Galenika fitofarmacija pšenica KWS pšenica 2018

Novii blog ( poljoinfo )

Društvo agrarnih novinara - godišnja skupština

Ocenite ovaj post
Krajem godine se obično održavaju godišnje skupštine udruženja, tako je i Društvo agrarnih novinara održalo 17 novembra. U prvom radnom delu su predstavljeni rezultati ostvareni tokom godine i izabrani sučlanovi upravnog odbora za naredni period.

Jadna od osnovnih prednosti ovakog udruženja jeste mogućnost komunikacije poljoprivrednih proizvođača i udruženja sa novinarima. Potrebno je dostaviti najavu dešavanja i dogovoriti aktivnosti sa članovima upravnog odbora koji potom obaveštava svoje članove novinare o predstojećim aktivnostima. Na taj način se jednom akcijom obaveštava veći broj novinara iz koji nastupaju u različitim medijima.

Godišnje skupštine koje organizuje Društvo agrarnih novinara su karakteristične po tome što se nakon dešavanja vezanih za rad udruženja organizuje tematsko predavanje. Na taj način se pruža prilika da se novinari direktno upoznaju sa novostima.

Promocija Slow food

Nakon aktivnosti vezanih za DAN, sledio je deo posvećen predstavljanju pokreta Slow food, zapravo njihove sekcije iz Novog Sada. Ovaj pokret ne nastao u Italiji 1989 godine, a 2004 godine je pokrenuo mrežu pod nazivom Terra Madre Network sa ciljem povezivanja svojih članova. Ovaj pokret je nastao da bi se ljudi upoznali i sa drugim opcijama koje nisu prosti konzumerizam (fast food).

U Srbiji ima 6 registrovanih udruženja koja se nazivaju conviviuma, a ovde je predstavljeno ono iz Novog Sada. Slow food promoviše hranu koja je:

  • Ukusna - sveža i aromatična tako da zadovoljava čula i koja je deo lokalne kulture
  • Čista - ona se proizvodi i konzuminira bez problematičnih posledica za čoveka i životnu sredinu, a nije štetna po životnu sredinu
  • Poštena - ima cenu koja je fer prema kupcima, ali prema malim proizvođačima




slika preuzeta sa sajta - agrodan.org

Predsednik Slow food Novi Sad je Dejan Budić koji je prisutne novinare upoznao sa aktivnostima u prethodnom periodu. Bili su prisutni i članovi ovog udruženja te se tu moglo direktno upoznati sa načinom njihove proizvodnje, distribuciji proizvoda i razlozima za pristupanje Slow Food pokretu.

Miloš Pajić je predstavio proizvodnju prerađevina od mangulice, pričao o prednostima ishrane sa njima, ali i naveo neke od poteškoća sa kojima se susreće. Neki su vezani za sam razvoj svinja mangulica, kao na primer mali broj prasića po prašenju krmače ili duži period tova u odnosu na moderne sorte tovljenika. Drugi deo problema je vezan za propise, zahtevni su u pogledu pogona za preradu ili za sertifikaciju proizvodnje. Međutim uprkos svim nedostacima ovaj uzgajivač iz Bačkog Petrovca kaže da uzgoj napreduje i nema većih problema sa plasmanom proizvoda.

Ljiljana Paušić Mojić je predstavila proizvodnju sira od kozjeg mleka, kojom se bavi u selu Jazak na Fruškoj Gori. Njena ideja je bila da započne proizvodnju sira prema domaćim receptima, a ne da se koriste inostrani recepti. Ovo se pokazalo kao dobra odluka koja je dobro prošla i na sajmovima u inostranstvu gde je nastupala u sklopu Slow food Novi Sad. Međutim propisi i ovde prave probleme, jedan od vodećih ne nemogućnost da se umatiče primerci koza koji se dobiju vežtačkom oplodnjom. Za krave je ta opcija predviđena, dok za koze i ovce nije pa uprkos postojanju mogućnosti se to ipak neradi jer se dobijeni primerci ne mogu umatičiti.

Miodrag Čupić je predstavio pčelarenje i proizvodnju meda na Fruškoj gori. Idealan teren uz primenu dobre pčelarske prakse daje izvandredne rezultate, sortni lipov med ima preko 90% polenovih zrnaca od lipe. Inače da bi med bio sortni, potrebno je preko 60% polenovih zrnaca od jedne biljke u medu. Ali i Miodrag je upozorio na neke od problema, na primer da bi se ispoštovali propisi kada se pakuje "Fruškogorski lipov med" to se može obavljati samo na Fruškoj gori. To je zahtevalo podizanje dodatnih pogona za pakovanje, što je bila dodatna investicija.

Jovan Kuzmanović je predstavio vinovu lozu Neoplanta i vino koje se dobija od nje. Ova bela sorta vinove loze je razvijena na Institutu u Sremskim karlovcima tokom sedamdesetih godina prolog veka. Da bi se istakla kvaliteta ove loze u podrudumu Kuzmanović su se odlučili za povratak tradicionalnom načinu proizvodnje, što je i prepoznato na tržištu.

Slow food je sistem udruživanja malih proizvođača koji će zahvaljujući stvaranju većeg broja lokalnih sekcija omogućiti njihovu bolju promociju. Dodatni plus jeste i mogućnost njihovog nastupa na sajmovima u inostranstvu.

PS: ovaj tekst kasni sa objavljivanjem zbog teške upale krajnika i manjih problema sa parčetom zlonamernog koda.
Kategorije
Manifestacije

Komentara

Svi postovi su vlasništvo njihovih autora. Poljoinfo.com ne garantuje tacnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo cijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju izmedu registrovanih clanova.