodno da dođe svojim Mercedesom i uporedi ga sa mojim i vidimo da isto vuče i ravnomerno radi motor.
Niko nije mislio da vređa ni tebe ni tvoj proizvod. Drugačije je i kad dvoje pričaju uživo, u pisanoj komunikaciji kakva je internet, svaka razmena mišljenja zvuči kao rasprava, sve što neko nekome kaže može biti protumačeno i kao napad.
U ovoj i nekim temama to naročito zvuči tako jer se svako malo pojavi neki novi član koji iznese sve što si ti izneo manje više nakon što smo već nebrojeno puta imali ovakve diskusije. Isto je i na temi rakije od kajsija.
Što se ove teme tiče, tu se sve već odavno zna. Kako se pravi najbolja rakija, ceo proces je odavno poznat zahvaljujući tehnolozima, hemičarima itd.
Knjige koje se ovde spominju su pisali ljudi koji u biografiji imaju višedecenijsko iskustvo vođenja ozbiljnih firmi proizvođača alkoholnih pića i rakija, na tim mestima su radili od početne pozicije do samog vrha - rukovodioca.
Kad takav neko napiše da se to radi tako i tako, te ako se radi onako i onako to ne valja jer dolazi do toga i toga, nemamo mi tu šta više da pametujemo. Sve su to već mnogo stručniji od nas probali, testirali, računali, uzorkovali.
Kao kad bih ja nekom ko je ceo život radio kao nadzornik električara u Mercedesu objašnjavao da svećica može samo malo da se ošmirgla i da se zazor može podesiti tako što se malo čukne čekićem i onda ne moraju da se menjaju na toliko i toliko kilometara. I još dodam da može slobodno da dođe svojim Mercedesom i uporedi ga sa mojim i vidimo da isto vuče i ravnomerno radi motor.
SeljakizGrada
Član
Daleko bilo da sam shvatio kao kritiku ili kao nešto loše.Niti želim da se moj odgovor protumači kao odbijanje saveta.Samo kažem da ja tako radim možda je i pogrešno nisam rekao da se moj način proizvodnje uzme kao aksiom.
Jedino sam navikao da kad neko kaže to treba ovako to treba onako,volim da ličnim primerom pokaže da je to tako uradio i da je to bolje od onoga kako ja radim.
Razumem šta je Šljivar hteo da kaže,ali ne poznajem ga lično,niti sam probao njegov proizvod kao ni on moj.Zato sam mu rekao da dođe i proba,ako je to shavćeno kao prozivka onda se izvinjavam,nije mi bila namera da nekoga prozivam.Već da se razmene iskusrtva uživo i da se uporedi proizvod koji ja proizvodim po tehnologiji koji ja primenjujem i proizvod po njegovoj tehnologiji.
Nema tu nikakvog Egoizma,dzabe meni da svoj proiizvod hvalim kao najbolji ako ga niko ne kupuje,oni koji kupuju od mene nemaju zamerke tako da na osnovu toga polazim.Da mi 10% kaže da je mnogo jaka,ja bih poradio na tome,isto i da mi kažu oseća se na bure ili na nešto deseto,opet bih poradio na tome.
Osnova pristojnosti je da se nešto proba pa onda se prokomentariše,a i tad kritičar je najlakše biti zato kad neko krene da priča kako bi on to ovako,ja mu kažem donesi da probam i tvoju rakiju uporedimo i uvek sam priznavao kad mi se kod enke rakije svidi nešto što moja nema i uvek sam menjao način prerade tj poslušao savet,a na suvo već savete ne prihvatam ma koliko staž neko imao ili važio za nekog stručnjaka.Dakle probamo uporedimo,a dovoljno smo odrasli da prihvatimo "poraz" i da je enko bolji od nas,bar se nadam da je tako.
Jedino sam navikao da kad neko kaže to treba ovako to treba onako,volim da ličnim primerom pokaže da je to tako uradio i da je to bolje od onoga kako ja radim.
Razumem šta je Šljivar hteo da kaže,ali ne poznajem ga lično,niti sam probao njegov proizvod kao ni on moj.Zato sam mu rekao da dođe i proba,ako je to shavćeno kao prozivka onda se izvinjavam,nije mi bila namera da nekoga prozivam.Već da se razmene iskusrtva uživo i da se uporedi proizvod koji ja proizvodim po tehnologiji koji ja primenjujem i proizvod po njegovoj tehnologiji.
Nema tu nikakvog Egoizma,dzabe meni da svoj proiizvod hvalim kao najbolji ako ga niko ne kupuje,oni koji kupuju od mene nemaju zamerke tako da na osnovu toga polazim.Da mi 10% kaže da je mnogo jaka,ja bih poradio na tome,isto i da mi kažu oseća se na bure ili na nešto deseto,opet bih poradio na tome.
Osnova pristojnosti je da se nešto proba pa onda se prokomentariše,a i tad kritičar je najlakše biti zato kad neko krene da priča kako bi on to ovako,ja mu kažem donesi da probam i tvoju rakiju uporedimo i uvek sam priznavao kad mi se kod enke rakije svidi nešto što moja nema i uvek sam menjao način prerade tj poslušao savet,a na suvo već savete ne prihvatam ma koliko staž neko imao ili važio za nekog stručnjaka.Dakle probamo uporedimo,a dovoljno smo odrasli da prihvatimo "poraz" i da je enko bolji od nas,bar se nadam da je tako.
SeljakizGrada@ E ovako: za pasirku i šećer to je besmisleno komentarisati. Što se tiče degustacije proizvoda i to nije problem, možeš slobodno doći ništa ne krijem.
Nego da se vratimo na greške koju treba popraviti. Evo ja ću ti ukazati na greške kod kojih i sam možeš da vidiš i da se uvjeriš da grešiš.
Kad prepečeš rakiju dobro je što odvajaš prvenac od 1-1.5%. E sad dolazimo do grške koja je očita, kažeš da vučeš do 20 stepeni ispod cijevi. Tu ulazi već mnogo patoke i ta rakija mora imati manu (ništa lično, ali tako je). Obično patoka kreće negdje oko 35-40 stepni kad je ispod cijevi što mnogo zavisi od kazna, kapka, cijevi itd. Probaj se sam uvjeriti šta puštaš u rakiju. Kad bude ispod cijevi negdje oko 40 stepeni probaj, pa pusti još jednu litru pa opet probaj i sve tako dok ne osjetiš patočni ukus i miris. Pa ćeš vidjeti gdje je ovih tvojih 20 stepeni. To nisam ni ja izmislio ni meni slični, to se jednostavno vidi i osjeti. To su neki osnovni principi. Takođe kad uđeš u ozbiljnije priču oko rakije tek onda shvatiš šta se parametara mora ispoštovati. Spomenućuti samo još jedan, a toj je koliko je važna samo temperatura vode hladionika na vrhu i temperatura izlaznog destilata. Kod prve destilacije temperatura na izlazu iz lule mora biti u rasponu od 13-15°C, a na vrhu hladionika preko 70 stepeni. Kod druge destilacije je na luli 17-19 stepeni, a na vrhu 77-78 stepeni. Pa brzina zagrijavanja koma, brzina protoka meke rakije, brzina protoka patoke. Ima toga mnogo više nego što misliš. Jako mnogo parametara.
Takođe mi se ne sviđa ječina rakije od 48 stepeni. Sve preko 45 je prejako i to je gornja granica. Ljudsko nepce preko te vrijednosti malte ne, ne osjeti ništa. Takođe na degustacijama i takmičenjima se sva rakije koja je preko 45 stepeni sklanja i izuzima, uopšte se ne probava, a kamoli ocjenjuje.
To što su tvoje mušterije navikle tako, ne znači da je dobro, možda nisu probali bolje pa ne znaju.
Samo da još nešto kažem u mom kraju rijetko ko ovako peče rakiju (ovako kao ja) uglavnom je to kazna na kazan i ljudi su navikli na kiselu rakiju bez odvajanja prvenca i patoke. Kad im dam svoju oni kažu da to nevole, to za njih nije šljiva. Za nih je šljiva ona "kiseljača" od 50 stepeni i td. Tu se sva priča završava.
Probaj jednu kacu, pa češ i sam vidjeti razliku.
Prvo ispeci sav kom u patoku na 25-30 stepeni tj kad se na luli bude nekih 2-3 stepena, bez ikakvog odvajanja. (Ti prekidaš ranije, tj odavajš "patoku" u toj patoci ima još mnoštvo aroma.)
Zatim prepeci patoku na sledeći način, odvoji prvenac do 1,5% zatim hvataj srce rakije obično do nekih 60 stepeni (u sudu ispod) tj probaj degustacijom gore nevedenom metodom. To srce rakije strpaj u bure, sačekaj najmanje 2 mjeseca (može i par godina) i onda polako razblažuj destilovanom vodom (a ne onom patokom koju vučeš dalje i kvariš sav trud). Zatim hvataj patoku. Ovu patoku ostavi na stranu i nju ponovo posebno prepeci isto ovako i to ti je rakija druge kvalitete. Prvenac prospi.
Evo ukazao sam ti na neke detalje, na tebi je da ih probaš.
I morom se još jednom pozvati na sjajnu rečenicu kolege geber@ a to je "U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali."
Nije u pitanju ovako ja radim, već kako se može dobiti samo ono najbolje. Ljudi godinama rade, zapisuju, probavaju i to ljudi koju samo to rade (tehnolozi, naučnici). Onda to samo treba primjeniti i ispoštovati (što je vrlo teško). Otkucaj na guglu Ninoslav Nikićević, ako nisi čuo za njega, biće ti slika puno jasnija oko rakije.
Nego da se vratimo na greške koju treba popraviti. Evo ja ću ti ukazati na greške kod kojih i sam možeš da vidiš i da se uvjeriš da grešiš.
Kad prepečeš rakiju dobro je što odvajaš prvenac od 1-1.5%. E sad dolazimo do grške koja je očita, kažeš da vučeš do 20 stepeni ispod cijevi. Tu ulazi već mnogo patoke i ta rakija mora imati manu (ništa lično, ali tako je). Obično patoka kreće negdje oko 35-40 stepni kad je ispod cijevi što mnogo zavisi od kazna, kapka, cijevi itd. Probaj se sam uvjeriti šta puštaš u rakiju. Kad bude ispod cijevi negdje oko 40 stepeni probaj, pa pusti još jednu litru pa opet probaj i sve tako dok ne osjetiš patočni ukus i miris. Pa ćeš vidjeti gdje je ovih tvojih 20 stepeni. To nisam ni ja izmislio ni meni slični, to se jednostavno vidi i osjeti. To su neki osnovni principi. Takođe kad uđeš u ozbiljnije priču oko rakije tek onda shvatiš šta se parametara mora ispoštovati. Spomenućuti samo još jedan, a toj je koliko je važna samo temperatura vode hladionika na vrhu i temperatura izlaznog destilata. Kod prve destilacije temperatura na izlazu iz lule mora biti u rasponu od 13-15°C, a na vrhu hladionika preko 70 stepeni. Kod druge destilacije je na luli 17-19 stepeni, a na vrhu 77-78 stepeni. Pa brzina zagrijavanja koma, brzina protoka meke rakije, brzina protoka patoke. Ima toga mnogo više nego što misliš. Jako mnogo parametara.
Takođe mi se ne sviđa ječina rakije od 48 stepeni. Sve preko 45 je prejako i to je gornja granica. Ljudsko nepce preko te vrijednosti malte ne, ne osjeti ništa. Takođe na degustacijama i takmičenjima se sva rakije koja je preko 45 stepeni sklanja i izuzima, uopšte se ne probava, a kamoli ocjenjuje.
To što su tvoje mušterije navikle tako, ne znači da je dobro, možda nisu probali bolje pa ne znaju.
Samo da još nešto kažem u mom kraju rijetko ko ovako peče rakiju (ovako kao ja) uglavnom je to kazna na kazan i ljudi su navikli na kiselu rakiju bez odvajanja prvenca i patoke. Kad im dam svoju oni kažu da to nevole, to za njih nije šljiva. Za nih je šljiva ona "kiseljača" od 50 stepeni i td. Tu se sva priča završava.
Probaj jednu kacu, pa češ i sam vidjeti razliku.
Prvo ispeci sav kom u patoku na 25-30 stepeni tj kad se na luli bude nekih 2-3 stepena, bez ikakvog odvajanja. (Ti prekidaš ranije, tj odavajš "patoku" u toj patoci ima još mnoštvo aroma.)
Zatim prepeci patoku na sledeći način, odvoji prvenac do 1,5% zatim hvataj srce rakije obično do nekih 60 stepeni (u sudu ispod) tj probaj degustacijom gore nevedenom metodom. To srce rakije strpaj u bure, sačekaj najmanje 2 mjeseca (može i par godina) i onda polako razblažuj destilovanom vodom (a ne onom patokom koju vučeš dalje i kvariš sav trud). Zatim hvataj patoku. Ovu patoku ostavi na stranu i nju ponovo posebno prepeci isto ovako i to ti je rakija druge kvalitete. Prvenac prospi.
Evo ukazao sam ti na neke detalje, na tebi je da ih probaš.
I morom se još jednom pozvati na sjajnu rečenicu kolege geber@ a to je "U potragu za istinom se može krenuti samo onda kada se dovede u pitanje neko vjerovanje koga smo se do tada čvrsto držali."
marceta.b.
Član
Istina je verovatno negde između, i sam volim naučno dokazane stvari bez ikakvih bajanja i ostalih gluposti, ali... Nikako nemožete poreći da postoje rakije koje su ocenjene jako visokim ocenama a da domaćin i nezna uopšte šta je Ph itd. Tako isto prošle godine burazer pekao rakiju "po knjigama" ali bukvalno kupio je neku knjigu o proizvodnji rakije i na kraju rakija fuj, bljutavo, bezukusno i skroz nekako vodeno kao da je saprao sudove od rakije pa to poslužio. Mislim da kod proizvodnje rakije nije sve baš crno-belo jer da jeste svi bi imali dobre rakije, nauka je dala neke smernice ali ipak postoje one "male tajne " koje izdvajaju dobre rakije od rakije.
marceta.b naravno to se zove iskustvo. Skoro svi znaju do voze auto (gas-prva-druga itd.), ali da idu na trke to je već opipljivo.
Edit:
Ovo što se tiče knjiga (bar naša literatura) uglavnom se svodi na prepisivanje. Slabo tu ima ozbiljnijeg rada,Cijenim samo profesore (iz bilo koje struke) koje se bave njome u praksi i onda piši knjige, iz iskustva.
Edit:
Ovo što se tiče knjiga (bar naša literatura) uglavnom se svodi na prepisivanje. Slabo tu ima ozbiljnijeg rada,Cijenim samo profesore (iz bilo koje struke) koje se bave njome u praksi i onda piši knjige, iz iskustva.
marceta.b.
Član
Ma ok upravu si samo mislim da ne treba biti isključiv i tvrditi da postoji samo jedan ispravan način, naročito kod proizvodnje hrane i pića naučne smernice postoje i treba ih se držati ali...
Pozdrav dobri ljudi,
pekao sam rakiju do sada 2 puta i u principu mi je jasan postupak oko samog pecenja tj destilacije...e sad, jutros krenem da pecem medjutim na lulu i posle jedno 3-4 litra je izlazilo svega 5 gradi meke rakije pa cak posle toga i 3 grada tako da sam prekinuo destilaciju i kacu sa kominom ponovo zatvorio.
Da li je moguce da komina nije jos dovoljno izvrsila vrenje?
Inace sljivu sam pokupio pre tacno 21 dan i zatvorio kacu u koju sam dosuo i par kanti vode. Sljiva je ranovaca.
Jutros kada sam otvorio kacu uhvatila se i ona pokorica po vrhu koju sam skinuo i onda poceo sa ubacivanjem u lampek.
Gde sam pogresio?
Citao sam da se moze sirometrom Ekselovim valjda odrediti dokle je vrenje stiglo ali ja to u mom gradu ne nadjoh a imam po Babou koji koristim za vino i kako ljudi pisu sa njim se ne moze utvrditi vrenje sljive.
Molim za bilo kakav savet, da li je moguce da nije vrenje gotovo pa je zato tako slabo gradi bacalo, da li postoji mogucnost da ce dovrsiti vrenje za 10ak dana ili vec koliko, ili je otisla mast u propast?
Unapred hvala.
pekao sam rakiju do sada 2 puta i u principu mi je jasan postupak oko samog pecenja tj destilacije...e sad, jutros krenem da pecem medjutim na lulu i posle jedno 3-4 litra je izlazilo svega 5 gradi meke rakije pa cak posle toga i 3 grada tako da sam prekinuo destilaciju i kacu sa kominom ponovo zatvorio.
Da li je moguce da komina nije jos dovoljno izvrsila vrenje?
Inace sljivu sam pokupio pre tacno 21 dan i zatvorio kacu u koju sam dosuo i par kanti vode. Sljiva je ranovaca.
Jutros kada sam otvorio kacu uhvatila se i ona pokorica po vrhu koju sam skinuo i onda poceo sa ubacivanjem u lampek.
Gde sam pogresio?
Citao sam da se moze sirometrom Ekselovim valjda odrediti dokle je vrenje stiglo ali ja to u mom gradu ne nadjoh a imam po Babou koji koristim za vino i kako ljudi pisu sa njim se ne moze utvrditi vrenje sljive.
Molim za bilo kakav savet, da li je moguce da nije vrenje gotovo pa je zato tako slabo gradi bacalo, da li postoji mogucnost da ce dovrsiti vrenje za 10ak dana ili vec koliko, ili je otisla mast u propast?
Unapred hvala.
Najjednostavnije je probati kom, ako sladi treba mu još vremena. Drugi način je da sipaš u flašu, dobro zatvoriš i ostaviš nekoliko dana na toplom. Ako ima još vrenja biće i pritiska CO2 u flaši, što se čuje kad je otvoriš. Nekad vrenje zna da 'zaglavi' kvasci se iz nekog razloga uspavaju pa onda to može baš dugo da potraje. Treba se oslanjati i na sopstvena čula, miris i ukus komine treba u svakom stadijumu vrenja da bude prihvatljiv našim čulima.
Doksas@ izmjeri sa tim svojim širomjerom (po Babou), treba da bude negdje do 3 stepena. Nije idalno precizan, ali posluži. Ako je tako, potpali kotao i ispeci to što je.
Zašto voda? Čemu ona služu?
Mislim da nije do vrenja, da je ono zvršeno.
Greška je u najvjerovatnije u komljenju. Napiši gdje bila šljiva na kojoj temperaturi, da li si mjerio slast šljive. Da li si radio otvoreno vrenje ili su kace dihtovale. Napiši više detalja, ovako je napamet pogađanje.
Zašto voda? Čemu ona služu?
Mislim da nije do vrenja, da je ono zvršeno.
Greška je u najvjerovatnije u komljenju. Napiši gdje bila šljiva na kojoj temperaturi, da li si mjerio slast šljive. Da li si radio otvoreno vrenje ili su kace dihtovale. Napiši više detalja, ovako je napamet pogađanje.
@dzionik probacu to sa flasom a probacu i po Babou pa cu videti, hvala.
@sljivar, voda, iskreno ne znam cemu voda sluzi ali tako je i deda radio do svoje 90e godine i uvek je imao dobru rakiju pa eto, voda tradicionalno
Inace sljiva je bila napolju u hladovini pod jednom jabukom gde ta kaca inace uvek stoji, prekrivena sa nekoliko slojeva najlona pa preko toga daske, opet sve po dedinom receptu koji sam i ja koristio uspesno dve godine i imao dobru rakiju ali ove godine ocigledno nesto ne valja....
Ono sto meni pada na pamet...kad je pokupljena sljiva bilo je bas letnje vreme sa temperaturama 30+ pa je onda jedne nedelje temperatura pala ispod 20 pa je mozda moguce da je to usporilo ili mozda cak prekinulo vrenje...ne znam samo onako laicki nagadjam...
@sljivar, voda, iskreno ne znam cemu voda sluzi ali tako je i deda radio do svoje 90e godine i uvek je imao dobru rakiju pa eto, voda tradicionalno
Inace sljiva je bila napolju u hladovini pod jednom jabukom gde ta kaca inace uvek stoji, prekrivena sa nekoliko slojeva najlona pa preko toga daske, opet sve po dedinom receptu koji sam i ja koristio uspesno dve godine i imao dobru rakiju ali ove godine ocigledno nesto ne valja....
Ono sto meni pada na pamet...kad je pokupljena sljiva bilo je bas letnje vreme sa temperaturama 30+ pa je onda jedne nedelje temperatura pala ispod 20 pa je mozda moguce da je to usporilo ili mozda cak prekinulo vrenje...ne znam samo onako laicki nagadjam...
kanački
Član
Da li neko moze da ispise vrednosti po Babou , za razlicite vocne vrste , evo sad sam procitao da je za sljivu vrednost 3 , a trebalo bi mi za krusku ,jabuku, grozdje.. Ili neki link, ja nisam uspeo da nadjem
