evo koliko kapa voda sa lima u supi za drvahttp://oi53.tinypic.com/2f0ahxc.jpg
Printable View
evo koliko kapa voda sa lima u supi za drvahttp://oi53.tinypic.com/2f0ahxc.jpg
Ovo je nemoguce . Daj neku sliku spolja , da vidim koji ti je nagib krova?
Bilo kakav da je nagib,kondenzacija je uvek prisutna kad dodje do temperaturne razlike.
Moguce je jer sada stavljaju lim sa sundjerom bas iz razloga kondenzacijeCitiraj:
Citiram: dragan82
A kad bi objekat sa limenim krovom bio zatvoren, da li bi i onda u toj meri bilo kondezacije?
Ja sam sad uzeo trapezaste limove za krov 5x8 m na jednu vodu, i ispod kojeg bi bio ogrev. U jednoj varijanti je to balirana sojina slama a u drugoj šapurike i sve drugo što ne znam gde ću sa tim (kojekakva burad, trupci i sl.). Baš sam se dosta raspitivao oko te kondezacije iz razloga što nisam znao u kojoj meri je to kapanje, odnosno da li mogu bale slame za loženje da ovlaže (one na koje kaplje voda). Za slamu koja ide pod stoku to i nije toliko jako bitno, ali za loženje mora biti potpuno suva bala, pogotovo kod mog malo problematičnog odžaka. I dobio sam svuda uveravanja da je to beznačajno i da ne može da utiče da ovlaži gornji red slame. Zato sam uzeo ovaj običan lim a onaj sa nalepljenim fulcom je bio 2 evra po kvadratu skuplji. Videću ove zime kako će biti...
Kada sam pravio šupu trebo sam stavljat lim i kada sam izračuno mogu kupit crijepa za to lima da napravim još 5 takvih šupa, tako da za koji dan ću poćet pravit objekat u koji će biti smješten kombajn,ako uspijem nekako neka vrata riješitto će biti najbolje, da bude skroz zatvoreno, ako ne onda će se kupit cerada koja ima karnišnu ... !
koja je onda svrha supe/nadstresnice ako u njoj stvari budu mokre?!koja je kolicina te vode koja se sliva?
Ja planirao da pravim koš za smještaj kukuruza u klipu, na L 4x5 i da pokrijem limom,2 strane bi bile otvorene,dalibi kondenzacija ako bi se stvorila smetala kukuruzu
nema kondenzacije kad je otvoreno
Kako nema, pa baš je onda ima. Pogledaj jutarnju rosu, gde se kondezuje? Na svim hladnim predmetima, travi, metalu... a to je sve na otvorenom.
Imam dve garaže, jedna pored druge, jedna je zatvorena kapijom a druga nije. Svako jutro u jesen je traktor u garaži bez kapije skroz mokar, stakla zamagljena itd. Traktor u zatvorenoj garaži je naravno suv. Po mom mišljenju je bitno sprečiti mnogo vlažnog vazduha da bude u objektu, a to se može samo ako je zatvoren.
dukej uz svo dužno poštovanje stvari stoje ovako:
na prvoj slici iznad prikolica na ulazu u šupu ti je "legla"podrožnjača odnosno greda koja nosi rogove uzrok je mali poprečni presek grede a veliko rastojanje
uglavnom si sve odgovore dobio ali ja ću pokušati da pomognem iz svog ličnog iskustva , jeb se bavim bravarijom i dosta sam ugradio krovnih pokrivača na raznorazne načine i namene (šupe,tende,stepeništa ,tremovi...)
što se tiče građe može da prođe i za lim i za salonit kritičan raspon je na 4,35m kod tebe je 4 jedino je problem ako napada veliki sneg a on je težak još težina salonita i eto nevolje,(mali je to pad),ali za lim nema problema sa lima sneg vrlo brzo klizi
lim se pričvršćuje istim vijcima kao salonit samo odgovarajuće dužine i obavezno postaviti podloške sa gumicama da ne podlije voda, buši samo lim kirnerom ili čeličnim ekserom u trapezasti deo znači na najvišu tačku odakle voda sklizi brzo,rastojanje letvi je dovoljno 0,5metara ali je raspon veliki pa bi zato bilo poželjno da su 5x5 cm i zbog krova a i zbog majstora koji bude radio kada pokrivaš stavi dasku preko trapeza i po njoj hodaj da ne bi oštetio lim ili letve ispod njega (neko ti je dao link za samourezujuće vijke oni su ra metal slaba vajda u drvetu lepo se zašrafe ali loše drže-čupaju se iz letve)
šrafi prvi trapez i preklopni trapez na spoju dve table aono između svaki drugi, najbolji lim je sa neparnim brojem trapeza (5,7,9) onda se uvek šraši svaki drugi trapez
što se tiče stubova i grede spoji nutovanjem ili čepovanjem i zakovi takozvane klanfe znaju to tesari da urade tako se rade klasični krovovi ,a ako to onda uzmi lim debljine 2-3 mm 10x20 cm iizbuši ga i zašrafi gredu za stub moraš staviti ploče sa obe strane da kada stegneš jedan šraf ide kroz gredu a drugi kroz stub ,ploga stoji vertikalno jedna je sa spoljne strane druga sa unutrašnje strane šupe
biće mi drago ako sam bio od pomoći i ako treba još nešto slobodno pitaj tu smo da pomognemo jedni drugima >:({
reći ću nešto iz ličnog iskustva pošto se sa ovi stvarima bavim više od 10 godinaCitiraj:
Citiram: fiat615
kondezacija se stvara usled velikih temperaturnih razlika to znamo svi
na slici je jednostruki trapezasti lit (ter lim) koji je aluminijumski ili eloksirani uzrok kondezacije je nedovoljna promaja
kada je šupa otvorena i ima promaje temperatura lima, vazduha u šupi ispod lima i spoljna temperatura se brže izjednače i onda ima manje kondezacije ili je nema uopšte
, kada je šupa zatvorena nema promaje i stvara se kondezacija
lim koji ne kondezuje jeste sendvič lim odnosno panelni lim sa poliuretanskom penom od koga se najčešće prave kamionski furgoni i hladnjače
da li se sećate nekadašnjih pekarskih kamiona ili neradi ili nema ventilaciju hleb se natovari vruć a furgon hladan vlage unutra kao u sauni
Hvala svima na savetima oko šupe. Ali opet je došlo do minimalnih izmena... ::sramota::
Imao sam neke bagremove stupce, ali nisam znao da su već bezecovani za nešto drugo. Onda sam računao da ću iseći jedan drugi bagremov trupac na 4 stupca, ali i to nije baš završeno kako treba. Trupac je bio malo kriv i kolar nije mogao da iz njega izvadi 4 stupca već je izvukao samo dva masivna. Pošto mi je opet falio dva stupca, odustao sam od bagrena i naručio da mi se izliju 4 betonska stupca 10 x 10 cm, dužine 2.5m, armirana sa rebrastom osmicom i ulivenim cetralnim šrafom 10mm. Gredu koja će sesti na te stubove ću izbušiti tako da kroz nju porođe taj centralni šraf, pa je tako odmah rešen i spoj grede sa stupcima. Ti betonski stupci su izliveni u prošli četvrtak pa ću čekati bar do narednog vikenda kako bi taj beton dobro sazreo. Inače i građa i pleh su već stigli, tako da je sve spremno da se ta šupa napravi. Imam još i 4 letve viška , tako da mogu staviti letve na rastojanje od 40cm. Jedino što su me neki lokalni majstori ovde kod mene zbunil,i tvrdeći da se lim šrafi u donjoj zoni i niko od njih nije ni čuo za podmetače kad se šrafi u gornjoj zoni. Argument im je da voda nikako ne može da prodre ispod gumice kad se lepo pritegne...
Što se tiče ulegnute podrožnjače, tu je raspon 8m ali nije samo jedna greda. Na slici se ne vidi, ali tu su dva slemena, jedno pored drugog. Iako su se ulegla, mislim da mogu dobro da drže te rogove, stoji to tako već dosta godina i nije maklo nigde, a i kod nas nema nekog velikog snega.
to je zbog drva zato sto su sirova, vrcu nema bas vjetra i naslagana su do vrha
dali se stakla zamagle zato sto kaplje sa lima.Citiraj:
Citiram: dukej
Ne razumem pitanje, kod mene nema limenog krova na tim garažama, redovan krov na dve vode sa crepom i tavan. Stakla se zamagle jer u garažu bez kapije lako uđe vlažan vazduh koji se onda kondezuje na hladnim površinama. U drugoj garaži postoji kapija i tamo ne može da uđe (u tolikoj meri) vlažan vazduh pa nema šta da se kondezuje. Poenta ovog poređenja je da kažem da i u otvorenoj šupi itekako ima kondezacije vlažnog vazduha...
Počeli sa zatvaranjem šupe.Urađen zidić od armiranog betona visine 70 cm a do gore ide lim.da li će ove godine biti i dole betonirano zavisi od cene suncokreta .Ako plate više od trenutne cene ,verovatno ćemo izbetonirati.
http://img99.imageshack.us/img99/5629/image00003kk.jpg
http://img705.imageshack.us/img705/9...age00002yv.jpg
Skoro je gotova i ona moja mala šupa, za koju sam tražio savete u ovoj temi... Šteta što je jako niska, da je viša ubila bi se za mehanizaciju, ovako sam je napunio balama soje za loženje. Staje 330 bala do stubova (mrzilo me je da sklanjam neki crep u dnu šupe, a da sam ga sklonio stalo bi još oko 25 bala), a iza stubova će ići još koješta što je do sad kisnulo (neke ograde, burad, građa ...).
http://s1.postimage.org/86mvpps9s/DSC02376.jpg
upload png
http://s1.postimage.org/tgajo3l28/DSC02379.jpg
image upload
http://s1.postimage.org/bqalxheb6/DSC02374.jpg
upload images
dukej
http://poljoinfo.com/images/statusicon/user-offline.png
kako je islo srafljenje lima?
Mislim da su radili,samourezujuci srafovi!
dukej
Objekat prva liga, svaka cast.. Koliko je novaca izasao, ako nije tajna....
Evo moje iskustvo sa šrafljenjem krovnog trapezastog lima.
Ovde na forumu su me svi savetovali da šrafim u profil, tj. u gornju zonu lima. U Srbobranu, koga god da sam pitao, svi su mi rekli da se trapezasti lim šrafi u donjoj zoni, tj. na onoj površini koja leži na osloncu bez obzira da li je to drvo ili metal. To su mi rekli i tesari i limari koje sam pitao. Tvrdili su da silikonska gumica ispod kape samourezujućeg šrafa ne može da propadne i da posle taj spoj šrafa sa osloncem vlaži i trune.
Pošto je ovo niska šupa a i svojim položajem u dvorištu ne stoji baš najsrećnije, planirao sam da je nekad srušim i drugačije postavim. Iako je na oko neugledna šupa (u svetlu objekata prikazanih u ovoj temi), ipak je materijal koštao oko 500 evra (što za mene nisu male pare) i želeo sam da u tom eventualnom prekomponovanju šupe mogu iskoristiti ovaj kupljeni materijal, pogotovo limove. Zbog toga sam se odlučio da limove šrafim u gornjoj zoni kako bi što manje smetalo eventualno neslaganje izbušenih rupa na limu sa položajem novih letvi ili štafli...
Ja sam prvo poređao sve limove na krovnu konstrukciju da bih video da li idu u vinklu, jer upiru u štafle sa stare šupe za koje nisam baš znao koliko su pravo izvučene. Svi limovi (8 kom po 5 m), su idealno preklopili susedne tako da su preklopi bili potpuno priljubljeni. Pošto sam video da limovi treba da stoje baš tako kako su postavljeni, nisam ih skidao već sam odmah počeo da ih šrafim na najnižoj letvi (sa molerskih merdevina). Šrafovi su oni kao za salonot ploče samo kraći (nije bilo tad da se kupi od 7 cm, pa sam uzeo od 8 cm i taj šraf izađe malo sa donje strane letve). Posle zašrafljene tri table već sam uočio probleme sa šrafljenjem u gornjoj zoni. Ma koliko se trudio da ne preteram sa stezanjem (jer se odmah počne i lim uvijati) ipak se priljubljivanjem lima na oslonac trapez malo širi što posle dovodi da preklopi "zevaju", pogotovo ako se šrafi svaki trapez i šrafi redom s jednog kraja na drugi. Ovde na forumu mi je savetovano da koristim podmetače ispod trapeza kako se on ne bi deformisao, ali u prodavnicama kod mene nisu za to nikad ni čuli. Čak mi je jedan prodavac rekao nešto u smislu da to ni ne postoji jer se lim šrafi u donjoj zoni i tad nema deformacije lima. Da pravim podmetače od parčića letve nisam imao vremena, a ne bih ni mogao to da postavljam jer sam sam radio. Kad sam prešao na najviši red šrafova, primenio sam drugu taktiku. Prvo sam zašrafio po dva srednja trapeza na svakoj tabli a potom i ostale.
Rupe u limovima sam bušio običnom burgijom 6 mm (u prethodno kirnerisano mesto), a šrafove sam zavrtao drugom bušilicom (koja ima regulaciju brzine) preko nastavka koji liči na malu gedoru sa magnetom u sebi (košta 195 din i jaaako olakšava posao). Bušilicom zavrnem šraf skoro do kraja a potom još fino ključem dotegnem tek toliko da stisne gumicu ispod platne. Ipak, i pored pažljivog rada pojavi se minimalno zevanje na preklopu, (možda i zbog pritiska daske na kojoj sam stajao). Koliko sam video, ono bi se moglo potpuno anulirati tako da zašrafim i sam preklop, ali sam to izostavio iz pomenutog razloga iskorištenja ovih limova na nekom drugom krovu... Šrafio sam limove u svaki trapez osim preklopnog (dakle po 4 šrafa po tabli) u 3 reda, najniža, najviša i srednja letva. Rastojanje između redova šrafova je oko 180 cm. Krajnje table sam zašrafio još sa dodatna 4 šrafa u trapezu do ivice table. Šta mislite, da li je ovo dovoljno zašrafljeno ili je potrebno još šrafova?
Izvinjavam se što sam išao u sitna crevca, računam da će možda nekom koristiti ko se, kao i ja, prvi put susreće sa trapezastim krovnim limom, a hoće da ušpara koji dinar na majstorima... >:({
edit: Evo tačno koliko me je šta koštalo:
Građa čamova: 9 kom rogova 10 x 12 cm + 1 kom greda 8m 10 x 12 cm + 22 letve 3 x 5 cm = 17510 din.
Krovni trapezasti lim: 8 tabli 1 x 5 m = 26200 din.
Betonski stupci armirani sa 8mm rebrastom armaturom, i sa centralnim šrafom 10mm: 4 kom = 4300 din.
Ekseri: 18 kom 220 mm + 3/4 kg letvarskih eksera = oko 200 din.
Šrafovi: ne znam tačno cenu, ali mislim da cena jednog kompleta 6mm x 80 mm (šraf, platna i gumica) nije više od nekih 7-8 din.
Majstori: 0 din. Lkl{{
nije ti šupa ružna lepo si je odradio i lepo izgleda ti najbolje znaš kako si mogao da je praviš prema mestu situaciji na placu i ostalim zezalicama koje su uticale ispala je extr za čistu desetku ::svaka cast::
što se tiče lima i njega su odradio za desetku i lepo si se snašao sa bušilicama kao pravi profesionalas
za sastave ne brini tako je to malo pritisak šrafa neravne letve (mala ispupčenja i udubljenja) gaženje sve to utiče ali bez brige to je ok
što se tiče samih krajeva i sastava obrati pažnju kada počnu jači vetrovi pazi da ne počnu da ti podižu lim na tim mestima ako krene odmah šrafi još ako ne utoliko bolje
nadam se da sam bio od bilo kakve koristi Lkl{{
@kiraj
stvarno fino izgleda svaka cast jos samo da se izbetonira i ko bombona ce bit >:({
Kiraj ko je tebi proracunao ovu resetku. Meni je ovo nesto cudno.
Koju rešetku? Ovo mi radi isti majstor što je pre dve godine postavio šupu.
To su ti ovi trouglovi (sa rešetkastom ispunom) koji nose krov (imaju ulogu rogova). Ta ispuna se radi po određenim pravilima što ovde baš i nije ispoštovano. Mislim da je @dragan82 na to mislio.Citiraj:
Citiram: kiraj
Je ste ( resetka moze da bude drvena ili metalna) a ovo je resetkasti krovni sistem.
Ja kao tehnicar nisam ucio da je izracunavam , ali sam dosta posmatrao na raznim objektima , pogotovu ovde u ch i ima malih greski. Npr na kraju ima 3 uspravne sipke , koje se nikada ne postavljaju , zbog sprega sila uvek se sipke u resetki spajaju u jednoj tacki , a ovde nije to slucaj. Evo slikacu iz knjige i postavicu.
Ja sam mnoge hale video i još se nisam sreo nigde (osim na jednom mestu) gde je rešetkasti nosač da mu ne navodim ime radjen po proračunu.Svaki majstor ima svoj princip izrade nosača i to svuda funkcioniše i nigde nije pala.Daleko od toga da ne treba proračun, ali i ovako funkcioniše i lepo izgleda.
Stvarno se ne razumem u ovo.Iz razgovora sa majstorom sam shvatio da mu je neki projektant radio proračun .Prošla godina je bila sa naše uslove sa dosta snega i sve još stoji .
http://i54.tinypic.com/2hcjp68.jpg
I ima jos nesto : ispod svakog drzaca pkrovnog pokrivaca ( stafna ili ...) mora da bude postavljen kosnik u resetki. Znaci stafne se postavljaju na svaki metar , tako moraju da budu i kosnici u resetki rasporedjeni. Gornju ivicu moraju dodirivati kosnici na svaki metar , jer ti kosnici preuzimaju silu.
Dragane, koja je to knjiga?
Pre 2-3 godine u zimu, kada je napadao stvarno veliki sneg,u mojoj okolini 2 hangara su se srusila tod tezinom snega, a jedan se ozbiljno deformisao. tako da je bitno da se taj proracun odradi od strane strucnjaka, a ne da majstor radi proizvoljno. Da se razumemo ovi hangari sto su se urusili, urusili su se zbog tezine snega (i da nije napadao toliko sneg sve bi bilo u redu), tj nije dobro odradjena statika. Ostali hangari su te tezine snega podneli bez ikakvog problema.
Dukej to su mi knjige iz srednje skole Gradjevinske Konstrukcije za 1,2 i 3ci razred.
Evo jedne slike od zimus
https://lh5.googleusercontent.com/-0...0/P2200002.JPG
kiraj
jel zatvaras sa prednje strane tj. jel pravis vrata?
Biće i to jednog dana,za sada ne.Citiraj:
Citiram: RatkoPa
Ovde imas sve o metalnim konstrukcijama i za dabe.
http://www.baneprevoz.com/trazi.php?...eprevoz.com%2F
@dragan82 i meni je cudna ova resetka to sve ima u trcom razredu posto sam i ja zavrsio gradjevinsku srednju