Primena herbicida posle setve, a pre nicanja u kukuruzu KWS Clima Control

Novii blog ( poljoinfo )

Trovanje orlova belorepana

Ocenite ovaj post
Jedna gadna stvar se ponavlja, samo je pitanje da li su uzrok bolesnici koji vole da muče i ubijaju životinje ili debili koji ne mogu da shvate šta piše u uputstvu za korišćenje. Kako god svake godine se neprijatne stvari ponavljaju i kao rezultat toga je da je do sada uginulo preko 20 orlova belorepana.

Prošle godine se takva situacija dogodila kod Apatina (link), (link), (link), a ponovila se u još par opština. Ove godine je do trovanja došlo u ataru sela Višnjićevo (link), (link), u opštini Šid u okolini Bosutskih šuma. Problem je što o ovim slučajevima svi budu obavešteni, sve novine to prenesu i na kraju od neke akcije nema ništa.

Fotografija kako je to izgledalo prošle godine u Apatinu.

Tan2014-2-21_10191522_14.jpg
izvor Tanjug/Jaroslav Pap - telegraf.rs

Kako da se reši ovaj problem

Realnost je da problem postoji, štete velike nastaju za turizam. Međutim po meni je veća šteta kako dovesti u red ljude koji prave probleme, jer ako su neki manijaci koji uživaju u ubijanju preći će sa ptica na nešto drugo. Ako su idioti koji ne mogu da se priržavaju uputstva za korišćenje otrova mogu u nekom narednom periodu da otruju još nešto drugo osim orlova belorepana.

Ono što mene iritira je da se dosta često kao krivci označavaju poljoprivrednici ili direktnije ratari, te se stvara loša slika u ostatku javnosti o svim poljoprivrednicima. Ta loša slika deluje otprilike tako da svako ko se bavi poljoprivredom je spreman radi sopstvene zarade uradi neke veoma loše stvari. Za sad su pojedinci koji na problem ukazuju malobrojni, ali vrlo je verovatno da će se ovaj trend nastaviti i u toku narednih godina jer ja ne vidim ko bi mogao ovako ponašanje pojdinaca da spreči.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je izdalo sopštenje koje ću ovde preneti u potpunosti.



Otrovani belorepani – sraman i glasan signal za uzbunu
Novi Sad, 8.12.2015. U povodu nalaza dva mrtva orla belorepana kod Višnjićeva u petak, 4.12.2015, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zgranuto je i neprijatno iznenađeno iz više razloga.

Prvi razlog je taj što do sada nisu preduzeti odlučni koraci da se crni niz neprekidnih nalaza ubijenih ili otrovanih simbola zaštite prirode u Srbiji, simbola našeg trofejnog profesionalnog sporta i, na kraju, simbola pobeda, snage i upornosti čovečanstva koji oličava orao belorepan, prekine. Približava se kraj godine u kojoj smo izgubili najmanje 9 orlova belorepana ljudskom zlom namerom, ali i nemarnošću, bahatošću i nedostatkom osećaja za odbranu prirode. A to su samo podaci koji su teškom mukom dobijeni od hrabrih pojedinaca kojima je stalo do prirode. Nažalost, broj jedinki ove vrste koje su u Srbiji stradale ljudskim greškama je sigurno daleko veći.

Drugi razlog je taj što pojedini državni organi ostaju neosetljivi na ovaj problem, te se oglušuju čak i na međunrodne preporuke. Tela Bernske konvencije (Konvencija o zaštiti evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, koju vodi Savet Evrope) skoro godinu dana od nadležnih upravnih organa zaštite prirode u Srbiji traže da preduzmu oštre administrativne, pravne i praktične mere da bi prestalo trovanje ptica grabljivica. Tih mera nema, ili, ako ih ima, očigledno nisu delotvorne. Nema analize uginuća leševa nađenih ptica, za koje se sumnja da su otrovane, čime se izbegava obaveza iz Zakona o zaštiti prirode. Nema ni procesuiranja odgovornih za trovanja, jer nema dokaza za isto. A kada ih, u retkim slučajevima bude, nema kraja pravosudnim procesima, te za ubijanje do sada pronađenih najmanje 34 evidentirana belorepan u Srbiji u poslednjih 6 godina niko nije osuđen, pa čak ni optužen.

Treći razlog je taj što u odnosu na korišćenje pesticida, a posebno rodenticida (sredstava za uništavanja štetnih glodara), u Srbiji nema promena. Čim se pojedinim poljoprivrednicima učini da je to potrebno, nemilice se troše u velikim količinama i na nedozvoljeni način, najčešće u obliku mamaca na bazi bromadiolona i cink-fosfida. U konkretnom slučaju kod Višnjićeva, nedaleko od leševa ovih zaštićenih ptica, u mladom zasadu hrasta lužnjaka, nađene su nefiksirane cevi u kojima je ostavljan rodenticid. A to nije sve, jer je zvanično traženo da se koristi i zabranjeni pesticid na bazi veom opasne aktivne materije difenaka. Veliko je pitanje koliko upravljanje šumama, u kojima se koriste veoma opasni rodenticidi, može da ide zajedno sa proklamovanom željom za strogom zaštitom belorepana i ostalih ptica grabljivica.

Četvrti razlog, povezan sa prethodnim, je sistematsko zanemarivanje alternativnih rešenja za borbu protiv glodara, odavno poznatim u okviru integralnog sistema suzbijanja štetočina. Kada Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ponudi da se u sremskim šumama planski postavljaju kućice za gnežđenje sova, koje su dokazano najbolji kontrolori njihove brojnosti, to glatko biva odbijeno iz nepoznatih razloga.

Javnost, kažu ornitolozi, treba da zna koliko je visok danak koji se plaća neodgovornoj upotrebi pesticida, ali, konačno, i ko su oni koji ovako dovode u opasnost životnu sredinu i nas, potrošače plodova naše zemlje. Treba znati i da je Društvo do sada postavilo u šumama u Srbiji više od 300 kutija za gnežđenje šumske sove, dugorepe sove, gaćaste kukumavke, male sove, kao i nebrojeno velik broj korpi, platformi, kutija i kućica, kako bi u njima svoj dom našle druge vrste sova i ptice grabljivice u poljoprivrednim predelima. Ne nameravamo da umanjimo te napore, pa još jednom pozivamo sve korisnike državnih i vlasnike privatnih šuma, te poljoprivrednike, da nam se pridruže.


Takođe bi trebalo obratiti pažnju na akciju „Čujte i ne trujte! Orao pao“ - koju je pokrenuo Pokrajinski zavod za zaštitu prirode u saradnji sa još nekoliko srodnih organizacija. Ova akcija je imala nekoliko tribina koje su se održale početkom godine u više mesta. Međutim očigledno da će se takve akcije morati nastaviti i u narednom periodu, da bi se izbegle ovakve ružne situacije koje se ponavljaju iz godine u godinu.

Na kraju evo i jedan video snimak gde se može dodatno informisati o ovom problemu.

<font size="3">
Kategorije
Uncategorized

Komentara

  1. diesel d-60 avatar
    podrzavam,ali da se ne iskoristi da ne bude po ledjima i dzepu postenog seljaka...
Svi postovi su vlasništvo njihovih autora. Poljoinfo.com ne garantuje tacnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo cijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju izmedu registrovanih clanova.