Poljoprivredna enciklopedija KWS pšenica 2018

milelale

Kako sam odustao od lešnika-1

Rating: 2 votes, 4.00 average.
Kako sam odustao od lešnika
Još od pre nekoliko desetina godina sam maštao o zasadu i gajenju oraha, a potom lešnika. Godine su prolazile a nisam se odlučivao za to. I onda mi je bilo jasno da su u pitanju veliki novci i ozbiljan, da ne kažem životni, poduhvat. Tek pre godinu dana, na pragu starosti sam se ozbiljno upustio u studiranje problematike sa svih strana. Od veličine zasada, sorti, vrsti i broju sadnica uopšte i po jedinici površine,....preko troškova, potrebnog rada, mehanizacije i svetske cene pa sve do vremena povrata uloženog i svog životnog doba.
Uglavnom iz čitanja, a malo iz savijenih leđa tj. simboličnog iskustva, spoznao sam dosta toga što će možda nekome koristiti da brže donese ispravnu odluku bilo kakva da je, a da se zatim upusti ili okrene drugim planovima.
Orjentisati se u području uzgoja lešnika jer se radi o višegodišnjem ulaganju i skupom odustajanju:

  1. razonoda, rekreacija, uživanje u prirodi i postizanju roda što svakako mnogo znači svakom ko želi ili ima potrebu za koliko toliko zdravim životom, a kome je izvor egzistencije nekа druga patnja ili (kamo sreće) zadovoljstvo rada i sticanja
  2. mukotrpаn rad i neizvesno, a pozamašno dugogodišnje ulaganje sa značajnijim prihodima tek posle osam godina
  3. investiranje raspoloživog novca po sistemu plantažera koji će rizikovati svoje novce ali će drugom platiti znoj

Treći slučaj nije interesantan za ovaj forum.
Vrlo je važno trezveno rasčistiti sa sobom da li je u pitanju prvi ili drugi slučaj . Ulaganje u leskar je značajno i višegodišnje bez povrata uloženog za osam do deset godina. Savetujem da se dobro isčitaju pregledi troškova po godinama, a posebno dinamika vraćanja uloženog. U slučaju višegodišnjih zasada nema odustajanja jer su prve godine najskuplje i ne mogu se dići ruke kao kod ratarskih useva. Posle značajnih ulaganja u podizanje zasada i eventualno ograđivanje slede godine sa manjim ulaganjima ali bez prihoda.
Za one koji se odluče za uzgajanje iz razonode i uživanja mislim da je 50-100 stabala ili žbunova sasvim dovoljno. Ako hoće jaču rekreaciju neka odaberu žbunove. Porodica i prijatelji mogu pokupiti i najveći rod, a isti ti ga mogu u zdravlju i pojesti.
Za one koji imaju nameru da im uzgoj lešnika bude egzistencija situacija je vrlo ozbiljna i složena:

  1. životno doba i povrat ulaganja kao i raspoloženje sledeće generacije prema uzgoju lešnika. Moje mišljenje je da ovo može da preduzme otac starosti 40-50 godina sa stasalim muškim podmladkom koji će posao nastaviti. U italijanskom časopisu su analizirani troškovi dva organizaciona oblika gajenja lešnika: porodični i preduzimački.
  2. kolika plantaža može da ispuni očekivanja ili potrebe u tesnoj vezi sa kolika plantaža opravdava nabavku i održavanje specijalizovane mehanizacije. Moj prvobitni stav je bio da je kod nas jeftin ručni rad i da nadničara ima na volju ali su mе, na sreћu, brzо razuverili. Detaljna italijanska analiza troškova se odnosi na 20 ha koliko autori smatraju za dovoljno da izdrži nabavku specijalizovane mehanizacije. Drugi poznavalac tvrdi da je minimum 5-6ha ako leskar nije jedini izvor prihoda, a ako jeste onda 12-15 ha. Prosečan prinos 2-2,5t/ha u ljusci sa prosečnom cenom 3 eura/kg
  3. koliko je to ulaganje u prvih osam godina dok ulog ne počne da se vraća, odakle će se finansirati, a od čega će se živeti:uvideti da je cena 250 grama lešnika na pijaci daleko veća od cene koja se može postići za 250 kilograma ili 2,5 tona.Sa druge strane uvideti sa kolikom količinom se možete smatrati interesantnim za nastup prema našoj prerađivačkoj industriji ili u budućnosti prema izvozu.
  4. Do pre desatak godina u Srbiji su zasadi lešnika bili retkost. Danas ih ima daleko više i za par godina će ih biti još više. Jezgro lešnika više nije retkost pa neće ni cenu imati kao retkost.

Sagledati svetske trendove i planove FERRERA iz Italije kao najvećeg svetskog potrošača i drugog najvećeg proizvođača lešnika.
Italijanski Ferrero je pokrenuo „Projekat lešnik“ kome je jedan od ciljeva povećanje zasada u Italiji za 20.000 hektara (za 30%) do 2025. god..
Iako se to nigde precizno ne navodi, logično je da, Ferero, po meni, nastoji da obezbedi stalno i stabilno snabdevanje kvalitetnim lešnikom po ustaljenoj ceni. Jednoj prefinjenoj i uglednoj prerađivačkoj industriji u stalnom usponu je trn u oku nestabilnost ponude, cene i kvaliteta 100.000 tona godišnje potrebe za jezgrom lešnika. To remeti udobnost ovog prerađivača koji ulaže veliki trud da onog koji je odabrao rizik uzgoja lešnika (kao i bilo koje poljoprivredne proizvodnje) opismeni i uputi kako da to najbolje radi. Ne treba prevideti da se FERERO nije odlučio da sam uzgaja lešnike. Pored svih problema sa nestabilnim cenama, ponudom i kvalitetom on se ipak odlučio da nekog drugog podrži u tome. Istini za volju niko nikog ne prisiljava ni na šta. Turci manje više dobrovoljno sakupljaju s brda s dola ono što im padne, a mi pokušavamo da se ovajdimo i da živimo od proizvodnje lešnika. Ne treba se zavaravati i zamajavati sa par stotina ili par hiljada stabala ili žbunova.
Neki koji su pre desetak godina podigli svoje zasade tek sada znaju kako se i od koliko stabala može živeti, kolike plantaže mogu da podnesu tj. opravdaju skupu specijalizovanu mehanizaciju. Tek kada su velike pare i trud već uložili.
„Projekat lešnik“ je ciljao na italijanske proizvođače i poljoprivredne regije ali, mislim da, rezultati nisu ohrabrivali pa se projekat proširio i na druge zemlje pa i na Srbiju. Ova moja pretpostavka se može tumačiti tako da Italijani nisu naivni ni gladni da se upuštaju u neizvesnu a dugoročnu poljoprivrednu proizvodnju. Ferrero-u je nesumnjivo bilo sigurnije da Italijani podignu ciljanih 20.000 hektara ali daj šta može.

Ne ubeđujem nikoga ni za ni protiv podizanja leskara. Ja sam potrošio nekoliko meseci čitajući, dumajući i lomeći se da ili ne. Sa moje tačke gledišta sam doneo ispravnu odluku da odustanem od namere. Svako ima svoju tačku gledišta, namere i ideje. Najveći izvor spoznaje ove materije su mi bili sveži italijanski časopisi. Postoji vrlo sadržajan tekst sa mnoštvom grafičkih priloga i tabela koji mi je dao širu i dublju sliku gajenja lešnika. Svima koji razmišljaju o podizanju leskara bih ga preporučio i savetovao da ga pre donošenja odluke o dugoročnom kapitalnom ulaganju u lesku pročitaju pažljivo od početka do kraja. Ako ste zainteresovani da ga kupite javite se na pp.
Dopisano 30.11.2018:
Za nedelju dana od slanja ove poruke niko se nije javio kao zainteresovan za kupovinu prevoda afirmativnog i sadržajnog italijanskog časopisa o gajenju lešnika?!
Od više od 300 čitanja mislim da bar 30 forumaša ozbiljno razmišlja ili već ima neki leskar.
Mogu vam poslati dobar deo časopisa bez naknade, pa ako ocenite da vredi....

Updated 30-11-18 at 07:49 by milelale

Kategorije
Uncategorized
Svi postovi su vlasništvo njihovih autora. Poljoinfo.com ne garantuje tacnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo cijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju izmedu registrovanih clanova.