Poljoprivredna enciklopedija Uljana repica - KWS

Razvoj se ne dogadja sam od sebe,on se kreira

Kako se prave pare...?

Ocenite ovaj post
Pokusacu kroz par tekstova da u kratkim crtama objasnim sistemski proces kreiranja novca i njegove direktne implikacije na citavu ekonomiju ukljucujuci i poljoprivredu.

Vecina ljudi misli da Centralna banka (CB) ima monopol u kreiranju kolicine novca u jednoj ekonomiji...To je apsolutno pogresno.Komercijalne banke imaju sistemsku privilegiju da kreditnom politikom odredjuju obim depozita u citavoj ekonomiji.Cak 97% depozita je ustvari produkt bankarskog kreiranja novca.Centralne banke EU i SAD danas besomucno stampaju novac i daju ga komercijalnim bankama po nikada povoljnijim uslovima,ali to ne izaziva nikakvu ozbiljniju inflaciju koja je i indikator ozbiljnijeg privrednog rasta.Dakle,rasta gotovo da nema na zapadu.Gde idu stampani novci?
Idu za realno popunjavanje ogromnog balona od 97% vec kreiranih depozita bez pokrica u stampanom novcu.
U praksi se jos vise kreiraju depoziti kompanija i situiranih pojedinaca na zapadu pa u najvecem delu ne dolazi do smanjivanja "rupe" od 97%,vec do samo povecanja ukupnog obima depozita.Tako npr. mnogi penzioneri u Nemackoj imaju na racunima iznose daleko vece od 100 000 evra koji im se iz meseca u mesec uvecava jer trose manje od ostvarenih prihoda.Banke ovaj problem pokusavaju resavati negativnim stopama na stednju,pa se stedisi mesto kamate na glavnicu,obracunava negativna kamata koja mu umanjuje glavnicu.Time se zeli podstaci veca potrosnja i kreirati rast,ali su rezultati slabi.
Sa druge strane tercijalni sektor je daleko najvazniji u strukturi BDP-a zapada.pa se industrijska proizvodnja seli u nerazvijene zemlje te se postepeno i finansijska sredstva tamo akumuliraju polako se prelivajuci iz razvijenih zemalja.Takodje radnici dolaze iz nerazvijenih zemalja u razvijene pa iznose deo sredstava u maticne zemlje. Tako se deo odstampanih para odliva u nerazvijene zemlje.Kriza nataliteta je kljucna jer natalitet podstice i rast.Ljudi trose,treba im infrastruktura,obrazovanje,itd.
(Taj problem su Nemci i drugi prvo pokusali resiti preko gastarbajtera koji su uporno odlivali sredstva u zemlje porekla iako ih je Nemacka u potpunosti prihvatila kao ravnopravne gradjane.Poslednji pokusaj preko migranata cija je domovina razorena i koji nemaju gde da se vrate i salju novac,kojima se daje sansa da ucestvuju u nemackom sistemu dozivljava neuspeh.)
Dakle, sredstva se odlivaju sa zapada pogotovo u Kinu koja postaje ekonomski supermen,ozbiljan problem.Naravno i mi osecamo delovanje ove struje pa se posredstvom doznaka u Srbiju sliva oko 4-5 milijardi evra godisnje,gotovo polovina budzeta Srbije.
Stednja gradjana u Srbiji iznosi oko 8 milijardi evra i njen glavni deo otpada upravo na penzionere gastarbajtere ili aktivne gradjane zapadnih drzava poreklom sa ovih prostora.Oni svoj novac poveravaju ekspoziturama zapadnih banaka u Srbiji za pozitivne kamate,dok im iste banke u zemljama boravka zaracunavaju negativne kamate.
Logika banaka je jasna bolje im dati procenat ili dva godisnje kamate,nego im dozvoliti da novac investiraju u zemlje porekla i tako ih razvijaju.Obzirom da taj novac nije pozajmljen,a pod pretnjom placanja negativne kamate,mnogi bi ga ulozili u bilo sta u zavicaju.
Visoka stednja daje i visoku solventnost banaka,zbog pozitivnih kamata na stednju ima se izgovor za visoke kamate na kredite privredi i gradjanima u Srbiji.Takodje,se lazno prikazuje navodno dobro stanje ekonomije dok je najveci deo privrede i gradjana u odnosu na prihode ozbiljno zaduzen.

Da se vratimo tehnici kreiranja novca.Na srpskom tu stvar je najbolje (koliko znam i jedini) opisao Katic:

https://nkatic.wordpress.com/2016/07...-kreira-novac/

Na engleskom literatura je daleko obimnija,sto pokazuje koliko je ekonomska misao u nas na niskom nivou.
Pre svega evo linka za rad ekonomista Bank of England,koji je podigao prasinu u strucnim krugovima u svetu,kod nas je sve ostalo bez ikakvog odjeka:

https://www.bankofengland.co.uk/-/me...rn-economy.pdf

Zatim i jos neki radovi:

https://www.sciencedirect.com/scienc...57521914001070


https://www.sciencedirect.com/scienc...57521914001434

Updated 10-03-18 at 17:35 by jevto

Kategorije
Uncategorized

Komentara

  1. Miloica avatar
    Cak 97% depozita je ustvari produkt bankarskog kreiranja novca.Centralne banke EU i SAD danas besomucno stampaju novac i daju ga komercijalnim bankama ............
    .Gde idu stampani novci?
    Idu za realno popunjavanje ogromnog balona od 97% vec kreiranih depozita bez pokrica u stampanom novcu.
    Vidim da poznajete materiju , pa da priupitam , . . . . . . .

    s obzirom da mi ovo oko stampanja papira vodecih svetskih valuta lici na balon ( koji se naduva i jednom ce puci ) ili mozda cak na

    neki vid piramidalne organizacije zanima me u kom obliku je najbolje tj najsigurnije cuvati ( ustedjeni kapital )

    Nismo svi bogom dati da ulazemo u biznis , akcije , prirodne resurse (zemlja , voda , gorivo , prizvodnja hrane . . . . . ) , mozda nismo

    svi ni zainteresivani da sa tim kapitalom dodatno zaradjujemo vec jednostavno zelimo da imamo siguran medij u kom bi

    stecena ustedjevina sacuvala svoju vrednost .

    Od papirnatih valuta da lije to mozda schvajcarac ?

    I sta mislite o investicionom zlatu ?

    https://docs.google.com/forms/d/1-7f...requested=true

    https://www.insignitus.rs/

    Kazu da se u Sloveniji , Austriji , Svajcarskoj mogu kupiti ovakve zlatne plocice od 1 , 2 , 5 gr u bankama . . .

    https://s25.postimg.org/k9irgy43j/7a...1bbcc7f689.jpg
  2. novii avatar
    Citiraj Citiram: Miloica
    Vidim da poznajete materiju , pa da priupitam , . . . . . . .

    s obzirom da mi ovo oko stampanja papira vodecih svetskih valuta lici na balon ( koji se naduva i jednom ce puci ) ili mozda cak na

    neki vid piramidalne organizacije zanima me u kom obliku je najbolje tj najsigurnije cuvati ( ustedjeni kapital )

    Nismo svi bogom dati da ulazemo u biznis , akcije , prirodne resurse (zemlja , voda , gorivo , prizvodnja hrane . . . . . ) , mozda nismo

    svi ni zainteresivani da sa tim kapitalom dodatno zaradjujemo vec jednostavno zelimo da imamo siguran medij u kom bi

    stecena ustedjevina sacuvala svoju vrednost .
    Štampanje para u principu nije problem jer ima garanciju. Problem je što su trenutno garancije u vidu toga da će se novac naplatiti od poreza ili nekog prirodnog resursa.

    Problem nastane kad se ne može naplatiti dovoljno poreza ili namaći novca od prirodnog resursa (npr. Venecuela trenutno, ima nafte ali je zapelo sa prodajom).

    Što se tiče najsigurnijeg načina štednje ja bih rekao da je obavezna diverzifikacija. I to samo u kvalitetne stvari, npr ako se kupuje zemljište treba da bude blizu naseljenog mesta i asfaltiranih puteva. Za iste pare se možda malo dalje može uzeti duplo više zemlje, ali treba imati u vidu kolika se renta može naplatiti i koliko bi trebalo da se čeka u slučaju da se odluči na prodaju.

    Ko nije zainteresovan za ulaganje u posao ili nezna kako bi to odradio, jednostavno bi trebalo da uloži u banku. Naravno i ovde ide diverzifikacija, nekoliko različitih valuta i nekoliko različitih banaka.

    Što se tiče pravljenja novca, treba imati u vidu da je on nadoknada za neki proizvod ili uslugu. Ovo ima izuzetaka, ali za legalne stvari je to uglavnom pravilo.
  3. jevto avatar
    @Miloica

    Postavili ste pitanje od milion dolara.Ipak,pokusacu da odgovorim.
    Sto se tice zlata,ono je danas podlozno raznim manipulacijama jer odavno nije podloga za vodece svetske valute.Jednostavno receno,zlato je izbaceno iz monetarne politike.Na zlatu veliki investitori profitiraju jer cena zlata prilicno oscilira poput bakra.Da je zlato vezano za valute stalno bi rasla njegova cena jer se novac mnogo vise kreira nego sto se vadi zlata.

    https://fredblog.stlouisfed.org/2017...paign=fredblog


    Svajcarac bih preporucio,on je u mnogome preuzeo ulogu zlata iako ga Svajcarci masovno stampaju,traznja je ogromna jer investitori traze sigurnost za svoj kapital.Svajcarska muku muci da ne dozvoli rast vrednosti svoje valute zbog visoke traznje.Da nije stampe CHF bi danas vredeo desetak puta vise nego pre krize iz 2008,sto bi bio krah za svajcarsku ekonomiju.
    Pogledajte koliko je svajcaraca odstampano u poslednjih desetak godina.Vise nego za 60 godina koje prethode 2008:

    https://fred.stlouisfed.org/series/SNBMONTBASE
  4. jevto avatar
    Da li ce doci do velikog pada vrednosti americkog dolara i evra?Ne verujem.Iza evra stoji pre svega mocna nemacka ekonomija.Iza dolara stoji jos uvek mocna imperija.Imperija se nece povuci sa trona lako.Ne verujem u pricu o dubokoj drzavi protiv Trampa.Svi oni igraju u istom timu.Kina postaje opasnost,a liberalna Amerika preko Trampa uvodi protekcionisticke mere radi zastite sopstvene proizvodnje!Sve to nije bilo zamislivo do pre nekoliko godina.Prateci rad vojne industrije poslednjih nekoliko godina,bojim se da ce nam trebati puno srece da izbegnemo veliki rat.SAD se aktivno spremaju da napadnu Severnu Koreju u prvoj polovini ove godine.Poslednji potez Kima je ocajnicki uz punu podrsku Juzne Koreje koja bi nagrabusila u eventualnom sukobu.Kim mora pristati na stvarnu denukleralizaciju da bi izbegao rat.SAD nece pristati na nista manje od toga jer je pitanje odrzavanja statusa super sile pitanje zivota i smrti za americki nacin zivota.
  5. Miloica avatar
    Svajcarac bih preporucio,on je u mnogome preuzeo ulogu zlata iako ga Svajcarci masovno stampaju,traznja je ogromna....
    Svajcarska muku muci da ne dozvoli rast vrednosti svoje valute zbog visoke traznje.Da nije stampe CHF bi danas vredeo desetak puta vise ........................
    uh , uvek me zanimalo onako laicki sta je tu lose sto vrednost domace ( u ovom slucaju schvajcarske )

    valute eksponencijalno raste u odnosu na korpu vodecih valuta ?

    naravno ako izuzmemo domacu ekonomiju , izvoz-uvoz , i oslonimo se samo na rentu koju bi ostvarili rastom

    sostvene valute

    A ovo o ratu izmedju Koreje i Amerike mozda i ima smisla , bas je i mene iznenadila izuzetna sremnost

    koreanaca na regovore . Bez jakog povoda sigurno na to ne bi pristali
  6. jevto avatar
    @Miloica

    Jedno od najvecih ekonomskih zala je precenjena domaca valuta.To je klasicna prica o propasti Spanije.Spanci su napravili brodove,unajmili Kolumba,on otkrio,a oni pokorili carstva Maja i Inka.Tamo pronasli ogromne kolicine zlata,doovezli ga u Spaniju i....propali.Odjednom su Spanci postali bogati.Niko vise nije imao potrebe da bude kolar,stolar,kovac...sve su uvozili jer su imali neogranicene kolicine sredstava.Crkva zida crkve sa zlatnim oltarima,prosiruju se kapaciteti samostana,rapidno raste broj crkvenih lica i drugih neproduktivnih zanimanja.Zlato se postepeno trosi i razvija pre svega Holandjane i nemacke drzave,koje pocinju da proizvode za izvoz jer nemaju dovoljno kolonija za eksploatciju i imaju ogranicene poljoprivredne resurse i brz rast stanovnistva.Cini mi se,posle sto godina od pokoravanja Juzne Amerike,Spanci su medju najsiromasnijim u Evropi.
    Kada domaca valuta raste,ono sto se napravi u zemlji postaje skuplje,a uvoz jeftiniji.Nema prozvodnje,nema inovacija,nema stvaranja nove vrednosti,ekonomija usporava,rente visoke svi izbegavaju da placaju.Stranci ne dolaze da studiraju i posluju,domaci beze tamo gde je jeftiniji zivot cim su u penziji ili na drugi nacin izbegnu da borave tu....
  7. jevto avatar
    SAD su bile krenule putem Spanije,ali sada prave ostar zaokret.Samo za potpune neznalice medju ekonomistima,kakvih je kod nas vecina,su americke mere sok.Celik i aluminijum su glavne sirovine u americkoj vojnoj industriji.SAD se ocigledno pripremaju za eventualni rat.Pa ko normalan moze racunati da dobije rat,a zavisi od uvoza?Pravilo u dva svetska rata je da pobedjuje onaj ko je u stanju da u ratnim uslovima proizvede vise celika.Sem toga iz mera su izuzete Kanada i Meksiko prirodni saveznici SAD,teritorijalno vezane za njih,pa je to gotovo kao proizvodnja u svojoj zemlji.Amerika ce dalje nastaviti da uvodi protekcionisticke mere i u drugim sektorima gde proceni da joj to koristi.Svesno racunajuci na pocetak globalnog trgovinskog rata.
    Glavni protivnici su Kinezi,ali i Nemci od kojih se zahteva da "legnu na rudu".To znaci dalju marginalizaciju politike Angele Merkel i podrsku stavovima AfD....
  8. bradonja s petokrakom avatar
    Jednostavno receno,zlato je izbaceno iz monetarne politike.
    Iz javne politike da, no nemci izginuše da svoje zlatne rezerve iz Britanije i Stejta vrate u Nemačku.

    O rusima i kinezima i da ne pričam.

    Jedina sigurna štednja je kupovina zlata. Ne nakit ili fjučersi, već stare dobre pločice i poluge.

    Moguće je da prividno neće doneti prirast vrednost, kamatu, ali neće ni izgubiti na vrednosti.

    Zlato je zlato i ne može propasti ni izgoreti. Carstva propadaju, zlato ostaje.
  9. jevto avatar
    Za pojedince je investiciono zlato suvise skupo,a cena mu moze padati kao produkt mahinacija velikih investitora.Zlato danas nema upotrebnu vrednost kao nekada.Zlatan novac su nekada kovali jer bi se npr. bakarni mogao falsifikovati.Da bi neko falsifikovao zlatne kovanice,morao je da dodje do zlata.U to vreme je zlatan nakit bio statusni simbol,takodje i zlatni predmeti.Crkva je bila veliki potrosac zlata itd.
    Ta vremena su prosla kada su valute izgubile zlatnu podlogu.Rezerve zlata su sve manje kod centralnih banaka u svetu u odnosu na novac "kreiran iz vazduha".

    https://www.youtube.com/watch?v=CvRAqR2pAgw
  10. bradonja s petokrakom avatar
    Za pojedince je investiciono zlato suvise skupo,
    Skupo ili jeftino su uslovne kategorije.

    Ali je činjenica da je pristupačno.

    I sigurno !!!

    Znam ja kako su se glave i u zadnjim ratovima zlatom otkupljivlale. Džaba bilo dojč maraka i šilinga i švajcaraca, žuto se tražilo i uvažavalo.

    Malo pre Ante Markovića, a samim tim i rata, čovek je zapatio 50 bikova. Prodao pa kupio 130 novih telaca. Prodao pa za 50 kupio novih 130 telaca, a za 50 kupio zlato u pločicama, za 30 DeMe. U tom rat i stradanje. Marke izgorele u staroj kući, junad pojele vojske, a zlato ostalo pod zgarištem štale. Zlatom otkupio unuka i posle rata krenuo opet bikove da radi.
  11. bradonja s petokrakom avatar
    Тема златних резерви у више наврата је покретана у медијима. Доналд Трамп је чак изнео идеју да се преконтролишу америчке златне резерве, како би се проверило да ли САД уопште још увек имају злато. Немачке златне резерве се чувају у САД, и та тема такође редовно брине немачку јавност, у којој је поново покренуто питање потребе да се златне резерве врате у земљу.
    https://rs.rbth.com/economics/2017/0...-rusija_692186

    1. Sjedinjene Države: 8133 tone
    2. Njemačka: 3374 tone
    3. Italija: 2452 tone
    4. Francuska: 2436 tona
    5. Kina: 1842 tone
    6. Rusija: 1801 tonu
    https://www.logicno.com/ekonomija/ot...e-rezerve.html

    Onako, usput, na temu prevaziđenoasti zlata kako za države, tako i za pojedince.
  12. jevto avatar
    Zar nije logicno da Rusija koja proizvodi zlato i ima takve rezerve?Ali ipak drzi gotovo pet puta vise rezervi u papiru neprijateljskih drzava!Sto se tice ekonomske politike Vladimira Vladimirovica,JV Staljin se prevrce u grobu
    Rusija uopste nema kapitalnu kontrolu.Sto znaci da njihove krvopije,a cesto miljenici Putina,konstantno odlivaju na neprijateljski zapad milijarde.Posebno im je drag London,gde je steciste odvajkada najvecih ruskih dusmana.

    Ko hoce da se igra sa nestabilnom cenom neka kupuje zlato.Inace zlato koje kupuju pojedinci u apenima od 1g,2g,3g...mnogo skuplje ispada nego sto ga drzave nabavljaju.
  13. Miloica avatar
    Ko hoce da se igra sa nestabilnom cenom neka kupuje zlato.Inace zlato koje kupuju pojedinci u apenima od 1g,2g,3g...mnogo skuplje ispada nego sto ga drzave nabavljaju.
    Jeste da je cena nestabilna , varira i sl ali nikada nije pala na 0 .

    Za papirne apoene ne bih bas smeo dea se zakunem .
  14. jevto avatar
    Citiraj Citiram: Miloica
    Jeste da je cena nestabilna , varira i sl ali nikada nije pala na 0 .

    Za papirne apoene ne bih bas smeo dea se zakunem .
    Gledajte grafikon koji sam dao,vidite i jedan metal koji je vredniji od zlata sa vremena na vreme?
    Naravno da nece zlato pasti na nulu nikada,ali je puno kad se izgubi 20 ili 30% vrednosti.
Svi postovi su vlasništvo njihovih autora. Poljoinfo.com ne garantuje tacnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo cijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju izmedu registrovanih clanova.