Kompostiranje

Тамо у "белом" свету ништа се не баца,све се искориштава на овај или онај начин.Тако је и са органским отпадом и његовом прерадом у све и свашта па и у компост.Има савесних али има и оних других.Само, ти други користе храну која се производи по правилима производње
органски сигурне хране док ону другу храну купује сиротиња и необавештени.
Вама који имате намеру да правите компост препоручујем да га правите онако како треба а оно из бела света нека ТАМО И ОСТАНЕ.
И да запамтите ,убацивањем компоста у тло повртњака ,воћњака,винограда и њива чините себи дугорочно велику корист.
И још нешто,све што лети не једе се.
велику корист
 
jedno pitanje: da li kada se pravi kompast od trave, raznih ljuski, kopriva, moze da se ubacuje i golubiji izmet i kokosiji ili ne, posto kazu da je kokosiji izmet jak?
 
Kad je kompostiranje u pitanju nema organske materije koja ne može da se kompostira. Golubiji ili kokošiji izmet (kao i stajnjak druge vrste) možeš slobodno da ubaciš.
 
nebojsa, a kompast od pecuraka kada izbacuju iz pecurkara, pa da ugori npr. da stoji od proleca do proleca i onda sa tim da se djubri zemlja? jer neki kazu nevalja jer prskan je sa raznoraznim preparatima za pecurku, ali to kad ugori nebi trebalo da predstavlja problem.
 
Pa stvarno nemam pojma čime bi se to mogle pečurke toliko prskati pa da škodi kompostu. Mislim da to nije istina. Znam da se ostatak od proizvodnje pečuraka koristi i za ishranu stoke tako da mi ta teorija ne stoji.
 
jedno pitanje ....

Dali mora da se ubaci ureja ili moze bilo koje vestacko djubrivo?

odradio sam sa graskom ,imao sam 3 trotonke otpadaka od graska kao i tikvice iz plastenika sve to izmesao tj red graka pa slama,pa tikvice i golupcije djubrivo pa sve tako ponovo u visini od 1.5m

sad cu da zalijem pa mi treba pomoc oko djubriva posto cu da ga rastopim itd....
 
Шта год да ставиша да није отровно и да није на било који начин болесно и плесниво неће шкодити.Само пази да не претераш.Одоздоле стави неку мрежицу са окцима не већим од 1 цм,да спречиш кртице а да могу да уђу глисте.
 
Nema nikakve potrebe za bilo kakvim veštačkim djubrivom u kompostu naročito što su materijali koje si stavio bogati azotom (grašak i golubje djubre). Trebao si slamu da kvasiš ili pre slaganja ili prilikom slaganja jer teško prima vodu, grašak ne treba ni kvasiti jer ima dovoljno vlage na početku i sam počinje da se raspada. Nedostaje ti i neki aktivator iako imaš golubje djubre nije loše staviti i malo stajnjaka ili dobre zemlje da bi se ubacili svi potrebni mikroorgaizmi.
 
Dzionik је у праву,процес компостирања неће да се покрене ако нема влаге и ако недостаје активатор.Мало прегорелог стајњака и малко заслађене воде може да помогне.Такође води
рачуна о глистама које ће да се појаве да их кртице не поједу.Као основа компостне гомиле
ставља се нешто крупније,нпр.исецкана кукурузовина .
 
dzionik je napisao(la):
Sto se tice oraha on ima nako jedinjenje (zaboravio sam kako se zove) koje je inhibitor rasta,zato i nista ne raste ispod oraha ali nije opasno kad se kompostira jer se razlaze posle nekog vremena.
Mozda ga samo treba staviti posebno ako hoces da imas gliste u komposteru. Tanina ima ali ni to nije neki problem jer ga vecina cetinara i jedan deo liscara ima.
Kliknite za proširenje...
dzionik je napisao(la):
A sta mislite da se list oraha koristi kao ili umesto herbicida ako ima takva svojstva, mislim na nesto slicno malciranju, prekrijes delimicno zemljiste i to je to, u krompiru, paprici i posle ako nista tu ne raste onda pun pogodak! :D
a da nije lisce toksican za biljke u kojem su usevu :sta: :sta:
Post je spojen: [time]1276585621[/time]​
_________________________________________________
oavj drugi citat je moje delo a ne Dzionik-ovo.
Kliknite za proširenje...
 
To je samo sprdnja za reklamiranje njegovog komposta, kome treba praziluk kao bejzbol palica ? fudbalski navijači u nižoj ligi :)
 
A sta mislite da se list oraha koristi kao ili umesto herbicida ako ima takva svojstva, mislim na nesto slicno malciranju, prekrijes delimicno zemljiste i to je to, u krompiru, paprici i posle ako nista tu ne raste onda pun pogodak!
a da nije lisce toksican za biljke u kojem su usevu
 
dzionik je napisao(la):
To je samo sprdnja za reklamiranje njegovog komposta, kome treba praziluk kao bejzbol palica ? fudbalski navijači u nižoj ligi :)
Kliknite za proširenje...

Mozda za neki restoran... Bundeva sigurno ima upotrebu u proizvodnji sokova :)
Kada bih ja video onoliku kelerabu na pijaci kupio bih je samo da je imam... A zamisli Boldrika sa repicom :)
 
Malo off topic al kad smo već kod tih džinovskih povrćki: Aljaska, Irska, Škotska i još neka mesta imaju te specifične uslove za gajenje džinovskih plodova. Stvar je u tome da povrće kratke sezone a dugog dana tamo posebno dobro uspeva zbog temperatura koje najviše odgovaraju fotosintezi, nema pregrevanja preko 25 stepeni niti hladjenja ispod 15 što je rezultat topllih morskih struja. Drugo je duboko vulkansko zemljište, djubrivo od kompostiranih ili dehidriranih morskih trava. Uglavnom difuzno svetlo sa vrlo malo ultraljubičastog zračenja što opet odgovara fotosintezi koja se praktično ne prekida.
Ovo sam slučano baš sad pročitao u Bill Mollisonovoj knjizi "Permaculture designer manual", šteta što nije prevedena na srpski jer je to preva i osnovna literatura za sve koji se bave poljoprivredom,
 
To bi bilo preterano amnbiciozno sa mojim skromnim znanjem engleskog a ima 600 strana :)
Ne bez šale tu ima gomila informacija o zemlji, vodi, klimi, biljkama i pametnih načina kako rešavati situacije sa viškom ili manjkom vode, toplote, hraniva i drugih stvari. Tu bi recimo ovi koji sada imaju probleme sa vodom mogli da nadju neko trajno rešenje.
Neke stvari sa kojima su eksperimentisali prvi pobornici permakulture sedamdesetih i osamdesetih su tek sada dobile zamah kao aquaponija (nije isto što i hidroponija!).
A i rekao sam osnovno jer je to zaista osnovna biologija, hidrologija, meteorologija itd itd spojene u jedan pametan zaokružen sistem.
 
@ dyionik,књига коју препоручујеш је заиста одлична и мислим да није преведена из чисто
сујетних разлога.Тек би се тада видело колико су уџбеници из којих уче они који ће сутра бити стручњаци мало хм јел`да.А из таквих и сличних уџбеника се одавно учи у озбиљним државама. Да би се радио овај озбиљан посао мора се и припремити за њега и свашта знати
и то не само површно.Неколико пута сам запитао све Вас о учењу и спремности за сазнавање али одговора није било онаквих каквих сам очекивао.Учите,требаће Вам ,без обзира што живите у модерној Србији.Макар због тога да можете да препознате шта Вам у послу треба и колико.
 
Ne znam da li je sujeta u pitanju ali jeste činjenica da nam se trržište smanjilo i ne zameram isdavačima jer je to neisplativ posao da bi prodao 500 primeraka koliki je trenutno prosečni tiraž.
U pravu si za kvalitet, to malo literature na srskom koju nadjem na netu je uglavnom nedorečeno poluinformativno i ne zadovoljava ni standarde jednog ozbiljnog hobiste (kao što sam ja :) a kamo li profesionalca ili stručnjaka, tako da je jedini pravi izvor na engleskom ili možda nekom drugom jeziku.
Žalosna je stvar da su članci koji bi trebalo da budu informativni uglavnom napisani od strane proizvodjača (semena, zaštitnih sredstava itd) koji su vodjeni svojim interesima i prećutkuju ili potenciraju tvrdnje koje njima odgovaraju.

gde ode kompostiranje ::lose::
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh