PDA

View Full Version : Kompostiranje


Advertisement


Advertisement

Advertisement


Strane : [1] 2 3

nebojsa
19-10-09, 00:15
Da li je neko pravio kompost? Čisto za svoje potrebe. Bez kalifornijskih glista, samo sa biljnim otpadom?

dzionik
19-10-09, 09:40
Kako da ne, kod mene se nista organsko ne baca, ni kuci ni na selu.Trenutno imam pet raznih kompostera sa kojima malo experimentisem. Sve su to budzevine od materijala koji se zadesio ali sljakaju.

nebojsa
19-10-09, 11:07
Koji materijal je u pitanju? Jel koristiš neki preparat za kompostiranje? Ja nameravam da pravim kompost od jedne poveće gomile slame, lišća i kojekakvog korova pa me zanima iskustvo iz prakse.

ciak
15-11-09, 12:53
jako interesantan tema imao sam dodira sa određenim preparatima čiji proizvođač garantuje da se kompostiranje završi za 8 nedelja ako se pridržavaš pravila tj da je ovek dovodljno vlažno i da se taj preparat nanosi posle svakog sloja od 20cm a preparat je navodno ekološki na bazi azota i nekih pozitivnih bakterija koje ubrzavaju taj proces ali odaziv u sremu je bio nikakav vljda je jeftinije bacati veštak a sve organske orpatke iz kuće nositi na deponiju.
8)

nebojsa
15-11-09, 20:42
Koji preparat je u pitanju, ima li nekih povratnih informacija? Ja sam uzeo neki u NS za 1000 din 1,2-1,3 kg za probu i tako sam uradio jednu gomilu. Za sada vidim da radi bolje od onih drugih, videćemo šta će biti na kraju. Ima tu dosta posla a i ulaganja ako hoćeš da bude kako treba.

ciak
15-11-09, 22:17
mislim da se zove eko komposter proizvodi ga neka američka firma oni i imaju čak sopstvenu proizvodnju komposta u novom sadu gde isprobavaju to na svojo proizvodnji, naću negde njihov sajt kad mi prođe slava od sutra pa do srede.
8)

dzionik
16-11-09, 10:56
Ne verujem da ti je uopste potreban ikakav preparat, ja sam koristio neki italijanski ali nisam primetio neku razliku. To i jeste smesa bakterija gljivica i verovatno vestaka ali postoji bolja i jeftinija prirodna zamena Stajnjak.
Najbrzi komposter je bure od 200 l koje namontiras na tockice ili osovine na krajevima tako da mozes da ga okreces i mesas sadrzaj svako malo. Letos sam vadio iz njega kompost za oko 6 nedelja.
Druga stvar je sta je u njemu tj. sadrzaj N-P-K i najvazniji je odnos izmedju kolicine azota i ugljenika.
Sto se tice lisca i slame moja ti je preporuka da to koristis za malciranje ako naprimer sada bacis na izfreziranu zemlju (ociscenu od korova) maloo stajnjaka i 10-15 cm lisca i slame preko na prolece ces imati zemlju koju ne moras da obradjujes vec samo sadis. Drasticno poboljsanje kvaliteta zemlje ces primetiti vec prve godine a za tri ces imati prvoklasnu zemlju.
Naravno mozes i da kompostiras celu gomilu i ako hoces da ubrzas pricu dodaj jedna kolica stajnjaka na otprilike metar i po kubni lisca, najbitnije je da bude dobro nakvaseno jer kasnijim zalivanjem voda nece moci da prodre u sredinu. Jos jedan recept koji mnogi hvale je da se lisce jednostavno potrpa u najlon dzakove i zaboravi. Listnjak je siromasan hranivima ali je zato savrsen za naklijavanje rasada.
Tema je previse siroka da bi mogla da se obradi na forumu, mozemo samo da pricamo o sopstvenim iskustvima zato cu okacim par dobrih knjiga na temu kompostiranja i malciranja. Imaju Dobre tabele o materijalima za kompost i malc i njihovom sastavu i osobinama. Za one koji se profesionalno bave povrtarstvom, rasadom i sl. i za one koji bi da jedu zdravu hranu.

http://rapidshare.com/files/307720238/Composting_2_.rar
http://rapidshare.com/files/307725906/the_organic_way_of_mulching.rar

PS u Evropi je odvozenje smeca vec neko vreme velika stavka u kucnom budzetu i oni koji imaju komposter u kuci ili basti placaju manje 20-30% plus dobijaju dzaba kompostere. Voleo bih da vidim tako nesto kod nas jer trenutno placam oko 60 e mesecno za djubre.

nebojsa
16-11-09, 14:52
To za bure znam ali meni bi trebala ona vinska od 5 m3 :lol: . Imam ja dosta toga zato i isprobavam razne varijante. Jednu gomilu sam uradio sa tim preparatom, za probu. Rečeno mi je da netreba dodavati ni kreč ni azot pa ću da vidim, ako bude dobro to mi je jednostavnije a nije ništa skuplje od klasičnog načina. Ovo drugo sam na klasičan način. I to košta, treba ti negašeni kreč i azotno đubrivo jer imam slamu i lišće a to je siromašno u azotu. Što se tiče vode neka računica je 100 kg slame i 300 l vode. Slamu nije problem zaliti jer je dosta rastresita što je dobro jer ima dosta kiseonika.
Hvala ti za one knjige, skinuo sam pa ću malo da pogledam.
Onaj preparat je američki, neka firma "Roebic", prestavnik Eko Sanit NS.
Staviću neke slike da vidiš kako trenutno izgleda.

ciak
01-12-09, 15:24
to je baš ta firma i imaju još neku dosta široku paletu proizvoda koji služe za rešavanje problema septičkih jama u domaćinstvu i na farmama ....
i kako ti se pokazao taj proizvod dal stvarno to radi dobro

ljubek
01-12-09, 16:12
ja sam napravio kompostere od paleta tj spojio drvene palete sa 4 strane uspravno tako da ih mogu razdvojiti tj otvoriti na prednjoj strani i izvrsiti mehanicko prebacivanje u drugi koji se samo nadoveze na ovaj prvi postavljen.malo fizikalisanja nije na odmet.Ima raznog otpada list od kestena stajnjak od kokosaka trava od kosilice list od orasa.Slamu nisam ubacivao ali kada budem sledeci boks postavio onda cu na dno staviti slamu i nekoliko slojeva Interesuje me misljenje da li ce list od orasa biti problem zbog toga sto je sam po sebi aromatican.

nebojsa
01-12-09, 20:41
@ ljubek
Pa ne znam šta da ti kažem za list od oraha. Gliste ga neće, ima neki specifičan sastav i možda je bolje da ga izostaviš. Ili probaj na jednom mestu pa vidi šta će biti. Mislim da je on dosta kiseo pa probaj da dodaš sitnog negašenog kreča. I ja sam kontao da pravim boksove ali imam dosta toga pa sam za sada odustao. Što se fizikalisanja tiče tu si u pravu. Kod mene je materijal slama i nešto lista i korova i pileće đubre sa piljevinom. Takvu masu moram češće prebacivati da se slama izlomi i da upije dovoljno vode.

@ ciak
U samom startu je masa sa tim preparatom brže počela da radi ali sad i ne vidim neku razliku. Videću koji će pre da bude gotov i koji će na kraju da bude bolji.

Evo nekih fotki

http://i49.tinypic.com/20rok7k.jpg
http://i47.tinypic.com/2nkru5v.jpg
http://i50.tinypic.com/2itptac.jpg
http://i47.tinypic.com/2qx23w3.jpg

branko
01-12-09, 21:22
To liči na dopola sagorelo goveđe stajsko đubrivo.

ivanhoe
01-12-09, 21:28
@ ljubek
Pa ne znam šta da ti kažem za list od oraha. Gliste ga neće, ima neki specifičan sastav

Tanin- jak otrov

nebojsa
01-12-09, 23:54
@ branko
Da, liči, ali treba još dosta vremena da se to dovede do kraja. Sredina "radi" ali krajevi se brzo suše a i hlade pa se tu praktično ništa ne dešava. Opet ako povećam gomile bojim se da će biti manjak kiseonika u središtu. Zato se mora s vremena na vreme prevrtati i zaliti.

dzionik
03-12-09, 07:58
@Nebojsa jel se to pusi taj tvoj kompost ili je to magla, nakako mi izgleda posno kao da ima previse slame. Bogami si lepu gomilu tu navukao ::svaka cast:: ::svaka cast:: Mozda da probas da ga delimisno pokrijes da malo smanjis susenje, u svakom slucaju nikad ne odgori cela gomila nego ono sto ostane neraspadnuto mesas sa novim materijalom

Sto se tice oraha on ima nako jedinjenje (zaboravio sam kako se zove) koje je inhibitor rasta,zato i nista ne raste ispod oraha ali nije opasno kad se kompostira jer se razlaze posle nekog vremena.
Mozda ga samo treba staviti posebno ako hoces da imas gliste u komposteru. Tanina ima ali ni to nije neki problem jer ga vecina cetinara i jedan deo liscara ima.

nebojsa
03-12-09, 11:26
Puši se, puši, a ima i magle u pozadini. Slame ne da ima previše nego je skoro sve slama. Malčovao sam slamom između redova jagode, 150 bala, nije se sve moglo pokupiti ali ima dosta toga. Ima lista od jagode posle košenja i nešto korova. Dodavao sam min. đubrivo da malo povećam udeo N i nagašeni kreč a ima i malo živinskog đubreta sa sve piljevinom. Videću kako se ponaša, možda dodam još uree. Masa iz gomila koje sam češće prevrtao i zalivao već poprima izgled stajnjaka. Da sam dovukao još jednu prikolicu stajnjaka bilo bi bolje ali i ovako sam dosta uložio pa mi se nije dalo.
Razmišljao sam da malo pokrijem kartonom baš zbog sušenja.

ljubek
03-12-09, 17:00
sto se tice lista od orasa imam jednu gomilu od prosle godine koja je ostala i delimisno preradila .Sada sam je ubacio u komposter ali i dalje se struktura lista poznaje tj list izgleda zgoreo crn ali nije se potpuno razlozio pa stoga razmisljam da posebno odvojim novi komposter u kome ce biti samo list orasa sa dodatkom zivinskog djubriva.Verovatno ce proces trajati malo duze al sta dase radi oras strahovito dobro rodi.....
U silosu kod nas u prigrevici ima gomila 300 kubika otpada iz silosa ljusaka suncokreta ,ulj. repice soje kukuruza i to se baca sta mislite moze li se to kompostirati.Verovatno ima i dosta korova....

nebojsa
03-12-09, 18:05
Sve što je organskog porekla možeš kompostirati. Samo dodaš azota i usitnjenog živog kreča i zaliješ. Ostaje ti samo fizikalisanje. Vredi probati. Ako masa radi kako treba t.j. ako se temperatura podigne na 65 i koji stepen preko to bi trebalo da uništi seme korova kao i patogene. U svakom slučaju ostaje ti basamid granulat i rešena stvar ::super::

ciak
03-12-09, 21:02
jednom rečju extra tema samo je tako dobro razrađujte ....
je samoinicijativno uradio projekat za kvalitetno razbacivanje stajnjaka i osoke sa farmi i kad se došlo do krajnje računice videlo se da oprema potrebna za realizaciju projekta može da se isplati kroz samo jednu godinu uštede na veštačim djubrivima a da ne zanemarimo pozitivan uticaj na strukturu zemljišta.
jednom rečju kad bi se kompostiralo bar 30% svih organskih materija koje su otpadak iz poljoprivrede došlo bi se do milionskih ušteda u veštacima i supstratima.
8)

dzionik
03-12-09, 23:33
Aj sad malo da se..m

osnovna stvar u organskoj poljoprivredi je hranjenje zemlje a ne useva

nijedan poljo-strucnjak nemoze da ti kaze da ako imas vise humusa u bilo kojij varijanti nevalja.

svaka varijanta sa puno humusa je dobitna

vecina poljoprivrediika na ovom forumu je il iz Vojvodine il Macve il Slavonije i oni imaju nesto sto ne postoji u Sumadiji ili juznoj Srbiji, a to je oranicni sloj od pola do nekoliko metara. Oni koji su na nekoliko metara od vode i koji imaju zemlju I-III klase su ovde na forumu jer mogu sebi da priuste cak i tako nesto kao sto je internet veza.
hocu da kazem da u ovoj maleckoj Srbiji imamo toliko razlicitih poglelda i uslova na poljoprivedu da nemozemo da imamo i jedno misljenje o istoj.

Nebojsa svaka cast to je jedina prava varijanta, vratiti vise nego sto si izneo iz zemlje.

nebojsa
04-12-09, 00:03
Pa trudim se Lkl{{

ljubek
04-12-09, 20:18
u buducnosti vrlo skoroj stajnjak kod nas u prigrevici ce biti nesto sto pripada proslosti.Ne zbog toga sto cemo izmislit nesto novo i ekstra vec zato sto ga nece biti-stocni fond lagano umire kao i klasicno selo sa starim dobrim navikama.Dok sam studirao u ns ratarstvo and povrtarstvo na agrohemiji je citava 4 casa bilo posveceno pripremi i obradi stajnjaka i sistemima koji omogucuju da se stajnjak na sto kvalitetniji nacin oplemeni i vrati u zemljiste.kompostiranje je zasigurno jedna od varijanti koja nam resava problem sa buducim nedostatkom kvalitetne org materije.Samo nam ostaje malo fizikale....

Kakva iskustva imate sa supstratima na bazi domaceg komposta u setvi povrca kontejneri i saksije presadnice i ostalo...
Mesate li stogod ili palite cisto?

nebojsa
05-12-09, 00:48
Ja nemam iskustva sa kompostom, prvi put ga pravim. Verovatno ću ga mešati sa onim tresetom u balama, eventualno neki deo zemlje ^-^

dzionik
05-12-09, 09:44
Ja sam ga koristio za rasad i mesao sam neki od granja sa onim od zelenisa pa posle presadjivao u jaci sa kompostiranim stajnjakom. Moram da priznam da je neki bio dobar a neki je izdzigljao ali nigde nisam imao problema sa gljivicama i poleganjem iako sam ga ponekad tolko zalivao da su se pojavile zelene alge. E da dodavao sam i onaj stari iskorisceni posle presadjivanja.
Bilo je korova pa ne bi bilo lose staviti ga u crne kese i na sunce da pregori to seme.
Uglavnom radim po osecaju i zamesam sve sto imam.

ljubek
05-12-09, 19:46
Ja sam kao i nebojsa mesao sa tresetom npr KTS 1 3 dela komposta i 1 deo kts i nije bilo lose samo sam radio dezinfekciju komposta na vodenoj pari i korova ni od korova.Cak smo slali taj kompost na analizu i rez je bio fenomenalan sve je bilo bolesno nabudzeno PK preko 80 ppm i humus 7 sto znaci da je strava dobar sa hranivima ali ipak rasad ima ponekad zuckastu boju ili od prevlazenosti ili od nedostatka azota zbog intenzivnijeg zalivanja.Koristio sam ga u kont 60 otvora za rasad paprike a isto tako i u saksijama 9 za paradajz.Ove godine sam ubacio i petinu zgorelog stajnjaka ali salata nije mogla da podnese i imao sam krezavih kontejnera.
Za paradajz se spremam da mesam sa Base klasman ili sa cistim tresetom baltica ali treba obratiti paznju na ph da ne bude prekiselo.

dzionik
06-12-09, 10:19
Po mom iskustvu kompost caj je resenje za azot, posle nekoliko zalivanja se pojave zelene alge pod uslovom da preterate sa zalivanjem kao ja. Kad bolje razmislim mozda je on krivac sto mi je neki rasad izdjikljao.

nebojsa
06-12-09, 15:44
Evo jedan citat iz najnovijeg "Savremenog povrtara", J. Baćanović, a tiče se lista od oraha:
"List oraha sadrži juglon koji je toksičan za biljke. Dodaje se u malim količinama i dobro se izmeša. Toksin se razgrađuje nakon 30-40 dana."

ljubek
06-12-09, 17:04
Po tome ne treba da se brinem za list od orasa juglon ce se do proleca razloziti ako kompost bude dimoi kao ovaj tvoj na slici nebojsa. >:D

nebojsa
06-12-09, 17:27
Ne znam šta se dešava, malo sam se ulenjio Lkl{{ . Idem sutra na njivu pa ću da vidim, verovatno mi ne gine fizikalisanje i zalivanje.

ljubek
06-12-09, 20:52
Po prognozi za utorak neka kisa se vuce pa mozda ne moras zalivati ali ako su procesi odneli vlagu moraces jer vreme je mekano i masa ce raditi sigurno dobro.Po tebi za slamu koliko ce procentualno biti komposta na kraju?
Ja sam razmisljao o glistama ali cini mi se da je kompost laksi za zdelat..Barem ne moram razmisljat o rovcima i pticama i materijalima koji unistavaju gliste i sl..

nebojsa
06-12-09, 21:57
Verovatno se masa prosušila a čim vlaga opadne staju i procesi razgradnje tako da ću morati i da zalijem. Verovao ti ili ne kiša malo pomogne, treba tu više vode i više prebacivanja da se slama izlomi i upije više vode.
Koliko će komposta biti na kraju nemam pojma. Knjiga kaže od 100 kg slame na kraju 200-250 kg komposta, videćemo.

dzionik
06-12-09, 22:13
@Nebojsa Mislis obratno?

Hvala za biolend link

nebojsa
06-12-09, 22:18
Ne, ne obratno. Računaj da dodaš jako puno vode! Ne znam koliko će to biti litara (a to je jedinica mere u trgovini supstratima) ali kilaža je na mestu.

ljubek
07-12-09, 19:30
Pa ako literatura ne laze to i nije tako lose 200 kg komposta od 100 kg slame.To dodje nekih 7-8 bala slame redovnih malih.Cim uhvatim vremena idem po slamu znam gde je ima a netreba nikom...
Znaci dodajem jos stocne krede i an-a ili ureje i dobro zalivam,naravno inesto stajnjaka ako ima...
i to je sve ? javascript:void(0)

nebojsa
07-12-09, 21:44
Vidi, ja sam dodavao AN jer u tom momentu nisam našao ništa drugo od azotnih đubriva, ali AN dodatno zakišeljava kompost. Bolje bi bilo dodati KAN, a najbolje svež stajnjak ili živinsko đubre. Bolja varijanta od krede je negašeni kreč, jer se on u masi gasi i zagreva je, ali ga treba što više usitniti, po mogućstvu kao zrno žita.

kombajner
08-12-09, 18:51
moze li mi neko objasniti STA uopste znaci ovo ime teme? i cemu sve to? nemam nikakvo znanje o tome niti se ikad pricalo o tome u ovom delu srbije gde sam ja u sustini sta je to? sigurno ima jos nas koji neznaju...

ljubek
08-12-09, 21:52
Zivi krec se vec odavno ne voza u kamionima kod nas i jedino da ga kupim negde na vasaru u topoli npr.Slazem se da je kan bolji i to nije problem da se nabavi.U apotekama je bio bosanski po 25 kg pakovanje i madzarski po 50.
Kombajner vidi na slikama sta majstor nebojsa radi u kuli pa ce ti biti jasnije....

dzionik
09-12-09, 09:46
Kompost je proizvod razgradnje organske materije pomocu bakterija gljivica insekata itd.
Sastav komposta varira u zavisnosti od materijala koji je koriscen a moze da se koristi skoro sva biljna masa i nesto zivotinjske, glavni sastojak je humus.
U sustini to je ono sto se desava u prirodi-sumi prirodno kruzenje materije.
Prednosti komposta su mnogostruke: sveukupno poboljsavanje zemljista, smanjena osetljivost biljakana kiselost, ma da ne nabrajam trebala bi mi cela stranica.
evo ti jedan link sa najosnovnijim podacima a ako se zainteresujes imam jos gomilu toga.

http://www.zgh.hr/UserDocsImages/aktualnosti/brosura-biootpad.pdf
http://www.kompostiranje.com/downloads/prirucnik-o-kompostu.pdf

@ Nebojsa Ljubek
dodavanjem vestaka i kreca pravite sebi medvedju uslugu ne samo da vas kosta vec i gubite jedan od osnovnih kvaliteta komposta a to je biodiverzitet.

nebojsa
09-12-09, 13:59
@ Kombajner
Mislim da ti je dzionik dao odgovor

@ dzionik
To da košta si u pravu. Međutim nebih se baš složio da je nepotrebno. Odnos C:N u slami, koja je u najvećem % zastupljena kod mene, je 100-150. Taj odnos se mora suziti inače ništa od posla. Bilo bi bolje da sam imao sveže trave, dovoljno živinskog ili drugog stajnjaka... ali nisam pa je min. đubrivo bilo jedino rešenje. Ako imaš drugu ideju reci i ja ovo radim prvi put.
Kreč se dodaje da bi podigao Ph jer se inače pri niskom Ph razvijaju gljive što nije dobro. Ne mora to obavezno biti kreč ali je on dostupan a i zagreje masu. Može se dodati bilo koji materijal bogat kalcijumom (i magnezijumom), mleveni krečnjak, hidratisani kreč, koštano brašno... Gips nije dobar jer sulfat iz njega takođe snižava Ph.
Kad praviš kompost od različitih materijala onda je to dosta lakše i jeftinije jer svaki od njih ima ponešto što je potrebno u procesu kompostiranja, ali kad radiš ovako kao ja onda si prinuđen da dodaješ ono što fali.

dzionik
09-12-09, 15:16
Mislis lakse resenje :-)
Svejedno i ako nije dobar CN odnos cela prica bi samo trajala duze i ne bi dobio eventualnu termofilnu fazu. Ne vidim nista lose u gljivama to je svakao prva faza posle ide bakterijska, kvalitet tj trajnost humusa je mozda manja ali ako se uporedi sa prednostima biodiverziteta mislim da je nevazna.

nebojsa
09-12-09, 15:52
Da znaš koliko fizikalisanja ima nebi pričao o "lakšem rešenju" :lol:
Ipak od slame bez nekih začina ne možeš dobiti kvalitetan kompost. Nisam ni ovako siguran šta ću dobiti. Videćemo.

ljubek
09-12-09, 19:22
Nebojsa slazem se sa tobom je r c n odnos je kod slame veliki i azotna depresija je neminovna.Onda nam ostaje jedino stajnjak pa da se mesa sa masom ali to me onda podseca na gomilu stajnjaka kod moga tasta gde ide glavnina iz stale i sve ostalo sto se baca.

Sustina je prozvodnja hraniva od nazovimo "nicega" otpad iz biljne proizvodnje i to najjeftiniji i najdostupniji nama...Uz malo fizikale i hemije...

nebojsa
09-12-09, 20:42
Onda nam ostaje jedino stajnjak pa da se mesa sa masom ali to me onda podseca na gomilu stajnjaka kod moga tasta gde ide glavnina iz stale i sve ostalo sto se baca.

Pa od prilike tako. Samo da se s vremena na vreme prebaci i da se održava vlažnost. Živinsko đubre je prava stvar za te stvari.

dzionik
09-12-09, 22:56
Ili osoka

jhon dere
10-12-09, 02:26
Ja to radim ovako imam ozidano 2x2m , ciglama bez maltera samo slažem cigle , od dole sam isto stavio cigle zbog krtica da mi ne tamane gliste , i tu cele godine bacam pokošenu travu , slamu , stare novine , i ostalo što se sakupi po kući -kuhinji , ljuske od krompira od kupusa itd znači sve redom , ništa više ne dodajem , ide još džibra posle pečenja rakije na to od gore i onda preko zime bacam pepeo ali od drva kad ložim , pošto je on bogat nečim neznam tačno čime , i to tako stoji do proleća , i pretvori se u zemlju sve , mislim gliste to prerade u zemlju i onda u proleće to razbacam po bašti izfrezam , i onda tovarim opet "jovo nanovo" do sledećeg proleća . A visina zavisi po potrebi dodajem cigle po dva reda dok ima potrebe

nebojsa
10-12-09, 10:43
Ili osoka

Ih, ubilo se Lkl{{
@ jhona DERU
I ja ću kod mene kući morati da napravim nešto za te stvari. Prosto mi je žao kad vidim koliko se toga baci. Ljuske od krompira, jabuka... list od kupusa, pokošena trava... Bruka jedna. Samo ja sam planirao da napravim bure da bi mogao da ga okrećem.

dzionik
10-12-09, 15:58
Ma zimi ti najbolji aktivator ako nemas mozes i sam da se isoras :-)

ciak
14-12-09, 16:41
e to to pa to dođe ko multipraktik dva u jednom.
8)

ljubek
01-01-10, 18:47
Danas sam slozio jos jedan boks sa slamom i pomesao ureu u slojevima.U ostalim boksovima aktivnosti nema masa se jos nije razlozila ali vidi se da je nivo kompostirane mase opao za 30 tak cm.Za svaki slucaj sam preslozio 2 boksa pa da vidim sta ce biti do aprila-maja.

Nebojsa kakva je situacija kod tebe?

nebojsa
01-01-10, 22:03
Situacija je da sam bio na zimskom raspustu pa sad ovo oko Nove godine tako da nisam bio na njivi jedno dvadesetak dana. Njiva mi je dosta daleko od kuće tako da mi to malo otežava rad oko toga. Evo kad malo prođe ova gužva i kad vreme dozvoli videću šta se dešava.

vosi
03-01-10, 22:19
ja sam napravio kompostere od paleta tj spojio drvene palete sa 4 strane uspravno tako da ih mogu razdvojiti tj otvoriti na prednjoj strani i izvrsiti mehanicko prebacivanje u drugi koji se samo nadoveze na ovaj prvi postavljen.malo fizikalisanja nije na odmet.Ima raznog otpada list od kestena stajnjak od kokosaka trava od kosilice list od orasa.Slamu nisam ubacivao ali kada budem sledeci boks postavio onda cu na dno staviti slamu i nekoliko slojeva Interesuje me misljenje da li ce list od orasa biti problem zbog toga sto je sam po sebi aromatican.
list od oraha sadrzi neke materije sto sprecava klijanje semena :<<>

ljubek
27-02-10, 21:04
Nebojsa kakva je situacija kod tebe u komposteru.Kod mene nema mikrobioloske aktivnosti ali masa je dobro navlazena pa mislim da ce sa povecanjem temperature biti i kompostiranja.

nebojsa
27-02-10, 21:23
Gledao sam neki dan. Isto kao kod tebe. Treba malo rastresti i povećati gomile. Ako ne krene, a mislim da bi trebalo, dodaću još malo azota ili živinskog đubreta.

Bibliotekar
28-02-10, 11:53
Dobro napreduje Tema. 8)

1993-94., sticajem životnih okolnosti, bio sam sluga na imanju izvesne gospođe u Kamniku (Slovenija).
Po metodama Rudolfa Štajnera* i časnog patera Ašiča zasnovao sam (u manjem obimu nego što je predstavljeno u prethodnim prilozima) nekoliko kompostišta za potrebe okolnih, manjih domaćinstava.
Takođe, pre 1990. godine, zasnovao sam nekoliko manjih kompostišta (sa primenom lumbrikokulture) u selima Kostajnik (Rađevina) i Robaje (selo podno Maljena, blizu je Petnica i Valjevo). U ovim selima zasnovao sam i eksperimentalnu proizvodnju gljive bukovače za potrebe manjih domaćinstava (bukovača = Pleurotus sp.).

Rado se sećam ovih godina (savest mi je čista: kao suza očinja !!!). :-*

* O Rudolfu Štajneru i pateru Ašiču pisaću u sledećem prilogu.

Deda Lala
28-02-10, 22:18
Tema je interesantna i bilo bi šteta da se prekine.
Momci mala opaska:zaboravili ste
- zemlju koja se nabaca preko svega.Ona ima zadatak plašta(zaštite)za procese koji se odigravaju unutar gomile
koja se kompostira,
-MORA se postići temperatura unutar kompostne gomile.Malo negašenog kreča ne škodi,čak koristi.
-POŽELJNO je dodati koprivu i drugo lekovito bilje 3-5%(može i manje),
-STAJNJAK JE OBAVEZAN,
OD KADA SE PAORI BOJE RADA?

DaVinci
01-03-10, 21:31
veoma zanimljiva i korisna tema cista 10-ka

pa da se i ja oprobam sa komprostiranjem imam na njivi 3 izbetonirana bazena koji su se pre koristili za spremanje silaze posto je davno pre tu bila farma,na toj njivi uvek bude svega sto bi moglo koristiti za stvaranje komprosta ,slame,korova ,itd,...imam na tavanu poprilicno dosta golupcijeg djubriva mislim da bi moglo da se iskoristi itd

ljubek
02-03-10, 16:17
samo napred ipak je umetnost od nicega tj otpada napraviti nesto tako vredno kao sto je kompost. ::svaka cast::

Bibliotekar
03-03-10, 17:24
Pre nego razvezem priču o Rudolfu Štajneru i časnom pateru Ašiču, pročitajte
uvod u bioagrikulturu:
~ Pavao Krišković: Bioagrikultura u praksi (proizvodnja zdrave i jeftine hrane) (http://www.4shared.com/file/134059187/5bc922c5/bioagrikultura_u_praksi.html), prvo izdanje, Mladost, Zagreb, 1989. (pdf, 21.2 MB; bookmarks)

dzionik
19-04-10, 20:11
From the Kitchen

1. Coffee grounds and filters
2. Tea bags
3. Used paper napkins
4. Pizza boxes, ripped into smaller pieces
5. Paper bags, either ripped or balled up
6. The crumbs you sweep off of the counters and floors
7. Plain cooked pasta
8. Plain cooked rice
9. Stale bread
10. Paper towel rolls
11. Stale saltine crackers
12. Stale cereal
13. Used paper plates (as long as they don't have a waxy coating)
14. Cellophane bags (be sure it's really Cellophane and not just clear plastic—there's a difference.)
15. Nut shells (except for walnut shells, which can be toxic to plants)
16. Old herbs and spices
17. Stale pretzels
18. Pizza crusts
19. Cereal boxes (tear them into smaller pieces first)
20. Wine corks
21. Moldy cheese
22. Melted ice cream
23. Old jelly, jam, or preserves
24. Stale beer and wine
25. Paper egg cartons
26. Toothpicks
27. Bamboo skewers
28. Paper cupcake or muffin cups


From the Bathroom

29. Used facial tissues
30. Hair from your hairbrush
31. Toilet paper rolls
32. Old loofahs
33. Nail clippings
34. Urine
35. 100% Cotton cotton balls
36. Cotton swabs made from 100% cotton and cardboard (not plastic) sticks


Personal Items

It might be a good idea to bury these items in your pile. Just sayin'.

37. Cardboard tampon applicators
38. Latex condoms


From the Laundry Room

39. Dryer lint
40. Old/stained cotton clothing—rip or cut it into smaller pieces
41. Old wool clothing—rip or cut it into smaller pieces


From the Office

42. Bills and other documents you've shredded
43. Envelopes (minus the plastic window)
44. Pencil shavings
45. Sticky notes
46. Business cards (as long as they're not glossy)
47. Receipts


Around the House

48. Contents of your vacuum cleaner bag or canister
49. Newspapers (shredded or torn into smaller pieces)
50. Subscription cards from magazines
51. Leaves trimmed from houseplants
52. Dead houseplants and their soil
53. Flowers from floral arrangements
54. Natural potpourri
55. Used matches
56. Ashes from the fireplace, barbecue grill, or outdoor fire pit


Party and Holiday Supplies

57. Wrapping paper rolls
58. Paper table cloths
59. Crepe paper streamers
60. Latex balloons
61. Raffia
62. Excelsior
63. Jack o' Lanterns
64. Those hay bales you used as part of your outdoor fall decor
65. Natural holiday wreaths
66. Your Christmas tree. Chop it up with some pruners first (or use a wood chipper, if you have one...)
67. Evergreen garlands


Pet-Related

68. Fur from the dog or cat brush
69. Droppings and bedding from your rabbit/gerbil/hamsters, etc.
70. Newspaper/droppings from the bottom of the bird cage
71. Feathers
72. Alfalfa hay or pellets (usually fed to rabbits)
73. Rawhide dog chews
74. Fish food
75. Dry dog or cat food


Da malo osvežimo temu pogledajte stavku 38 "-)

topalovic
20-04-10, 00:19
:lol: :lol: nisam znao da je lastex prirodan materijal

Deda Lala
02-05-10, 21:03
Тамо у "белом" свету ништа се не баца,све се искориштава на овај или онај начин.Тако је и са органским отпадом и његовом прерадом у све и свашта па и у компост.Има савесних али има и оних других.Само, ти други користе храну која се производи по правилима производње
органски сигурне хране док ону другу храну купује сиротиња и необавештени.
Вама који имате намеру да правите компост препоручујем да га правите онако како треба а оно из бела света нека ТАМО И ОСТАНЕ.
И да запамтите ,убацивањем компоста у тло повртњака ,воћњака,винограда и њива чините себи дугорочно велику корист.
И још нешто,све што лети не једе се.
велику корист

mossa
09-05-10, 22:54
jedno pitanje: da li kada se pravi kompast od trave, raznih ljuski, kopriva, moze da se ubacuje i golubiji izmet i kokosiji ili ne, posto kazu da je kokosiji izmet jak?

nebojsa
13-05-10, 12:21
Kad je kompostiranje u pitanju nema organske materije koja ne može da se kompostira. Golubiji ili kokošiji izmet (kao i stajnjak druge vrste) možeš slobodno da ubaciš.

mossa
13-05-10, 16:26
nebojsa, a kompast od pecuraka kada izbacuju iz pecurkara, pa da ugori npr. da stoji od proleca do proleca i onda sa tim da se djubri zemlja? jer neki kazu nevalja jer prskan je sa raznoraznim preparatima za pecurku, ali to kad ugori nebi trebalo da predstavlja problem.

nebojsa
13-05-10, 21:03
Pa stvarno nemam pojma čime bi se to mogle pečurke toliko prskati pa da škodi kompostu. Mislim da to nije istina. Znam da se ostatak od proizvodnje pečuraka koristi i za ishranu stoke tako da mi ta teorija ne stoji.

DaVinci
13-06-10, 13:05
jedno pitanje ....

Dali mora da se ubaci ureja ili moze bilo koje vestacko djubrivo?

odradio sam sa graskom ,imao sam 3 trotonke otpadaka od graska kao i tikvice iz plastenika sve to izmesao tj red graka pa slama,pa tikvice i golupcije djubrivo pa sve tako ponovo u visini od 1.5m

sad cu da zalijem pa mi treba pomoc oko djubriva posto cu da ga rastopim itd....

Deda Lala
13-06-10, 17:32
Шта год да ставиша да није отровно и да није на било који начин болесно и плесниво неће шкодити.Само пази да не претераш.Одоздоле стави неку мрежицу са окцима не већим од 1 цм,да спречиш кртице а да могу да уђу глисте.

dzionik
14-06-10, 06:45
Nema nikakve potrebe za bilo kakvim veštačkim djubrivom u kompostu naročito što su materijali koje si stavio bogati azotom (grašak i golubje djubre). Trebao si slamu da kvasiš ili pre slaganja ili prilikom slaganja jer teško prima vodu, grašak ne treba ni kvasiti jer ima dovoljno vlage na početku i sam počinje da se raspada. Nedostaje ti i neki aktivator iako imaš golubje djubre nije loše staviti i malo stajnjaka ili dobre zemlje da bi se ubacili svi potrebni mikroorgaizmi.

Deda Lala
15-06-10, 00:07
Dzionik је у праву,процес компостирања неће да се покрене ако нема влаге и ако недостаје активатор.Мало прегорелог стајњака и малко заслађене воде може да помогне.Такође води
рачуна о глистама које ће да се појаве да их кртице не поједу.Као основа компостне гомиле
ставља се нешто крупније,нпр.исецкана кукурузовина .

ssseva
15-06-10, 00:55
Možda ovo nekome može dati ideju................
http://www.youtube.com/watch?v=BXGqJbFZzCo&feature=related

francuz
15-06-10, 10:05
Sto se tice oraha on ima nako jedinjenje (zaboravio sam kako se zove) koje je inhibitor rasta,zato i nista ne raste ispod oraha ali nije opasno kad se kompostira jer se razlaze posle nekog vremena.
Mozda ga samo treba staviti posebno ako hoces da imas gliste u komposteru. Tanina ima ali ni to nije neki problem jer ga vecina cetinara i jedan deo liscara ima.
[quote=dzionik ]

A sta mislite da se list oraha koristi kao ili umesto herbicida ako ima takva svojstva, mislim na nesto slicno malciranju, prekrijes delimicno zemljiste i to je to, u krompiru, paprici i posle ako nista tu ne raste onda pun pogodak! :D
a da nije lisce toksican za biljke u kojem su usevu ^-^ ^-^

Post je spojen: 1276585621________________________________________ _________
oavj drugi citat je moje delo a ne Dzionik-ovo.

kekec
29-07-10, 07:44
Možda ovo nekome može dati ideju................
http://www.youtube.com/watch?v=BXGqJbFZzCo&feature=related



Jebo te (: Mutanti.

dzionik
29-07-10, 08:38
To je samo sprdnja za reklamiranje njegovog komposta, kome treba praziluk kao bejzbol palica ? fudbalski navijači u nižoj ligi :-)

francuz
29-07-10, 15:46
A sta mislite da se list oraha koristi kao ili umesto herbicida ako ima takva svojstva, mislim na nesto slicno malciranju, prekrijes delimicno zemljiste i to je to, u krompiru, paprici i posle ako nista tu ne raste onda pun pogodak!
a da nije lisce toksican za biljke u kojem su usevu

kekec
29-07-10, 20:36
To je samo sprdnja za reklamiranje njegovog komposta, kome treba praziluk kao bejzbol palica ? fudbalski navijači u nižoj ligi :-)


Mozda za neki restoran... Bundeva sigurno ima upotrebu u proizvodnji sokova (:
Kada bih ja video onoliku kelerabu na pijaci kupio bih je samo da je imam... A zamisli Boldrika sa repicom :)

dzionik
30-07-10, 11:02
Malo off topic al kad smo već kod tih džinovskih povrćki: Aljaska, Irska, Škotska i još neka mesta imaju te specifične uslove za gajenje džinovskih plodova. Stvar je u tome da povrće kratke sezone a dugog dana tamo posebno dobro uspeva zbog temperatura koje najviše odgovaraju fotosintezi, nema pregrevanja preko 25 stepeni niti hladjenja ispod 15 što je rezultat topllih morskih struja. Drugo je duboko vulkansko zemljište, djubrivo od kompostiranih ili dehidriranih morskih trava. Uglavnom difuzno svetlo sa vrlo malo ultraljubičastog zračenja što opet odgovara fotosintezi koja se praktično ne prekida.
Ovo sam slučano baš sad pročitao u Bill Mollisonovoj knjizi "Permaculture designer manual", šteta što nije prevedena na srpski jer je to preva i osnovna literatura za sve koji se bave poljoprivredom,

Deda Lala
30-07-10, 23:31
@dzionik
Па преведи кад већ читаш.

dzionik
31-07-10, 08:48
To bi bilo preterano amnbiciozno sa mojim skromnim znanjem engleskog a ima 600 strana :-)
Ne bez šale tu ima gomila informacija o zemlji, vodi, klimi, biljkama i pametnih načina kako rešavati situacije sa viškom ili manjkom vode, toplote, hraniva i drugih stvari. Tu bi recimo ovi koji sada imaju probleme sa vodom mogli da nadju neko trajno rešenje.
Neke stvari sa kojima su eksperimentisali prvi pobornici permakulture sedamdesetih i osamdesetih su tek sada dobile zamah kao aquaponija (nije isto što i hidroponija!).
A i rekao sam osnovno jer je to zaista osnovna biologija, hidrologija, meteorologija itd itd spojene u jedan pametan zaokružen sistem.

Deda Lala
01-08-10, 22:03
@ dyionik,књига коју препоручујеш је заиста одлична и мислим да није преведена из чисто
сујетних разлога.Тек би се тада видело колико су уџбеници из којих уче они који ће сутра бити стручњаци мало хм јел`да.А из таквих и сличних уџбеника се одавно учи у озбиљним државама. Да би се радио овај озбиљан посао мора се и припремити за њега и свашта знати
и то не само површно.Неколико пута сам запитао све Вас о учењу и спремности за сазнавање али одговора није било онаквих каквих сам очекивао.Учите,требаће Вам ,без обзира што живите у модерној Србији.Макар због тога да можете да препознате шта Вам у послу треба и колико.

dzionik
02-08-10, 09:26
Ne znam da li je sujeta u pitanju ali jeste činjenica da nam se trržište smanjilo i ne zameram isdavačima jer je to neisplativ posao da bi prodao 500 primeraka koliki je trenutno prosečni tiraž.
U pravu si za kvalitet, to malo literature na srskom koju nadjem na netu je uglavnom nedorečeno poluinformativno i ne zadovoljava ni standarde jednog ozbiljnog hobiste (kao što sam ja :-) a kamo li profesionalca ili stručnjaka, tako da je jedini pravi izvor na engleskom ili možda nekom drugom jeziku.
Žalosna je stvar da su članci koji bi trebalo da budu informativni uglavnom napisani od strane proizvodjača (semena, zaštitnih sredstava itd) koji su vodjeni svojim interesima i prećutkuju ili potenciraju tvrdnje koje njima odgovaraju.

gde ode kompostiranje ::lose::

futurefarming
25-08-10, 18:50
Dobri su ovi roto komposteri, bure sa vratima na osovinu pa samo vrti kao mešalica.

Skinuo sam knjigu, vidim da se čovek naširoko potrudio. Ako imaš još preporuka za literaturu samo udri a mozda ne bi bilo loše i podforum za literaturu iz svih oblasti pa da ne kopamo po forumu, eto predlog za upravu ako su ljudi za.

dzionik
26-08-10, 09:09
Evo malo literature

http://www.avaxhome.ws/ebooks/science_books/biology_genetics/organic-gardening-garden-plants.html

chickenlover
26-08-10, 11:05
Evo ja cu da je prevedem. Znam jezik ko maternji, a radim i za Institut za biohemiju kao prevodilac, pa valjda bih umela. Samo mi treba malo podsticaja ::novac::

dzionik
26-08-10, 11:58
Napravio sam ga pre neku godinu ali ga ove godine nisam punio, sve ostaje u bašti. doneću ga kući jer je to ipak varijanta za kućne resurse za kompostiranje.

http://i36.tinypic.com/11qpnhx.jpg

Eh potsticaji... bićmo ti zahvalni i zvaćmo te entuzijasta a ne ono drugo.. :-)

futurefarming
26-08-10, 20:01
Bato, dobro ti je ovo burence ali što ga ne nabaciš na neku šipku pa da možeš da vrtiš?

E što "volim" ovu industrijalizaciju, ne može čovek ni kreativan da bude, ništa domaća radinost, vidi šta su napravili:

http://i37.tinypic.com/a3o70z.jpg
http://i34.tinypic.com/hv8pp2.jpg
http://i37.tinypic.com/9iwsx3.jpg
http://i35.tinypic.com/2dsh7oi.jpg
http://i37.tinypic.com/15q287s.jpg

dzionik
27-08-10, 09:19
Obrati pažnju, viš bele točkiće !!

Ma super je to i treba lepo da izgleda ne bi li se ljudi pozabavili time.
Lično više volim recikliranje i primenjeni dizajn (napravi od nečega što imaš).

Peter
27-08-10, 12:14
Posto imamo susaru puno koristimo slame, pa nam puno i ostane tj. pokisne i nebude nizasta. Ove godine smo odlucili malo napraviti djubre (kompost) od te slame. Svu slamu bacamo na gomilu, malo uree, malo sam i zalivao ali posto je bilo mnogo kisa nisam puno. Kad sve bude gotovo javicu rezultate. Jednu gomilu planiramo razbacati po sojistu (jer baliramo sojinu slamu, pa da se nesto zaore) a drugu gomilu cemo ostaviti do sledece godine da se bolje razlozi... Toliko od mene >:({

chickenlover
27-08-10, 12:56
Ma super je to i treba lepo da izgleda ne bi li se ljudi pozabavili time.
Lično više volim recikliranje i primenjeni dizajn (napravi od nečega što imaš).


Ja pravim kompost u starom zamrzivacu "sanducaru". Ne moze da se vrti, al moze da se mesa. Cista "reciklaza", a ni dizajn ne bode oci. Vrlo dobro funkcionise, a i kapacitet je velik.

francuz
27-08-10, 16:36
Posto imamo susaru puno koristimo slame, pa nam puno i ostane tj. pokisne i nebude nizasta. Ove godine smo odlucili malo napraviti djubre (kompost) od te slame. Svu slamu bacamo na gomilu, malo uree, malo sam i zalivao ali posto je bilo mnogo kisa nisam puno. Kad sve bude gotovo javicu rezultate. Jednu gomilu planiramo razbacati po sojistu (jer baliramo sojinu slamu, pa da se nesto zaore) a drugu gomilu cemo ostaviti do sledece godine da se bolje razlozi... Toliko od mene >:({

kakve uree stavljas?? vestacko djubrivo?, cemu to sluzi? ^-^

Peter
27-08-10, 23:29
Ureu bacam da se ubrza razlaganje. Kad se zaorava kukuruzovina, takodje je dobro baciti malo azota, cca 50 kg/kj, isti princip primenjujemo i ovde.

DaVinci
29-08-10, 01:01
hvala peter bas sam se priupitao kako da ubzam i ja proces >:({

futurefarming
13-11-10, 20:03
Slučajno sam naišao na ove mašine za kompostiranje, ima ih raznih veličina, oblika i namena, tu su i drobilice, seckalice, komposteri za kuću, svašta nešto, ako nekog zanima.

http://www.northlandchippers.com/comp/index.html
http://autrusa.com/products/compost-turners
http://www.djandsjrecycling.com/pages/composting.php
http://www.globalrepair.ca/turner.htm
http://www.manuremanager.com/content/view/1251/38/
http://www.rictec.com.sg/waste-management/composting/topturn-4000.php
http://www.pikitup.co.za/jit_default_735.html
http://www.tamu-commerce.edu/agscience/res-dlc/ag-bag/dairy/ag-bag-d.htm
http://www.omafra.gov.on.ca/english/engineer/facts/09-031.htm

dzionik
15-11-10, 08:57
Jesi ti to rešio da se baviš kompostiranjem naveliko :-)
Stvarno si našao gomilu opreme za svaku priliku. ::svaka cast::
Mada su neki sistemi nebulozni kao onaj sa crevom. Vole amerii da iskomplikuju ne bi li se ugradili i napravili biznis od ničega.

futurefarming
15-11-10, 19:22
Ima zgodnih sprava, meni bi trebalo oko 30-40 tona godišnje, što komposta, što glistenjaka tj mix pa ću malo da presabiram da li bi bilo opravdano da jedan ovakav priključak za traktor uleti u kalkulaciju:

http://www.globalrepair.ca/webturner/509fs051.jpghttp://www.globalrepair.ca/webturner/509fs052.jpghttp://www.globalrepair.ca/webturner/water.jpghttp://www.globalrepair.ca/webturner/509fs05side.jpghttp://www.globalrepair.ca/webturner/509fs05fleece.jpg

Čini mi se da je sa ovim neuporedivo lakše i brže raditi nego da se zezam sa kašikom i prevrćem. Cene ću proveriti pa ćemo videti. Inače, ovde sam našao baš dobru publikaciju o kompostiranju na više nivoa:

http://www.fao.org/documents/en/docrep.jsp;jsessionid=5867671587F85511F2B6828E3E39 9B15
ftp://ftp.fao.org/docrep/fao/006/y5104e/y5104e00.pdf

dzionik
16-11-10, 08:04
Linkovi ti nisu dobri !!

futurefarming
17-11-10, 01:57
Ovaj prvi je ok, samo malo treba listati ima svega a drugom forum dodaje http:// bez potrebe
ftp://ftp.fao.org/docrep/fao/006/y5104e/y5104e00.pdf

Ili skidajte http:// sa linka ručno ili pusti neka te redirektuje browser, ne mogu ga menjati, ne da se. :P{

zorancile
28-11-10, 17:11
Da li je kompost u nečemu bolji od stajnjaka?

dzionik
28-11-10, 22:38
Pravo pitanje.. zavisi u kojem je stadijumu stajnjak, jer se i on na kraju pretvori u kompost.
Kompost je trajniji potpuno bezbedan i poželjan za sve upotrebe, podstiče zemljišni život, reguliše PH itd.
Sa druge strane ima manje hraniva od odstajalog stajnjaka ali su izbalansirana.
Po meni osnovna mana kompostiranog stajnjaka je to što ga na kraju ima malo :-( mislim da ga obavezno treba mešati sa ligninom naročito tamo gde se polaže malo slame. Tako se manje azota gubi i dobija veća količina trajnijeg komposta.
Kompost jeste sjajna stvar ali se postavlja pitanje da li se i u kojim slučajevima isplati praviti ga.
Jedna od situacija je u domaćinstvu, svako domaćinstvo treba da ima komposter. U dobrom seoskom domaćinstvu se malo "otpada" ne može iskoristi na pametan način ali ako takvog bio otpada ima onda je komposter rešenje koje može da uštedi energiju i da odlično hranivo za baštu njivu ili sadjenje drveća.
Druga je stvar da li se i šta isplati vući sa njive za kompostiranje, po meni malo toga jer je bolje ostaviti ga na površini da se polako raspada. Zaoravanje slame ima malo logike jer se tako robi azot koji se mora dodati samo zarad tog raspadanja koje ga traži. S druge strane na površini ima koristi od nje jer brani od jake kiše i sunca.
Oni koji ozbiljno počinu sa organskom proizvodnjom u startu dodaju veliku količinu komposta koju kasnije obnavljaju po potrebi.

I na kraju sve se svodi na to da treba proizvesti što više organske materije sa što manje površine i sa što veće dubine.
U prirodi to radi samo drveće, ako je uz to još i leguninozno ili može da se koristi za stočnu il ljudsku hranu, ogrev, vetrobran, tehničko drvo, zaštitu od erozije, malč zamku, regulisanje podzemnih voda, ptice i sve ostale životinje koje se hrane štetočinama..... e onda se ja pitam gde su oni drvoredi po medjama, pored puteva, potoka, kanala.........

zorancile
28-11-10, 23:59
Dzionik, :D odgovorio si i na moja 2-3 pitanja koja bi sledila.
Kod mene u selu može da se dobije besplatno stajnjak, samo da ga odneseš i razbacaš po njivi, pa zato pitam...

dzionik
29-11-10, 09:17
Divota, još ako imaš neku pilanu za piljevinu i mehanizaciju da to preteraš i izmešaš...

dzionik
22-12-10, 12:34
Još jedna primena komposta, grejanje sanitarne ili vode za grejanje, plus gas za kuvanje ili čak pogon auta.
Ovaj sistem je već čuven

http://www.tvplayvideos.com/1,a4jrskze_UU/paulwheaton12/Jean-Pain-Compost-Based-Bio-Energy-System-Pt.-1

Ovaj video je na nemačkom ali imate i engleski.

darkota
20-02-11, 23:58
Iskopao sam rupu I ozidao ciglom(samo sa zemljom)1.5x1.5x1
Da li mogu tu da pravim kompost? >:D

nebojsa
21-02-11, 00:22
@ darkota

Za proces kompostiranja je jako bitan kiseonik. Masa mora biti dovoljno vlažna i prozračna i mora češće da se meša i prevrće. Mislim da ti to što si napravio nije baš najpogodnije za kompostiranje. Postoji i drugi način kompostiranja tzv anaerobni način gde se kompostiranje odvija bez prisustva kiseonika. Ovaj proces duže traje i dobija se kompost slabijeg kvaliteta ali ne znam nešto više da ti kažem o tome.

provac
21-02-11, 00:49
е сада једно питање за небојшу и ђионика_пошто видим да се понајбоље разумете у компост.ја не па зато и питам.просле године на јесен сам први пут отишао у шуму наслеђену од покојног оца и тамо видим енормне количине компоста јер годинама опало лисће трули и то је сада од прилике сигурно дебљине једног ашова.елем шта ме занима.чиме да третирам ја тај готов компост да бих се на неки начин заштитио од могућих нежељених ефеката , као што су можда неки инсекти или било шта што би могло да науди биљци око које бих ставио.то ми није далеко од куће а има га у неограниченим количинама. и како да проверим пх јер ми је јако важно.поздрав и хвала на одговорима.

darkota
21-02-11, 00:57
@ nebojsa
OK hvala ;D}

Matkee
21-02-11, 01:03
Nisam video da ova tema postoji do sada :D, išao sam u gimn. u Bački Petrovac gde ima oko 140 velikih lipa i još mnogo drveća i tada je bilo oko 30 kompostera, pokupili smo zapadne ideje i drugarica i ja uradili projekat, osvojili 1. mesto u opštini BP, a nagrada lap top je pripao školi :D hahah, ako je neko bio na novosadskom proleću 2008 možda smo se i videli tamo smo prezentovali naš gimnazijski kompost koji se poklanja školama koje imaju rad u povrtarstvu sa decom ometenom u razvoju, evo i koja sličica iz gimn..... ::namigivanje::

http://i55.tinypic.com/35i0vux.jpg

http://i53.tinypic.com/28h1uky.jpg

http://i56.tinypic.com/2vkb90m.jpg

nebojsa
21-02-11, 01:17
@ provac

E ovako. Ako hoćeš da koristiš hemijska sredstva onda je Basamid granulat neprevaziđen. Pomešaš sa kompostom pokriješ folijom ili potrpaš u džakove, ostaviš jedno vreme, zatim otkriješ i izmešaš da se dobro provetri (ostaviš nekoliko dana). Ovo sredstvo će potpuno dezinfikovati supstrat, uništava i insekte i semena korova i spore gljivica. Praktično sve živo.
Drugi način je da se vlažan kompost potrpa u crne vreće i ostavi na suncu. Vreće se zagrevaju i na prirodan način sterilišu supstrat (mada nisam probao i ne mogu ti reći iz prve ruke).

Možda je najbolje da vidiš šta tu u stvari ima od potencijalnih štetočina pa da u skladu sa tim i radiš. Mislim da tu nebi trebalo da bude ništa što bi štetilo gajenim biljkama.

Mislim da ti je najlakše da pH proveriš onim trakicama. Zavisi o kakvoj šumi se radi ali bi kompost trebao da bude blago kisele reakcije. Ma kakav god da je kad je džabe biće dobar. Samo ti to razbacaj po bašti i izfreziraj ili sl. i bog te veselio.

@ matke

::svaka cast::
Da li ste dodavali u to lišće još nešto ili ste kompostirali samo lišće? Koliko je vremena trebalo da se proces kompostiranja dovede do kraja?

provac
21-02-11, 01:30
небојша то је мешовита шума претежно јасен. топола, храст и остало све по мало.одлично си ме посаветовао само ми реци како се тај басамид користи мислим на пропорције.хвала велико

Matkee
21-02-11, 01:53
Nzm tačno koliko je trajao proces kompostiranja u tim gimnazijskim komposterima, ali msm da je bilo od 6~9 meseci, bilo je tu i trave od košenja, novinskog papira, ostataka ogranske hrane iz internata, buvalno svega što je organsko, prosejavao se i poklanjao...

nebojsa
21-02-11, 10:56
@ provac

Ne znam tačno ali sigurno piše u uputstvu.

dzionik
26-02-11, 12:38
Provac ako već imaš takav prirodni kompost zašto ga trovati raznim gov...., ili ga upotrebi takav kakav jer ti sigurno neće praviti probleme, ili ako već hoćeš da ga sterilišeš stavi ga u crne kese kao što je rekao Nebojša.
Stvar je u tome da kada zatruješ ili sterilišeš kompost nisi samo ubio onih par procenata štetnih gljivica, bakterija i insekata nego i svu silu onih dobrih koje sprečavaju da se štetne uopšte tolliko razmnože da bi napravili neku značajniju štetu. Najbolja prevencija je zdrava zemlja puna života, a ti to imaš.

Matke ::svaka cast::

nebojsa
26-02-11, 16:59
@ dzonik

Pa i ja kontam da u tom kompostu neće biti ničeg što bi gajenim biljkama moglo da šteti ali izbor je samo njegov.
A da je kompost mnogo više od zbira makro i mikro elemenata to je valjda svima jasno.

ivanovic
30-03-11, 01:22
Koristio sam supstrat mesavine glistenjaka,balticki treset,kora od drveta.dali je to dobro za proizvodnju rasada.

Matkee
30-03-11, 01:24
Ako je sve odrađeno kako treba siguram sam ne da je dobro već da je odlično ! :D

ivanovic
30-03-11, 01:30
sutr cu da postavim slike,ja mislim da je dobro.

Matkee
30-03-11, 01:31
A kakav rasad hoćeš da proizvodiš ako nije tajna ?

ivanovic
30-03-11, 01:43
rasad je vec nikao ali neznam dali je dobar.paradajz je star 20 dana a paprika je pocela da nice.sadio sam fantom i uragan i papriku devetku i exstazu

Matkee
30-03-11, 01:51
Mi smo radili test komposta sa pasuljem, od nicanja pasulja je zavisila njegova plodnost, prisustvo štetnih materija itd, probaj i ti ! ::namigivanje::

ivanovic
30-03-11, 02:10
meni je niklo oko80% normalnog rasada ovaj drugi je sitniji i deluje mi slabo. a ukupna klijavos je oko90%

Matkee
30-03-11, 15:20
Pa to je dosta dobar procenat jer ni seme nema klijavost 100 % :D, okači neku sliku da vidimo kako to izgleda.

Matkee
14-06-11, 00:44
Uhvatih vremena da postavim slike mog komposta, do jeseni bi trebao dovoljno da sazre, onda test i deljene rodbini. Lkl{{

http://i56.tinypic.com/14b7via.jpg

http://i53.tinypic.com/a2bq4j.jpg

http://i56.tinypic.com/sc43u0.jpg

hanza
10-08-11, 23:42
Pravljenje komposta pomoću EM1 tehnologije, postižete sledeće: Ubrzan proces, 4-6 nedelja, nema "fizikalisanja", nikakvih kupovnih dodataka, znači nema trošenja novca, nema zalivanja, osim pri slaganju 5 litara po m2.
Ovim metodom dobijate izvanredan kompost kojim postižete izvanredne rezultate.
Upravo sam počeo sa kompostiranjem, i evo nekoliko fotki. http://i55.tinypic.com/2qk8o61.jpghttp://i54.tinypic.com/2cr8zsx.jpghttp://i56.tinypic.com/rwtahu.jpg
Znači imamo svega i svašta a najviše slame i piljevine, lepo složimo u slojevima po 10-15 cm, 1-2cm zemlje, poprskamo EM1 rastvor 5 litara na kvadrat na kraju pokrijemo i čekamo da mikroorganizmi odrade svoje.

hanza
12-08-11, 12:25
Šteta da se ova tema prekinula, a mnogo je korisna.

branko
12-08-11, 12:29
Problem ratara jeste to što obrađuju jako velike površine i tu kompostiranje ne dolazi u obzir, jer nema dovoljno materijala za toliki kompost.

cunami
12-08-11, 23:12
i ja sam s proleca napakovao 3, 4 komposta na kamare idem bas ovih dana da ihi prebacujem pa ce da bude neka slika

siki2
13-08-11, 10:39
Problem ratara jeste to što obrađuju jako velike površine i tu kompostiranje ne dolazi u obzir, jer nema dovoljno materijala za toliki kompost.

Nisu samo površine problem njih ima dosta više nego što se misli piljevina dosta podiže kiselpst zemlje barem koliko ja znam a i drugih problema je na pretek.
Neznam dali smijem napisati da opet nebudem upozoren ali evo pitao sam našeg doktora o pravljenju komposta po tehnologiji EM1 i dobio zanimljiv odgovor pa ako nekom pomaže u proizvodnji nek pročita na poljoprivrednom forumu pod temom krumpir.

hanza
13-08-11, 12:26
Ne mogu naći gde ti je to o EM1 tehnologiji.
Ja imam mnogo toga napisano pod temom korisni mikroorganizmi, ali bih voleo da pročitam šta drugi misle o tome.

cunami
14-08-11, 23:24
ovako je moje bilo u prolece

http://i55.tinypic.com/2llklu1.jpg

cunami
14-08-11, 23:32
sada izgleda ovako i sta sa ovim dalje
http://i51.tinypic.com/nx9oon.jpg

hanza
15-08-11, 00:10
Nisu samo površine problem njih ima dosta više nego što se misli piljevina dosta podiže kiselpst zemlje barem koliko ja znam a i drugih problema je na pretek.
Neznam dali smijem napisati da opet nebudem upozoren ali evo pitao sam našeg doktora o pravljenju komposta po tehnologiji EM1 i dobio zanimljiv odgovor pa ako nekom pomaže u proizvodnji nek pročita na poljoprivrednom forumu pod temom krumpir.
Tačno je da piljevina nije dobra ako je direktno baciš na obradivu površinu, ali zato je tu kompostiranje, sve što je štetno pretvara se u korisno.

hanza
15-08-11, 00:18
Koliko vidim nije baš izgorelo, trebao si još da ga ostaviš da izgoreva. Sada šta je tu je, razbacaj ga na obradivu površinu i na proleće sadi, sej pa ćeš videti razliku.
A ima još jedna stvar to je " Bajkal"

zorancile
15-08-11, 00:35
Da ga ostavi po površini ili da uzore?

branko
15-08-11, 07:11
Nisu samo površine problem njih ima dosta više nego što se misli piljevina dosta podiže kiselpst zemlje barem koliko ja znam a i drugih problema je na pretek.
Neznam dali smijem napisati da opet nebudem upozoren ali evo pitao sam našeg doktora o pravljenju komposta po tehnologiji EM1 i dobio zanimljiv odgovor pa ako nekom pomaže u proizvodnji nek pročita na poljoprivrednom forumu pod temom krumpir.

Slobodno napiši i ovde svoje mišljenje, jer ima članova koji nisu registrovani na Poljoprivresnom forumu.

siki2
15-08-11, 09:09
Slobodno napiši i ovde svoje mišljenje, jer ima članova koji nisu registrovani na Poljoprivresnom forumu.

Mislim da nije potrebno na poljoinfo forumu ima hanza koji dosta toga zna o kompostu a mislim da je dobio još i dodatnih informacija a kompost ionako nije moje područje i nemam namjeru da ga pravim pošto obrađujem takve površine da nemogu napraviti toliko komposta a tu su i nesretni pesticidi koji neidu zajedno sa kompostom. Skraćeno tko hoće radit kompost nek prati hanzu. A za sve koji hoće nešto novo da saznaju ili samo da potvrde ono što znaju evo jednog portala od našeg doktora. (nije šala zaista je doktor doktorirao je na gnojidbi) a ovo je njegov portal.
Ima za svakog po nešto.

http://www.gnojidba.info

@branko svima bi savjetovao da prate nemoraju pisat ali nek prate i druge forume iz razloga što se može dosta toga saznati a bome nešto i naučiti i nešto primjeniti. Ne slažem se sa Kurkelom (kojeg dosta cjenim i mislim da ima znanje) kad kaže da se ovdje nemože ništa naučiti može najviše kako da se ne napravi glupost u proizvodnji koja je svima od životne važnosti.

hanza
15-08-11, 09:47
Da ga ostavi po površini ili da uzore?
Ukoliko ga "zakopa" u zemlju nije ništa uradio, kompost mora ostati na površini jer je tako i u prirodi.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cc/Soil_profile.jpgNa ovoj slici se vidi, na samoj površini se nalazi humus, a procenat humusa u zdravom zemljištu treba da je 30% i više, što na žalost sada teško gde možemo naći.

futurefarming
15-08-11, 19:34
Koliko je meni poznato suština priče nije u tome da li zaoravati kompost ili ne već je problem u samom oranju. Plug prevrtač/okretač toliku štetu čini mikrofauni tla da je to nemerljivo. Idealna kombinacija bi bila rad sa podrivačima i gruberima uz đubrenje kompostom.

Kompostiranje za veće površine je moguće ali je to malo skuplja zanimacija.

branko
15-08-11, 21:46
Nešto sam razmišljao kako bi bilo da odvojim jednu malu parcelu od par ari da tu pokušam napraviti kompost.
Ne znam dali uopšte o tome vredi razmišljati?

Znači, ako se koristi kompost, onda primena herbicida ne dolazi u obzir?

Nešto mi reče član Gariša da se u no-till tehnologiji stajnjak samo razbaca po zemljištu i tako ostaje. Koliko sam shvatio, i ovde važi isti princip?

zorancile
15-08-11, 22:48
Uvek sam slušao priče da sunce ubija mokroorganizme i bakterije. Zato sam i pitao da li treba da se zaore?

futurefarming
16-08-11, 00:06
zorancile, upravo u tome je poenta. Dodatna muka je što veštak, na duge staze, radi isto što i Sunce.

branko, za herbicide nemam pojma a princip je isti kao u no-till s tim što kompost daleko manje gubi ne zaoravanjem od stajnjaka. Kod komposta nije problem količina jer se zapreminski vrlo malo gubi kad kreneš da stajnjak pretvaraš u kompost ali je cela tehnologija radno intenzivna (iliti cimanje je Lkl{{).

dzionik
16-08-11, 07:42
Ove godine sam po prvi put imao viška komposta pa sam na jednom parčetu zemlje bacio sloj od pet cm sitno prosejanog za rasad. Sadio sam neke ostatke luka i to jako kasno tako da nije bio baš nešto ali kad sam ga povadio videla se drastična razlika u teksturi zemlje. Ova moja glina koju ni macolom nemoš razbiti postala zrnasta i sipka, moš je rukom kopati.
Ta priča oko mnogo posla ne pije vodu.... šta inače radite sa tim materijalom travom, granjem, ostacima povrća itd ako nemate životinje?? Što se mene tiče najveći posao je prosejavanje i pakovanje gotovog komposta ali ni to nije bogzna šta ako imaš dobar selektor. Proletos sam izvadio pola kubika za prepodne i ako računaš da je 1000 kinti džak najeftinijeg supstrata, nije to loša dnevnica, sto jevropljana za dan posla. Naravno za veće količine može neka mašinerija da se prilagodi poslu, traktorske vile ili kašika.
Herbicidi ne bi trebali da budu problem ali možda treba voditi neku evidenciju pa napraviti ogled. Osim toga fungicidi i insekticidi sigurno ne prijaju kompostnim organizmima.

siki2
16-08-11, 08:50
Nešto sam razmišljao kako bi bilo da odvojim jednu malu parcelu od par ari da tu pokušam napraviti kompost.
Ne znam dali uopšte o tome vredi razmišljati?

Znači, ako se koristi kompost, onda primena herbicida ne dolazi u obzir?

Nešto mi reče član Gariša da se u no-till tehnologiji stajnjak samo razbaca po zemljištu i tako ostaje. Koliko sam shvatio, i ovde važi isti princip?

"Ako koristiš pesticide i njihovi ostaci dođu u masu za kompostiranje mikrobiološki preparati uglavnom neće proraditi"
To kaže naš doktor.

hanza
16-08-11, 09:49
Bilo kakva hemija škodi mikroorganizmima koji se nalaze u zemlji, herbecidi, pesticidi, mineralna đubriva.
Ako po njivi razbacate stajnjak koji nije "odležao" niste ništa uradili. Stajnjaku je potrebno 3-4 godine da odleži da bi bio od koristi.
Korišćenjem svežeg stajnjaka i zaoravanjem, postižete sledeće: Javlja se truljenje istog, i time se stvara takozvani slobodni azot, i amonijak, a nije potrerbno neko veliko znanje da zaključite kako oni deluju na mikroorganizme u zemlji.
Da bi skratili proces "odležavanja" stajnjaka koristi se preparat, da ne pravim reklamu, koga interesuje neka mi piše na pp.
Tim preparatom i posebnom tehnologijom, koja ne iziskuje niti mnogo rada niti novca, postižete da u roku 6-8nedelja uradite ono što bi morali da čekate 3-4 godine
Korisni mikroorganizmi stvaraju na korenu biljke "kuglice" pomoću kojeg biljka koristi azot iz vazduha.
Biljka uzima iz zemlje 2-6% hrane sve drugo iz vazduha a 70% procenata vazduha je azot.
Korošćenjem takvog komposta postižete da vam biljka bude zdrava i onda nema nikakve poterbe za "lečenjem"
Evo opis šta se dogodilo kod mene:
Posejao sam krajem jula kornišone, kao i sve moje komšije, ja sam nekoliko dana kasnije od svih.
lepo nikli zeleni se samo, jedno jutro samo "izgoreli" kao da ih je neko poli vrelom vodom.
Pošto sam ja posejao kasnije mislio sam da sam to izbegao međutim za par dana i kod mene isti slučaj 50% listova propalao.
Odmah to veče nakupismo nešto komposta pomešasmo ga sa zemljom i posusmo oko krastavaca, zatim zalismo razređenim preparatom, evo danas je treći dan, krastavci počeli da cvetaju.

hanza
16-08-11, 10:13
Evo i sličica:http://i54.tinypic.com/2r2sxao.jpghttp://i53.tinypic.com/153lp49.jpghttp://i51.tinypic.com/141pd7b.jpghttp://i51.tinypic.com/2mn3m0w.jpg

futurefarming
16-08-11, 14:13
Dzi, ja sam se malo našalio oko rada, svi znamo da se zemljostrugari bar toga ne plaše. Kada je reč o nekoj većoj površini, ipak se treba ozbiljnije informisati i opremiti mašinama o čemu smo pisali u ranijim postovima.


hanza, umesto uzastopnih postova koristite opciju -Uredi poruku-.

zorancile
17-08-11, 01:02
Posejao sam krajem jula kornišone, kao i sve moje komšije, ja sam nekoliko dana kasnije od svih.
lepo nikli zeleni se samo, jedno jutro samo "izgoreli" kao da ih je neko poli vrelom vodom.
To je zbog hladnih noći. Oni ne trpe temperature ispod 20 stepeni. Loše su prošli oni koji su na čistini. Sad ponovo raste zeleno lišće i kod mene, a nisam koristio kompost.

hanza
17-08-11, 12:22
Između 10 jula i 1 augusta nije bilo hladnih noći pa komšinici sasvim izgoreli nema ni jednog zelenog lista.

cunami
19-08-11, 10:10
sve grancice iz malinjaka od 0.15 h sam izneo i iseckao pakovao sam red grancica red zelene pokosene trave interesuje me za koliko vremena bi trebao taj kompost da bude spreman da se ponovo vrati u redove bice i slika

hanza
19-08-11, 15:43
sve grancice iz malinjaka od 0.15 h sam izneo i iseckao pakovao sam red grancica red zelene pokosene trave interesuje me za koliko vremena bi trebao taj kompost da bude spreman da se ponovo vrati u redove bice i slika
Da si na svakih 10-15cm poprskao sa ovim preparato što sam i ja garantujem 4-6 nedelja, ovako ne znam nemam iskustva, jedino znam stajnjak 3 godine.
To sam 2 puta probao.

xsale
19-08-11, 17:13
Koliko bi trebalo stajnjaku da sazri sa tim preparatom?

hanza
19-08-11, 19:35
4-6 nedelja ako je potpuno svež ako je već odstojao godinu, dve i manje.

dzionik
20-08-11, 09:24
Cunami zavisi od veličine, kolika je ta tvoja gomila?

cunami
20-08-11, 10:05
gomila je kao seno oko 3 m u precniku visoka 1.70 danas idem pa cu da slikam

dzionik
20-08-11, 11:27
To je solidno, trebalo bi da bude do proleća. Izbuši nekoliko rupa nekom zašiljenom letvom u sredini i nalij vodom ili još bolje čajem od koprive ili razmućenim stajnjakom, 50-100 litara. Povremeno, jednom mesečno izbuši nove rupe, ako nije u hladovini zaseni ga ili pokrij sa sunčane strane ali tako da može kiša da pada na njega. To je otprilike šta možeš da uradiš da proces krene kako treba. Brzina zavisi od toliko puno faktora: da li su grane suve ili zelene (zelene znaju da ostanu netaknute), koliki je sloj trave, koliko je ima u odnosu na granje, veličina granja itd itd. Definitivno nije egzaktna nego iskustvena stvar.
Samo nemoj da si nestrpljiv, ta gomila je dobra i možeš da je zaboraviš do proleća a možda i do sledeće jeseni. Redjaj sledeću i tako dalje dok imaš materijala, jednog dana ćeš se prijatno iznenaditi kad raskopaš i počneš da vadiš mirišljavi kompost. Od takve gomile možeš da očekuješ od pola do jednog kubika komosta.

hanza
20-08-11, 14:01
Evo neki materijali koje sam pokupio u komšiluku i stavljam u kompost.http://i56.tinypic.com/260wh9g.jpghttp://i53.tinypic.com/2q3x1y1.jpg

rekreativac
20-08-11, 23:44
@hanza posto je taj preparat i gde ima da se kupi?

hanza
21-08-11, 12:27
@hanza posto je taj preparat i gde ima da se kupi?
Piši mi na pp pa ću ti odgovoriti, ima ovde neki tipovi što stvaraju negativnu sliku o meni.

branko
21-08-11, 12:45
Gospodine Hanza, ne stvara se negativna slika o vama, ali i sami znate (piše u pravilima foruma, koja se mogu pročitati prilikom pristupanja) da je reklamiranje na forumu zabranjeno.

Inače ste jako mnogo živosti uneli u ovu temu.

siki2
21-08-11, 15:26
Branko ja nikako nemislim da je to reklamiranje nekog proizvoda po meni reklama izgleda posve drugačije a i puno je bolje da čovjek (bilo koji) javno kaže koji preparat koristi nego da svi članovi moraju pisati pp da bi doznali ono isto što bi moglo biti rečeno svima odjednom pogotovo što ti preparata nema više pa da se neki od njih mora reklamom pogurivati.

hanza
21-08-11, 15:37
U tekstu sam izbegavao da napišem ime preparata, a pošto mi je želja da malo unesem svesti u naše proizvođače, moram nekako da objasnim ljudima,
Pa majku mu ne moramo uvek da budemo 100 godina za svetom, sada smo tek 50!!!
Japanci na jednom struku paradajza uberu 300 kg paradajza a Rusi "samo" 60 a Srbi:lol: e oni će da kažu: "ovaj Hanza je budala".
Ali neka nema veze; možda sam malo rano počeo da pišem o ovome? da sam sačekao bar dok mi nije prva "kuča" bila gotova, pa da vam pokažem,možda bi bar neko verovao:lol:?

branko
21-08-11, 16:32
Kako samo uspevate da me pogrešno razumete...
Tema je jako dobra i ja sam lično zainteresovan da se razvija, jer imam sopstvenu baštu u kojoj sejemo povrće i z svoje potrebe i za prodaju, pa me sve u vezi toga interesuje. I primena novih saznanja, i primena nove agrotehnike, i sve...

hanza
21-08-11, 16:37
Kako samo uspevate da me pogrešno razumete...
Tema je jako dobra i ja sam lično zainteresovan da se razvija, jer imam sopstvenu baštu u kojoj sejemo povrće i z svoje potrebe i za prodaju, pa me sve u vezi toga interesuje. I primena novih saznanja, i primena nove agrotehnike, i sve...
Nisam mislio lično na tebe, ima tu neki što mi i na pp pišu da sam budala.
Kada sam pisao o Američkoj nesreći u 1934 godini naveo sam i pisca knjige, Hugh Bennett, to je naučnik koji se bavi ili bavio, ne znam da li je još živ, proučavanjem zemlje, dakle nisam ništa izmislio.

Kao što sam već pisao iznosim sve što sam pročitao u Ruskoj literaturi, uglavnom su to knjige, knjižice ljudi koji su koristili preparat i opisuju kako su ga koristilu, šta su od toga imali.
Svi koji su preparat koristili PRAVILNO imali su i uspeh.
Za pravilno korišćenje mora se pročitati, knjižica, na čijem prevodu, upravo radim i bit će gotova do kraja meseca, i moraš imati svojeg "guruja" čoveka koji će da te vodi, sa kojim ćeš da se posavetuješ ako nešto zaškripi.
Zbog toga se i ne prodaje po dućanima, sajmovima, vašarima, jer ne treba bacati novac uludo.
Ovim se štedi novac, popravlja kvalitet zemlje, hrane, života a može i da se zaradi.

cunami
21-08-11, 18:51
a evo i moje kamare materijala
http://i53.tinypic.com/359cx8m.jpg

siki2
21-08-11, 19:14
]Kako samo uspevate da me pogrešno razumete...[/COLOR]
Tema je jako dobra i ja sam lično zainteresovan da se razvija, jer imam sopstvenu baštu u kojoj sejemo povrće i z svoje potrebe i za prodaju, pa me sve u vezi toga interesuje. I primena novih saznanja, i primena nove agrotehnike, i sve...

Poštovani branko ako te pogrešno razumemo onda neka hanza fino napiše koji preparat se koristi za kompostiranje isto kao i što svi drugi pišu koji preparat se koristi za recimo plamenjaču ili neku drugu bolest a toga na forumu ima koliko hoćeš. Ja lično ću da probam kompostiranje a vjeruj namam namjeru svako malo pitat na pp šta sad kako dalje sa čim špricat kad to sve ja a i svi drugi mogu ovdje lepo da pročitaju bez puno komplikacija ili treba zabraniti uopće spominjanje preparata i spominjati samo aktivnu tvar kao što rade pametnjakovići na nekom drugom forumu kao da smo svi završili fakultete pa trebamo sve znati. Zato neka Hanza fino napiše i opiše sve od košnje trave pa do prosijavanja komposta i svi zadovoljni a gdje su ovce posle ćemo da tražimo.
Pozdrav.

Dragan18
21-08-11, 20:00
Gospodine Hanza, ne mozete Vi da idete iz teme u temu i da prosipate ljudima pricu kako ce sa kompostom da naprave ne znam kakva cuda. Odete u temu Stajnjak tamo pricate o necemu sto ne moze da zazivi u praksi, odete u temu Vestacka djubriva tamo pricate kako ne treba djubriti sa tim djubrivima i pozivate se na amerikance. Nemate temeljnu pricu nego pricate z brda z dola. Pitam ja Vas sta je Vasa struka?

topalovic
21-08-11, 21:24
Uh uh dva dana me nema a ovde se kuva kuva,hanza ja kao urednik dela o povrtarstvu veoma dobro poznajem materiju stajskog djubriva.Znaci nezamislivljo je uzgajati povrce intezivno bez stajskog djubriva.Ja pregoreli stajnjak pravim svake godine u dovoljnim kolicinama za 1.50ha povrtnjaka ili baste u to mi pomazu dvadesetak rasnih ovaca.A djubrivo radim ovako svakih 2-3 meseca cistim ovcarnik i izbacujem djubrivo na gromilu,onda polivam vodom i freziram traktorskom frezom par puta.Naredne godine taj stanjak izvlacim i djubrim bastu.A on sasvim dovoljno pregori i izgleda ko pesak sitan.Neupotrebavam nikakvu hemiju ili nesto organskog porekla da bih ubrzao proces.Sto se tice reklamiranja iznesi ovde u temi sta koristis kao koristis i koliko koristis tog preparata a ako administratori misle da je reklama uklonicemo post.

Dragan18
21-08-11, 21:38
Reklama je ici iz teme u temu i pricati o EM1 preparatu kako cuda cini, misleci da su ovde ljudi glupi i neuki . Gospodin Hanza nije uopste rekao sta sadrzi taj preparat sto on forsira koje sojeve zivih bakterija ili sta vec... Koje kolicine preparata su potrebne za kakav rezultat .. mislim da je smesno uopste o tome pricati bez ovih podataka....stoga molim Gospodina Hanzu ako vec zeli da prenese svoje neko iskustvo, to ne radi povrsno nego malo detaljnije. Gospodine Hanzo samo vas molim da vise ne pricate o hemiji uopste , posto je izgleda bas nesto i ne kapirate (sve na osnovu Vasih postova) .... u temi stajnjak ste dobili par pitanja niste odgovorili....

hanza
21-08-11, 21:42
Pa ljudi moji, znate li vi šta hoćete, te daj te nemoj:lol:?
Čitate li vi u opšte (detaljno) to što pišem:lol:?
Imao sam i sliku preparata u avataru pa mi pretite nekakvim kartonima!!!!!:lol:?
Ne prodajem jaja za bubrege, pišem gde hoću, a kome smeta ne mora da čita.
A dosta toga imam i na temi korisni mikroorganizmi.

siki2
21-08-11, 22:08
Pa ljudi moji, znate li vi šta hoćete, te daj te nemoj:lol:?
Čitate li vi u opšte (detaljno) to što pišem:lol:?
Imao sam i sliku preparata u avataru pa mi pretite nekakvim kartonima!!!!!:lol:?
Ne prodajem jaja za bubrege, pišem gde hoću, a kome smeta ne mora da čita.
A dosta toga imam i na temi korisni mikroorganizmi.


Hanza ovde bi se sa Draganom složio i kao što sam već napisao daj počni od početka bez obzira šta je već napisano. Od početka slaganja kamare do špricanja sa tim preparatom kad u kojoj količini dali smije da se stavlja ostaci od paprike koji su tretirani fungicidima i sve ostalo da se ne skače malo vamo malo tamo a vjeruj nemam a vjerovatno ni drugi nemaju vremena tražiti šta si napisao u temi o korisnim mikroorganizmima.
Zato te molim od početka pa koliko bude dugačko.
Pozdrav.

Dragan18
21-08-11, 22:46
Gospodine Hanza , pisite vi gde zelite nije problem ali da to bude u okviru teme, nemojte da forsirate nesto bez dobre podloge. Ispali ste neozbiljni u temama stajnjak i vestacko djubrivo, ako zelite da vas smatramo kompetentnim za razgovor pokazite to inace mozete pisati do sutra niko Vas nece ni procitati. Nemojte misliti da ovde nema ljudi iz struke a bogami i iz prakse.

hanza
21-08-11, 23:47
Hanza ovde bi se sa Draganom složio i kao što sam već napisao daj počni od početka bez obzira šta je već napisano. Od početka slaganja kamare do špricanja sa tim preparatom kad u kojoj količini dali smije da se stavlja ostaci od paprike koji su tretirani fungicidima i sve ostalo da se ne skače malo vamo malo tamo a vjeruj nemam a vjerovatno ni drugi nemaju vremena tražiti šta si napisao u temi o korisnim mikroorganizmima.
Zato te molim od početka pa koliko bude dugačko.
Pozdrav.
Evo od početka: prvo je treba iz koncetrata koji se zove Bajkal EM1, napraviti preparat, iz 40ml. koncetrata 86 vrsti, uspavanih mikroorganizama, koji se uzimaju iz istoimenoga jezera, dobije se 4 litre preparata.Preparat mora da odstoji 5-7 dana da bi se mikroorganizmi razmnožili, doda im se i hrana, uglavnom voćni sirup bez konzervansa i bez tvrdih promesi.
Kod nas nema da se kupi, jer se ne prodaje po radnjama već posebno obučeni dileri to rade.
Iz te 4 litre preparata razmnožite ih u 400 ili 4000 litara u zavisnosti zašto ga koristite, jer se koristi i za kompostiranje i za zalivanje i za prskanje voća i povrća, a daje se i životinjama.
Mikroorganizmi ni u kom slučaju nisu štetni, ali se ipak moraju pravilno upotrebljavati, jer možete imati štetu da ste ih kupili, radili a ništa niste postigli.
Zato morate imati "guruja" da vam pomaže i u savetima i u radu.
BEZ STRUČNOG RADA NEMA NI USPEHA:
Evo kako sam uradio svoje prve gomile:
kočićima obeležio koliku kvadraturu sam hteo kod mene je 4x1.5=6m2 za to vam je potrbno 30 litara rastvora po sloju.
Slojevi se prave u debljini 10-15cm.
Možete koliko hoćete slojeva da stavite, ja sam ih recimo 10x10 znači za tu gomilu sam potrošio 300 litara rastvora, i dostigao visinu cca 1m.
Onda gomilu zavijete, može crna folija, ja sam u plavu ponjavu, to sam našao ovde kod nas.
Eto za 4-6 nedelja dobijate prvoklasni kompost, a ako ubacite i koji kilogram glista onda je kompost extra klase.
Sada je nedelja dana, od kako sam završio prvu gomilu, znači polovinom septembra će biti prvi rezultati.
Ima tu još mnogo da se kaže i piše, zato sada radim na prevodu, knjižice pa ću da je iskopiram, pa ko hoće može da je kupi (moram da pokrijem troškove prevođenja i fotokopiranja)
Ova stvar nije samo za određenu temu ( kompostiranje) nego treba podučiti ljude o pravilnom korišćenju stajnjaka o štetnosti hemije i dubokog oranja.
Još se ne slažu svi naučnici oko tih stvari ali ima logike, ako znamo da u zemlji i na zemlji žive mikroorganizmi kojima je potreban vazduh i oni kojima nije, onda je logično da kada vršimo duboko oranje te mikroorganizme izokrenemo i time ih ubijemo pre nego što su izvršili svoju funkciju i sami uginuli, a zemlji stvorili humus.
Isto tako i ako bacamo svež ( sveže je sve manje od 3 godine) stajnjak i zaoravamo ga, truljenjem u zemlji on ispušta amonijak i opet po mikroorganizmima.
E onda biljke obolevaju pa ih špricamo raznim špecijama koje mi posle jedemo i dobijamo sve moguće i nemoguće rakove i bog te pita šta još.
Eto toliko za danas, moraću opet i o Americi a i o Barandi gde se desilo nešto slično samo u manjem obimu, a moram i da saznam koje je to godine bilo.
Pozdrav svima, i onima koji o meni misle dobro i onima koji o meni misle loše.

topalovic
21-08-11, 23:54
E ovo lici na nesto, jos da sve dokumentujes fotografijama bilo bi sve ok.

hanza
22-08-11, 00:39
Eto ih gore.

hanza
22-08-11, 00:40
E ovo lici na nesto, jos da sve dokumentujes fotografijama bilo bi sve ok.
Eto ih gore nekoliko.

hanza
22-08-11, 00:54
http://i56.tinypic.com/mj8h95.jpghttp://i55.tinypic.com/kw8sh.jpghttp://i52.tinypic.com/2mie8j.jpghttp://i51.tinypic.com/1xza68.jpghttp://i51.tinypic.com/206y89u.jpghttp://i52.tinypic.com/2wq7s68.jpghttp://i51.tinypic.com/1zo9b3k.jpghttp://i53.tinypic.com/1127ms2.jpghttp://i53.tinypic.com/2elgx9s.jpg

Dragan18
22-08-11, 01:02
Gospodine Hanza niste mi odgovorili koja je vasa struka? Da li bi mogli da odgovorite?

hanza
22-08-11, 02:02
ПРЕПАРАТ «БАЙКАЛ ЭМ-1»

В течение 10 лет никому в мире не удавалось повторить достижение японца Теруо Хига, и только в 1998 г. это сумел сделать российский ученый Петр Аюшеевич Шаблин. Причем к полученному результату Шаблин шел своим собственным, оригинальным путем. Созданный им препарат «Байкал ЭМ-1» по многим направлениям оказался не менее эффективным, чем японский, а в некоторых и превзошел своего предшественника. К тому же, цена на российский ЭМ-препарат в несколько раз ниже. Препарат прошел обязательную государственную регистрацию и получил гигиенический сертификат. Доказательством достоинств российского препарата является и факт намерений создания совместных предприятий по его производству в Китае, Индии, Испании, Колумбии, ряде других стран. В настоящее время на Российском рынке появилось огромное количество препаратов под маркой ЭМ. Поэтому необходимо четко осознавать, что все эти препараты, или не прошли государственную регистрацию, или являются откровенными подделками препарата «Байкал ЭМ-1».
http://argo.geval.ru/images/stories/prod/baykal.jpg

Между российским и японским препаратами много общего. Главное - они состоят из одних и тех же штаммов полезных микроорганизмов, хотя их процентное соотношение имеет отличия. Если в препарате Теруо Хига основную роль играют фотосинтезирующие штаммы, то в препарате «Байкал ЭМ-1» — молочнокислые. Отсюда и некоторые отличия в результатах применения. Японский препарат несколько лучше влияет на непосредственный рост растений, российский же, как и было задумано автором, способствует более быстрой очистке почв от вредных веществ и патогенных микроорганизмов. Хотя, даже по вышеперечисленным критериям проводить жесткое разграничение между российским и японским препаратами было бы некорректно, ведь то, какая именно группа штаммов: молочнокислые, фотосинтезирующие, азотфиксируюшие или любые другие, присутствующие в симбиозе, станут лидирующими, во многом зависит от конкретных условий, в которых происходит приготовление ЭМ-препарата из ЭМ-концентрата. (http://argo.geval.ru/bajkal-em-1-299.html)
В принципе ЭМ-препараты очень схожи, удовлетворяют единым, родившимся вместе с ЭМ-технологией, мировым стандартам. Абсолютно идентичны методология и дозировка их применения.
По своей биологической сути «Байкал ЭМ-1» оказался именно тем, что в народном эпосе называется «живой водой». На любую живую среду, куда бы он не вносился (почва, поверхность растений, естественные биологические отходы и т. д.) препарат оказывает, безусловно, животворное воздействие, способствуя более продуктивному развитию среды, очищая ее от патогенной микрофлоры и вредных химических соединений.
В течение 4 лет были проведены многочисленные экспериментальные и промышленные испытания во многих российских регионах и странах СНГ, проведен целый ряд фундаментальных научных исследований. Важные исследования препарата были проведены во многих крупнейших российских научных учреждениях, например в Государственной сельскохозяйственной академии им. К.А. Тимирязева (Москва) и в Государственном аграрном университете им. Н.И. Вавилова (Саратов), во Всероссийском институте сельскохозяйственной микробиологии (С.-Петербург) и т. д.
В плане оживления почвы и роста урожая эффективность «Байкал ЭМ-1» уже не подлежит какому-либо сомнению. В любых вариантах применения препарат дает неизменно положительный результат. Тем не менее, определенные цифровые обещания в росте урожайности дать невозможно, так как слишком много факторов влияет на этот рост. Тем более, что результаты очень сильно зависят как от интенсивности применения препарата, правильности соблюдения технологии, так и от характера и степени зараженности почв. Поэтому можно оценить лишь основные цифровые тенденции применения новой технологии. Так, только обычное предпосадочное замачивание овощных семян при последующем выращивании культур стандартным агрохимическим способом дает рост урожая на 10-60 %. Однократное опрыскивание всходов ЭМ-препаратом в концентрации 1:1000 дает прибавку на 10-30 %. Еженедельное опрыскивание растений тем же раствором при условии соблюдения основных правил ЭМ-технологии дает для разных культур прибавку на 50-150 %. При закладке ЭМ-компоста, в зависимости от его количества и состава, урожай может возрасти в 2—6 раз. (http://argo.geval.ru/bajkal-em-1-299.html)
В большинстве отчетов отмечается резкое улучшение качества урожая большинства культур, повышение его хранимости и зимней лежкости. Практически для всех культур отмечается значительное улучшение вкуса и увеличение количества собранных плодов. Например, у томатов оно увеличивается в среднем в 2, а у огурцов в 3 раза. Многих приятно удивляет, что огурцы начинают завязываться пучками по 3-5 штук. Значительно увеличиваются и размеры многих плодов. Причем это увеличение связано не с тем, что в растениях происходят какие-то мутационные изменения, а с тем, что в благоприятных условиях растения в состоянии в полной мере реализовать все генетически заложенные в них возможности. Все без исключения опыты показываают и явный экономический эффект применения «Байкал ЭМ-1». Затраты на дополнительный килограмм полученной с его помощью продукции составляют единицы копеек.
ЭМ-технология значительно повышает устойчивость растений к болезням, вредителям, неблагоприятным погодным факторам, в частности, к засухам и заморозкам. Многим из огородников уже в первый год ее активного применения удалось полностью избавиться от фитофтороза и других коварных заболеваний. Отмечается безусловное уменьшение или полное исчезновение многих из опасных вредителей.
Не подлежит какому-либо сомнению, что из созданных на сегодняшний день в мире биологических препаратов наиболее эффективным и универсальным является именно ЭМ-препарат. Все остальные содержат один или, в лучшем случае, несколько не составляющих питательный симбиоз штаммов полезных микроорганизмов. Подобные препараты выполняют в основном защитные или антибиотические функции и по причине отсутствия поддерживающего «рабочие» микроорганизмы симбиоза имеют слабый и короткий эффект. Основная же группа модных ныне биопрепаратов, например, Эпин или Идеал, содержат не отдельные живые микроорганизмы, а лишь ферменты, способствующие повышению их жизнедеятельности. Понятно, что о создании с их помощью какого-либо длительного живого симбиоза не может быть и речи, а потому эффективность их также кратковременна. Вместе с тем, как показала практика, ряд таких препаратов весьма продуктивно работает вместе с ЭМ, активизируя, в частности, их действие. (http://argo.geval.ru/bajkal-em-1-299.html)
Изготовленные с помощью препарата «Байкал ЭМ-1» биоудобрения являются более ценными и эффективными, чем даже навоз, испокон века считавшийся лучшим биологическим удобрением. Причины простые. Привычный навоз является не чем иным, как частично сферментированной в желудках животных травой. По естественным причинам (болезни животных, смешивание с мочой и т.д.) содержит он и изрядное количество всевозможных патогенов, которые впоследствии развиваются в почве наряду с регенеративной средой. Вместе с тем все полезные микроорганизмы, имеющиеся в желудке животного, есть и в ЭМ, где, кроме них, содержится множество других полезных микроорганизмов, которые также участвуют в процессе ферментации компоста. А потому ЭМ-компост значительно функциональнее и - в отличие от навоза - способствует не только росту, но и плодоношению и защите от болезней и не содержит патогенных составляющих.
Вместе с тем навоз являет собой исключительную питательную среду для размножения ЭМ. Важно, что при обработке ЭМ уничтожаются и все содержащиеся в навозе патогенные микроорганизмы. Добавление навоза в состав ЭМ-компоста даже в небольших количествах, например, 10 % от общей массы, приблизительно вдвое повышает все без исключения полезные свойства удобрения. ЭМ-компост же, изготовленный из чистого навоза, являет собой исключительно концентрированную массу, содержащую огромное количество как гумуса, так и ЭМ. Нормы внесения такого компоста в 10 раз ниже, чем чистого навоза, эффект же - значительно сильнее.

xsale
22-08-11, 11:28
Jel moze neko da mi pomogne,imam 2 laguma osoke od svinja.Da li moze unutra da se doda jos kojekakvog biljnog otpada,slame trave itd. i uz dodatak ove "hemije" tj MO da se napravi kompost.Svinjac necu koristiti do kraja marta tako da sve to moze da miruje 6 meseci,i da li se to posle moze koristiti u vocnjaku,posto sveza osoka ne moze.

Maximus Ruralis
22-08-11, 13:32
Primetio sam,ali ne znam da li sam u pravu,da se lisce u sljiviku brze razgradi nego ono u sumi.Takodje na mestima gde je bacana dzibra,biljni ostaci su se kompostirali.Rekao bih da secer znatno ubrzava proces razgradnje.Da li sam u pravu...?

hanza
22-08-11, 14:45
Primetio sam,ali ne znam da li sam u pravu,da se lisce u sljiviku brze razgradi nego ono u sumi.Takodje na mestima gde je bacana dzibra,biljni ostaci su se kompostirali.Rekao bih da secer znatno ubrzava proces razgradnje.Da li sam u pravu...?
Mikroorganizmi vole slatko.

futurefarming
22-08-11, 14:54
Za kvalitetan kompost mora malo više da se radi i čeka a preparati na bazi efektivnih mikroorganizama su porez za nestrpljive. Bajkal u Rusiji košta oko 9 evra za 40ml pa računajte.

Maximus, dodaš melasu i nema da brineš. Lkl{{

xsale, teško da bi osoka mogla da se konvertuje jer je kompost suva materija pa bi morao dodati mnogo materijala. Ali nije nemoguće, neki zalivaju kompost osokom umesto rastvorenog stajnjaka. U biodinamičkoj poljoprivredi osoka se, kao i kompost i stajnjak, tretira preparatima od lekovitog bilja itd.

siki2
22-08-11, 15:37
Hanza ovako će sve da dođe na svoje samo brate zašto si ono napisao na kojem ono jeziku Ruskom ja a i većina neznamo ništa o ruskom. Sad jedno pitanjce tamo si rekao da se može sa tim i zalivat dali može recimo nekako da zalijem papriku kroz sistem kpk i šta bi dobio sa time.

xsale
22-08-11, 15:54
Ovo je prevod sa ruskog uz pomoc gugl translatora

[QUOTE]
Za 10 godina, niko u svetu nije mogla da ponovi uspeh od japanske Teruo Higa, a samo u 1998 da je u stanju da ruski naučnik Piter Aiusheevich Shablin. A da bi rezultat bio Shablin svoj, originalan način. On je stvorio lek "Baikal EM-1" u mnogim oblastima bio je ni manje ni više delotvoran od Japanaca, a u nekim, i nadmašio svog prethodnika. Pored toga, cena rusko-EM lek nekoliko puta niža. Lek je prošao obavezne države registracije i dobio lekarsko uverenje. Dokaz o osnovanosti Rusije i činjenice da lek nameru o osnivanju zajedničkih preduzeća za proizvodnju u Kini, Indiji, Kolumbiji i nekoliko drugih zemalja. Trenutno, rusko tržište veliki broj proizvoda pod brendom ime EM. Dakle, morate jasno da svi ovi lekovi, ili nemaju položen državni registraciju, ili se otvoreno falsifikata leka ", Bajkalsko EM-1".


Između ruskih i japanskih agenata imaju mnogo toga zajedničkog. Glavna stvar - oni se sastoje od istog soja korisnih mikroorganizama, iako procenat je drugačija. Ako lek Teruo Higa dominira fotosintetske sojeva, priprema "Baikal EM-1" - mlečne kiseline. Otuda neke razlike u rezultatima primene. Japanski droge je nešto bolja efekat na direktne rast biljaka, ruski, kao što je i bila namera autora, doprinosi bržem čišćenje zemljišta od štetnih materija i patogena. Iako je, čak i na gore navedene kriterijume za sprovođenje rigidne razlika između Rusije i Japana agenti će biti nepravilno, na kraju krajeva, upravo ono što grupa sojeva: Lactobacillus, fotosintetički, azotfiksiruiushie ili bilo koji drugi prisutni u simbiozi da postane vodeći, uglavnom zavisi od konkretnih uslova u koji je priprema lek iz EM-EM-koncentrat.
U principu, EM-proizvodi su veoma slični, ispuniti jednog, rođeni sa EM-tehnologija, svetskim standardima. Da li su potpuno iste metodologije i doziranje njihove primene.
U svojoj biološka suština "Baikal EM-1" je upravo činjenica da je nacionalni ep se zove "žive vode". Na bilo koju životnu sredinu, gde god je bio predstavljen (zemljište, površinske biljke, prirodne biološki otpad, itd), lek je, naravno, daje život uticaj da promovišu produktivnije okruženje razvoja, kliring je patogenih mikroorganizama i štetnih hemikalija.
Tokom 4 godine sproveo brojne eksperimentalne i industrijskih ispitivanja u mnogim ruskim regionima i zemljama ZND, koji je održan niz fundamentalnih naučnih istraživanja. Značajnih studija leka su sprovedena u mnogim velikim ruskom naučnim institucijama, kao što je Državna Poljoprivredna akademije. KA Timiriazev (Moskva) i državni poljoprivredni univerzitet. NI Vavilov (Saratov), Sve-ruskog Instituta za poljoprivrednu mikrobiologiju (Sankt Peterburg), itd
U pogledu oporavka zemljišta i useva rast efikasnosti "Baikal EM-1" nije predmet nikakve sumnje. U svim verzijama droge daje uvek pozitivan rezultat. Međutim, određeni digitalni obećava da će povećati prinose useva ne može se dati, jer previše faktora utiče na taj rast. Posebno, rezultati u velikoj meri zavise od intenziteta leka, ispravan poštovanje tehnologije i prirode i obima kontaminacije zemljišta. Prema tome, možemo samo da proceni glavne trendove digitalne korišćenje nove tehnologije. Tako, samo normalna preplant upije seme povrća u narednim gajenja useva način agrohemijskih standarda dovodi do useva od 10-60%. Jedan prskanje sadnica EM agent koncentracija 1:1000 daje povećanje od 10-30%. Nedeljni prskanje biljaka sa istim rešenjem, u skladu sa osnovnim pravilima EM tehnologija omogućava različite kulture da se poveća 50-150%. Kada polaganja EM komposta, u zavisnosti od količine i sastav, prinos može povećati za 2-6 puta.
U većini izveštaja je dramatično poboljšanje u kvalitetu žetve većine useva, poveća čuvanje kvaliteta zime i čuvaju. Skoro sve kulture pokazuju značajan napredak u ukusu i povećanje broja prikupljenih plodova. Na primer, paradajz, on raste u proseku od 2, i krastavac u 3 puta. Mnogi prijatnih iznenađenja koje počinju da vezuju snopove krastavaca za 3-5 komada. Značajno povećala i veličine mnogih voća. Štaviše, ovo povećanje ne zbog činjenice da u biljke postoje mutacioni izmeni, i to pod povoljnim uslovima, biljke su u stanju da u potpunosti realizuje sve genetski sadržana u svoje sposobnosti. Bez izuzetka, sve eksperimente pokazivaaiut i očigledno ekonomski efekat "Baikal EM-1". Troškovi dodatnih kilograma dobijenih uz pomoć proizvodnih jedinica su centi.
EM tehnologija značajno povećava biljnih otpornost na bolesti, štetočine, nepovoljnih vremenskih faktora, posebno, suša i mraz. Mnogi od ogorodnikov u prvoj godini svog ekstenzivnoj upotrebi uspeli da se oslobode javlja agencija Rojters i drugih podmuklih bolesti. Postoji apsolutno smanjenje ili nestanak mnogih od najopasnijih štetočina.
Ne podleže bilo sumnje da od kreiranih do sada u svetu bioloških proizvoda najefikasnije i univerzalna je upravo EM pripreme. Svi ostali imaju jedan ili, u najboljem slučaju, nekoliko ne-hranljive simbiotički sojeva korisnih mikroorganizama. Sličnih proizvoda, uglavnom služi za zaštitu ili antibiotik funkcije, a zbog neodržavanja "radnici" simbiozi mikroorganizama imaju slab i kratak efekat. Ali, glavna grupa mode sada biološke, na primer, Appin, ili idealno, ne sadrže posebne živih organizama, ali samo enzime koji poboljšaju svoje živote. Jasno je da osnivanje sa njima više nije bilo žive simbioza može biti nikakve sumnje, već zbog toga što njihova efikasnost je i kratak. Međutim, iskustvo pokazuje da su neke od tih lekova je veoma produktivan rad sa EM, aktiviranje, naročito, njihove akcije.
Proizvodi lek "Baikal EM-1" đubriva su vredniji i efikasniji od čak izmeta, od pamtiveka smatra najboljim biološkog đubriva. Razlozi su jednostavni. Uobičajeno se stajsko đubrivo ne više od učešća u želudaca od životinja sfermentirovannoi trave. Prirodnom smrću (bolesti životinja, pomešan sa urin, itd) sadrži tačan iznos za njega i sve vrste patogena koji kasnije razvija u zemljištu, zajedno sa regenerativnim životne sredine. Međutim, svi korisnih bakterija prisutna u želucu životinja u EM, gde je, pored njih, sadrže mnoge druge korisne mikroorganizme, koji su takođe uključeni u proces fermentacije komposta. Dakle, EM-kompost i još mnogo toga funkcionalna - za razliku od stajskog đubriva - ne samo podstiče rast već i plod koji nose i zaštitu od bolesti i ne sadrži komponente patogenih.
Međutim, stajnjak je izuzetno plodno tlo za širenje EM. Važno je da tretman EM i uništili sve vreme u stajnjaka patogena. Dodavanje đubriva u EM-komposta čak iu malim količinama, na primer, 10% od ukupne težine, približno udvostručava svaki koristan svojstva đubriva. EM-kompost je napravljen od čistog stajnjaka, jeste izuzetno koncentrisana masa koja sadrži velike količine humusa, kao i EM. Primena stope kompost je 10 puta manji nego čista stajsko đubrivo, isti efekat - mnogo jači.[QUOTE]

hanza
22-08-11, 21:27
Hanza ovako će sve da dođe na svoje samo brate zašto si ono napisao na kojem ono jeziku Ruskom ja a i većina neznamo ništa o ruskom. Sad jedno pitanjce tamo si rekao da se može sa tim i zalivat dali može recimo nekako da zalijem papriku kroz sistem kpk i šta bi dobio sa time.
Ovo što znam ću ti reći, kad pospeš kompost, možeš zalivati rastvorom 1:2000, i u kpk, postižeš pun efekat, znači zadržava se vlaga,količina vode se smannjuje, smanjuje se mogućnost obolenja, odnosno neće oboleti, povećava se prinos, paprika će mirisati na papriku, neće biti krivih, paprika će biti mesnatija i t.d.
Nisam hteo da prevodim sa googlom jer može da dođe do zabune, zbog pogrešnog prevoda pojedinih reči.
Ko želi da pročita pravilno preveden tekst, oko 25 stranica,neka se javi iskopiratću i poslati pouzećem.

JuRa
22-08-11, 21:43
Nisam bas najpazljivije citao sve ove postove ali sam otprilike shvatio poentu.E sad moje razmisljanje i dali bi ovo valjalo na sledeci nacin
Rasturi se kompost u plasteniku na redove gde ce se obaviti sadnja i zafrizira se.Posadi se recimo paradajz i stavi se crna malc folija.Preko toga se verovatno moze koristiti hemija bez efekta na te mikroorganizme.Efekat bi trebalo po Vama da bude vauu.
Ili ja mozda gresim?

hanza
22-08-11, 21:58
Nisam bas najpazljivije citao sve ove postove ali sam otprilike shvatio poentu.E sad moje razmisljanje i dali bi ovo valjalo na sledeci nacin
Rasturi se kompost u plasteniku na redove gde ce se obaviti sadnja i zafrizira se.Posadi se recimo paradajz i stavi se crna malc folija.Preko toga se verovatno moze koristiti hemija bez efekta na te mikroorganizme.Efekat bi trebalo po Vama da bude vauu.
Ili ja mozda gresim?
U pravu si što se pitaš da GREŠIŠ, šta će ti tu hemija i malč folija ne bacaj novac, biljke ne obolevaju, efekat je VAUUUUUU!!!
60kg paradajza po struku što je mnogo mnogo manje nego što ga proizvode japanci, ali je zato mnogo zdraviji, duže može da stoji a da se ne pokvari, ima miris po paradajzu, krupniji, crveniji.
paradajz i drugo povrće, sadiš u takozvanim uzanim lejama 45cm širine i 1metar razmaka između njih, ne boj se efekat je stvarno vauuu.
http://argovita.ru/blog/wp-content/uploads/0a3c53902137_C720/main1_thumb.jpg



Байкал ЭМ-1:
история создания и перспективы применения


Л. Г. Креккер, к. б. н.,
исполнительный директор АРГО М-1
http://www.argo-land.com/img/catalog/em/max/2001.gifИстория создания продукта «Байкал ЭМ-1» довольно живописна и свидетельствует, прежде всего, о безграничных возможностях человека, который верит в успех своего дела и идет к намеченной цели, несмотря на непреодолимые преграды. Когда-то один человек услышал о «чудо-препарате», благодаря которому японцам удалось научиться наращивать почвенный слой Земли, а для них, как вы понимаете, это важнее, чем для жителей других участков суши...
Этот человек, не считаясь с затратами и бюрократическими препонами, приехал в Японию и добился встречи с создателем препарата. После того, как Шаблин попросил продать секрет его создания, услышал отказ и увидел снисходительную улыбку Терио Хиго - создателя препарата, он понял, что помочь ему в этом может только чудо.
Многие приезжали к мудрому японцу и до, и после Шаблина, но никому не удалось в течение нескольких лет повторить что-либо подобное тому, что создал П. А. Шаблин.
Каким образом Шаблину открылась тайна коллективного поведения микроорганизмов в естественных сообществах, до сих пор не знает никто.
При создании препарата «Байкал ЭМ-1» П. А. Шаблин открыл новую, до нынешних пор неизведанную страницу микробиологии - «этологию бактерий» (формирующееся учение о поведенческих реакциях прокариот на клеточном и популяци-онном уровнях). В рамках этологического аспекта особый интерес представляют данные о координированном в масштабе колонии поведении клеток, включающем коллективную агрессию, изоляцию популяций друг от друга, афилиацию, которая проявляется во взаимном притяжении особей одного вида, группы, семьи друг к другу и в стремлении бактерий находиться вместе.
В основе изучения этого явления, на мой взгляд, лежит некая «аколлективная» ментальность П. А. Шаблина и неумение порой найти нужные слова, чтобы нравиться всем...
В 1999 г. никому не известный ученый из Улан-Удэ приехал в Москву и вышел из поезда с тележкой, в которой он вез 100 пробных пузырьков «Байкала ЭМ-1». Хорошо еще, что в милицию не попал. Ученый временно поселился у знакомых, которые вызвались ему помочь и раздали флакончики друзьям-садоводам, а также в различные институты Москвы.
Удобрение на тот момент не имело никаких документов.
Тем временем Петр Шаблин поведывал нереальные рассказы о своем «чудо-препарате». Конечно, ему мало кто верил, но некоторые поверили и пошли за ним, так как в конце 80-х годов в России уже стали говорить о нитратах, о том, что выращенная на минеральных удобрениях продукция может принести вред. Европа и Япония первыми одумались - и процесс отказа от минеральных удобрений шел там более прогрессивно по сравнению с Россией. Сейчас доля микробиологических удобрений в Европе составляет около 10-15 %, а в Японии - 40 %.
Микробиологические удобрения отличаются тем, что содержат не сами химические элементы, а микроорганизмы, которые, грубо говоря, «вырабатывают» их в безопасной органической форме. Находясь в бутылке, бактерии пребывают в анабиозе, иными словами — спят. Когда дачники поливают микробиологическим удобрением свой огород, бактерии просыпаются, начинают в почве размножаться и выделять необходимые растениям вещества, синтезируя их из почвы и очищая ее от токсичной «химии».
Идея П. А. Шаблина заключалась в том, чтобы заселить в один флакон несколько десятков различных видов бактерий. В сельскохозяйственных институтах, куда он приносил свое удобрение на регистрацию, ему говорили, что если поселить в одну бутылку разные виды бактерий, то они друг друга «съедят». Однако исследования показали, что правильно подобранные микроорганизмы не только не поедают друг друга, но даже, напротив, создают симбиоз: помогают друг другу выжить, выделяя полезные вещества.
В 2000 г. препарат прошел государственную регистрацию, и его разрешено было продавать. К тому моменту слава о «чудо-продукте» разлетелась по всей территории СНГ.
Благодаря появлению «Байкала ЭМ-1» в 2001 г. в Компании АРГО объемы его продаж выросли в десятки раз, и «чудо-препарат» стал доступен каждому, кому хотелось получить «супер-урожай» и надоело травить себя и своих близких «химией», применяемой на огородном участке.
Однажды в Подмосковье собрались закрыть одну из птицефабрик: там в течение нескольких десятков лет сливали птичий помет в ямы. Теперь этот помет надо было как-то вывозить. Шаблин приехал туда зимой и в качестве эксперимента вылил в одну из ям «Байкал ЭМ-1». Через месяц посмотрел - ничего не видно, все засыпано снегом, мороз. Умрут бактерии или не умрут - неизвестно. Весной еще раз приехал, смотрит - опытная яма подсохла, запах исчез, тогда как в других ямах птичий навоз по-прежнему был жидким и неприятно пах.
Птицефабрика наняла рабочих, которые смешивали навоз с опилками и вывозили на поля. А эту яму никто не трогал - и через месяц навоз превратился в земляной холмик и зарос высокой травой. Так был создан новый продукт «Тамир» для переработки содержимого дачных туалетов. Аналогично и создание концентрированного препарата «ЭМ-5», который по силе воздействия равен результату применения «Байкала» в течение нескольких лет, так как только после длительного, многолетнего применения ЭМ-технологии ваш урожай уже перестает повреждаться вредителями.«ЭМ-5» это может сделать за 2-3 недели. На сегодняшний день чего только не делают с «Байкалом ЭМ-1» находчивые и смелые консультанты Компании АРГО! Они заквашивают им капусту, готовят вино и даже «чачу», пекут пиццу, которая, якобы, не черствеет, если в нее добавить несколько миллилитров «Байкала». Они замачивают в «Байкале ЭМ-1» ноги, чтобы избавиться от грибков, и моют голову, чтобы избавиться от перхоти...
http://www.argo-land.com/img/catalog/em/max/2004.gifДля людей Шаблин создал препарат «ЭМ-Курунга». В нем заложен тот же принцип «самоочищения» микробных популяций в естественных условиях и доминирования симбиоза над чистыми культурами, не включенными в механизм саморегуляции. В этом - мощный эффект воздействия «ЭМ-Курунги» на организм человека и ее непревзойденная отличительная особенность.
Брендообразующий успех продукта «Байкал ЭМ-1» в Компании АРГО связан, на наш взгляд, с тем, что «подобное притягивает подобное». У нас многокомпонентный симбиоз - и в АРГО целостность организации поддерживается по принципу «невидимого симбиоза», исповедующего микробиологическую популяционно-коммуникативную парадигму «вместе мы — сила».
Руководству Компании как никому другому известен тот принцип, что чем более многокомпонентен симбиоз, тем труднее им управлять, но если секрет управления найден, то успех и здоровье обеспечены на многие годы.
А этот секрет наверняка Компанией найден, поскольку сегодня мы празднуем 11-летие АРГО, с чем Вас и поздравляю. Здоровья и успехов Вам с продукцией ЭМ-технологии!

siki2
22-08-11, 22:51
Ovo što znam ću ti reći, kad pospeš kompost, možeš zalivati rastvorom 1:2000, i u kpk, postižeš pun efekat, znači zadržava se vlaga,količina vode se smannjuje, smanjuje se mogućnost obolenja, odnosno neće oboleti, povećava se prinos, paprika će mirisati na papriku, neće biti krivih, paprika će biti mesnatija i t.d.
Nisam hteo da prevodim sa googlom jer može da dođe do zabune, zbog pogrešnog prevoda pojedinih reči.
Ko želi da pročita pravilno preveden tekst, oko 25 stranica,neka se javi iskopiratću i poslati pouzećem.

Sve sam svatio samo sam mislio dali može da se zaliva kpk ali da ne prosipaš kompost u pitanju su 2,5 ha ko će toliko komposta napraviti.

hanza
23-08-11, 02:35
Sve sam svatio samo sam mislio dali može da se zaliva kpk ali da ne prosipaš kompost u pitanju su 2,5 ha ko će toliko komposta napraviti.
Možeš ti da zalivaš i bez komposta, ja bih ti preporučio da počneš sa manjom parcelom da stekneš iskustvo, vidiš kako to ide.
Komposta ti treba 10 puta manje nego stajnjaka, ako ga koristiš, znaš koliko je to.

siki2
23-08-11, 08:24
Možeš ti da zalivaš i bez komposta, ja bih ti preporučio da počneš sa manjom parcelom da stekneš iskustvo, vidiš kako to ide.
Komposta ti treba 10 puta manje nego stajnjaka, ako ga koristiš, znaš koliko je to.

Kod nas ti je teško doći do stajnjaka promjenili se zakonski uvjeti za držanje stoke pa više nema toliko stajnjaka i nikako ga ne koristim zato sam pitao dali može bez ičega samo zalivanje.

dzionik
23-08-11, 08:37
Hanza moram brate da ti kažem da preteruješ malo, reklamiraš nešto što nisi još probao na osnovu njihove priče!??!
Mikrobiološka djubriva i aditivi su svakako dobra stvar ali nisu eliksir maladosti ili živa voda. Ovde nema deset posto ljudi koji znaju nešto više o kompostiranju ali kad je u pitanju neki "čudotvorni" preparat odma raste interesovanje.
Sistem kompostiranja koji si opisao, tj pokrivanje folijom je star i uglavnom napušten jer se podstiče anaerobni proces koji možda može da bude brži ali ne i bolji u krajnjem proizvodu.
Ako je cilj da se dobije što više trajnog humusa koji je glavni u dekompoziciji minerala i prevodjenja u oblik pristupačan biljkama, onda anaerobni proces daleko zaostaje za aerobnim. Aditiva za brže kompostiranje ima koliko hoćeš a da li i koliko valjaju je stvar testiranja, čak sam i ja stavljao neke ali ne mogu da kažem da li su imali nekog efekta jer nisam imao konrtolnu grupu. Takodje ne vidim kako bi i mogla da se napravi kontrola kad je materijal nehomogen i nemerljiv.
Da se razumemo veliki sam pobornik kompostiranja i imam trenutno najmanje deset gomila sa raznim materijalima, veličinama, položajima itd.

branko
23-08-11, 08:54
E vidiš, ovo cenim, kada se javi član koji je dugo na forumu i kaže svoje mišljenje koje je zasnovano na ličnom iskustvu.
Ovu temu pratim više iz znatiželje, ali vidim da i ovde treba probirati informacije.

JuRa
23-08-11, 09:56
hanza
Bez uvrede ali 60 kg paradajza po struku je naucna fantastika.U plasteniku 40x7 stane oko 1000 biljaka.To je60tona paradajza na malo manje od 3ara.Jeste vauuu ali u prici,u praksi to ne biva pa kako god hoces.Ako ti imas te prinose ja bih stvarno to voleo da vidim.Voleo bih da vidim i tu konstrukciju koja sve to nosi.Nemoj samo da bude rekao mi Zika da je to imao Pera,urbane legende su jedno a zivot je drugo.Velika vecina clanova ovog foruma ne zna ni sta je prava proizvodnja(ne zelim nikog da uvredim ali to je cinjenica) i zato nemojte da se hvatate za neke prinose u eksperimentalnim uslovima i u plastenicima koji kostaju kao celokupno nase imanje nego gledajte nase okruzenje i stvarnost.I dakazem jos i ovo u pravoj proizvodnji itekako ima hemije tu nema zezanja,Ajde da vidim nekog da ulozi 10-aki vise hiljada evra i da ne prska.

dzionik
23-08-11, 10:15
Mnogo s' ti radoznao Bane :-)

Ma ne kažem da ne valja nego da ne treba preterivati, Iskreno kad vidim takav tekst samo ga preletim očima i jedva sam se naterao da ga pročitam a nije me mrzelo da pročitam nekoliko ozbiljnih knjiga o kompostiranju.
Mislim da bi svako trebao da zna osnove a poljoprivrednici i mnogo više o kompostiranju.
Moj šura koji već decenijama živi u Italiji ima komposter u dvorištu kao i sav njegov komšiluk, tamo je to kultura življenja. Plus stavka odvoženja djubreta je manja ako kompostiraš.
Sada se rade i neke vrste kompostera za životinjske ostatke, masti i sve ono što ne ide u običan kompost a organskog je porekla. Postoje i skalamerije za pretvaranje plastike u dizel itd itd... I to je značajan napredak samo u smislu toga da nemaš smrdljiv kontejner ispred kuće na ulici.

Jura ja ne prskam a investirao sam nekolko godina života, i to se računa :-)

hanza
23-08-11, 12:22
hanza
Bez uvrede ali 60 kg paradajza po struku je naucna fantastika.U plasteniku 40x7 stane oko 1000 biljaka.To je60tona paradajza na malo manje od 3ara.Jeste vauuu ali u prici,u praksi to ne biva pa kako god hoces.Ako ti imas te prinose ja bih stvarno to voleo da vidim.Voleo bih da vidim i tu konstrukciju koja sve to nosi.Nemoj samo da bude rekao mi Zika da je to imao Pera,urbane legende su jedno a zivot je drugo.Velika vecina clanova ovog foruma ne zna ni sta je prava proizvodnja(ne zelim nikog da uvredim ali to je cinjenica) i zato nemojte da se hvatate za neke prinose u eksperimentalnim uslovima i u plastenicima koji kostaju kao celokupno nase imanje nego gledajte nase okruzenje i stvarnost.I dakazem jos i ovo u pravoj proizvodnji itekako ima hemije tu nema zezanja,Ajde da vidim nekog da ulozi 10-aki vise hiljada evra i da ne prska.
Ništa ne izmišljam, samo čitam, da si dobro pročitao tekst video bi da Japanci proizvode (sa nihovim kompostom) i do 5x više, dok rusi više daju na "lečenje" zemlje,
E sada nikog ja ne teram da to radi pre nego što kod mene vidi. Za ovu godinu sam zakasnio zato se intezivno pripremam za sledeću da li će mi uspeti da već u prvoj godini dostignem taj prinos, nije mi ni važno važno mi je da to što rodi bude zdravo i upotrebljivo, što ove godine ne mogu da kažem a da je rodio rodio je.
Kompost sam koristio naopako, zakopavao sam ga u zemlju pa onda sadio paradajz, a treba da se raspe po površini.
Još da dodam i ovo, Ne znam kako zamišljaš struk paradajza koji može da rodi 60kg. ali zamisli ga 10 puta debljeg, i moraćeš da smanjiš broj strukova, sadi se u dva reda cik cak na 45cm pa 1m prazno.
A evo i za sikija2: nije ti nužan stajnjak koristi ono što imaš na njivi, uzmi i od suseda, biće ti zahvalni, barem u prvoj godini.
I za xsaleta: sipat ćemo preparat (koliko ne znam tačno, pitat ću) u te tvoje jame pa ćeš moći da koristiš ono što se napravi bez da dodaješ bilo šta u njih.

hanza
23-08-11, 21:47
Hanza moram brate da ti kažem da preteruješ malo, reklamiraš nešto što nisi još probao na osnovu njihove priče!??!
Mikrobiološka djubriva i aditivi su svakako dobra stvar ali nisu eliksir maladosti ili živa voda. Ovde nema deset posto ljudi koji znaju nešto više o kompostiranju ali kad je u pitanju neki "čudotvorni" preparat odma raste interesovanje.
Sistem kompostiranja koji si opisao, tj pokrivanje folijom je star i uglavnom napušten jer se podstiče anaerobni proces koji možda može da bude brži ali ne i bolji u krajnjem proizvodu.
Ako je cilj da se dobije što više trajnog humusa koji je glavni u dekompoziciji minerala i prevodjenja u oblik pristupačan biljkama, onda anaerobni proces daleko zaostaje za aerobnim. Aditiva za brže kompostiranje ima koliko hoćeš a da li i koliko valjaju je stvar testiranja, čak sam i ja stavljao neke ali ne mogu da kažem da li su imali nekog efekta jer nisam imao konrtolnu grupu. Takodje ne vidim kako bi i mogla da se napravi kontrola kad je materijal nehomogen i nemerljiv.
Da se razumemo veliki sam pobornik kompostiranja i imam trenutno najmanje deset gomila sa raznim materijalima, veličinama, položajima itd.
Evo fotke nedelju dana od pokrivanja, vlažnost oko 60% boja tamna, sve taman.http://i51.tinypic.com/2z8vuwp.jpghttp://i56.tinypic.com/33kazbt.jpghttp://i54.tinypic.com/211o10z.jpg

Deda Lala
24-08-11, 01:16
Да прекратим препирку.Моје искуство:100м2 ,220 биљака,дужина производње 10 месеци и неки дан,висина пласеника 6метара са подигнутим
странама на 2м,3.480 кг плода.Тло: супстрат сопствене производње .Компостирање је трајало скоро 20 месеци.У садне траке стављен супстрат сопствене рецептуре.У узгајању биљака коришћено сво знање и "трикови " предака и савремене науке.
Зеленог и недозрелог плода је остало у разним фазама развића бар 1000 кила.

JuRa
24-08-11, 09:33
Deda Lala
Sa ovim mogu da se slozim,ovo je realnost.Mislim da bih i ja u takvom plasteniku na celogodisnjoj proizvodnji na ovaj nacin kako radim imao 10-12 kg paradajza.znaci KPK osnovno djubtivo i djubrenje svakog dana,i mora ici hemijska zastita.

hanza
24-08-11, 12:00
Deda Lala
Sa ovim mogu da se slozim,ovo je realnost.Mislim da bih i ja u takvom plasteniku na celogodisnjoj proizvodnji na ovaj nacin kako radim imao 10-12 kg paradajza.znaci KPK osnovno djubtivo i djubrenje svakog dana,i mora ici hemijska zastita.
Svako ima pravo da bude nepoverljiv prema nečemu što ne poznaje, ali nije dobro biti "apriori" protiv.
Ja nemam plastenik, i neću ni da ga imam, (osim možda za rasad), jer prosipanjem komposta, pravljenog pomoću Bajkala, i zalivanjem rastvorom dostiže se do 14 dana ranije zrenje, i znaatno veća proizvodnja.
S obzirom kako moj kompostnik izgleda posle prve nedelje, u opšte u to ne sumnjam. a pored i stoji i stajnjak u trećoj godini, vauuu kakva razlika.

Imam prevod knjižice, EM TEHNOLOGIJA, BIOTEHNOLOGIJA XXl VEKA
KO želi neka mi na pp napiše adresu da mu je pošaljem pouzećem

rekreativac
25-08-11, 00:29
ja mislim da je tu najveca fora u pokrivenosti mase i tu nema isparavanja vode pa i proces ide brze. ja sam nesto slicno slucajno dobio tako sto sam na pokisle bale soje malo podjubrio sa vestakom koji sam imao nesto mesavina i malo urea(prezimelo tako) nabacio stajnjaka kad sam nesto cistio u prolece i na sredinu nabacio crnu foliju i zasadio tikvice koje su liscem pokrile celu gomilu i tako sprecile isparavanje.kad sam vadio korenje tikvica primetio sam da je ispod gornjeg sloja od 10-tak cm cist humus a na drugoj gomili koja nije bila zasadjena nije bilo humusa uopste(osim mozda pri dnu malo ali ga nisam prekopao skroz da vidim)

hanza
25-08-11, 10:13
ja mislim da je tu najveca fora u pokrivenosti mase i tu nema isparavanja vode pa i proces ide brze. ja sam nesto slicno slucajno dobio tako sto sam na pokisle bale soje malo podjubrio sa vestakom koji sam imao nesto mesavina i malo urea(prezimelo tako) nabacio stajnjaka kad sam nesto cistio u prolece i na sredinu nabacio crnu foliju i zasadio tikvice koje su liscem pokrile celu gomilu i tako sprecile isparavanje.kad sam vadio korenje tikvica primetio sam da je ispod gornjeg sloja od 10-tak cm cist humus a na drugoj gomili koja nije bila zasadjena nije bilo humusa uopste(osim mozda pri dnu malo ali ga nisam prekopao skroz da vidim)
S obzirom da si stavljao veštak, mislim da se tu dešavao neki drugi proces a ne fermentacija.
Veštak zasigurno ubija mikroorganizme.

Deda Lala
25-08-11, 23:34
Ово о чему наш пријатељ Ханза говори има итекако смисла и према ономе што сам сазнао из пете приче о ЕМ технологији лако може да помери границе наших сазнања и донесе нам можда велику корист.Замолио сам своје колеге из земље порекла ЕМ технологије да ми ако могу и хоће пошаљу више података и резултата из праксе о овоме.Све што добијем (ако ишта добијем јер су наша "браћа" Руси мало како би босанци рекли потијесни кад су овакве ствари у питању)објавићу.
Оно што ме мало буни је то да у земљама Бившег СССР-а о овоме мало публиковано,да се о овој технологији скоро не прича (бар званично) а знамо да им је пољопривреда у .......
Ханза,не одустај.Можда у рукама имаш и употребљаваш нешто заиста вредно.

Deda Lala
25-08-11, 23:37
Додатак претходном посту
НИ У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ НИЈЕ КОРИШЋЕНО НИШТА ОД ХЕМИЈЕ

rekreativac
25-08-11, 23:38
mozda bi mogli prskati odpatke sa slavolom ja ga koristio u kukuruzu i u pocetku nisam bio zadovoljan rezultatima ali mi se sad cini da je taj kukuruz bolji, mozda bi pomoglo i u brzem razlaganju stajnjaka

hanza
26-08-11, 12:04
Ово о чему наш пријатељ Ханза говори има итекако смисла и према ономе што сам сазнао из пете приче о ЕМ технологији лако може да помери границе наших сазнања и донесе нам можда велику корист.Замолио сам своје колеге из земље порекла ЕМ технологије да ми ако могу и хоће пошаљу више података и резултата из праксе о овоме.Све што добијем (ако ишта добијем јер су наша "браћа" Руси мало како би босанци рекли потијесни кад су овакве ствари у питању)објавићу.
Оно што ме мало буни је то да у земљама Бившег СССР-а о овоме мало публиковано,да се о овој технологији скоро не прича (бар званично) а знамо да им је пољопривреда у .......
Ханза,не одустај.Можда у рукама имаш и употребљаваш нешто заиста вредно.
U opšte ne sumnjam da je EM tehnologija vredna, imam pored sebe osobu koja to koristi već 10 godina i nemam razloga da joj ne verujem.
A zašto država sama EM tehnologiju ne promoviše? pa na to je lepo odgovorio B. S. Annenkov u svijoj knjizi " Priglasi v ogorod prirodu", što bi se nekako reklo "Postavi prirodu u svoju baštu.
B. S. Annenkov kaže: zamislite šta bi bilo sa silnim fabrikama, traktora, fabrikama đubriva, hemije i nuzproizvoda, sve bi otišlo u aut. Eto zato država ne promoviše EM tehnologiju, šta državu briga što se mi trujemo, pa zaposliće nove lekare, tehničare hemičare, otvoriće, nove fabrike lekova, svi će plaćati porez, pa će država otvoriti fabrike oružja, stvaraće nove invalide o kojima će se "brinuti" i svi mi ćemo glasati za te naše političare, dok jednom ne budemo upotrebili svoju glavu i rekli stop, neću više to, hoću zdravu hranu, koju ću da proizvedem sam ili neko moj i sa kojom ću da hranim i sebe i moju decu.
Pametan taj Gospodin, deka, od 70 i kusur godina B. S. Annenkov, meni se lično sviđa.
A ko je on? on je čovek koji koristi EM tehnologiju i ume i da piše, i da objašnjava ljudima kako i šta radi, stalno ga obilaze mnogi svesni ljudi koji žele da najzad pojedu paradajz koji ima i miris i ukus po paradajzu ili krastavac ili kakvo drugo povrće i voće.
Inače na internetu postoji mnogo toga napisanog o EM tehnologiji, naravno na Ruskom jeziku, ja sam platio da mi se stručno prevede jedna knjižica, pa zbog toga i naplaćivam kopiju tog prevoda, da dobijem bar toliko koliko sam uložio, na da zaradim.
Ko želi da kupi neka mi pošalje adresu na pp.

Deda Lala
28-08-11, 20:42
Ханзо има и на хрватском,босанском српском, словеначком......Пуно фирми које дистрибуирају,читај препродају,ЕМ производе за санацију отпадних вода,компостирање комуналног отпада и итд...
Мало пре сам добио писмо од мојих колега из ЗНД(Заједнице Независних Држава-бившег СССР) који хвале дотични руски производ.Но,скрећу пажњу на могуће "водице" које само носе име произвођача.
Код нас има једна фирма на Б.Брду у Бгд. која продаје нешто слично али од цене уши отпадају.
"Идите"мало на гугл отипкајте ЕМ технологија и свашта ће те наћи.

hanza
28-08-11, 21:38
Ханзо има и на хрватском,босанском српском, словеначком......Пуно фирми које дистрибуирају,читај препродају,ЕМ производе за санацију отпадних вода,компостирање комуналног отпада и итд...
Мало пре сам добио писмо од мојих колега из ЗНД(Заједнице Независних Држава-бившег СССР) који хвале дотични руски производ.Но,скрећу пажњу на могуће "водице" које само носе име произвођача.
Код нас има једна фирма на Б.Брду у Бгд. која продаје нешто слично али од цене уши отпадају.
"Идите"мало на гугл отипкајте ЕМ технологија и свашта ће те наћи.
Znam dobro šta se prodaje i kako, Bajkal EM1 prodaju samo ovlašćeni dileri i oni neće samo tek tako, ( na robu daj pare) ovlašćen diler ti ponudi da potpišeš ugovor, time ti garantuje da je proizvod pravi i da daljom distribucijom deo novca dobiješ vraćen.
Dobro je da si se informisao i kod drugih, da ne misliš da sam i ja jedan od prodavaca vodice, ja u opšte ne prodajem (za sada) niti ne reklamiram, samo govorim o onome šta pročitam i šta mi ovlašćena dilerka, gospođa je Ruskinja, o Bajkalu govori jer ga je i sama upotrebljavala nekoliko godina.
Tako to tamo ide: prvo sam koristiš, pokazivaš rezultate i onda prodaješ.
Ja sam knjižicu preveo da bi se lakše razumeli pojmovi reči slične našim a možda imaju sasvim drugo značenje.
Koliko sam do sada upozat, u Srbiji, još niko LEGALNO ne uvozi Bajkal.
A legalno je kao što sam gore napisao.
Dakle nikakve trgovine, nikakvi daj dam poslovi, UGOVOR, CERTIFIKAT, pa onda kupuješ.

Ranije si mi napisao da ustrajem u ovome, pa ću napisati jednu pričicu o tome.

Pisac nekoliko knjiga na temu, prirodne obrade zemlje, B. S. Annenkov, je 12 godina isprobavao razne metode koriššćenja EM tehnologije. Posle dvanaest godina, stekao je mnoga iskustva, pa je odlučio da to svoje znanje podeli sa žiteljima sela u kom živi. U njegovom selu ima oko 500 kuća, video je kako se ljudi muče oru, prekopavaju, đubre svežim stajnjakom, mineralnim đubrivima, prskaju svim mogućim sredstvima za zaštitu, na kraju, uglavnom loša letina, te nema kiše, te prekoviše kiše, te mraz.
Kod njega svake godine isto rodi, makar da je smanjio površinu NA JEDNU TREĆINU, ne prekopava, ne ore, nema korova.
I tako on sazove ljude da im pomogne, kad ono dođe samo JEDAN čovek!!!
I taj jedan je imao 16 ari zemlje na kojoj je sadio krompir da prehrani porodicu. B: S: Annenkov mu sve lepo objasni i čovek prihvati:
Nije prošlo neko vreme seljak dođe kod gospodina Annenkova da mu kaže da neće više da radi po njegovim metodama jer mu se komšije smeju, kao ko je još video da se zemlja ne ore i ne kopa, da se leje okreću naopako (sever -jug) i da su njihovi dedovi orali i kopali i da tako treba da bude.
A danas? danas je sasvim nešto drugo; ali do nas je tek sada doprlo, 98 godine, je počelo u Rusiji u Japanu 10 godina ranije, Trudim se da pokvarim tradiciju STO GODINA ZA SVETOM.

Deda Lala
31-08-11, 01:04
Има један израз:беле вране.Људи су свуда исти,нема веће разлике.
И мени су се подсмевали и верујем да и данас то раде али се на то не обазирем.Поред Бајкала пробај да користиш и лековото биље само или као одвар .Компост ће бити делотворнији.

hanza
31-08-11, 11:29
Prilikom slaganja, komposta stavljam nešto i lekovitog bilja, pošto ga imam nešto u bašti, ali dogodine ću ga posejati više.
Jeli sadiš povrće na uskim lejama?

hanza
18-09-11, 18:19
Evo nov materijal za kompost, komšije htele da ga zapale.http://i53.tinypic.com/e6ys9j.jpghttp://i56.tinypic.com/2641ggm.jpghttp://i54.tinypic.com/33bk0gg.jpg

futurefarming
18-09-11, 23:51
Kolega, šta je to na prvoj slici?

hanza
19-09-11, 11:34
Kolega, šta je to na prvoj slici?
Suncokretove glave, sirotinja "pabirči" pa kada ovrše suncokret oni te glave zapale pa se dimi dan-dva, ja ih zamolio da donesu kod mene u dvorište.
Malo su problematične za slaganje ali ako ima i drugog materijala, stvar je rešljiva.

Dragan18
19-09-11, 12:24
Stabljika i glave suncokreta su pune kalijuma!

hanza
19-09-11, 17:39
suncokret, stajnjak, korov, sve to zaliveno sa mikroorganizmima ( 5 litara rastvora na 1m2), izvrstan kompost, kada bih imao još i gliste ( kalifornijske) dobio bih superkompost.
Azotofiksacija molekularnog azota iz vazduha,sledeći je važan zadatak bakterija u zemljištu.Azota u vazduhu ima oko 78 % i neiscrpan je izvor za biljke.
Azot iz vazduha ne mogu biljke direktno koristiti,nego to čine mikroorganizmi.
Razlikujemo: simbiotsku i asimbiotsku azotofiksaciju. Simbiotska azotofiksacija predstavlja značajan vid snabdevanja biljaka azotom iz vazduha putem simbiotskih bakterija koje žive na korenu biljaka.Ove bakterije na korenu stvaraju oštećenja(kvržice) u kojima su smeštene bakterije,a koje su spososobne da fiksiraju elementarni azot.Za ovo su karakteristične biljne vrste iz porodice leguminoza.Rhisobium sp.je bakterija koja ima tu sposobnost,ali najveći deo azotnih jejedinja stvoren na ovaj način postaje pristupačan za biljke tek kada se završi vegetacija biljaka, koju parazitiraju ove bakterije

Alumosilikata u zemljištu ima oko 62 % od ukupne težine zemljišta (to je neiscrpna materija).Bakterije iz roda Bacilus i Pseudomonas , podstiču mineralizaciju alumosilikata, gde mobilišu pristupačne anjone u ćelijsku protoplazmu.U ovom procesu u kome bakterije iz alumosilikata usvajaju kalcijum i transformišu ga u trikalcijum fosfate kao primarne i sekundarne fosfate,a koji su pristupačni za biljke.Isto tako kad se iz kristalne rešetke alumosilikata izdvoje silicijevi joni, koji u organizmu bakterija posle odumiranja bakterija transformišu u fosforne jone, koji su pristupačni za biljke.
Transformacija kalijum jedinjenja u zemljištu. Kalijum se u zemljištu nalazi isključivo u mineralnom obliku.Najveći deo kalijuma je u kristalnoj mreži minerala gde ga ima oko 9o % od ukupne količine u zemljištu.Pored ovoga,postoji i fiksirani nezamenjivi kalijum i izmenljivi.Količina kalijuma je mnogostruko veća od fosfora i azota u zemljištu.Predpostavlja se da je to čak 2,40 % ,jedino je pitanje njegove pristupačnosti za biljke.Za njegovo oslobađanje u pristupačno stanje najveća uloga pripada bakterijama,naročito Bacilus cirkullans.Osim toga i kalijum se oslobađa u većoj količini od alumosilikata ,gde se iz kristalne rešetke izdvajaju aluminijevi i silicijevi oksidi u kojima se nalazi alkalni K-katjon.Ovde mikroorganizmi vrše hidrolizu,pri čemu se K-katjon zamenjuje H jonima iz vode,a oslobođeni K jon prelazi u soli kiselina, nose predznak kalijuma.Lucin se pokazao kao zamena za kalijeve soli.



Sve ovo nam govori da su baktrije odnosno korisni mikroorganizmi, veoma važna komponenta u zemlji, bez kojih, biljkama, nema života.
Uništavanjem istih uništavamo i biljku raznim bolestima, koje onda lečimo i opet u zemlju unosimo za, mikrorganizme, štetne materije.
Zato je potrebno lečiti zemlju, lečimo je dodavanjem komposta u kojem ima obilica mikroorganizama, komposta pravilno napravljenog, bez dodavanja hemijskih preparata, (naprimer, ureje).
Uloga čoveka u svim pomenutim procesima je nezamenjiva.Važno je prepoznati problem na vreme i na njega znati delovati.Polazimo od do sada ne prevaziđenog saznanja,da je zemljište autonomni ekosistem za biljke i mikroorganizme.Ovaj sistem u prirodi postoji bez posrednika,međutim delovanje drugih stimulativnih posrednika(ciljanih bakterija) on višestruko uvećava svoj efekat.Čovek je u mnogome uticao na poremećaj klime i time preuzeo veliku odgovornost na sebe.Zemljište predstavlja ekosistem sastavljen iz tri faze: čvrste,tečne i gasovite.Nastalo je u procesu pedogeneze kao rezultat dugotrajnog delovanja klimatskih,bioloških i reljefskih faktora na matičnu stenu.Ovaj proces se odvija i danas.U zemljištu žive različiti mikroorganizmi,gde svaki od njih ima određenu ulogu.Potrebno je prepoznati bakterije,pokušati na njih delovati u našu korist.Zahvaljujući procesima mikroorganizama odvija se stalno kruženje materije u prirodi.

Mikrobiološkim putem ,zemljištu se omogućava mineralizacija složenih organskih jedinjenja do pristupačnih biljnih asimilata.Na osnovu mikrobiološke aktivnosti se vrši efektivna procena plodnosti zemljišta.Ishrana biljaka je u direktnoj vezi s tim procesima.
Na raspolaganju proizvođačima stoji efikasno sredstvo,treba ga pravilno iskoristiti.Ovo vreme ne trpi pasivne posmatrače.Napustimo životni obrazac u kome su nam bili mentori koji su glumili izmišljeni život!!!

hanza
22-09-11, 23:29
Opet ja, izgleda da ovo nikoga više ne interesuje, evo novog materijala, danas stiglo 10 kamiona (tamića).
Šta sada? ovo za slike ne radi?^-^

hanza
23-09-11, 06:09
Urraa!!! proradilohttp://i56.tinypic.com/25hna7n.jpghttp://i56.tinypic.com/13zo6zm.jpghttp://i51.tinypic.com/2ev3l2u.jpg
Kao što rekoh stigao mi novi materijal za kompostiranje, ima do nove godine da pravim gomile, ako nepadne sneg.

dzionik
23-09-11, 09:42
Hanza ti rešio da se baciš u komercijalu sa kompostom :-) šta je to zadnje?

hanza
23-09-11, 20:26
Ljudi mi donose materijal a meni žao da ih odbijem, ali moraću, nemam više mesta u dvorištu, ovo poslednje su sojine mahune, sipao sam i na ulicu, ima komšiluk da me pojede živog.

cunami
02-10-11, 10:58
prilikom slaganja komposne hrpe sme li se mesati u istu i lisce i granje iz sume imam jedno 3 ara da pograbljam pa bi da to sve da stavim na gomilu

hanza
02-10-11, 11:18
Deblje granje staviš dole za drenažu, a sitnije kao i lišće pomešaš sa ostalim materijalom i složiš.
Preporučujem ti EM.

cunami
02-10-11, 12:04
ok al nezurim ja s tim polako pa dogodine bice komposta od toga imam i sad jedno 10 kubika sto sam ostavio u prolece a ovo sad slazem za dogodine

hanza
02-10-11, 20:18
Da bi postigao što bolji efekat, treba razbacati kompost ( 0,5-1kg, po m2) već u jesen, a zatim u proleće ponoviti.
EM tehnologija nije samo, da bi se ubrzao proces fermentacije, komposta već i da se u zemlju unesu dodatne količine korisnih mikroorganizama.
Oranjem zemlje sa plugom i korišćenjem mineralnih đubriva, paljenjem ostataka od žetve, korova, prskanjem raznim sredstvima mi smo uništili mikroorganizme koji su zemlji vrlo ptrebni.
Mikroorganizmi su ti koji stvaraju humus.

cunami
06-10-11, 15:23
http://i52.tinypic.com/2ro14l5.jpg
moja em tehnologija

hanza
08-10-11, 12:00
Koliko vremena treba da ovo bude kompost, po tvojoj EM tehnologiji?

bailo
08-10-11, 17:01
Ja pravim kompost od svih ostataka hrane.Dodajem lisce,travu sve sto je organsko.Pokrijem tankim slojem zemlje i u prolece moj suprug to sve izmesa i kompost za cvece je gotov.

cunami
08-10-11, 18:27
Koliko vremena treba da ovo bude kompost, po tvojoj EM tehnologiji?
pa otprilike ga koristim starog 9 meseci netreba mi pre

hanza
08-10-11, 21:12
Ne mogu ti reći da li je dobro ili nije, pošto nisam još imao vremena uspoređivati kompost sa EM i bez, možda jednom i hoću.
Ali čitanjem knjige, koju je napisao čovek koji je 12 godina koristio EM, mislim da je su EM neprevaziđeni.
Dobro je da koristiš i takav kompost, kakav koristiš samo da ne koristiš veštak ili sirov stajnjak, bar se nadam da ne koristiš.http://i56.tinypic.com/htbltj.jpghttp://i55.tinypic.com/rksj5x.jpg
Danas sam dobio punu prikolicu luka, veoma dobar za kompostiranje, zbog vlage.
A naš prvi ovogodišnji kompost smo ukopali u leje (na slici), pravilno bi bilo da kompost pospemo po površini, ali zbog jakih i suvih vetrova ovde u južnom Banatu, to jednostavno nije moguće.

hanza
10-10-11, 23:59
http://i51.tinypic.com/2whqv50.jpg

cunami
13-10-11, 17:34
stavio sam po prvi put trule jabuke pitam samo dal nece da skodi ovo sto sam uradio
http://i56.tinypic.com/mbmxe8.jpg

hanza
13-10-11, 20:42
Evo fotke nedelju dana od pokrivanja, vlažnost oko 60% boja tamna, sve taman.http://i51.tinypic.com/2z8vuwp.jpghttp://i56.tinypic.com/33kazbt.jpghttp://i54.tinypic.com/211o10z.jpg
6 nedelja kasnije.http://i56.tinypic.com/2s1lw11.jpghttp://i51.tinypic.com/ei5b3n.jpg

futurefarming
14-10-11, 01:58
hanza, koji je C-N odnos u ovoj komposnoj masi?

hanza
14-10-11, 16:45
stavio sam po prvi put trule jabuke pitam samo dal nece da skodi ovo sto sam uradio
http://i56.tinypic.com/mbmxe8.jpg
Jednostavno izlaganje krutog odpada u nekontrolisanim uslovima, koji prirodno propadaju ili trule nije kompost. ( ovo je naučno izlaganje, nisam ja izmislio)

hanza
14-10-11, 16:52
hanza, koji je C-N odnos u ovoj komposnoj masi?
Zaista ne bih znao koji je c-n odnos, samo znam, iz prakse ljudi koji se bave već dugi niz godina, da je koristan u svakom pogledu.
Najvažnije mi je da mi neće biti potrebno, oranje, prekopavanje a okopavanje će se smanjiti na minimum.
A najvažnije od svega da ću imati zdrav proizvod.
Baš bih voleo da imam mogućnost da izmerim c-n odnos, može li se to meriti kako drugačije ili samo u laboratorijama?

futurefarming
14-10-11, 19:19
Nije potrebna laboratorijska analiza jer to je vrlo jednostavno, za dobar kompost, na 25 delova ugljenika (C) ide jedan deo azota (N). Azot je u procesu kompostiranja samo gorivo i pravilnim doziranje pregorelog stajnjaka i ugljeničnih vlakana dobijate kompost za 18 dana, naravno aerobno.

Ugljenična komponenta: seno, slama, piljevina, kukuruzovina,... (i malo sveže trave koja unosi neke od nedostajućih mikroorganizama);
Azotna komponenta: sve vrste stajnjaka;
Inokulant: štir, majčina dušica, riba, kuhinjski ostaci itd.


P.S. Umesto uzastopnih postova koristite opciju -Uredi poruku-.

hanza
14-10-11, 20:50
Zahvaljujem na ovoj poduci.
Kao što je poznato koristim EM- tehnologiju, prednost te je da stajnjak ne treba da je zagoreo za pravljenje komposta.
Iz ličnog iskustva znam da, da bi stajnjak zagoreo treba da prođe 3-4 godine.
Pošto se zemljoradnjom bavimo uglavnom "zemljodelci" mislim da nam baš i nije nužno da znamo c-n odnos.
Pokojnog deda Milu su hapsili i zatvarali zato što je veštačko đubrivo, zakopavao u konjsko groblje jer nije hteo da "žgadi" svoje njive sa time.
Nije pravio kompost, nego je na njivu iznosio zagoreo stajnjak i nije palio ostatke od žetve.
Sada znamo nešto više, da pravimo kompost, čak i sa EM tehnologijom.
Ali ako treba da znamo i koji je odnos C-N mislim da bi nam bilo previše.

futurefarming
14-10-11, 23:31
Kompostiranje sa ciljem da se dobije kvalitetno organsko đubrivo je malo ozbiljniji proces. Rezultat treba da bude materija boje, mirisa i konzistencije zemlje.

http://www.organicgardeninfo.com/images/finished-compost-02.jpg

Deda Lala
15-10-11, 00:18
Јоване,хајде остави једну гомилицу до пролећа.Биће занимљиво.

hanza
19-10-11, 01:58
Ima i za proleće, ovo je bilo pod hitno da bi se obavila jesenja priprema.

---------- Poruka napisana 19-10-11 u 00:58 ---------- Prethodna poruka je 15-10-11 at 15:22 ----------

Dr. Jacob Mittleider, organska proizvodnja, da li je neko čitao to? ima li na srpskom?

hanza
24-10-11, 22:27
KORISNA FERMETACIJA ILI ZRENJE
Zrenje je aerobno anaerobni proces mikroorganizama koji su sposobni da žive u simbiozi, gde određeni mikroorganizmi mogu da razgrade kompleksne organske molekule u jednostavne organske i anorganske materije, tako da ih biljka neposredno iskoristi. Istovremeno se proizvode, pomoću tih mikroorganizama, proizvodi razgradnje kao što su: Antibiotiki, hormoni, vitamini, encimi, antioksidanti i drugo, koje isto tako biljke koriste. Te materije stimulišu rast biljaka i povećavaju prirodnu otpornost zemlje, biljaka i životinja i tako usporavaju bolesti. Antioksidanti stimulišu proces fermentacije.
Fermentacija proizvodi manje energije, što znači, da ostane više energije u proizvodu.
Zbog simbioze se u procesu zadržavaju gasovi, što nam smanjuje rad, nije nam potrebno mešanje kompostne gomile i kompostniim masama nije potrebno dodatnog zrečenja, (luftiranja) jer to rade mikroorganizmi koji su u simbiozi.
Proces zrenja nastupa, između ostalog, i pri pripremi kiselog kupusa. Svež kupus ima manju hranljivu vrednost od kiselog kupusa, Zrelog.


Da li neko u Srbiji proizvodi kante za kompostiranje kuhinjskog odpada? tako jedno 30 litara sa slavinicim dole? video saam u Sloveniji 2komada koštaju 50 eura.

cunami
10-11-11, 22:59
joj danas sam prebacio onu kamaretinu sto sam u nju stavljao i jabuke sve je ok samo nekolicina jabuka jos se nije raspala ali meni licno ta kamaretina treba za oko 3 ara baste koju planiram u prolece da zasejem tako da ce do marta biti spremna sigurno bice i fotke ovi dana

hanza
11-11-11, 13:46
Ovako to rade Japanci,http://youtu.be/0o1QAbKZhaMhttp://youtu.be/8BKAqB12EhU
http://youtu.be/8BKAqB12EhU

siki7
14-11-11, 20:56
....kompostiranje bi trebali svi da rade, oni koji imaju tu mogucnost, a ne paliti i na neki drugi nacin unistavati biljne ostatke....

branko
14-11-11, 21:04
Kompostiranje je moguće za male površine od nekoliko ari. Za velike parcele je to naučna fantastika.

Proletos sam na njive izneo nekih 10 zmajevki đubriva sa pileće farme. U subotu smo to tovarili u prikolicu za rasturanje stajnjaka i 3/4 toga se već pretvorilo u zemlju - kompost, bez ikakvih špecija, nego samo delovanjem atmosferskih uticaja i prisutnih organizama u đubrivu.

cunami
14-11-11, 21:36
tacno tako sama priroda je uradila svoje samo 10 zmajevki je velika kamaretina, moje misljenje je da necega ima a necega i fali u toj kamari ali ja sam tek pionir u ovome mozda bi bilo dobro da neko kompetentiji da neki komentar o tome

futurefarming
14-11-11, 23:03
Dok ne proverim u praksi ne mogu da tvrdim ali mislim da je stvaranje komposta za velike površine moguće. Boljitak za zemljište je neupitan jer kompost je lek ali ima li ekonomske računice to je pitanje. I u organskoj proizvodnji taj rad nema ko da ceni kamo li u konvencionalnoj.

cunami
14-11-11, 23:27
ja sam proverio u praksi valjanost komposta na manjoj povrsini nista drugo nemoze da ga zameni i pravim ga samo za svoje potrebe, i mogu reci da ledja bole od ove vrste umetnosti ??

hanza
15-11-11, 00:01
ja sam proverio u praksi valjanost komposta na manjoj povrsini nista drugo nemoze da ga zameni i pravim ga samo za svoje potrebe, i mogu reci da ledja bole od ove vrste umetnosti ??
Zbog čega bole leđa? stvarno mi nije jasno?^-^
A na velikim površinama se takođe radi, naravno ne vilama i lopatama, nego mašinama.
30.000 američkih farmera proizvodi kompost koji zatim prodaju drugim farmerima koji nemaju vremena za taj posao.
Da li bi ga kupovali da je skup, kao što neki kažu^-^ ne verujem tamo je sve na knap, dolar se ne baca uludo.:-\

futurefarming
15-11-11, 00:55
Leđa stradaju zbog okretanja vilama a za veće površine postoje i odgovarajući traktorski priključci i druge tehnike aeracije komposne gomile. Cena te opreme je posebna priča a slike su negde s početka teme.

Dve vrste komposta postoje - dobar i "loš" kompost. Ovaj drugi je lako napraviti ali kvalitetan kompost visoke i izbalansirane hranljive vrednosti ipak zahteva znanje. Nažalost, literature na srpskom gotovo i da nema.

hanza
15-11-11, 19:19
Dok sam, kompost, kupovao nailazio sam na vrše vrsta, prvo sam počeo sa domaćim, katastrofa, jednom rečju.
Zatim kupim "Slovenački" (samo su prepakivali uvožen bog te pita odakle) ajd, ajd, kad nema bolji.
Jedne godine naletim na Mađarski, super stvar, ali cena zasoljena pa uvoznik trokirao.
Zadnje dve godine kupujem Nemački, solidan, nema uputstva kako se koristi ni na nemačkom a kamoli na srpskom, loše.
Dobar kompost je onaj koji ima mnogo mikroorganizamma, a to je tek fermentisani, nedorađeni kompost, a ako ga dovrše gliste e to je onda "super kompost".
Tako sam se bar ja naučio čitajući sve moguće.

futurefarming
15-11-11, 20:57
Dobar kompost je onaj koji ima mnogo mikroorganizamma, a to je tek fermentisani, nedorađeni kompost, a ako ga dovrše gliste e to je onda "super kompost".


Slažem se, štaviše, dorađeni kompost može da bude i štetan jer je, po pravilu, gotovo sterilan i kao takav dobra podloga za patogene organizme.
Lumbrikogeni kompost (glistenjak) je baza korisnih bakterija i treba ga mešati sa kompostom niske azotne a visoke ugljenične vrednosti, tretiran prirodnim proteinima za razvoj korisnih gljivica. Takva smeša je najbolji osnovni supstrat za prihranu biljaka. Sve ostalo što se dodaje u "super miks" je proizvođačka tajna. Lkl{{

cunami
15-11-11, 21:37
Lumbrikogeni kompost (glistenjak) je baza korisnih bakterija i treba ga mešati sa kompostom niske azotne a visoke ugljenične vrednosti, tretiran prirodnim proteinima za razvoj korisnih gljivica. Takva smeša je najbolji osnovni supstrat za prihranu biljaka. Sve ostalo što se dodaje u "super miks" je proizvođačka tajna. Lkl{{[/QUOTE]
svaka ti je rec na mestu i ovo za c n odnos

hanza
15-11-11, 21:42
Zato je i najbolje da svako, Proizvodi kompost sam za svoje potrebe, savremena nauka nam to omogućava.
Možemo proizvesti, najkvalitetnii, kompost u vlastitoj kuhinji od odpadaka hrane, ljuski krompira, kori banane, kori lubenice, dinje, ostataka hleba.
Takav kompost (urgasa) pripremimo u toku zime i na proleće možemo da ga koristimo.
Naravno ovo govorim za "sitne" baštovane, cvećare i t. d.
Prosečan kompost sadrži 11 puta više kalijuma. 3 puta više magnezijuma, 7 puta više fosfora i 5 puta više nitrita nego stajsko đubre.
Ukratko jedna tona komposta vredi i koliko 5 tona stajnjaka, koji je efikasniji i manje opasan od hemijskih đubriva.
Budućnost komposta određuje i činjenica da se stalnom upotrebom hemijskih đubriva nepovratno smanjuje količina prirodnog humusa,tako da danas u razvijenom svetu, pre svega u SAD, vlada strah od iscrpljenja tog najelementarnijeg resursa, od kojeg zavisi ljudska egzistencija.

German hunting terrier | Jagdterrier