Poljo wiki KWS uljana repica

Komentari na blogu

  1. jevto avatar
    Uglavnom se slazemo.Ali meni je nepoznanica zasto Srbija ne uvede reciprocne mere Kosovu iz kojih bi izuzela Srbe sa Severa,jednako kako su Albanci oslobodili taksi svoje sunarodnike sa juga Srbije.Izmedju ostalih roba sa Kosova se uvozi i zamrznuta malina ciji tok proizvodnje nije adekvatno ispracen.Ona se reeksportuje kao srpska i obara cenu domace maline.
    Pa,rezervno trziste za prehrambenu industriju gotovih proizvoda ne postoji.Psenicu,brasno i druge sirovine mogu prodati na drugoj strani,ali se otvora pitanje hoce li cena biti ta koju su ostvarivali na Kosovu.

    Mislim da srpski drzavni vrh pravi kljucnu gresku prizivajuci kineske investicije.SAD,pa i Nemacka bi oprostile Srbiji da protekcinistickim merama proba da podigne neke sektore sopstvene privrede,posebno industrije.
    Naprimer,verujem da bi se Nemacka precutno saglasila da Srbija podigne drzavnu ili paradrzavnu fabriku traktora,koji bi konkurisali Belorusima,,Turcima i Kinezima,a ne Nemcima koji nisu zastupljeni u tom cenovnom rangu.Nemacka ne moze oprostiti Srbiji Kineze u Boru i sl.
    To je ono "smitovsko" u politici,koje ni jedan od nasih modernih lidera nije razumeo sem Zorana Djindjica.
    Vreme vec pokazuje koliki je Djindjic bio vizionar.A ovaj prostor je skrt kada treba da rodi coveka snazne politicke inteligencije.Verujem da je uz Tita Djindjic bio jedan od retkih od te vrste.Njegova prerana smrt je velika tragedija naseg naroda.
  2. novii avatar
    Ovo je pod patronatom SAD-a, nema tu nikakve sumnje. Kada se Amerika odvojila od Engleske, uvela je carine u visini od 150% na robu iz Engleske. Cilj je bio kao što je pomenuto jačanje sopstvene proizvodnje, jednostavno neko će videti da je nestašica neke robe i počeće sam proizvoditi.

    Sad da li je Beograda na visini zadatka da se to reši ili nije, to je malo problematičnije reći. Meni lično deluje da namerno odugovlače sa tim, i to se stalno gura u fokus dnevne politike, dok se o nekim drugim pitanjima slabije priča. Tako isto to u fokus guraju i političari sa Kosova i Metohije koji u isto vreme izbegavaju neke druge problematične teme kod njih.

    Što se tiče onih koji su robu prodavali u južnoj pokrajini da traže novo tržište za plasiranje proizvoda. Slabo se mogu pročitati neki tekstovi šta bi bilo alternativno tržište za njih.
  3. jevto avatar
    Da budem cinican,dobro je da Nemacka a time i EU menjaju ekonomsku matricu zato imamo jeftinog secera i ulja u prodavnicama,izvozni aduti Srbije padaju...Nevolja je to sto to nece platiti MK vec paori.
  4. jevto avatar
    Ne biih rekao da je situacija toliko dramaticna sto se tice secerana,uljara itd.MK je preuzeo Viktoriju i postao glavni igrac u otkupu ratarskih kultura.
    Sto se tice domacih poljoprivrednika,ne verujem da nas cekaju dobra vremena.Ako eventualno bude subvencije na dizel u 2019,na nekoj drugoj strani se mora uzeti da se nadomesti izdvojeno..Treba imati u vidu da ce u 2019 rashodi budzeta znacajno porasti zbog rasta plata u javnom sektoru i penzija.Ako sredstva za poljoprivredu nisu izdvojena u vremenu budzetskog suficita,nisam siguran da ce se to dogoditi u novim okolnostima.
    U uslovima potpuno liberalizovanog trzista,bez ozbiljnih drzavnih podsticaja,sa rastom proizvodnje u crnomorskom regionu,ruskom supstitucijom uvoza kontinentalnih poljoprivrednih proizvoda i dobrim politickim odnosima na liniji Moskva-Ankara koji se prelivaju u oblast trgovine za koje je Turska posebno zainteresovana (poljoprivreda),ne verujem da srpska poljoprivreda moze napraviti nekakav epohalan rezultat.U krajnjoj liniji,iluzija je da Srbija ima neke komparativne prednosti sto se tice poljoprivrede.Ta iluzija je pocela da se brutalno rusi od 2015,kada je prvo Rusija krenula sa obnovom svoje poljoprivredne proizvodnje,a onda su i druge zemlje pocele da vise posvecuju paznje agrarnom sektoru kao jednom od kljucnim za opstanak nacije i drzave.
    Bojim se da Srbija jos jednom ne prepoznaje kljucni istorijski momenat promene,isto tako je Milosevic poslao vojnike sa crvenim petokrakama na kapama ka Vukovaru.Tako i danas Srbija ostaje poslednja cvrsto na kursu neoliberalne ideologije koja forsira tzv.slobodnu trgovinu,a protivi se protekcionizmu.
    Nevolja je sto kada velike korporacije ili drzave prave greske,te greske se tek jasno vide nekoliko godina ili decenija kasnije.
  5. novii avatar
    Pa ako svaka zemlja iz crnomorskog regiona proizvodi više ratarskih kultura nego što su potrebe zemlje, to je hiper produkcija.

    Sa druge strane imam preterane količine šećera, što je dovelo do smanjenja cena, potom problema u lividnosti šećerana i na kraju se prelilo na poljoprivrednike koji imaju šećerne repe.

    Ovo sa ciklusom ekonomije je jasno, ali se takođe aktivno primenjuju mere da se kriza negde ubrza ili uspori, na lokalnom nivou. Za globalnu ekonomiju pretnju predstavljaju globalni okidači globalnih sila, kao što je bio slučaj 2008 godine sa bankom “Lehman Brothers”.

    Meni su ipak zanimljivija zapažanja u lokalu, naravno vezana za poljoprivredu.
  6. jevto avatar
    I da budem brutalno iskren,ono sto poznavaoci ovog zanata znaju,a iz razumljivih razloga ne govore,jos ostaju ratovi i revolucije,kao orudja za prevazilazenje krize i smanjenje nejednakosti.I jedan bitan citat:

    „Sateliti su uspevali da se razviju samo onda kada je u vreme ratova ili ekonomske depresije slabila dominacija metropola“

    Frank, Andre [Andre Gunder Frank]. „Kapitalizam i nerazvijenost u Latinskoj Americi“ (Capitalism and Underdevelopment in Latin America, New York: Monthly Review Press, 1967, pp. xi-xx, 6-20)
  7. jevto avatar
    Da crnomorski region belezi povecanje proizvodnje,ali se ipak ne bih slozio da je u pitanju hiperprodukcija.

    Cene oktobar 2017 i oktobar 2018 na berzama:

    pšenica , okt.2017, 155,00 eura/t, decem., 162,00 eura/t

    kukuruz, okt. 2017., 148,00 eura/t. novembar 150,00 eura/t


    suncokret, okt. 2017. 320,00 eura/t


    pšenica , okt. 2018, 200,00 eura/t, decem.,202,00 eura/t


    kukuruz, okt. 2018., 170,00 eura/t. novembar 169,50 eura/t


    suncokret, okt. 2018. 305,00 eura.


    Ekonomski ciklusi su i dalje misterija.Kondratijev je izneo teoriju talasa koja ipak nije oborena,gotovo 100 godina.

    Po njemu ciklus traje orjentaciono 40 -60 godina i sastoji se od faze A i faze B.Faza A je rast,a faza B pad.Prelom izmedju faza je negde oko polovine ciklusa,sto ne mora biti striktno.Takodje,ratovi kao i intervencije Centralnih banaka remete pravilnosti ciklusa te produzavaju ili skracuju faze,ali ne mogu ukinuti ciklus.

    Ako je faza B pocela 2007 u SAD,pa stigla u Evropu kasnije,a merama monetarnih vlasti su njeni efekti neutralisani,ne znaci da je recesija izbegnuta,vec je samo odlozena.Cak potencijali krize su znatno uvecani,dugovi na globalnom nivou su znatno porasli.
    Updated 24-10-18 at 11:10 by jevto
  8. novii avatar
    Krize se konstantno dešavaju, ali su uglavnom lokalne. Od akutuelnijih tu su spomenuta Turska, ali i Argentina i Venecuela i ni u jednoj od njih nije dobra situacija. Razlozi su raznorazni, ali je jasno da je kapitalizam uvek spojen sa krizama koje se u različitim obimima pojavljuju povremeno.

    Za naše poljoprivrednike je verovatno najveći problem trenutno što se javila hiperprodukcija na Crnomorskom regionu određenih poljoprivrednih proizvoda i to je dobrano srozalo cenu kukuruza, soje, suncokreta.
  9. jevto avatar
  10. jevto avatar
  11. jevto avatar
  12. novii avatar
    Delo je poznato kao i Jučerašnji svet, preporuka da se pročita. Kao da je nedavno napisano. Nova knjiga je preskupa, nabavite polovnu.
  13. jevto avatar
    Evo zvanicne potvrde onoga o cemu sam ovde pisao:

    http://rs.n1info.com/a377576/Biznis/...i-deficit.html
  14. jevto avatar
    @ novii

    Osnovni problem je rast deficita tekuceg bilansa koji je posledica deficita robne razmene:

    http://www.nbs.rs/internet/cirilica/...ni_bilans.html

    Deficit je nesto vise od 2 milijarde evra u 2017,sto je gotovo duplo vise nego 2016.U praksi znaci da je doslo do uvecanja spoljneg duga,koji je premasio 26 milijardi evra.

    https://www.nbs.rs/internet/latinica/90/dug/index.html


    Obzirom da je ovaj deficit hronican,radi se o strukturnoj neravnotezi.Po mom uverenju,time da deficit dolazi od robne razmene,uzroci su:nizak nivo tehnologija,niska proizvodnost rada,visoki troskovi proizvodnje usled prethodno nabrojanih faktora i prekomerna strukturna zavisnost od inostanstva.

    Jedini ispravan instrument za resavanje ovog problema u ovom trenutku je devalvacija dinara.Ali posto se od toga bezi zbog u tekstu nabrojanih stvari,okrecu se snizenju inflacije,cak do tako niske stope od 1,5%,jer po ekonomskoj teoriji deflacija je metod prilagodjavanja platnog bilansa.
    Naravno tako niska inflacija,blizu praga deflacije ubija domacu privredu.
    Veoma opasan indikator je da pored ekspanzije kes i refinansirajucih kredita stanovnistvu nema pritisaka na rast inflacije.Uzrok moze biti u sporom protoku novca ili sto je verovatnije u slabom uzimanju kredita od strane slabasne domce privrede i ukupno niskom obimu domace traznje.

    Problem lezi i kod stranih investitora,o cemu bi trebalo malo sire pisati.
  15. novii avatar
    "Da li treba ponavljati kome odgovara visok kurs dinara?Visok kurs domace valute odgovara uvoznicima,a unistava proizvodjace cisto domace robe za izvoz. Dakle,poljoprivrednike.Visok kurs dinara odgovara zaduzenim gradjanima i privredi koji duguju u stranoj valuti,a zaradjuju u domacoj. Zatim,odgovara kreditorima koji zaradjuju kako na kamati tako i na kursu. Odgovara NBS jer bez poteskoca odrzava stabilnost cena. Odgovara i drzavi ciji makroekonomski pokazatelji izgledaju mnogo bolje kada se iskazu u podcenjenim devizama."

    Ovde ću se osvrnuti samo na poljoprivrednike (pošto je poljoprivredni forum) i reći da je zaista nezgodno za one koji se beve izvozom. Usled takve politike se ne može očekivati da se zagreju i da umesto sirovine počnu raditi na poluproizvodima pa da njih izvoze. Jednostavno nisu motivisani.
    Sa druge strane imamo one koji su uzeli kredite u evrima i kojima ovakva situacija odgovara. Prostom procenom se može shvatiti da je njih više (mnogo više) nego poljoprivrednika koji se bave izvozom. A cilj politike je da većini omogući bolje uslove za život, ali ovde je to poterano u krajnost zarad dobijanja veće popularnosti.
    Ekonomija je uvek dvojna, postoje prihodi i rashodi. Bilo bi bolje da se ne ide na toliko stvaranje razlike između plusa i minusa, jer bi se to u nekoj kriznoj situaciji lakše kontrolisalo.
  16. jevto avatar
    Pa naravno da su smatrali da imaju visak proizvoda,Zasto su onda ogranicavali povrsine,spaljivali kukuruz,trovali voce?Pri tome nisu zeleli da povecaju cene proizvoda preradjivaca.Smatrali su da ostvaruju ekstra profit pa su im uveli dodatne poreze,dok se otkupne cene ne povecaju.
    Molim Vas,da u cilju konstruktivne diskusije procitate bar nesto relevantno kao npr.

    https://www.britannica.com/place/Uni...sion#ref613084


    Inace,veliki poljoprivrednici su cesto koristili novac,koji su dobili da zemlju drze neobradjenom,za kupovinu mehanizacije.Toliko o socijali....Socijala su crnci nadnicari koji su postali visak.
  17. ironman avatar
    Glavni princip ove politike je eliminacija viska poljo. proizvoda,a da se ne povecaju potrosacke cene,
    A što ne kucneš malo makar na net ako već hoćeš o nečem da pričaš?
    Za ovo, da ovoliko ne mašiš, ti je dovoljna i vikipedija.
    Višak proizvoda u najvećoj krizi!
    Pa sve je višak ako kupci nemaju para da kupuju, nije bio tu problem viška.

    Jbg, hteo sam budem korktan i da pričam iako mi se i nije pričalo.
    Ali nema smisla, mora i sagovornik koliko toliko baratati makar najosnovnijim pojmovima.

    Što se ti petljaš u ovo, leba ti?
  18. jevto avatar
    Zasto EU ne ukine subvencije,mozda inercija?

    MMF se ne bi mnogo zalostio da Srbija ukine i to malo sto je ostalo.Evo i fiskalni pokazatelji bi bili bolji...
    Steta je sto takav genijalni um sistema da komsiji crkne krava,truli na forumu...
  19. jevto avatar
    Moram Vas razocarati,sto se tice privrednog buma u Z Evropi ipak je istorija vidjala i takva cuda ranije.Staljinov SSSR je ostvarivao vise stope rasta uoci WWII.Japan je posle rata imao u jednom periodu najvise stope rasta,dvocifrene oko 15%,Cak je i Juguslavija u jednom trenutku bila odmah iza Japana.Sto se tice Nemacke ona je u periodu 1933-1939 bila zaista svetsko cudo.Uglavnom motor razvoja joj je bio vojna industrija.Te stope su bile vece od poratnih,koje su bile velike.

    Nemacki problem nedostatka stanovnistva usled ratnih gubitaka nisu imali Englezi pa su uveli subvencije,Sem toga,Nemacka i nije pretrpela tako strasne gubitke poput Rusa.
  20. jevto avatar
    U SAD u periodu 1935-1938,sprovode specijalnu poljoprivrednu politiku u cilju pokretanja privrednog rasta.Glavni princip ove politike je eliminacija viska poljo. proizvoda,a da se ne povecaju potrosacke cene,zato drzava pocinje otkup npr.stoke i uvodjenje specijalnih poreza preradjivacima poljo. proizvoda,kako bi eliminisali disbalans izmedju niske otkupne cene i visoke cene preradjevine.Osnovna razlika izmedju ovih mera i onih koje se pojavljuju kasnije je isplata subvencije poljoprivrednicima da NE PROIZVODE NISTA NA DELU SVOG IMANJA,kako bi se smanjila preterana ponuda koja obara cene.Iako su cene poljo proizvoda niske americki poljoprivrednici nisu socijalno ugrozeni jer imaju ogromne posede i prehrambenu sigurnost.Ugrozeni su tzv, proleteri koji su ostali bez posla u industriji usled velike depresije.SAD veruju da ih ipak ne treba tretirati kao socijalne slucajeve,vec im treba obezbediti posao (pojavljuju se medju bivsim radnicima slucaji smrti od gladi),to se cini organizovanjem javnih radova.
    Nus produkt ovih mera je opadanje uposlenosti najamnika,uglavnom crnaca,zbog subvencije da se drzi ugar.Druga stetna posledica je povecanje medjunarodnih cena poljo. proizvoda koje koristi SSSR.Uskoro pocinje rat,a posle rata se formira politika subvencionisanja koja je i dalje na snazi.


    Kurioziteti ove politike su npr. otkup kukuruza da bi se spaljivao,odnosno koristio kao gorivo ili trovanje pomoradzi benzinom.
    Updated 17-03-18 at 12:24 by jevto
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Svi postovi su vlasništvo njihovih autora. Poljoinfo.com ne garantuje tacnost, kompletnost ili upotrebnu vrednost informacija, stavova, saveta ili datih izjava. Ne postoje uslovi pod kojima bi mi bili odgovorni za štetu ili gubitak koji je posledica bilo cijeg oslanjanja na nepouzdane informacije, ili bilo kakve informacije nastale kroz komunikaciju izmedu registrovanih clanova.