Printable View
Gledao sam ovu procenu
http://www.hermes-plastenici.com/procena_ulaganja.html
ali mi ovo deluje malo nerealno, u smislu da je zarada koja se dobija po ovim proracunima prilicno interesantna.
Sta mislite da li moze ovolika zarada da se ostvari na nacin prikazan na ovom sajtu??
Najbolje bi bilo tražiti od te firme da kažu nekoga kome su već prodali pa se direktno raspitati. A najbolje bi bilo da se javi neko ko je radio sa tom firmom.
U svakom slučaju ulaganja u plastenik su velika u početku.
Uobicajena je praksa da proizvodjaci opreme za plastenike navode neke procene
koje su vec na prvi pogled nerealne,pa bi i meni bilo drago da neko od proizvodjaca povrca podeli sa nama svoja iskustva...
Unapred mu hvala na tome!!!
Po njihovom racunu, na 100m2 ostaje 412.000 din zarade.
Kada bi ostajalo pola od toga, odmah stavljam 1000m2 pod plastenicima, zaposljavam polj. inzinjera i prostu radnu snagu i idem na ::suncanje::
Kao nekog ko je planirao povratak iz grada na selo, jako me interesuje neka REALNA racunica. Imam nesto plodne zemlje, pored reke, zgodno za navodnjavanje, pa me posebno interesuju plastenici i organizovana proizvodnja.
I ja se unapred zahvaljujem... >:D
Da ovo je stvarno sve lepo izračunato ali kako oni kažu "uz konstataciju da će se klijent maksimalno angažovati u procesu održavanja, proizvodnje i prodaje". Možda u procesu prodaje i može nešto da uradi npr. da oletvi svakog ko mu ne plati odgovarajuću cenu :lol: :lol: :lol: ali kako da proizvede toliko povrća po 1 kvm to nemam pojma ::jako_besan::
Paradaj uz optimalne uslove moze od 15-115 kg po m2. Podatak iz skripte polj. fakulteta, tako da nije neizvodljivo.
Ma naravno da nije neizvodljivo ali bi voleo da mi pokažu kako bi to postigli u ovom plasteniku i to uz planiran još jedan rod ^-^ (za 2 god. 2x paradajz + 2x paprika). U Holandiji, u celogodišnjoj proizvodnji, stablo se veže za nekakve sajle i kako se plod bere tako se stablo spušta dole i mota u krug i nastavlja dalje da raste. Uz ovakvu vrhunsku tehnologiju i vrhunske objekte (staklenici su u pitanju) može se ubrati doooosta paradajza, da sad ne licitiram cifrom jer neznam tačno.
Mislim da su im cifre naduvane. Na 1 kvm nemože da stane više od 2.5 strukova paradajza u proseku, neke kuće za svoje hibride preporučuju čak do 2.2 biljke.
Što nisu napravili kalkulaciju i za onaj drugi plastenik? Verovatno bi bili zatrpani narudžbinama :lol:
Prosle godine sam podigao 2 plastenika ukupne povrsine 560 m2. U prvom plasteniku povrs. 288m2 ubrao sam 5000 kg. paradajza a u drugo povrs. 272 m2 ubrao sam 2000 kg. paprike. Racunica je sledeca da je prosecna cena paradajza na veliko bila 25 din./kg. a paprike 55 din./kg. Znaci ukupno oko 235000 din/oko 3000 eura po tadasnjem kursu 80. Plastenici sa sistemom za navodnjavanje, venturi sistemom, mrezama za sencanje i motokultivator su me kostali 8000 eura. Za pocetak ti treba barem za oju povrsinu 680 eura za rasad i oko 200 do 250 eura za prihranu i zastitu. Voda me je izasla oko 13000 din za period april - oktobar.
Racunica za pripremu za april i pocetak sadnje paradajza i paprike:
Oranjeje 20 eura
Rasad 680 eura
Prihrana i zastita 250 eura
Voda 150 eura
Nafta za kola ?
Ukupno 1100 eura
Znaci ostaje oko 1900 eura zarade za 6 meseci. Inace ja snabdevam samo radnje.
Bez grejanja nema isplatljivosti u ovom poslu, tako da na onu predhodnu cifru treba dodati oko 4000 eura za grejanje. Tada tek moze da se racuna na zaradu jer imas dve berbe npr. paradajza i njegovu prosecnu cenu oko 100 din./ kg.
Hvala Ogi~ju na,napokon, konkretnim podacima o mogucim prinosima u plasteniku!!!
Verujem da se svako ulaganje u smislu grejanja,dodatno osvetljenje,gajenje na podlogama prilagodjenim odredjenoj vrsti kulture(u saksijama),oprasivanje pomocu bumbara (kvalitetniji plodovi,veci prinosi i do 17%) vraca boljim rezultatima i naravno boljom zaradom!!! Lkl{{
Bumbari su obavezni, zbog veceg prinosa ali jos vaznije zbog kvalitetnijeg rod. Kvalitet rasada je jako bitan jer je on 80% uspesne proizvodnje. Sorta paradajza koju sam koristio je TAMARIS a sorta paprike MADONA. TAMARIS je narucito dobar za pocetnike jer dozvoljava greske. Sto se grejanja tice, vec rekao da bez njega nema ozbiljne poizvodnje. Kalkulacije o prinosu su nerealne jer u plasteniku se ne koristi cela povrsina vec sto moze da se vidi po rasporedu sadnje u redovima (staza-red-staza-red-staza-red-staza-red-staza)
2 ogi
Ako si dao 150 e za vodu trebao bi ozbiljno da razmislis o bunaru. Mene je bunar kostao oko 220 e, na 28 m dubine sa sve materijalom. Treba ti još pumpa ali posto ti netreba neka velika količina vode verovatno ni pumpa nije jako skupa. Mene je nova tomosova samousisna 550 l/min izašla 32000 din (tada 410 e) i dobio sam povrat 50%. Ako ti je plastenik uz kuću može ti i neka na struju odraditi posao. Nemoj zaboraviti ni uticaj hlora ako koristiš vodu iz vodovoda.
Sad jedno pitanje koja djubriva koristiš, gde i po kojoj ceni ih uzimaš?
Nebojsa, poslao sam ti tabelu Kamire na mail. Zeleo bih da cujem tvoje misljenje.
Ogi, hvala na konkretnim podacima, upravo to sam hteo da vidim. Evo jednog linka sa nekim podacima
INVESTICIONI PROGRAM PROIZVODNJE POVRĆA U PLASTENICIMA
http://www.poljoberza.net/PG14_2.aspx
Svako ko dobije 25-30 kg./ m2 paradajza kod nas se moze smatrati da ima dobar prinos. One racunice 15-115 kg./ m2 su tako nerealne, pa to ni Holandjani nisu uspeli po jednoj berbi. Njihov max. je trenutno 80-tak kg./m2. ali u toku cele godine.
2 ogi
Šta da ti kažem, Kemira je moj prvi kontakt sa vodotopivim djubrivima a prva ljubav zaborava nema Lkl{{. Nisam detaljno čitao onu brošuru što si mi poslao a džaba i da čitam jer sigurno o tome neznam ni blizu kao ljudi što su je pisali. Ne sumnjam da je to sve korektno napisano imam i ja i tu i hrpu drugih brošura. Za početak je to odlična stvar. Ono što sam ja tražio od njih je da mi na osnovu analize zemljišta i analize vode naprave tačnu recepturu za prihranu (u mom slučaju jagode) po fazama razvoja. Od njih sam dobio brošuru a od Srdjana iz Virdžinije sam dobio ono što sam tražio i zato sad koristim Scots. Šta god da koristiš nećeš pogrešiti samo gledaj gde ćeš dobiti više konkretne pomoći.
Pitao sam te za cenu jer sam čuo da je otišla gore zbog kursa što i ne čudi. Trebalo bi uzeti koliko se može jer će sigurno ići još više.
Kamira mi se pokazala extra a i rekao sam da imam svu pomoc od jednog agronoma. To za analizu zemljista je prava stvar jer kao sto znas i preterano koriscenje nekih elemenata moze da da kontra efekat. Cena prosle godine je bila solidna a za ovu cu da vidim ali u svakom slucaju je isplatljivije kupovati veca pakovanja.
Pogledao sam malo bolje onu brošuru. Meni deluje ok dosta je jasna i precizna i ne ostavlja ti prostora da lutaš. Ono što sam ja dobio izglega isto ovako ali su preporuke tipa od 25-40 kg nedeljno pa ti razmišljaj šta ti je činiti.
O Phosfiku sam čuo sve najbolje, pogledaj na sajtu. Gvoždje sam i ja koristio ali nemam pojma da li ga sad imaju u ponudi jer ih je kupila neka druga firma Yara ili tako nekako (oni proizvode kristalon) pa se tu nešto ispomeralo. U svakom slučaju nemoj da se ustručavaš da ih pitaš sve što te interesuje to plaćaš kupovinom djubriva a sad u zimskom periodu često organizuju predavanja a to je uvek dobro čuti bez obzira koliko si siguran u svoje znanje.
Ja do sad nisam cuo za toliku kolcinu. Prosle godine sam koristio za paradajz u berbi oko 5-6 kg. na 290 m2 ili za 780 biljaka. Kod nas se cesto organizuju predavanja a sad preko zime sam bio na 2 predavanja o zastiti i cuo mnogo dobrih stvari.
To su količine po hektaru ja gajim jagode na otvorenom Lkl{{ i koristim mnooogo djubriva >:D
Tako da. Nego mi odgovori na jedno pitanje. Kako se ti snalazis sa plasmanom robe i koje su kolicine u pitanju?
Za sad nisam imao prilike da se snalazim, prva sezona, prvi rod na proleće. Inače ide nakupcima a ima i neka hladnjača pa što se ne proda ići će njima
Što se količine tiče neću da malerišem ali trebalo bi da bude 8-9-10 tona jebem li ga
Posto vidim da se proizvodjaci povrca u plastenicima uglavnom opredeljuju na proizvodnju na zemljistu zatecenom u plasteniku iako je i sama sterilizacija zemljista sama po sebi skupa,da li neko ima iskustva sa uzgojem u saksijama na supstratu sa navodnjavanjem kap po kap kao mogucom opcijom ustede vode,prihrane i smanjivanjem stete od bolesti i stetocina?
Mozda je veca pocetna investicija ali je mozda i veca mogucnost ustede...
ili nije:lol:
Bio sam na predavanju o sterilizaciji plastenika ali je moj zakljucak da je to jako skupo za pocetnika. Znam da je to jako dobro ali se pridrzavam stare tehnologije sa krecom jer je tako jeftinije. Sto se tice gajenja u saksijama neces ustedeti na vodi i prihrani jer koristis isto kao i na obicnom zemljistu. Jedino moze i jeste da pomogne oko zastite od stetocina. Nisam siguran koliko je to pametna investicija za pocetak pored svih STVARNO potrebnih sredstava. Na stetocine se deluje preventivno a ne kad za to dodje do potrebe.
Što se tiče dezinfekcije uspešno i jednostavno se radi Basamid granulama (a.m. dazomet).
Što se tiče proizvodnje u supstratu bilo da je kamena vuna ili neka kombinacija treseta, kokosovih vlakana, perlita, zeolita... to jeste da tako kažem naprednija tehnologija (stručni naziv "hidroponija") koja ima svoje prednosti ali i mane. Prednosti su te što ne gajiš biljke u zemljištu i time izbegavaš neke probleme kao što su štetočine, bolesti korovi i "zamor zemljišta" koje se javlja u monokulturi ali i brži razvoj biljke jer se koren lakše zagreje u supstratu nego u zemlji.
E sad mane. Za ovakav vid proizvodnje potrebno je više znanja naročito oko prihrane jer je biljci na raspolaganju samo ono što joj daš preko sistema za navodnjavanje. Potrebno je i više opreme (čitaj para) tankovi za mešanje i uredjaji za doziranje djubriva, razni uredjaji za kontrolu rastvora (EC-metri, Ph-metri...) zatim ako hoćeš da još bolje iskoristiš plastenik treba ti dodatno osvetljenje a postoje i uredjaji koji povećavaju koncentraciju CO2...
Kad sve sabereš i oduzmeš za neku manju da ne kažem običnu proizvodnju odlične rezultate daje Basamid.
Nadam se da sam ti bar malo pomogao, ako te zanima nešto više pročešljaj malo po netu naći ćeš dosta toga.
Imam i ja ovdje štošta za reči. Ljudi, ako ozbiljno razmišljate o proizvodnji povrća, kupujte plastenike sa svim sredstvima koje imate, čak i onima koje nemate, ako imate mogučnost. Mogu vam reči, da vam je Todorić došao na tržište, a kuda on dođe, ne ostaje prektično nitko drugi. Kod nas u hrvatskoj, u zadnje tri godine dogodile su se ogromne promjene u proizvodnji povrća. Unazad taj period nije bilo neke plasteničke proizvodnje, a sada već pomalo neće kupovati vanjsku papriku i paradajz. A glavni kupac je Todorić, 90 % proizvodnje. Isplativo je, na dulje vrijeme. Sama tehnologija omogućuje dulji period berbe, dakle veći prinos, a i bolju kvalitetu, koja se sve više traži na tržištu.
Da vam dam kalkulaciju za negrijani plastenik za proizvodnju paradajza u hrvatskoj.
Površina 400 m2 - 5.500,00 eura
Biljaka paradajza 1200 s prosjekom od 6 kg po biljci - cijena kg paradajza 0,45 eura - 3.200,00 eura
Ambalaža za paradajz 400 eura
Repromaterijal za proizvodnju - sve potrebno cca 600 eura
Radna snaga - 300 eura
Dakle, ako zbrojite 5 godina proizvodnju ispadne vam neto oko 4 tisuće eura ili 1000 eura godišnje.
Postoje tu još neki sitni troškovi, ali ne mogu umanjiti zaradu za više od 100 ili 200 eura
Ispada onda da je isplativo podizati plastenike, naravno uz poznatog kupca robe koju proizvedete. E da napomenem, ovo je prinos u negrijanom plasteniku, grijanje može povečati prihod, ali upitna je cijena ranog paradajza, jer je Todorić pokupovao veliku večinu plodnih makedonskih polja i tamo širi proizvodnju povrća.
Plastenik vam mora biti čvrste konstrukcije da se ne sruši pod snijegom.
Naravno da postoje i plastenici koji koštaju puno više po kvadratu, ali tu ulazi bočno provjetravanje, krovno provjetravanje, multipla konstrukcija, grijanje termogenima ili centralno grijanje, kompjutorsko vođenje i upravljanje. Koliko više uložite na početku, nakon deset godina više štedite. Uvjek je to tako.
Ima jedino jedan dosta veliki problem, a zove se plodored. Sve dezinfekcije nisu učinkovite koliko je učinkovit plodored, a tri kulture koje se proizvode u plastenicima su paradajz, paprika i krastavac, a napadaju ih isti štetnici i iste bolesti. Ipak ne treba previše razmišljati, več ako to radite krenite i ne osvrčite se. Zarada je solidna, samo treba raditi ko magarac i ne gledati lijevo i desno što ljudi govore.
Isprika na poduljem postu. A sad idem kartati Belu i dolazim za koji dan Lkl{{
Ma ne sekiraj se za dužinu posta kome je dugačko neka ne čita. Zanimljivo je ovo što si napisao za Todorića. Kod nas je Rodić pre par godina kupio plastenike u Gložanu kod NS renovirao i sad proizvodi povrće za svoje markete tako da je to izgleda neki trend. Samo treba znati da su to trgovci, i to veliki a oni kupuju na veliko a plaćaju na malo :lol: . Šalim se naravno ali u svakoj šali ima istine. Da bi bio zanimljim velikim lancima treba ti i velika količina robe, sve više se traži da to bude kalibrirano, čisto, lepo upakovano... Nedavno sam gledao neki TV prilog o jednoj povrtarskoj zadruzi koja je trebala da izvozi robu u Sloveniju i sve je bilo ok i cene i količina ali nisu mogli da isporuče robu odgovarajućeg standarda i posao je propao.
Dakle, da bi bio interesantan velikima moraš i sam biti veliki ili ići na udruživanje i formiranje zadruga.
Što se te cene od 0.45 e tiče mislim da je to dobra cena. Nisam proizvođač ali koliko se ja sećam kod nas je cena u najvećem delu sezone bila oko 25 din. što je tada bilo oko 0.30 e. Kod mene u okolini je čovek pred novu godinu prodavao na veliko za 50 din (0.55-0.60 e). Opet kažem nisam proizvođač pa dozvoljavam da grešim, ima ovde proizvođača pa neka kažu nešto više o ceni kod nas.
Što se tiče plodoreda slažem se da je to najbolje rešenje ali u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji sve teže ostvarivo zbog malog broja kultura koje se proizvode. I sam si rekao paradajz, paprika, krastavci na koje otpada najveći procenat plasteničke proizvodnje napadaju iste bolesti i štetočine tako da je neki vid dezinfekcije neophodan.
Evo i ja se malo zaneo, nago reci mi kako vi u HR stojite sa jagodama?
sve te price o ogromnim prinosima su sarena laza one su dobijene u idealnim uslovima kakvih je kod nas malo realan prinos paradajza kod nas je od10 do 15kg po metru kvadratnom a vecina kalkulacija nije uzela u obzir cijenu zastite ni vodotopivih djubriva svako ko pocne plastenicku proizvodnju iprve godinevrati ulog ijos nesto zaradi treba da je zadovoljan
2 rades
Svako ko počne bilo kakvu plasteničku proizvodnju i vrati ulog prve godine i još nešto zaradi je mađioničar >:D
Jagode? Pa stanje je takvo da svaki ozbiljniji proizvođač jagode ima minimalno jedno jutro pod veronezzi plastenikom. Pod plastenicima prvenstveno zbog kiša koje znaju u berbi smanjiti prinos i 50 posto. Ne možeš brati dok pada, a jagoda zrela. Svi znamo što se onda događa.
Cijena kile je nekih 12 kuna prosječna, dakle 1,65 eura za kilu. Prinosi su nekih 600 grama po biljci, a mogući su i veći, samo kod pravih proizvođača. Ja osobno ne sadim zbog radne snage, ne želi nitko brati. U mom kraju su ljudi navikli rađe doma odmarati za 1000 kuna mjesečno, koje dobe kao socijalnu pomoć, nego raditi za 3000 kod nekoga kao ja. Jer ja sam "lakom"!!!
U posljednje vrijeme, samo kod pravih entuzijasta, kreće vertikalan uzgoj jagode u grijanim plastenicima, tako da ima jagode cijelu godinu. Ide se u biti na to da se bere u zimi kad je cijena najveća, samo nekako mi se čini da je grijanje preskupo. I sama oprema košta čitavo bogatstvo. Plastenik sa svom opremom košta nekih 70 tisuća eura za nekih 1000 kvadrata.
2 cabage
Ja imam jutro pod jagodom na otvorenom folija, sistem za navodnjavanje... Reci mi kakvi su to verronezzi plastenici, jel to neki proizvođač ili model plastenika ^-^. Ako imaš neke slike ili link nakači da vidim o čemu se radi. Što se tiče cene to je ok cena, znam da je u HR cena viša, kod nas je bila oko 1 e u jeku berbe na veliko, na početku je cena veća ali kasnije padne.
Sa radnom snagom je isto i ovde. Ako hoćeš pravu ekipu sa grupovođom (da ne kažem sa šefom) na koju možeš 100 % da se osloniš moraš dobro da zavučeš ruku u džep.
Što se tiče vertikalnog uzgoja ja još nisam čuo da je neko zaradio pare osim onih koji prodaju opremu. Oni će sigurno naći nekog da pokažu kako to sve savršeno funkcioniše ali ja nisam siguran. Sve to lepo izgleda ali ja ovo radim za pare a ne iz hobija.
Evo link da pogledaš kakvi su to plastenici. To inače ljudi najjeftinije naprave doma sami, jer je stvarno jednostavno i praktično. Inače ovi na slikama su za jagodu, visine boka negdje oko metra a u sljemenu dva i pola. Slični takvi se kod nas jako koriste i za papriku, rajčicu i krastavac. Naravno da se mora izrađivati posebna armatura za krastavac i rajčicu jer ovi plastenici ne mogu nositi teret. Služe samo tome da ne pada kiša po biljkama, da ne dolazi do flakavosti. Inaće su praktični i jeftini, samo što ima posla sa skidanjem folije prije zime, jer ne može podnijeti snijeg.
http://www.koting-plastenici.hr/comp...ose/Itemid,19/
2 cabage
Ovi plastenici izgledaju ok, dobra ideja. Samo me interesuje kako vrše prskanje t.j. zaštitu, kako prolazi traktor sa prskalicom. Čini mi se nemoguće to sklanjati da bi prošao traktor ili ima neki drugi način ^-^
Naravno da je jednostavno. Napraviš na prskalici grane koje nisu šire od te tri gredice koje su pokrivene jednom lađom plastenika. Dakle prolaziš svakim tunelom. Prednost toga je što recimo na tako male grane možeš napraviti malo i kerefeke pa staviti više dizni i pod kutevima tako da bolje prskaš, hehe. Nije loša ideja, jel.
Moj ti je savjet da to probaš raditi, efekt je očigledan. Pogotovo jer toga kod vas nema koliko sam shvatio. Sam napraviš takav plastenik za nekakvih 2 eura po kvadratu maksimalno. Lukovi su od cijevi fi 22 x 1,5 a stupovi fi 27 x 1,5. Shvačaš mjere valjda. Raspitaj se za cijevi kolko koštaju.
Nemam u blizini ni jednog za poslikati, ali ako budem išao tastu skoro potrudit ću se da ti uslikam kak to ljudi rade sami. Folija se veže gore špagom s jednog stupa na drugi u križ i tako od početka do kraja. Neće to nikud, osim ako nemaš neke olujne vjetrove da to sve polome
Nije loša ideja ::super:: . Hvala ti. Kod nas nisam video da neko tako radi, ili rade čisto na otvorenom kao ja ili plastenik. Ima pokušaja da se radi vertikalni sistem ali mršavi su rezultati a mnooogo veliki ulog.
S obzirom da imam taj plastenik za koji komentarišete, i provereno je zato sam i stavio na forum, jer sam prezadovoljan.
Ukoliko vas interesuje bilo kakva informacija o zaradi i uopšte o palsteniku raspolozen sam da komentarišem,
Kontaktirajte me i daću vam informaciju >:({
citajuci ovo sve pitam se gde ja gresim ? haha . imam plastenik 8x20 metalna konstrukcija i dupla folija . zalivanje kap po kap . zaludjujem se sa njim od 2004 i dosada sam zaradio zuljeve i ... sve je to lepo sto prodavci plastenika pisu , normalno samo dabi prodali plastenik, a kad stigne roba i kad je treba prodati onda je prica drugacija tu te njihove kalkulacije nemaju veze sa stvarnim stanjem :<<>
_________________________________________________Post je spojen: [time]1236784546[/time]_________________________________________________
ako nekoga nesto interesuje neka pita , jasam experimentisao sve i svasta i mrka kapa od svega, i paradajz i paprike i krastavce i salatu i spanac itd i shvatio neke fore u proizvodnji posto ja sam pravim rasad i pratim od smena do ploda sve faze razvoja
Vidi sa tih 160 m2 i nemožeš očekivati čudo. Mene interesuje kakve su cene povrća bile u odnosu na ono što u svojim kalkulacijama prikazuju proizvođači (i prodavci) plastenika?
pa dobro nisam ja ni ocekivao nesto extra ali bar neku zaradu nesto malo , a ja zaradim za seme supstrat i prihranu i totije to , mada ja to radim vise iz hobija ne zivim samo od toga , pa vidi ovo naprimer sada imam spanac u plasteniku i cepam svaki dan po 10kg , moja tetka ide na pijacu u zemunu , ali ona prodaje pilice i zivinu, i nema mesta na tezgi da mi ona prodaje spanac , daje ga tamo prodavcima koji prodaju povrce , i oni meni placaju kilu 50din a oni prodaju pola kile za 100din , pa ti sad racunaj koje tu lud a na kvantasu u bg je 80din kila. a ja daidem svaki dan na kvantas da prodam 10 kila po 80 nemam ni za gorivo :<<>