PDA

View Full Version : Kompostiranje


Poljoinfo Wiki - poljoprivredna enciklopedija
Poljolink - adresar poljoprivrednih firmi

Advertisement


Advertisement

Advertisement


Strane : 1 [2] 3 4

pole
16-11-11, 09:30
Ukratko jedna tona komposta vredi i koliko 5 tona stajnjaka, koji je efikasniji i manje opasan od hemijskih đubriva. Jel to znaci da je opasan samo manje opasan....?

Eeeeee mikro organizmi, mikro organizmi,mikro organizmi,.... dali je nekom poznato Kako mikroorganizmima uticati na AGROBACTERIUM obolenje ...?

hanza
16-11-11, 14:26
Mišljeno je na svež stajnjak, koji je takođe opasan ali manje nego hemijska đubriva.
Ovo je prepisan citat iz knjige o proizvodnji komposta.
Mikroorganizmi imaju i lekovita svojstva, da bi ta svojstva pojačali u kompostnu gomilu dodajemo i razne lekovite trave: maslačak, kamilicu, kantarion,stolisnik i t.d. ( B.S. Annenkov u svojoj knjizi, " Dovedimo prirodu u svoj vrt, agrotehnika prirodne zemljoradnje)

siki2
16-11-11, 15:54
Hanza dali znaš kakav utjecaj ima kompost na nematode u tlu.

hanza
16-11-11, 18:06
Hanza dali znaš kakav utjecaj ima kompost na nematode u tlu.
Pošto je tlo većim delom "bolesno" u njemu preovladavaju patogeni "lideri" Kada se u zemljište unese preparat (da ne pravim reklamu), radikalno utiče na biocenozu zemljišta, potiskujući patogenu mikrofloru. Rezultat toga je da se OSNOVNA MASA MIKROORGANIZAMA OKREĆE REGENERACIJI ( obnovi) a da se celokupnom zemljištu daje produktivna snaga. Dolazi do " lečenja" zemljišta. Naravno upotreba hemijskih đubriva odpada.
Da bi uništio nematode, veoma je dobro, među rastinjem, posaditi kadificu, provereno uništava nematode. Seme ti nije skupo a veoma je korisno.

Korisnik1787
16-11-11, 18:24
Pa sada ste i lekar patolog.Znači naša zemlja je umrla kako vi objašnjvate.

hanza
16-11-11, 19:46
Dok ne proverim u praksi ne mogu da tvrdim ali mislim da je stvaranje komposta za velike površine moguće. Boljitak za zemljište je neupitan jer kompost je lek ali ima li ekonomske računice to je pitanje. I u organskoj proizvodnji taj rad nema ko da ceni kamo li u konvencionalnoj.
http://youtu.be/xN9XrdQQ9-Q
(http://youtu.be/xN9XrdQQ9-Q)http://youtu.be/9LOoVNVgpWk
(http://youtu.be/9LOoVNVgpWk)http://youtu.be/kqwSWooWAW8
On-farm Composting Methods

siki2
16-11-11, 20:17
Prije jebenog rata sam dolazi u tvornicu papira u Sremskoj Mitrovici tamo su bila brda kore od drveta s kojom oni tada nisu znali šta da urade a to bi se fino iskoristilo u kompost. Neznam kakvo je stanje sada u tvornici jesu li iskoristili ta golema brda.

cunami
16-11-11, 20:50
treba tu jos koje cega osim te kore od drveta

hanza
17-11-11, 20:31
Prije jebenog rata sam dolazi u tvornicu papira u Sremskoj Mitrovici tamo su bila brda kore od drveta s kojom oni tada nisu znali šta da urade a to bi se fino iskoristilo u kompost. Neznam kakvo je stanje sada u tvornici jesu li iskoristili ta golema brda.
Da li to još stoji? ne bih znao, ali svaka organska materijal se može pretvoriti u kompost.
Naravno ne postoji nikakva čarobna vodica, sa kojom bi neku gomilu poprskao pa da bude kompost. Potrebno je izvesno znanje i tehnika.http://www.dodaj.rs/t/3D/6i/4RZVDSFe/pred-zimu-037.jpg (http://www.dodaj.rs/?3D/6i/4RZVDSFe/pred-zimu-037.jpg)http://www.dodaj.rs/t/3c/bJ/4sJXupqM/pred-zimu-038.jpg (http://www.dodaj.rs/?3c/bJ/4sJXupqM/pred-zimu-038.jpg)
http://www.dodaj.rs/t/3r/2a/2HZTHTs1/pred-zimu-039.jpg (http://www.dodaj.rs/?3r/2a/2HZTHTs1/pred-zimu-039.jpg)http://www.dodaj.rs/t/2Q/RF/1repcWGh/pred-zimu-041.jpg (http://www.dodaj.rs/?2Q/RF/1repcWGh/pred-zimu-041.jpg)http://www.dodaj.rs/t/2j/An/3BwLL2us/pred-zimu-042.jpg (http://www.dodaj.rs/?2j/An/3BwLL2us/pred-zimu-042.jpg)

cunami
17-11-11, 20:47
al ima da se nabildujes od prebacivanja materijala a vidim nabavio si dosta materijala , i pozdravi mi tamo one iz serije vratice se rode

Miladin
17-11-11, 21:16
Koliko ja vidim proizvodnja komposta je težak i spor posao pogotovo za mojih 0,5ha plastenika, dali neko zna koliko košta tona gotovog komposta.

cunami
17-11-11, 21:57
ja sam ove godine napravio 12 tona komposta i mislim da nema para da se plati to ,zato sto sam radio bas kako treba npr kosio sam fudbalsko igraliste i kupio pokosenu travu,kosi se skolkso dvoriste ja kao komsija ponudio se da lupim travu , e sad nemozze samo trava u kompost palim kola idem u sumu skupljam lisce ,ganje , pa kaze treba mlo kokosinjaka,al od domaci koka pa cisti kokosinjce po selu, tako i sa pepelom od drveta , a kreca pa ovoga pa onoga , pa kazu dobra kopriva da se stavi u kompost ja brze bolje kosi pa donosi pa redjaj , pa sitni ,pa zalivaj pa prebacuj 1 ,2 ,3 ,4,5 puta , pa tako nekoliko puta i stvarno mene ledja vise neboleee

hanza
17-11-11, 22:00
Koliko ja vidim proizvodnja komposta je težak i spor posao pogotovo za mojih 0,5ha plastenika, dali neko zna koliko košta tona gotovog komposta.
Nemo" se ljutiš, ali ti je zaključak pogrešan, Nauka je stvorila da sada kompostiranje ide ubrzano i lako, bez pucanja kičme.
Da napraviš tonu komposta, polu zrelog, koji je vrlo efikasan, za upotrebu u plasteniku, treba meni 3X2 sata i zatim sačekati 4-6 nedelja. Taj kompost u kombinaciji sa, takozvanim, uskim lejama i uz dodavanje EM1 preparata, je najjeftiniji i treba uložiti najmanje rada.
Na fotografijama,koje sam postavio, vide se kompostne gomile, pokrivene slamom kao zaštita od mraza, takav pokrivač nije obavezan.može se pokriti sa dva tri sloja, starog najlona od plastenika, ja sam ih pokrio sa materijalom koji sam imao a koji ću na proleće da iskoristim i da složim u novu kompostnu gomilu.
Zašto kažem da je polu zreli kompost, vrlo efikasan?, prvenstveno zbog toga što, sadrži veliki broj mikroorganizama, koji se po stavljanju u zemlju, i dalje hrane biljnim ostacima i tako stvaraju potrebnu hranu za kultivisane biljke koje posadimo.
Inače biljka uzima iz zemlje samo oko 5% procenata hrane, sve ostalo iz vazduha, ali ne bi mogla da koristi hranu iz vazduha bez tih 5%. Zato je treba plastenik provetravati, da do njih dolazi vazduh.
Praveći uske leje 45-50 cm i prolaze između njih 70-100cm stvaramo uslove da biljke dobijaju veliku količinu vazduha, i time bolji rast, cvetanje i naravno prinos.

cunami
17-11-11, 22:41
ja to pravim cisto oransko djubrivo necu ruke da uprljam sa novcem moraao bi ih uprljati ako bi kupio bilo koi preparat tako da idemo na o ruk

Miladin
20-11-11, 01:32
Ja nemam nikakvog iskustva sa kompostom a isto tako neznam ništa o njemu zato sam uzeo malo da proučim ovo vaše pisanje. Upravo ovih dana vršim pripreme plastenika za narednu godinu, sutra završavam čišćenje zatim ide đubrenje mineralnim đubrivima i đubrenje piletiranim živinskim stajnjakom. Ja sam ove godine postigao prinos paprike u plasteniku 145t/ha sa istom ovom kombinacijom koju sam već opisao ali me zanima dali upotrebom komposta može da se postigne veći prinos, jasno mi je da po knjizi može ali mene zanima dali može i praktično. Malo je pitanje možda i neumjesno ali sam u praksi dosta puta postizao bolje rezultate radeći nešto drugačije nego što knjiga savjetuje.

hanza
20-11-11, 16:30
E pa Miladine drago mi je da se, interesuješ.
Svako će ti reći da sa kompostom možeš da postigneš odlične rezultate, mislim da ovde, na forumu ima ljudi koji kompost koriste duže od mene.
Ja sam, lično, sada u fazi pravljenja komposta i mogu ti reći da je tačno što knjige pišu, kompost se je napravio za 6 nedelja, taj sam potrošio u mojoj bašti, (koja je očajna, što se tvrdoće zemlje tiče a i drugo) Sada imam još 7 gomila komposta,koje nameravam da koristim od februara meseca, za rasad i za baštu gde ću sejati grašak.
Lično čitam knjigu od Borisa Annenkova,to je čovek koji već dvadeset godina koristi ovu vrstu komposta koju, kako pišu ovde neki, ja reklamiram.Gospodin Annenkov tvrdi, a i drugi neki, da je prinos, sa upotrebom komposta 2-5 puta veći, u zavisnosti od vrste povrća koje gajimo.
Što je možda važnije, to je da imamo zdraviji plod, ne koristimo hemiju, povrće ima bolji ukus i duže se čuva.

peto1
20-11-11, 18:00
@hanza
Ajd vec toliko falis to da si presao u dosadu pokazi vec jednom na primeru kakav ti je paradajz naspram ovih prskanih i dohranjivanih vestakom. I dali si nosio na analizu svoj proizvod pa da imas napismeno da je zdravije od onog sa vestakom. Ovo rekla kazala se prepricava vec desetak strana a nigde dokaznog materijala. Zato malo smanji dozivljaj pa se lepo potrudi pa pokazi neki papir da je zdravije ovo ili ono . cito sam ja i Andersenove bajke pa sve lepo al u zivotu to nisam video. Pa sad se posveti malo i slikama kako koji proizvod izgleda uporedno. nemoj nam prodavati maglu imamo je za izvoz.

cunami
20-11-11, 18:08
nemoze da dokaze tek je poceo sa spravljanjem, skoro kad i ja samo je on vise citao a ja vise radio ja sam prosle godine napravio nesto malo komposta i posuo ga oko malina ,rezultat je takav da nemoze da se poredi ni sa kim nema sta nisam radio i nisam uspeo pa reko aj da probam i sa tim kompostom, i uspelo je za divno cudo, tako da sam ove godine spremio 10 tona na 0.20 h malina , i 10 tona na 3 ara baste , na malinama je isproban , a tek dogodine cu videti rezultate u basti

peto1
20-11-11, 18:19
@ cunami
Jel si mozda vodio neku statistiku/dokumentaciju o prinosima pre i posle upotrebe komposta? Ako ima ne bi bilo na odmet da se vidi neka razlika u kilazi ili velicini ploda.

rosuljac
20-11-11, 18:22
Da li moze neko opisati postupak kompostiranja bez reklamiranja odredjenih preparata iako za isto postoji mesto oglasi, te ne vidim razlog zasto moderatori popustaju pred ociglednom reklamom i propagiranjem neke svete vodice za koju da je tako dobra culi bismo i sa drugih strana a i znali bi u svojoj maticnoj zemlji o njoj vise. I sam preparat nema dozvolu ni za prodaju ni za koriscenje u nasoj zemlji.
Hvala

cunami
20-11-11, 18:27
ma kad ti kazem tu nije htela ni da poraste a kamoli da rodi , sve nesto camalo malo poraste i ugine , bas sam se borio jedno 4,5 god sa tim mestom nema sta nisam radio samo medom sto nisam zalivao, i kompostom, nije da branim hanzu branim samo kompost a to sa tim preparatima nebranim, ja sam to prirodno pokosene trave, lisca iz sume, pa kokosinjaka, pa kreca , pa pepela od drveta , i tako u krug nista hemija i to slicno sad sam spremio pa cemo videti naredne godine rezultate i na basti jer je zemlja u basti skoro mrtva

hanza
20-11-11, 18:29
@hanza
Ajd vec toliko falis to da si presao u dosadu pokazi vec jednom na primeru kakav ti je paradajz naspram ovih prskanih i dohranjivanih vestakom. I dali si nosio na analizu svoj proizvod pa da imas napismeno da je zdravije od onog sa vestakom. Ovo rekla kazala se prepricava vec desetak strana a nigde dokaznog materijala. Zato malo smanji dozivljaj pa se lepo potrudi pa pokazi neki papir da je zdravije ovo ili ono . cito sam ja i Andersenove bajke pa sve lepo al u zivotu to nisam video. Pa sad se posveti malo i slikama kako koji proizvod izgleda uporedno. nemoj nam prodavati maglu imamo je za izvoz.
Samo iznosim činjenice, a i dogodine nije daleko, biće i slika oho.

peto1
20-11-11, 18:39
Znaci nikakva hemija samo prirodni proces kompostiranja i daje rezultate. Onda sto cemo kako rece predhodi sagovornik sveta vodica, kad se to moze i bez te hemije. A ako ima te svete vodice na prodaju neka stavi oglas pa ko voli nek izvoli.

---------- Poruka napisana u 17:39 ---------- Prethodna poruka je at 17:36 ----------

I ja iznosim samo cinjenice, toliko o svetoj vodici. Onda postavi oglas za tu tvoju svetu vodicu i ne zamaraj narod pre vremena.

cunami
20-11-11, 18:42
ma reklamira se hanza na svim forumuma na balkanu mozda planira da on mucka tu vodicu i da ima neki procenat

peto1
20-11-11, 18:48
Mogli bi i mi da konzerviramo ovu vojvodansku maglu pa ko voli nek izvoli. Nece moci jos dugo da se reklamira. ima jos banera pa nek okaci tu, tu njegovu svetu vodicu. Tu moze da stavi sta god hoce pa nek se vrti.

hanza
20-11-11, 19:59
Mogli bi i mi da konzerviramo ovu vojvodansku maglu pa ko voli nek izvoli. Nece moci jos dugo da se reklamira. ima jos banera pa nek okaci tu, tu njegovu svetu vodicu. Tu moze da stavi sta god hoce pa nek se vrti.
Ako neko dugo sedi u mraku, (neznanja) teško ga je na svetlo naterati. Najviše se opiru oni što su najduže u mraku bili.

peto1
20-11-11, 20:05
Ako neko dugo sedi u mraku, (neznanja) teško ga je na svetlo naterati. Najviše se opiru oni što su najduže u mraku bili.

Jel vidis one banere sto se vrte na forumu, prosvetli nas na tom mestu pa da i mi nesto saznamo vise o toj svetoj vodici.

pole
20-11-11, 20:26
Reklama nije ...i prava informacija (uglavnom je lazna) ....Vise bih voleo na forumu da ima sto vise pravih informacija

hanza
20-11-11, 20:32
Reklama nije ...i prava informacija (uglavnom je lazna) ....Vise bih voleo na forumu da ima sto vise pravih informacija
Koje su to "lažne" informacijekojesi od mene mogao da dobiješ?

Miladin
20-11-11, 22:43
Kolege vidim da se polemika izoštrila. Nebih ja ulazio u te prepirke dali je reklama ili nije, dali je kompost dobar, to se može dokazati samo na jedan način, a to je pošto ja radim samo plastenike pa ću tako i objasniti. Ako u plasteniku ima 4 reda paprike dva reda se nađubre sa mineralnim đubrivom + stajnjak, druga dva reda se nađubre istom količinom mineralnog đubriva + kompost ali pet puta manjom količinom jer neko je gore naveo da je kompost pet puta jači od stajnjaka, a u drugom plasteniku tako isto nađubriti ali kontra redove da bi se izbjegla moguća razlika zbog položaja sunca. Sve ostale radnje zaljevanje, prihrana, zaštita itd. mora biti sto posto ista. Samo tako je mjerodavno poređenje a sve drugo je nepouzdano.

JuRa
20-11-11, 23:26
>:({
Miladine koliko sam ja ovo razumeo sem komposta nema drugih djubriva.Ubacis kompost i samo zalivas i to je to.Ide doduse i ova vodica ili sta je vec ali to jos niko nije radio nego je samo cuo i ultimativno tvrdi da ima recept za svetsku krizu.Ja licno u to sve neverujem ali ajde da vidimo to svojim ocima.Ne zelim da nikog vredjam ovo je samo moj stav ali nije realno ocekivati ovako nesto,bar ne u ozbiljnoj proizvodnji.Hanza druze prvo skoci pa reci hop.8)

siki7
20-11-11, 23:30
Kolege vidim da se polemika izoštrila. Nebih ja ulazio u te prepirke dali je reklama ili nije, dali je kompost dobar, to se može dokazati samo na jedan način, a to je pošto ja radim samo plastenike pa ću tako i objasniti. Ako u plasteniku ima 4 reda paprike dva reda se nađubre sa mineralnim đubrivom + stajnjak, druga dva reda se nađubre istom količinom mineralnog đubriva + kompost ali pet puta manjom količinom jer neko je gore naveo da je kompost pet puta jači od stajnjaka, a u drugom plasteniku tako isto nađubriti ali kontra redove da bi se izbjegla moguća razlika zbog položaja sunca. Sve ostale radnje zaljevanje, prihrana, zaštita itd. mora biti sto posto ista. Samo tako je mjerodavno poređenje a sve drugo je nepouzdano.

Miladine, vestacko djubrivo-humus-glistenjak (pa cak i kompost mislim) je neprihvatljivo. Samo to po meni nevalja u Tvom primeru, inace jeste samo tako uporedjivanje pod istim uslovima daje, tj. je pravi pokazatelj.....narocito u kontrolisanim uslovima-plasteniku, to je idealno. Inace si jako u pravu, sto cak,
kazem.
I jos nesto, NE jaci nego kvalitetniji. Govorim za humus-glistenjak.
pozz

Miladin
21-11-11, 11:01
Miladine, vestacko djubrivo-humus-glistenjak (pa cak i kompost mislim) je neprihvatljivo. Samo to po meni nevalja u Tvom primeru, inace jeste samo tako uporedjivanje pod istim uslovima daje, tj. je pravi pokazatelj.....narocito u kontrolisanim uslovima-plasteniku, to je idealno. Inace si jako u pravu, sto cak,
kazem.
I jos nesto, NE jaci nego kvalitetniji. Govorim za humus-glistenjak.
pozz
Što se tiče humusa od glista kako sam pročitao iz knjiga on je jači od domaćeg stajnjaka ali toga je malo na tržištu kod mene a da bi sve to isprobao kako treba za to treba puno godina. Ja neznam možda je i ovaj kompost najbolji ali ja ga nemogu praviti, ja se držim strogo proizvodnje povrća (krastavac i paprika u plasteniku) i kupujem gotovo đubrivo. Kad na mom tržištu bude bilo komposta ja ću ga isprobati a dotle pošto nemam svog stajnjaka za sada koristim živinski briket u vrećama koji je kod nas 5-6E/25kg i ta vreća ide na 100m2, i još da dodam da netreba uvijek gledati koje je đubrivo najbolje nego treba gledati za koji ulog možeš izvući najbolju dobit.

topalovic
21-11-11, 12:30
Što se tiče humusa od glista kako sam pročitao iz knjiga on je jači od domaćeg stajnjaka ali toga je malo na tržištu kod mene a da bi sve to isprobao kako treba za to treba puno godina. Ja neznam možda je i ovaj kompost najbolji ali ja ga nemogu praviti, ja se držim strogo proizvodnje povrća (krastavac i paprika u plasteniku) i kupujem gotovo đubrivo. Kad na mom tržištu bude bilo komposta ja ću ga isprobati a dotle pošto nemam svog stajnjaka za sada koristim živinski briket u vrećama koji je kod nas 5-6E/25kg i ta vreća ide na 100m2, i još da dodam da netreba uvijek gledati koje je đubrivo najbolje nego treba gledati za koji ulog možeš izvući najbolju dobit.
Od koje firme koristis taj briket ja sam koristio od morskih galebova ali ga nema vise u prodaji.....

Miladin
21-11-11, 15:04
Od koje firme koristis taj briket ja sam koristio od morskih galebova ali ga nema vise u prodaji.....
Evo malo prije sam razgovarao sa menadžerom Yara đubriva i on mi savjetuje Fertor mislim da je Mađarske proizvodnje a ja sam koristio Italijanske proizvodnje, stim da je Italijansko vreća 25kg 5-6 E a Mađarsko 8,5E.

siki7
21-11-11, 15:09
Što se tiče humusa od glista kako sam pročitao iz knjiga on je jači od domaćeg stajnjaka ali toga je malo na tržištu kod mene a da bi sve to isprobao kako treba za to treba puno godina. Ja neznam možda je i ovaj kompost najbolji ali ja ga nemogu praviti, ja se držim strogo proizvodnje povrća (krastavac i paprika u plasteniku) i kupujem gotovo đubrivo. Kad na mom tržištu bude bilo komposta ja ću ga isprobati a dotle pošto nemam svog stajnjaka za sada koristim živinski briket u vrećama koji je kod nas 5-6E/25kg i ta vreća ide na 100m2, i još da dodam da netreba uvijek gledati koje je đubrivo najbolje nego treba gledati za koji ulog možeš izvući najbolju dobit.
Razumem Miladine sta zelis da naglasis, zivot je jedno-teorija tj. mogucnosti (novcanici) drugo i tu se slazemo naravno. Treba gledati i dobit, naravno.
pozz

siki2
21-11-11, 18:03
Evo malo prije sam razgovarao sa menadžerom Yara đubriva i on mi savjetuje Fertor mislim da je Mađarske proizvodnje a ja sam koristio Italijanske proizvodnje, stim da je Italijansko vreća 25kg 5-6 E a Mađarsko 8,5E.

Ako hoćeš dobro đubrivo onda uzmi Plantela organik puno je bolje samo što je malo skuplje.

Miladin
22-11-11, 17:54
Ako hoćeš dobro đubrivo onda uzmi Plantela organik puno je bolje samo što je malo skuplje.
Nema kod mene tog đubriva ima samo Fertor i Stallatico.

---------- Poruka napisana 22-11-11 u 16:54 ---------- Prethodna poruka je 21-11-11 at 21:17 ----------

Evo danas sam kupio kokošiji organski stajnjak ITALPOLINA 4 N 4 P 4 K+ 70,7 organske materije. Cijena je 6 eura/25kg

siki7
26-11-11, 09:36
@Miladin, za neku pribliznu cenu da si kupio humus-glistenjak,,eee, to bi bila prava stvar za Tvoje plastenike, samo kazes da kod Tebe nema te robe (nazalost)

Miladin
26-11-11, 17:11
Nisam čuo da neko ovdje prodaje glistenjak a i da ga ima bio bi vjerovatno skuplji od ovoga.

nikola_VUK
30-11-11, 20:10
Imam od tovnih pilića djubre, u stvari tu je gomila piljevine i malo djubreta kroz njega, izbacio sam ga na gomilu i po malo bacio veštaka kroz njega i dobro nalio vodom, zanima me da li bih ubrzao malo proces ako bih ga prekrio najlonom?

topalovic
30-11-11, 22:03
Pa ako bi bilo celuloze da pomogne proces sagorevanja onda bi bilo brze.Ako se djubrivo pusi na ovim hladnim danima proces je u toku ,a ako je hladno izmesati ga sa slamom i politi ga toplom vodom...

branko
30-11-11, 22:17
A što si bacao veštak na stajnjak?

Deda Lala
30-11-11, 22:19
I dodati malo negašenog kreča da podigne temperaturu.

topalovic
30-11-11, 23:01
A što si bacao veštak na stajnjak?
Tehnologija uzgoja krastavaca na balama slame je takva da kada se ubaci vestacko djubrivo na bale slame pomaze se proces zagrevanja bala i njihova razgradnja...
Postoji tema gde je sve detaljno objasnjeno.

nikola_VUK
01-12-11, 01:37
Pa ako bi bilo celuloze da pomogne proces sagorevanja onda bi bilo brze.Ako se djubrivo pusi na ovim hladnim danima proces je u toku ,a ako je hladno izmesati ga sa slamom i politi ga toplom vodom...

Kako misliš celuloze, u ovome ima jedno 90% piljevine od drveta, što se tiče temperature ja sam danas u kratkim rukavima išao oko kuće, mislim da je bilo oko 17-18 stepeni.

topalovic
01-12-11, 07:08
Kako misliš celuloze, u ovome ima jedno 90% piljevine od drveta, što se tiče temperature ja sam danas u kratkim rukavima išao oko kuće, mislim da je bilo oko 17-18 stepeni.
Nismo se razumeli ako ima piljevine ne treba dodavati slamu,a treba proveriti tempereaturu djubriva a ne spoljnu.Ako je djubrivo hladno onda "zalivaj djubre" toplom vodom par dana dok "ne pocne da radi"

nikola_VUK
01-12-11, 10:51
Samo još jedna stvar u stvari osnovno pitanje, da li da ga pokrivam najlonom, jer time ću malo i smrad da regulišem?

topalovic
01-12-11, 11:17
Samo još jedna stvar u stvari osnovno pitanje, da li da ga pokrivam najlonom, jer time ću malo i smrad da regulišem?
Mozes ti me ces ubrzati proces....

nikola_VUK
01-12-11, 16:39
Super, oko toga ću da se zabavim, jer mi je jako loša zemlja oko kuće a držaću po malo pilića stalno.

cunami
08-12-11, 20:00
http://www.youtube.com/watch?v=WcmXuOhoec8&feature=related

kvicoje
09-12-11, 21:29
Kako najlakše da napravim kompost?

lala.si
10-12-11, 00:54
Kako najlakše da napravim kompost? Kada pročitaš, sve ovo biće ti jasno, ko beli dan.

stole77
22-12-11, 19:49
И пошто је тај Бајкал Ем1? Постоје ли и неки други природни препарати на нашем тржишту који би убрзали процес компостирања? У пролеће и лето имам највише покошене траве, па ако може неко да ме упути како се она најлакше компостира, ако она чини преко 90 одсто материјала за компост.

Похвала за одличну тему.

lala.si
23-12-11, 20:10
Preparat u opšte nije skup, a ako ga kupiš prodavac je u obavezi da te detaljno uputi kako se sa njim radi ( kodeks firme). Inače zelena trava i drugi zeleniš je odličan za kompstiranje, poželjno je dodati, piljevinu i stajnjak ali nije obavezno.
Kompost je odličnog kvaliteta ako sadrži bar 3 različita sastojka.

Satan panonski
03-01-12, 23:41
Zdravo narode svaka cast za temu! evo par linkova koji su meni dosta pomogli.
http://www.kompost.hr/info (http://www.kompost.hr/info.asp?ID=17)
http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Zeleni-alati-za-odrzivu-revoluciju_3824
(http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Zeleni-alati-za-odrzivu-revoluciju_3824/)http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Strucnjak-za-vrt-Kompost_3316/
PS ako nesto nevalja izvinite! ovo je mi je prvo postavljanje linkova Lkl{{

---------- Poruka napisana u 22:41 ---------- Prethodna poruka je at 21:57 ----------


Kako najlakše da napravim kompost? Sad preko zime skuckaj komposter od dasaka i cekaj prolece

lala.si
04-01-12, 18:17
Načina za pravljenje komposta je zaista mnogo, ali mislim da kompostiranje u zatvorenim posudama treba odbaciti, jer se u takvim posudama ne obavlja proces fermentacije, isto tako treba odbaciti kompostiranje sa dugotrajnim procesom i sa mnogo rada, onda nam ostaje dosta manje postupaka među kojima se možemo lakše odlučiti, šta da upotrebljavamo.

iwanho
06-01-12, 22:33
[QUOTE=Satan panonski;425114]Zdravo narode svaka cast za temu! evo par linkova koji su meni dosta pomogli.
[/URL][URL]http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Strucnjak-za-vrt-Kompost_3316/ (http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Zeleni-alati-za-odrzivu-revoluciju_3824/)
PS ako nesto nevalja izvinite! ovo je mi je prvo postavljanje linkova Lkl{{


Zahvaljujem na linkovima. Izuzetno korisni. E knjiga Kompost nažalost nije trenutno dostupna za download. Ako je netko ima skinutu, molim ako je može poslati na adresu iwanho1@gmail.com, ili na neki drugi način načiniti dostupnom.

Satan panonski
07-01-12, 01:07
E da stvarno neradi taj sajt ni zadnje vreme nemogu skinuti nista, al evo naso sam resenje
http://www.4shared.com/office/w3VfASkd/Squire_David_-_Kompost_Strucnj.htm

---------- Poruka napisana 07-01-12 u 00:07 ---------- Prethodna poruka je 06-01-12 at 23:31 ----------


ja sam ove godine napravio 12 tona komposta i mislim da nema para da se plati to ,zato sto sam radio bas kako treba npr kosio sam fudbalsko igraliste i kupio pokosenu travu,kosi se skolkso dvoriste ja kao komsija ponudio se da lupim travu , e sad nemozze samo trava u kompost palim kola idem u sumu skupljam lisce ,ganje , pa kaze treba mlo kokosinjaka,al od domaci koka pa cisti kokosinjce po selu, tako i sa pepelom od drveta , a kreca pa ovoga pa onoga , pa kazu dobra kopriva da se stavi u kompost ja brze bolje kosi pa donosi pa redjaj , pa sitni ,pa zalivaj pa prebacuj 1 ,2 ,3 ,4,5 puta , pa tako nekoliko puta i stvarno mene ledja vise neboleee
Cunami brate pa pravi biznis! od toga ameri tuku lovu ko ludi Lkl{{

dzionik
07-01-12, 13:02
Bravo Cunami majstore daj neku fotku da vidimo kako izgleda taj posao.
Dobra knjižica Satan, najzad da se pojavi neka na srpskom (hrvatskom) o kompostiranju.
@Lala.si kompostiranje u zatvorenom sudu uopšte nije loše ako ubacuješ dovoljno krupnog i suvog materijala. Ja koristim bure od 200 litara sa isečenim vratancima u donjem delu. Stavljam uglavnom ostake od povrća i povremeno granje da se ne zaguši. Povremeno treva probušiti letvom nekoliko rupa da dobije vazduha. Na proleće sipam kantu vode odozgo i dole skupljam kompost čaj koji koristim za zalivanje i prskanje rasada. Pred jesen istresem celo bure i prosejem, ostane stotinak litara dobrog jakog komposta. Ostatak se meša sa novim materijalom i puni bure itd.

lala.si
28-01-12, 20:26
A zar to nije čudo:
- kada se zemljište bašte nikada ne prekopava niti ore;
- kada se sirovi i teški stajnjak nikada ne razbacuje po bašti;
- kada se mineralna đubriva ne dodaju zemlji ni u jesen, ni u proleće (nikada);
- kada korova u lejama nema i nije potrebno trošiti vreme i snagu u borbi protiv njih;
- kada se plodnost zemlje iz godine u godinu povećava;
- kada prinosi malo zavise od vremenskih uslova i klime, a prema rodu 3-5 puta premašuju prinose zemljoradnika zaraženih „generičkim ludilom“, kako se izrazio Gercen, obrađujući svoje bašte, poput svih, primenjujući tradicionalne metode zemljoradnje.
Baš takvu baštu imam ja već više od 12 godina, u središnjoj Rusiji, u Udmurtiji, u čisto kontinentalnoj klimi, u „zoni rizične poljoprivrede“. Pri tom je interesantno da je termin „zona rizične zemljoradnje“ izmislio neko u našoj bivšoj socijalističkoj državi, sa ciljem da opravda neznanje vlasti iz oblasti zemljoradnje i nigde se drugde u svetu ne upotrebljava.
Iz gore rečenog, čitaoc je već, verovatno, shvatio, da ja ne trošim pare na nabavku stajnjaka i mineralnih đubriva, ne opterećujem se fizičkim poslovima oko prekopavanja zemljišta bašte, u vreme kada mnogi baštovani to rade, i u proleće, i u jesen, a prilikom prekopavanja svakog ara prevrnu oko 70 tona tereta; ne gubim vreme i fizičku snagu na plevljenje korova iz leja, jer njega tamo ni nema. Moja deca i unuci često i sa zadovoljstvom posećuju našu baštu i nas starce, znajući da ih ovde ne čeka težak rad, već čisti vazduh, ekološki čiste jagode, voće i povrće i druženje sa prirodom.

B. S. Annenkov, "Dovedite prirodu u svoju baštu"

Prevod, V. R.


---------- Poruka napisana 28-01-12 u 19:06 ---------- Prethodna poruka je 26-01-12 at 16:56 ----------

1. Humus – to su dalje nerazložljivi organski ostaci zemljišnih organizama i njihovih izlučevina . On nije hrana za biljke. Osnovna njegova zasluga je u tome što čini podlogu rastresitom, pa tako omogućava dotok atmosferskog vazduha i vlage od padavina, jer se sastoji od granula (kaprolita), a masa mu se sastoji od 50% praznine između njih. Te praznine i omogućavaju protok vazduha i vlage od padavina u zemljište. Te iste praznine omogućavaju korenju biljaka brži razvitak u potrazi za hranom. Što je deblji sloj zemljišta, u kojem se nalazi humus, to više hrane mogu naći biljke, a što je više u zemlji humusa, to više prinosa ubira dobar gazda, ako se postarao za sve to.

---------- Poruka napisana u 19:14 ---------- Prethodna poruka je at 19:06 ----------

2. Aerobni i anaerobni zemljišni mikroorganizmi stvaraju u zemljištu humus i što ih više ima u zemljištu, oni sve više razlažu u njemu organskih kiselina, samim tim je u zemlji sve više razloženih minerala i hrane za biljke, zemlja je plodorodnija, samim tim su i veći očekivani prinosi kultura. Dobar domaćin mora brinuti o tome, da omogući u zemljištu život što veće populacije živih zemljišnih organizama u proleće, leto i u jesen; u proleće – što ranije, u jesen – što kasnije. Obrada zemljišta sa prevrtanjem busena ašovom ili plugom dovodi do uništenja aerobnih i anaerobnih stanovnika tla; do toga dovodi i primena „na dušak“ (odjednom) mineralnih đubriva. Za očuvanje u zemljištu živih organizama dobar domaćin ne treba da obrađuje zemlju prevrtanjem busena, ne treba da primenjuje nikakva hemijska đubriva i sredstva za zaštitu od štetočina i bolesti. On mora da shvati da ne treba da hrani biljke, već žive organizme u zemlji. Hranjenje tih organizama na malim površinama, baštama, ne sme se vršiti sirovim stajnjakom, ne sme se zakopavati u zemlju previše sirovih siderata (zeleno đubrivo), (u njihovom okruženju uništva se previše aerobne populacije živih organizama), već organskim kompostom, pripremljenim od organskih otpadaka iz bašte, kuhinje, od domaćih životinja. Stajnjak i siderati mogu biti primenjeni, ako se pri njihovom unošenju u zemljište deo bašte, na koju se unosi, ostavi godinu dana da se „odmara“.

---------- Poruka napisana u 19:17 ---------- Prethodna poruka je at 19:14 ----------

4. Kako je već ranije rečeno, humus ima vrlo korisno svojstvo plodnosti: njegove čestice, granule, imaju u omotu električni naboj. Takvo svojstvo nemaju obične mineralne čestice iz zemljišta. Pod dejstvom elektroteže na površinu čestica humusa se lepe i pričvršćuju, stvarajući opnu, zemljišni mineralni rastvori. Ova teža ne dozvoljava da mineralni rastvori cure u niže slojeve zemljišta i odu iz leja u podzemne vode, a takođe im ne dozvoljava da se penju kapilarima grunta na površinu leja i odatle da ispare u atmosferu, ostavljajući na površini mineralne soli, koje obrazuju čvrstu koru, koja ne propušta ni vazduh ni vlagu. Humusne čestice zadržavaju na svojoj površini zemljišnih rastvora sedam puta više, nego što je njihova masa (težina). Što je više humusa u zemlji, to se više mineralnih rastvora zadržava u korenastom sloju leja, samim tim, bolje se i potpunije hrane kulture.

---------- Poruka napisana u 19:26 ---------- Prethodna poruka je at 19:17 ----------

Treba da znamo (oslanjajući se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište sadrži u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor - u velikim količinama, većim od potreba biljaka. To znači da tretiranje zemljišta mineralnim đubrivima nije neophodno, već je, čak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu komponentu plodnosti zemlje – humus;

cunami
23-03-12, 12:34
primena komposta u malinamahttp://www.dodaj.rs/f/31/3u/4tLnmBgY/1/spa0469.jpg

dzionik
04-10-12, 11:57
Da malo osvežimo temu novim načinom kompostiranja za 18 dana http://permaculturenews.org/2008/07/26/18-day-compost-the-appliance-of-science/ Bio sam malo skeptičan pa sam varao u prvoj gomili koju sam napravio. Ubacio sam malo živog kreča da inicijalno zagreje gomilu. Ispostavilo se da to nije potrebno mada nije ni štetilo. Već posle par dana temperatura je otišla preko 50 stepeni, nažalost nisam imao termometar koji može tačno da je izmeri. Većim delom korov iz bašte posle vadjenja luka, graška itd i dvadesetak posto starog krupnog komposta (ostatak posle prosejavanja) i malo piljevine da se koriguje C:N odnos. Posle četi prevrtanja i tridesetak dana gomila je prosejana, rezultat su otprilike isti delovi sitan kompost za rasad (mreža 5mm) krupniji (mreža 13mm) i krupan koji se dalje koristi kao inokulant za sledeću gomilu. Sitnog ima 250 litara od gomile 1.5-2 m3. Iako se zapreminski gomila smanjila na oko 60% od prvobitne cenim sa se težinski smanjila vrlo malo. I to je glavna prednost ovakvog načina kompostiranja osim vremena dobija se zaista zadovoljavajuća količina kvalitetnog komposta sa predpostavljam manjom količinom semena korova nego u hladnom kompostiranju. Probu na seme korova ću kasnije da uradim. Evo i malo slika ovde se vidi kako je krupan materijal na početku i temperatura (preko 50) http://i218.photobucket.com/albums/cc19/nikola145/P1020246.jpg Prvo prevrtanje http://i218.photobucket.com/albums/cc19/nikola145/P1020245.jpg Nova gomila koja se upravo "kuva", nažalost ni na jednoj slici se ne vidi para koja non stop izlazi,tako da je zalivanje prilikom prevrtanja obavezno, kao i pokrivanje. http://i218.photobucket.com/albums/cc19/nikola145/P1030127.jpg

cunami
04-10-12, 23:09
ja i dalje kompostiram ,ovog leta opet oko 10 tak tona komposta ali uz velike muke posto slabo ima zelenisa,a sto se tice malinjaka, malinjak se preporodio i uz oskudno zalivanje uspesno prebrodio susu, nikad bolji malinjak a godina uzasna, tako da se kompost odlicno pokazao

misoo83
03-11-12, 12:31
Ja sam ove godine po prvi put napravio gomilu za pravljenje komposta ,znam da bi ga trebalo prevrtati ali posto je trava sto sam ubacivao bila jako velika a mali prostor za kompostiranje i morao sam da nabijam da bi sve stalo necu ga okretati pa za 6 meseci ce valjda da se napravi kompost, polako ali sigurno a ako budem zadovoljan rezultatom onda cu za sledecu godinu napraviti to sve malo bolje i potrudicu se vise oko komposta.


Kompost gomila:

http://thumbnails104.imagebam.com/21837/9fe350218362647.jpg (http://www.imagebam.com/image/9fe350218362647)

dzionik
04-11-12, 08:35
Bravo, nemoj da odustaješ i ako ti ne uspe iz prvog puta. Kolika je korist od kompostiranja i komposta možeš da vidiš na Cunamijevom primeru.
Prekontroliši temperaturu, ako je preko 50 stepeni bilo bi bolje da prevrneš posle nedelju dana.

cunami
04-11-12, 19:02
ucinak je vise nego ocekivan i non stop je kod mene neki kompost u pripremi tako da kod mene nema pauze

djjova
18-11-12, 23:54
A zar to nije čudo:
- kada se zemljište bašte nikada ne prekopava niti ore;
- kada se sirovi i teški stajnjak nikada ne razbacuje po bašti;
- kada se mineralna đubriva ne dodaju zemlji ni u jesen, ni u proleće (nikada);
- kada korova u lejama nema i nije potrebno trošiti vreme i snagu u borbi protiv njih;
- kada se plodnost zemlje iz godine u godinu povećava;
- kada prinosi malo zavise od vremenskih uslova i klime, a prema rodu 3-5 puta premašuju prinose zemljoradnika zaraženih „generičkim ludilom“, kako se izrazio Gercen, obrađujući svoje bašte, poput svih, primenjujući tradicionalne metode zemljoradnje.
Baš takvu baštu imam ja već više od 12 godina, u središnjoj Rusiji, u Udmurtiji, u čisto kontinentalnoj klimi, u „zoni rizične poljoprivrede“. Pri tom je interesantno da je termin „zona rizične zemljoradnje“ izmislio neko u našoj bivšoj socijalističkoj državi, sa ciljem da opravda neznanje vlasti iz oblasti zemljoradnje i nigde se drugde u svetu ne upotrebljava.
Iz gore rečenog, čitaoc je već, verovatno, shvatio, da ja ne trošim pare na nabavku stajnjaka i mineralnih đubriva, ne opterećujem se fizičkim poslovima oko prekopavanja zemljišta bašte, u vreme kada mnogi baštovani to rade, i u proleće, i u jesen, a prilikom prekopavanja svakog ara prevrnu oko 70 tona tereta; ne gubim vreme i fizičku snagu na plevljenje korova iz leja, jer njega tamo ni nema. Moja deca i unuci često i sa zadovoljstvom posećuju našu baštu i nas starce, znajući da ih ovde ne čeka težak rad, već čisti vazduh, ekološki čiste jagode, voće i povrće i druženje sa prirodom.

B. S. Annenkov, "Dovedite prirodu u svoju baštu"

Prevod, V. R.


---------- Poruka napisana 28-01-12 u 19:06 ---------- Prethodna poruka je 26-01-12 at 16:56 ----------

1. Humus – to su dalje nerazložljivi organski ostaci zemljišnih organizama i njihovih izlučevina . On nije hrana za biljke. Osnovna njegova zasluga je u tome što čini podlogu rastresitom, pa tako omogućava dotok atmosferskog vazduha i vlage od padavina, jer se sastoji od granula (kaprolita), a masa mu se sastoji od 50% praznine između njih. Te praznine i omogućavaju protok vazduha i vlage od padavina u zemljište. Te iste praznine omogućavaju korenju biljaka brži razvitak u potrazi za hranom. Što je deblji sloj zemljišta, u kojem se nalazi humus, to više hrane mogu naći biljke, a što je više u zemlji humusa, to više prinosa ubira dobar gazda, ako se postarao za sve to.

---------- Poruka napisana u 19:14 ---------- Prethodna poruka je at 19:06 ----------

2. Aerobni i anaerobni zemljišni mikroorganizmi stvaraju u zemljištu humus i što ih više ima u zemljištu, oni sve više razlažu u njemu organskih kiselina, samim tim je u zemlji sve više razloženih minerala i hrane za biljke, zemlja je plodorodnija, samim tim su i veći očekivani prinosi kultura. Dobar domaćin mora brinuti o tome, da omogući u zemljištu život što veće populacije živih zemljišnih organizama u proleće, leto i u jesen; u proleće – što ranije, u jesen – što kasnije. Obrada zemljišta sa prevrtanjem busena ašovom ili plugom dovodi do uništenja aerobnih i anaerobnih stanovnika tla; do toga dovodi i primena „na dušak“ (odjednom) mineralnih đubriva. Za očuvanje u zemljištu živih organizama dobar domaćin ne treba da obrađuje zemlju prevrtanjem busena, ne treba da primenjuje nikakva hemijska đubriva i sredstva za zaštitu od štetočina i bolesti. On mora da shvati da ne treba da hrani biljke, već žive organizme u zemlji. Hranjenje tih organizama na malim površinama, baštama, ne sme se vršiti sirovim stajnjakom, ne sme se zakopavati u zemlju previše sirovih siderata (zeleno đubrivo), (u njihovom okruženju uništva se previše aerobne populacije živih organizama), već organskim kompostom, pripremljenim od organskih otpadaka iz bašte, kuhinje, od domaćih životinja. Stajnjak i siderati mogu biti primenjeni, ako se pri njihovom unošenju u zemljište deo bašte, na koju se unosi, ostavi godinu dana da se „odmara“.

---------- Poruka napisana u 19:17 ---------- Prethodna poruka je at 19:14 ----------

4. Kako je već ranije rečeno, humus ima vrlo korisno svojstvo plodnosti: njegove čestice, granule, imaju u omotu električni naboj. Takvo svojstvo nemaju obične mineralne čestice iz zemljišta. Pod dejstvom elektroteže na površinu čestica humusa se lepe i pričvršćuju, stvarajući opnu, zemljišni mineralni rastvori. Ova teža ne dozvoljava da mineralni rastvori cure u niže slojeve zemljišta i odu iz leja u podzemne vode, a takođe im ne dozvoljava da se penju kapilarima grunta na površinu leja i odatle da ispare u atmosferu, ostavljajući na površini mineralne soli, koje obrazuju čvrstu koru, koja ne propušta ni vazduh ni vlagu. Humusne čestice zadržavaju na svojoj površini zemljišnih rastvora sedam puta više, nego što je njihova masa (težina). Što je više humusa u zemlji, to se više mineralnih rastvora zadržava u korenastom sloju leja, samim tim, bolje se i potpunije hrane kulture.

---------- Poruka napisana u 19:26 ---------- Prethodna poruka je at 19:17 ----------

Treba da znamo (oslanjajući se na radove Ovsinskog) da bilo koje zemljište sadrži u sebi kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor - u velikim količinama, većim od potreba biljaka. To znači da tretiranje zemljišta mineralnim đubrivima nije neophodno, već je, čak i štetno, jer rastvori njihovih soli uništavaju glavnu komponentu plodnosti zemlje – humus;

Sve ste nam rekli ali nam niste rekli kako da to uradimo. Vec danima razmisljam kako da od mog stajnjaka mnogo slame i manje balege (iz prasilista) napravim bolje djubrivo tj. stajnjak. Isto me mucio i osoka. Pomagajte

cunami
19-11-12, 09:38
imas na yutube klipova pa gledaj i uci nije neka velika nauka veruj mi vredi svake kapi znoja

dzionik
19-11-12, 10:13
Ima tu negde u ranijim postovima C:N vrednosti odredjenih materijala pa vidi koji je odnos tvoje mešavine. Ubaci neki inokulant, stari kompost, glistnjak ili neki EM preparat koji možeš i sam da napraviš. Za aktiviranje je dobra i kopriva, gavez. Dobro zalij, zaštiti od vetra i preteranog isparavanja. U ovo hladno vreme možeš da probaš i da staviš neki grumen živog kreča. Osoku možeš da koristiš za zalivanje gomile ako je manji procenat azota. Eksperimentiši, jer ćeš samo tako steći osećaj i iskustvo za pravu mešavinu.

Kornelius
21-11-12, 09:46
Imam i ja na 2 mesta jedan stariji i jedan ovogodišnji, nisam merio tempereturu ,zalio sam i pokrio foliom, ali ne dimi se. Ono prevrtanje ne razumem, moraš ceo kompost da izbaciš pa posle opet unutra, jer nema mesta, kako da prevrnem? Onu stariju manju,par puta sam prevrtao ali ne skroz samo tako bez veze. Ja sam ositnio te delove ne kao ti dzionik (http://poljoinfo.com/member.php?954-dzionik).

dzionik
22-11-12, 10:57
Kad prevrćeš stavljaš ono što je spolja da bude u sredini otprilike. Svrha prevrtanja je da se promeša, da se izmešaju kompostirani delovi sa onim koji to još nisu, da se izjednači i eventualno doda voda, da se aeriše i usput malo usitni. Nije dobro zalivati već formiranu gomilu jer voda neće dopreti do sredine, nego svakih 10-20 cm kako slažeš.
Moraš da napraviš mesta pored, nema smisla da izbacuješ pa opet vraćaš u sanduk. Ne mora da bude u sanduku nasloni ga na njega sa neke strane. Temperaturu možeš da izmeriš otprilike nekom metalnom žicom, šipkom. zabij je do sredine i ostavi nekoliko minuta, 50 stepeni je neprijatno za držanje.
Taj od prošle godine bi trebao da je već gotov naročito ako si sitnio materijal, prevrni, pogledaj šta se dešava. Ako iole liči, prosej ga.

Kornelius
22-11-12, 13:42
http://img14.picoodle.com/i5bm/kornelius/grpn_6ba_ucl67.jpg (http://i.picoodle.com/001jgpaa)

cunami
22-11-12, 13:46
bice dobrog kompost od toga samo mesaj i dolivaj vode po potrebi

nebojsa
02-12-12, 22:59
Koristite li kreč u procesu kompostiranja?

@ Kornelius

Na koji način si sitnio materijal?

Kornelius
07-12-12, 09:06
Kreč nisam stavio, i ručno sam sitnio makazama.

nebojsa
07-12-12, 09:17
Aaaaa tako. Pa ok ako nema puno toga. Ja sam kontao da imas neku spravicu pa da vidim kako izgleda. Ja bih nesto da nabudzim ili kupim ako nadjem povoljno. Ali ne trebaju mi one profi sto sitne grane, vec samo lisce, slamu, zelenis... Nesto za kucnu upotrebu

ljubek
07-12-12, 09:20
nađinegde na selu gde su švabe nekad živile kao kod nas u prigrevici ima još uvek sečki za slamu i kukuruzovinu odlično može poslužiti za tako nešto.

Kornelius
08-12-12, 11:46
Nabuđži kosilicu za travu, nešto sam tako sitnio.

Deda Lala
29-12-12, 20:50
Ех те Швабе свашта су имали па то допало онима који ни појма немају чему је то служило и на крају завршило у старом гвожђу.Понеко није ни знао да има тако штогод па на крају затребало у трећој генерацији.
Употребите ручне косилице за траву с 2-3-4 ножа.Намонтирајте их на неки погон а може и точак од шинских кола .
Кад је креч у компосту у питању користи се негашени у праху око 2 шаке по 1м2.Задатак му је да у овим хладним данима подигне температуру а и лети јер се тако до извесне мере убијају патогени.
Код превртања компоста замислите да ручно правите бетон па.......само овде имате биљне осратке.Сад кад је хладно ,пазите да превртање траје што краће.

nebojsa
29-12-12, 20:59
Ja sam prekjuče prevrnuo gomilu. Bio lep dan pa da iskoristim. Ali unutra hladno. Gomila i nije baš velika pa sve stoji.

cunami
30-12-12, 09:06
evo moja 3 komposta koja treba da da se primene u martu ( maline)
http://www.dodaj.rs/f/3J/D3/4k3PQvAT/spa0565.jpg

dr Eamer
16-01-13, 13:07
Људи, хвала вам на вашем искуству. Ја сам новајлија у свему овом и количине које мени требају су, за сада, минималне. Једна ствар ми је само недоумица (опростите ми ако је било речено а ја сам је пропустио): да ли је боље зрели компост затрпавати у земљу или га посути по површини? Хвала вам још једном. ::svaka cast::

iwanho
16-01-13, 19:48
Moje mišljenje je da je svako gnojivo bolje inkorporirati u zemlju - bolje iskorištenje hraniva.:-\

cunami
16-01-13, 20:47
moze i odozgo da se posipa ali to je preporucljivo za visegodisnje zasade, a ako je basta bolje je inkorporirati u zemlju

vladale.rs
25-01-13, 11:34
pozdrav ljudi tek sad sam pročitao ovu temu ova tema nije zanimljiva nego je tačna.ovde kod nas se prevrnula pre vojna cisterna sa ljudski izmet pa su je ispustili u njivu gde je bio udes da bi je odvukli taj čovek se posle hvalio a i video sam kukuruz bijo je ogroman u tom delu gde su ga ispustili a na tv ima kako holanjđani otkupljuju od domaćinstva izmet itd.s jednog mog druga smo pričali imao neku šljivu koja nije rađala dovodio agronome i sve pokušali i ništa ali neki malo pametniji agronom mu rsko da uvek piša na nju kad mu se hoće iduću godinu prorodila ali cela porodica pomagala.ja sam pomogo saksijskom cveću i za dva dana se osušilo cveće hoću da kazem koliko je jako.mislim da je veoma dobro da pomognemo kompostu.kad sam u njivi redovno zalivam kruške.molim vas nemojte da se smejete hi hi

ljubek
25-01-13, 12:32
kolega samo rokaj poneseš kanister vode i prihrana obavljena.:lol:

nesko2563
25-01-13, 12:42
Ja ispustam septičku na gomilu gde bacam sav organski otpad i ujedno i svinjsko đubre. Izmešano sve. Bacim povremeno šaku uree ili šećera ako pijem kafu u radionicu i puši se stalno.
Leti matori koji svakodnevno ide na pecanje odatle uzima gliste jer vrvi od glista. Sve se može iskoristiti.
Čuo sam od nekih starijih ljudi da je dobro za bostan ubaciti u jamu u koju se sadi malo prerađene komine od grožđa.
Nije to ništa novo.

nebojsa
25-01-13, 21:06
@ vladale.rs

Nećemo se smejati :lol:
Samo nemoj da "pomažeš" po povrću, naročito lisnatom i korenastom.

@ nesko2563

To sa septičkom i nije baš preporučljivo. Bar nemoj taj kompost koristiti za povrće

oktopod
25-01-13, 21:40
Ja baš pomislih da pitam, al mi bilo glupo :)

Kaže mi komšija dok je radio u vodovod i kanalizacija i vozio onu "cisternu", kad se vraćao sa zadatka iscima njega jedan čovek da mu prospe taj sadržaj po detelini. Prosuše oni na vrh njive, došlo prirodnim padom negde preko pola njive i odoše. Posle nekog vremena kad je prolazio tuda, detelina tačno na tom delu njive ko šaša, a na drugom normalna....kao što rekoste ništa čudno, a ja da pitam..

Pošto na placu imam septičku jamu, koja se doduše skoro i ne puni, slab je dotok a veliki otok :D palo mi na pamet da povadim to i pospem oko voća...Koja se količina baca po voćki otprilike? Pričam o stablima, ne bih polivao jagode npr naravno...Koliko dugo se to oseća, jer ako ceo plac pospem time a smrdi mesecima, neka hvala :D

sljivar
31-01-13, 22:34
Otlična tema.

Mišljenja sam da nebi trebalo upotrebljavati sadržaj septičke jama u poljoprivredi. Ima tu svega najviše deterdženata od mašine za veš i suđe, teških metala......

dzionik
01-02-13, 10:57
Tu je problem što imamo dve potpuno različite stvari, koje odvojeno mogu lako da se koriste i preradjuju ali kada se pomešaju kao što danas radimo postaju problem za koji su potrebna skupa tehnološka rešenja koja su nedostupna domaćinstvima. Septičke jame nisu valjale ni kada su korišćene samo za vršenje nužde. Sada kada se u njih upumpava velika količina vode su veliko zlo koje zagadjuje vodu i hemijski i biološki. Tako smo došli do toga da u većini sela više nemamo pitke vode u bunarima. Većina je zagadjena upravo fekalnim bakterijama.
Rešenje je prilično jednostavno i ne zahteva velike investicije samo ako se odvoje siva od fekalne vode ili još bolje siva voda od čvrstih fekalija. Time se dobija djubrivo i voda za zalivanje, od problema se pravi rasurs, sirovina za koju se danas odvajaju velike pare. Fosfor je ograničeni resurs i kao takav sve skuplji, a u 'ljudskom stajnjaku' ga ima dosta. U Nemočkoj se prilikom prečišćavanja otpadnih voda izdvaja fosfor nebulozno skupim i komplikovanim postupcima ali su oni svesni da nemaju prirodne izvore fosfora nego ga uvoze. Sa druge strane siva voda može da se koristi za zalivanje direktno i takodje ima hraniva u sebi. Pod uslovom da ne koristimo agresivne hemikalije u većim količinama. Za preradu sive vode su već razvijena rešenja kojima se na kraju dobija čak pitka voda. Sve to može da se organizuje na nivou domaćinstva i nije velika investicija. Čak može da bude jeftinije rešenje ukoliko se zida novi objekat i instalacije. Nema sumnje u dugoročnu ispativost ovakvih sistema.
Ko bi malo više da se obavesti o ovoj temi evo malo literature, odlična knjiga:
The Humanure Handbook

by Joseph Jenkins (http://humanurehandbook.com)

može da se čita ili skine u delovima besplatno.

http://weblife.org/humanure/default.html

oktopod
01-02-13, 23:52
Vala ako budem zidao kuću ili nekad sređivao generalno ovu kuću na placu, ima da wc šolje sprovedem u posebnu jamu. Blagodarim.

sljivar
02-02-13, 10:31
Dali je neko možda kompostirao otpad od koma jabuke i kruške (rakiski). Pošto godišnje imam oko 30 tona istog od prvog komšije. Planiram ovako: pošto se kom ocijedi, ostane samo trop dodati određenu količinu piljevine, slame i stajskog đubriva. Sve dobro izmješati i složiti u traku koju ću napraviti od starih paleta. Interesuje me dali trebam još išta stavljati u smjesu, kao npr. kreč, urea.

Svako mišljenje je dobro došlo.

telnett
02-02-13, 12:04
Kada pravim kompost stavljam na jedno mesto sve sto imam od organskog otpada tokom cele godine i dodam malo stajnjaka bez kreca i ureje i ne okrecem masu i bude ok . Znaci pomesas sa nekom kabastom hranom ( trava slama stajnjak itd ) zalijes i ostavis . Ovakav nacin kompostiranja dolazi u obzir ako nije bitno vreme . Ako zelis brzo da bude onda dodajes prethodno nabrojano i prevces . To je neko moje iskustvo sa tim .

dzionik
02-02-13, 12:31
Urea ti svakako ne treba za jabuke, njih ne prepoznaš za nekoliko nedelja. Ne moraš da čekaš da se ocedi ako već mešaš sa suvom piljevinom i slamom. Ne trebaju ti ni palete, redjaj direktno na zemlju, samo gledaj da je visina gomile bar metar i po. Kreč možda nije loše staviti samo zbog kiselosti ili ako hoćeš da iniciraš termofilne bakterije sa živim krečom. I najvažniji je inokulator ('maja'), stajnjak ili komopost.
Može i tako Telnett, kad te mrzi :-)
A nije ni teško prevrtati kad imaš traktorske vile ili kašiku.
Nema na čemu Oktopod. Ima literature koja se bavi time i na temi Permakultura.

vladale.rs
02-02-13, 12:55
društvo juče sam naleteo na neki sajt i kazu veoma bitno je okretati đubre zbog kiseonik.kao naprimer,kiseonik ne gori ali pomaze pri gorenju,neumem drukčije da objasnim

sljivar
02-02-13, 13:30
dzionik (http://poljoinfo.com/member.php?954-dzionik) mislio sam okolo hrpe stavljati palete odnosno ograditi sa paletama da se hrpa ne rasipa, one su negdje oko 120 cm visine i taman još malo gore naredati. Koliko se otprilike stavlja živog kreča (kg) npr. na 1 m3 mase.

dzionik
02-02-13, 17:35
Kiseonik koriste mikroorganizmi koji razlažu organsku materiju, ako nema kiseonika pojavljuju se anaerobne bakterije. Razlaganje se nastavlja sporije i počinje da smrdi, gasovi (metan itd) koje prizvode anaerobne bakterije.
Nisam te dobro razumeo Sljivar :-), ako nameravaš da prevrćeš ne trebaju ti ni te palete sa strana, samo će ti smetati. Ta manipulacija oko prevrtanja ili samo vadjenja ili prosejavanja je najveći posao oko komposta pa treba dobro da razmisliš kako da organizuješ gomile da bi ti bilo lakše. Ja se ne sećam da sam neki sistem ponovio više od dva puta, uvek se nadje neki bolji način a prostora uvek nedostaje.
Letos sam stavljao otprilike kilo kreča u grumenju ne većem od čaše i to je valjalo, ali to je bilo letos... Možda je bolje da ti to naredjaš pa kad otopli vidiš kako ide, i tada eventualno dodaš kreča za zagrevanje.

sljivar
03-02-13, 09:54
... nisam mislio da prevrćem baš jer vjerovatno neću stiće to uraditi. Kompost bi služio za voćnjak, pa tako da vrijeme nije toliko bitno. To bi tačnije radio u jesen poslije pečenja rakije, a kompost bi bacao tek sledeće godine u jesen. Palete bi povezao samo žicom (par minuta posla), zbog lakšeg pravljanja gomile da se ne prosipa. Gomila bi izgledala za širinu jedne palete, a dužina koliko bude materijala za kompost.

Pitanje: da li za ovo vrijeme (1 godina) može da sagori kompost bez prevrtanja ili je to obavezno? Druga stvar da li jednogodišnje grane (debljine 5-6mm) od voća takođe mogu da sagore za 1 godinu kad se stave u ovu gomilu bez sitnjenja.


Dali neko posjeduje nešto slično za usitnjavanje grana. Evo jedan snimak mašine za neku malu proizvodnju:
http://www.youtube.com/watch?v=2OusRDbdwJI

Ili ovako nešto što se kači na traktor, odnosno kardanski prenos.
http://www.youtube.com/watch?v=Ng3C8MDVxlk

dzionik
03-02-13, 14:13
Teško da može da se kaže koliko je potrebno nekoj gomili da sagori pa čak i okvirno. Ima previše faktora koji utiču na to ali generalna pravila postoje. Konkretno za tu tvoju mešavinu, stavi razmak izmedju paleta 1,5 metar, redjaj slojeve po desetak cm i zalivaj finom prskalicom svaki sloj, prekontroliši temperaturu posle pet, deset, dvadeset dana, po potrebi zaliti, ako ti se nešto učini sumnivo bolje je prevrnuti i vedeti šta nije u redu. Za jednu godinu bi to trebalo da bude gotovo ali će ti ostati spoljni deo. Prevtanjem ustvari stičeš iskustvo, vidiš šta radi šta ne, pa intervenišeš i vremenom dodješ do pravog 'recepta' koji baš tebi odgovara, jer univerzalnog nema.
Grane su posebna priča ali opet generalno bolje ih je osušiti pa onda kompostirati ma koliko to izgledalo nelogično, imao sam slučajeva da grane posle godinu dana izgledaju kao da si ih sad isekao sa živog drveta. Treba ih i pomešati sa nekim drugim materijalom, stajnjak tu slabo pomaže jer u ovom slučaju ti trebaju prvo gljivice koje će moći da razgrade lignin pa posle bakterije. Malo zemlje iz šume, neko gnjilo drvo, takve stvari. Vlaga je takodje problem jer se gomila brzo suši, ako je pokriješ bice možda bolje ali ne mora da znači ako nije odgovarajuća temperatura.

Jeste uopšteno ali veruj mi da nijedan 'recept' koji sam pročitao nije radio kao je tvorac recepta napisao, i sve se svodi na iskustvo i zdravo rasudjivanje ako znaš osnove procesa.

siki2
03-02-13, 14:44
...
Dali neko posjeduje nešto slično za usitnjavanje grana. Evo jedan snimak mašine za neku malu proizvodnju:
http://www.youtube.com/watch?v=2OusRDbdwJI

Ili ovako nešto što se kači na traktor, odnosno kardanski prenos.
http://www.youtube.com/watch?v=Ng3C8MDVxlk


Dali netko ima neku skicu po kojoj bi se ovo moglo napravit. Nigdje nema kakvi su noževi koliko ih ima itd.

Nelle333
03-02-13, 15:22
http://www.kupujemprodajem.com/MOTORNA-MASINA-za-usitnjavanje-grana--4432548-oglas.htm?filter_id=5770315
http://www.kupujemprodajem.com/seckalica-za-voce-ili-granje-gloria-1400-4413927-oglas.htm?filter_id=5770398
http://www.kupujemprodajem.com/seckalica-za-granje-ili-voce-royal-1-7kw-4420627-oglas.htm?filter_id=5770315

sljivar
03-02-13, 15:59
dzionik (http://poljoinfo.com/member.php?954-dzionik) još jednom hvala za precizne odgovore.

Nelle333 (http://poljoinfo.com/member.php?15386-Nelle333) ove zadnje dvije mašine ne izgledaju loše, samo ako se ne kvare. Nema ih računa praviti za te pare.

siki2
03-02-13, 16:41
dzionik (http://poljoinfo.com/member.php?954-dzionik) još jednom hvala za precizne odgovore.

Nelle333 (http://poljoinfo.com/member.php?15386-Nelle333) ove zadnje dvije mašine ne izgledaju loše, samo ako se ne kvare. Nema ih računa praviti za te pare.


Kupi ti te mašine i ima da jako brzo promeniš mišljenje. Ja ću da ih pravim ali malo jače.

sljivar
03-02-13, 21:28
Ne kaže da su dobre, ali za te pare nisu loše. Za sitene grane (jednogodišnje) i za lozu mislim da mogu potrajati. Ona što ide na traktor mislim da nije loša za malo ozbiljni pasao.

a evo nošto i profi. http://www.youtube.com/watch?v=BqrIiYuM8Ks

siki2
04-02-13, 09:16
Ova je za komunalna poduzeća, a naša će to počet koristit za nekih sto godina. Ja hoću napravit tako da mogu isječkat grane do nekih pet cm da mogu balu slame gurnut u nutra da ju isječka itd. Kad orežem voćnjak da mogu proć sa sječkom i gotovo.

dzionik
04-02-13, 10:59
Svi prave neke kompromise valjda da bi ubili cenu....
Ova najeftinija sa najslabijim motorom jedina ima dobar nož koji liči da može da podnese malo više, ali je tu protok u pitanju.
Druga koja je malo jača ima noževe koji malo neozbiljno izgledaju, a i plastika ne obećava.
Motorna ima odvojene sečke što nije praktično.
I ja se mislim da li da pravim ili da kupim tako neku do sto evra, ali dok ne vidiš kako zaista radi kako da znaš???
Imam neki plan za pravljenje iz starog SAMa mogu da pronadjem ako nekoga zanima.

siki2
04-02-13, 13:15
Svi prave neke kompromise valjda da bi ubili cenu....
Ova najeftinija sa najslabijim motorom jedina ima dobar nož koji liči da može da podnese malo više, ali je tu protok u pitanju.
Druga koja je malo jača ima noževe koji malo neozbiljno izgledaju, a i plastika ne obećava.
Motorna ima odvojene sečke što nije praktično.
I ja se mislim da li da pravim ili da kupim tako neku do sto evra, ali dok ne vidiš kako zaista radi kako da znaš???
Imam neki plan za pravljenje iz starog SAMa mogu da pronadjem ako nekoga zanima.


Zbilja ću ti biti zahvalan ako to pronađeš i staviš.

nebojsa
05-02-13, 14:39
dzionik možda si mislio na ovo. Ako je to to onda ok, a ako imaš još nešto, tim bolje

http://www.dodaj.rs/t/3I/z6/MAmta89/secgra1.jpg (http://www.dodaj.rs/?3I/z6/MAmta89/secgra1.jpg)

http://www.dodaj.rs/t/3s/gs/45byR2x3/secgra2.jpg (http://www.dodaj.rs/?3s/gs/45byR2x3/secgra2.jpg)

http://www.dodaj.rs/t/L/PP/3JmyXk81/secgra3.jpg (http://www.dodaj.rs/?L/PP/3JmyXk81/secgra3.jpg)

dzionik
05-02-13, 16:14
To je to Nebojša, sad sam baš tražio i ne mogu da nadjem.
Stoji mi u radionici već par godina ali nikako da se rešim da i da je radim ili kupim gotovu.

nebojsa
05-02-13, 16:26
Pa ne znam koliko bi koštalo da se napravi, ali deluje mi malo ozbiljnije od onih plastikanera u koje guraš prutić po prutić. U ovo bi se bez problema mogao vilama ubacivati razni organski otpad, od trave, slame, raznih otpadaka, pa do grana.

dzionik
06-02-13, 10:33
Definitivno ozbiljnije, imam neku staru osovino od frezera koja bi mogla da izdrži to naprezanje ali mi je problem što nemam trofaznu struju. Pitanje je kako bi monofazni motor radio. Zato i stoji taj projekat :-) Mada sa druge strane razvlačiti trofazni kabl nije baš praktično.

siki2
06-02-13, 11:44
Definitivno ozbiljnije, imam neku staru osovino od frezera koja bi mogla da izdrži to naprezanje ali mi je problem što nemam trofaznu struju. Pitanje je kako bi monofazni motor radio. Zato i stoji taj projekat :-) Mada sa druge strane razvlačiti trofazni kabl nije baš praktično.


Zanimljiva su tvoja razmišljanja, ali nikako da se sjetiš da možda imaš traktor. Nigdje ne piše da ta sječka mora da stoji uspravno. Može i da se iskosi ili horizontalno ima stotine mogućnosti.

dzionik
06-02-13, 13:15
Ja gledam prema svojim potrebama :-)
Mislim da bi za traktor trebala da bude jača, naći neki pravilan odnos snaga-kapacitet. Prema ovom planu su našli neku optimalnu snagu motora, trofazne verzije 2.2-4 KW. Monofazni od 2.2 KW je već pitanje, da li bi bio dovoljan. Verujem da bi za traktor bila bolja varijanta sa valjcima. Jednostavnija, tiša i trajnija varijanta. Već imaš veliku redukovanu snagu što je pola posla.

vladale.rs
06-02-13, 13:36
moj jedan drug ima stolarsku radionicu i imao je monofaznu,znači seko iverice med japan letvice,ali je obeleo s monofaznu to je seko pod pravi ugao non stop mu je goreo motor ukoči ga ,pa je stavljao sklopke svaki 15 minuta izbaci cklopka ziva jebada,dok nije uveo trofaznu sad metla ka duključi nema isključuvanje dok nezavrši.e sad zamisl da se zaglavi neka granjka pa sklopka ne izbaci,pa nagori kalem pa nit radi nit neradi gledaš ga i nerviraš se.

Acabolec
19-03-13, 16:17
voleo bih da cujem i da procitam jos naravno o em -1 bajkalu i kompostiranju sa ovim materijalom i dalja iskustva hanze i rezultatima primenjivanog materijala u vocarstvu i povrtarstvu jer sve sto ima akcenat na prirodnoj bazi prosto me mami i raduje samo da se ratosiljam vise hemije od djubriva do sredstava za prskanja koja su po meni cista propast i klasicna trovanja pod plastom zastite

dzionik
20-03-13, 07:40
Evo ti uputstva za pravljenje raznih preparata pa i za kompostiranje:
http://ilcasia.files.wordpress.com/2012/02/chos-global-natural-farming-sarra.pdf
Mada mislim da je to gubljenje vremena, ništa ne može da se poredi sa dobrim dugogodišnjim kompostom, i višegodišnjom praksom u kompostiranju.
Svaki put kada dodaš novi materijal na kompost dodaješ i nove mikroorganizme koji ostaju u inokulatoru za sladeću turu kompsta. Vremenom se dobija takav diverzitet da može da svari sve, i to ne može da se poredi sa bilo kakvim preparatom.

sljivar
24-03-13, 10:04
dzionik (http://poljoinfo.com/member.php?954-dzionik) pošto vidim da se dosta razumijete u ovu temu, imam jedno pitanje za Vas.

E ovako, kad se gotov kompost prosije i dobije ona fina struktura, ima li ga potrebe tretirati Basamid granulat-om. Bacani su i korovi i stajnjak u kompost plus svašta drugo. Pošto planiram taj kompost koristiti za sjetvu sjemena.

dzionik
24-03-13, 12:56
Nemoj da mi persiraš, molim te, osećam se ko starac...
Ja nikad nisam ničim tretirao i nikad nisam imao problema sa poleganjem.
Može da se desi pojava nekih mušica, obično kompost ili bele, ako kompost nije dovoljno odstajao, ali ni to nije problem ako ima dovoljno paučine okolo.
Korov se pojavljuje ali mnogo slabije raste nego gajena biljka.
Najbolje je prosejati u kasno leto, spakovati u džakove i ostaviti malo na suncu, tako većina semena nikne i propadne pa na proleće imaš odličan odstajao supstrat za sejanje. Ja dodam i malo gipsa kad spremam za sadnju.

sljivar
24-03-13, 15:00
Persiranje, prosto iz navike, slučajno. Nisam ništa drugo mislio Lkl{{.



Ja dodam i malo gipsa kad spremam za sadnju.

Zašto gips i u kojoj mjeri?

dzionik
26-03-13, 08:04
Vrlo malo, šaku na kolica. Da neutrališem eventualno kiselu reakciju, i da dodam malo kalcijuma i sumpora. Za razliku od kreča gips uvek teži ka neutralnoj reakciji i doprinosi stvaranju zrnaste strukture. Verovatno nepotrebno za kompost ali kod mene je teška karbonatna glina pa joj gips svakako prija.

Acabolec
26-03-13, 21:00
ako moze da se zna za koji deo periferije dzionik ti je ova analiza zemljista posto vidim lokacija bgd pozdrav

dzionik
27-03-13, 06:15
Nije baš periferija, selo je bliže Ubu nego Obrenovcu.

mirkem
27-03-13, 23:17
može li savet?!
imam izvesnu gomilu slame,nije to neka količina,ali mi greota da palim.imam mesta gde bi se i duže vreme ona "obrađivala" pa mi treba savet šta da uradim sa njom da bi dobio neko đubrivo...
hvala

nesko2563
28-03-13, 00:45
možeš da je ostaviš takvu kakva jeste i da je s`vremena na vreme promešaš i zalivaš ili da dodaš još kojekakvog organskog otpada tipa: ljuske od povrća-voća, papir, karton, ljuske od jaja, talog od kafe, đubre od neke od stoke, piljevina... Samo da je organsko i prirodno

dr Eamer
12-04-13, 13:45
Ovako.. prošlo je mesec dana od kada sam napravio svoj prvi komposter Lkl{{ Krajnje jednostavan: 4 kolca (na 2x1), mrežasta žica okolo, 3 kolca u sredinu, preko žice (kao krov) najlon. Napomena: najlon ne dodiruje kompost. Do sada se skupilo, u visinu 1m komposta, pa sam napravio još jedan, duplo veći. Sada mi je problem prevrtanje. Da li je ok da prevrnem komposter tako što ću ga premestiti na drugo mesto (odmah tu, pored)? Takođe sam primetio da citusne voćkice (nema ih puno) buđaju, da li to može biti problem?
Bilo je hladno vreme pa gliste nisu bile baš aktivne ali svaki put kad ogreje brzo navale 8) a pošto je ispod kompostera nagoreli stajnjak biće dosta gostiju pa se nadam da će to ubrzati proces kompostiranja.

ubovicratko
12-04-13, 22:09
http://www.youtube.com/watch?v=AoOZHU9FcTA


http://www.youtube.com/watch?v=7EQNxypQkwI

Satan panonski
19-04-13, 15:13
Doslo prolece evo par fotki da razdrmam temu (naravno ako uspem bravo meni ;D}

- - - - - - - - - -

Pokusaj slanja slike

Ranbobas
25-05-13, 02:02
Pozdrav!..Pratim vec neko vreme temu -organska proizvodnja i kompostiranje kao njen prateci cinilac.Preko zavoda za zaposljavanje sam se prijavio za kurs kompostiranja.Trajace neka 22 radna dana,fond casova je 170 uz teoretsku,prakticnu nastavu i proveru znanja.Diploma sledi po uspesnom zavrsetku.Zahvaljujuci vama i ovoj temi,vec sam stekao neko predznanje,posto pre toga nisam znao ni sta je to.Trudicu se da vam prenesem neka iskustva sa kursa,cujem vasa misljenja,ako to zazivi i bude na nekom ozbiljnom nivou.Jos jednom pozdrav!

nebojsa
31-05-13, 11:35
Odlicno. Otvori cetvoro ociju i usiju, hvataj beleske, a i neka literatura nece biti na odmet

Ranbobas
31-05-13, 22:30
Potrudicu se...,ako krene to vec jednom.Danas se cuo sa sluzbenicom sa biro-a-zavoda i usput je pitao oko toga.Kaze:Ocekujem i ja,obavesticu te.

mikavuk
12-06-13, 16:05
ma kad ti kazem tu nije htela ni da poraste a kamoli da rodi , sve nesto camalo malo poraste i ugine , bas sam se borio jedno 4,5 god sa tim mestom nema sta nisam radio samo medom sto nisam zalivao, i kompostom, nije da branim hanzu branim samo kompost a to sa tim preparatima nebranim, ja sam to prirodno pokosene trave, lisca iz sume, pa kokosinjaka, pa kreca , pa pepela od drveta , i tako u krug nista hemija i to slicno sad sam spremio pa cemo videti naredne godine rezultate i na basti jer je zemlja u basti skoro mrtva

dovde sam iscitao temu pa da ne zaboravim
moji na selu se bave pecenjem prasica, jagnjica i ostalog za opstenarodne proslave
posli ima dosta a to znaci ima i dosta pepela i to cistog, od drveta
predlozicu im da i oni prave kompost, ima tu lisca , pokosene trave, ostatka od krcenja vrzina, ostataka hrane itd, ne bi bila velika kolicina, ali bi svakako mnogo koristilo jer je zemlja sve neka smonica
e sad koliko bi pepela moglo da se ubaci u kompost onako u procentima a i kad vec pitam moze li se na jos koji koristan nacin iskoristiti taj pepeo
jer kad je sezona zaista ima puno toga i kao sto rekoh cisto drvo

cunami
12-06-13, 20:04
ja licno stavljam na 15m3 komposta 1 m3 pepela odnosno na nekih 70m3 materijala ide 1 m3 prpela sad pa racunaj

Satan panonski
02-07-13, 20:46
@Ranbobas (http://poljoinfo.com/member.php?10032-Ranbobas)

Jel poceo kurs kompostiranja? ima li nesto slicno u drugim manjim gradovima? ja sam isto zainteresovan, nije lose imati diplomu u slucaju da budem preleco granicu, dobro bi svaka vestina i svako znanje doslo.

Ranbobas
05-07-13, 14:15
Ma nista jos ne javljaju,a meni vise glupo da zovem zavod za nezap. lica.Javicu ti preko pp-a,cim saznam nesto novo.

miro1555
19-07-13, 00:15
Danas, 18og. jula 2013, posetio sam G.Hanzu i ostao 3 sata u prijateljskom razgovoru sa njegovom suprugom i g. Hanzom. Hteo sam da se na licu mesta uverim u sve ovo o cemu on uporno prica, ili propoveda. Mislim da bi svako od vas koji je iole zainteresovan za gajenje biljaka i voca, trebao da posveti ovom coveku BAR 3 sata i uveri se o svemu o cemu on prica. Slobodno mi se javite, sve sam slikao i mogu vam dokumentovati njegove price. Pozdrav svima, miro1555

Ranbobas
25-09-13, 22:26
Ove nedelje je krenulo predavanje-kurs kompostiranja u Mojoj opstini Razanj.Predavac nam je prof.Muzafer Sekularac,jedan "opak" starac,koji je proveo vek po celom svetu i on je jedini svetski priznat strucnjak u Srbiji.Jos nismo dobili literaturu,a bice je na disku ili skripti,sto je jedna sazeta varijanta tehnologije kompostiranja,a ja sam porucio njegovu knjigu koju je tesko naci u prodaji ,ali ce naruciti dostampavanje za nas interesente.Naravno,prenosicu vam svo steceno znanje.Zasad smo tek na pocetku,a posle teoretskog dela prelazimo na prakticnu primenu to jest kompostiranje,a taj proces ce trajati dve nedelje uz njegove mikroorganizme koji forsiraju(dve nedelje) do finalnog-gotovog komposta odlicnog kvaliteta.Pozdrav!

cunami
26-09-13, 16:45
sve to prenesi ovde da se ljudi malo vise edukuju po tom pitanju

vica022
27-09-13, 20:31
i ja nameravam da pravim kompost jer su mi zemlje u beton pretvorene. usluzno su radjene decenijama i sve izvuceno sa njih a davano skoro nista. sad sam preuzeo da radim i hteo bih kompostom bar deo baste koji koristim da time obogatim. jednu kamaru sam nakupio od svih biljnih ostataka i kosene trave i hrane koju neiskoristimo . hteo sam pitati jedno. dal treba ispod celofan ili sl. staviti dal prekriti odozgo.u blizini je ogromnog oraha a znam da list od njega nije dobar

cunami
27-09-13, 21:10
ispod treba sloj sitno seckanog granja debljine 20 cm, pa napakujes odozgo materijal redom braon pa zeleni u razmeri naravno, sto se tice senke oraha ona bas i nije preporucljiva ali ako nema sta drugo bolje i to nego nista

Cane 018
10-10-13, 10:54
Ove nedelje je krenulo predavanje-kurs kompostiranja u Mojoj opstini Razanj.Predavac nam je prof.Muzafer Sekularac,jedan "opak" starac,koji je proveo vek po celom svetu i on je jedini svetski priznat strucnjak u Srbiji.Jos nismo dobili literaturu,a bice je na disku ili skripti,sto je jedna sazeta varijanta tehnologije kompostiranja,a ja sam porucio njegovu knjigu koju je tesko naci u prodaji ,ali ce naruciti dostampavanje za nas interesente.Naravno,prenosicu vam svo steceno znanje.Zasad smo tek na pocetku,a posle teoretskog dela prelazimo na prakticnu primenu to jest kompostiranje,a taj proces ce trajati dve nedelje uz njegove mikroorganizme koji forsiraju(dve nedelje) do finalnog-gotovog komposta odlicnog kvaliteta.Pozdrav!
Druze,kako ide?
Pozdrav

Жиле
10-10-13, 18:00
Potreban savet.Zanima me kod pravljenja komposta da li je bolje da je izližen suncu ili da je u hladovini i sa više vlage,logično?pozd.svima.

cunami
10-10-13, 21:14
to drugo ono prvo nije dobro ali kod mene je sticajem okolnosto poprilicno izlozen suncu

nebojsa
15-10-13, 11:23
Ima li neko iskustva sa istrosenim kompostom od sampinjona? Imam mogucnost da ga dobijem pa me interesuje koliko je to kvalitetno kao djubrivo? I moze li se odmah koristiti ili je potrebno da malo "odlezi"?

darko1973
15-10-13, 11:34
@nebojsa kod mene ga svi bacaju samo ga istresu oko drveta i zatanjiraju.Kod mene kad su dolazili po uzorke zemlje za analizu rekli mi da ne koristim to,a to mi je rekao i zastitar sto je bio u njivi.Kazu da moze da se pravi kompost od njega tacnije da se mesa pri pravljenju,ovako je samo bolest u njivi(tako oni kazu).Ovi sto bacaju njega u njivu kazu daje dobro a ovi skolovani kazu da nije pa tako ti ostaje da sam odlucis.Kod mene je 20 dinara dzak.

oktopod
15-10-13, 12:00
Pre svega to nije kompost. To nije čak ni pregorelo. To je treset na kom su rasle pečurke.

Meni neki koji su tako bacali kažu da ne primećuju nikakvu razliku u odnosu na voćnjake gde ne bacaju. Ja sam prilikom sadnje stavljao dve tri lopate iznad žila visoko, pri vrhu rupe, pre dva dana sam vadio jednu trešnju koja je slabo napredovala i kad sam kopao rupu vidim taj sloj kako se lepo slegao na centimetar debljine, mislim da nije loš na taj način da se koristi, da drži vlagu.

Opet, kad malo razmisliš, to je treset na kom su rasle pečurke. Treset je sam po sebi pun bakterija i čuda, pa na to dodaj pečurke tj gljivice i dobiješ bakterije sa gljivičnim oboljenjima u kombinaciji :D

Ja sam zato mislio da pravim kompost od toga, da kod kuće istresem džakove da dobro pregore pa u to da bacam biljne otpatke, prevrćem, zalivam...kako se već i pravi kompost, mislim da je za to dobra stvar, da se poveća količina.

nebojsa
15-10-13, 12:48
Meni se kolega bavi sampinjonima pa to dobijam za dž.
Taj "kompost" za sampinjone, supstrat, kako ga sve zovu, je mesavina slame i stajnjaka (ne znam tacno kojeg), to se sve pasterizuje i pakuje u te dzakove. Tresetom se posle samo prekriva kad briket proraste, da se podstakne plodonosenje. Znaci sve je sterilno jer su sampinjoni osetljiviji od male bebe.
Kako god, bar ce popraviti strukturu zemljista

misoo83
15-10-13, 14:53
Kod mene proces pravljenja komposta traje par godina ja sve nabacam na gomilu i samo dodajem novi materijal na jesen i ne mesam nego ono samo truli, meni se ne zuri nemam ja tog materijala puno za kompost tako da polako ali sigurno se pravi sam, a meni je bitnije da mi se tu gliste skupe da imam za pecanje kad su velike vrucine Lkl{{.

Жиле
15-10-13, 14:57
Ja sam na brdu i zemlja je ona žućkasta,svetla puna školjkica na dubini.Taj ph :lol:.Tu su bili vinogradi još od rimljana,odlična zemlja al' nisko humusna za ovo "voćno doba" :lol:
Pored mene su koristili taj treset i hvale ga da je odličan za voće,bašte,krompir šta znam.Ove godine uzimam za pravljenje kvalitetnog komposta i ono što je oktopod otkrio...... za sadnju.Ne znam što bi bio bolest u njivi,pa koliko tek bakterija ima u stajnjaku koji je najpreporučljiviji.Ima i tih zaštitara kontraša po prirodi nego sve samo po nekom ličnom šablonu.

cunami
15-10-13, 19:42
sve to nije pregorelo, tj ima viska celuloze a malo azota,trebalo bi to staviti na kompostnu gomilu red treseta red npr trave u adekvatnoj razmeri i tako do visine 2 m ,sacekati 20 tak dana da pregori pa okrenuti gomilu ,pa posle opet mesec dana jos 1 a vec kasnije moze a i ne mora.jer sto god cesce se prevrce pre ce se homogenizovati smesa a i kiseonika nece manjkati da bakterije ubrzaju proces, normalno i vlaznost gomile sve vreme odrzavati na odredjenom nivou, sve je ovo prosto kad jednom krene da se radi a kranji rezultat vecinom ne stize prve godine primene vec u drugoj daje odredjene rezultate a u trecoj je fantazija sve vam ovo pisem iz licnog iskustva

Ranbobas
16-10-13, 02:13
Nisam neko vreme posecivao ovu temu,a videh pitanje upuceno meni u vezi kursa koji pohadjam.Kao prvo,da se pohvalim da sam polozio teoretski deoLkl{{.Ja se bas spremao,a ono pitanja bila prelaka.Krenuli smo sa prakticnim delom.Formirana je prva figura u Raznju.Vecina vas zna(koji posecuju ovu temu)samu tehnologiju kompostiranja,tako da nema neke posebne filozofije u nasem slucaju.Naprotiv,prosto:ne treba posebna podloga,ne mora nastresnica....na zemlju je najbolje,jer kad jednom zarazis mikro org. tlo,kasnije mozes na tom mestu da kompostiras do dve godine.E onda se mikro org. zasite(ugoje se) postanu neaktivni-spori i potrebno je doneti nove m.org..Znaci cela je poenta,kada bi se bavio ozbiljno proizvodnjom komposta,kao profesor koji je radio za Englesku firmu koja je proizvodila godisnje do 100000 tona komposta,da savladas tehnologiju skrajanja mikro org. koje trazis u prirodi,donosis u laboratoriju i pomocu mikroskopa vrsis odabir.Najzastupljeniji su :bakterije,aktinomicete i gljive ili funge.Jer sa dobro skrojenim m.org proces kompostiranja traje samo dve nedelje,naravno drzeci se osnovnih parametara:odnos C:N(30:1,taj odnos se priblizno dobije ako redjas naizmenicno po 10cm braon(C) i zelen(N)materijal ,vlaznost(oko 50%),optimalana temp.(od 50-60) i dostupnost kiseonika.Termometre cemo sami napraviti,za seckalicu nam je rekao kako od abriktera osovinu da iskoristimo itd.Za ovu seckalicu(koju je opstina obezbedila) me je pitao Nebojsa kako izgleda i koristim priliku da mu odgovorim,da to nema pojma,odmah je pregorela.Ja cu kuci kada krenemo da formiramo figuru,najverovatnije morati za sada da koristim mlin kojim meljem zito,samo sito moram da napravim sa vecim rupama ili piljevinu prosejanu.Nama je profesor doneo preparat-m.org. u dva kanistra po 20l narandzaste i plave boje.Narandzaste boje je starter,a plave ubrzivac.Znaci kada u prvom sloju naslazes braon mat.(slama seckana,piljevina...),polivas starterom,pa zelen mater.(ovi u Raznju su koristili ostatke od povrca,voca),kasnije ubrzivac itd.Ja stalno okolisem oko profesora da nam kaze kako skraja te m.org,ali on je rekao:Ako uspe uprava u Raznju da izdejstvuje sredstva iz donacija za izgradnju laboratorije za proizvodnju i proucavanje mikro org. ,pogona za proizvodnju komposta,onda ce nam on otkriti sve tajne.Inace sada ih naplacuje opstini.Neki od nas polaznika,se potajno nadaju da ce se pokrenuti stvari oko te izgradnje pogona,pa da upadne tu,kako rece profesor kao tehnolog.Neki imaju ambicije da zapale za inostranstvo sa tom diplomom.A meni je dovolno to,da naucim jos nesto u zivotu,koji je pun tajni,a prekratak da bi sve spoznao.Zasad toliko.Pozdrav!

dzionik
18-10-13, 10:42
Nije potrebna nikakva špecija od mikroorganizama, dovoljno je održavati jednom stvoren dobar kompost. Ja redjam red materijala [sada je to čišćenje bašte] preko malo starog komposta ili onog što ostane od prosejavanja, zatim zalivanje koje nakvasi i ujedno spere jedan deo bakterija i gljivica u materijal. Jednom postignut diverzitet mikroorganizama se lako čuva u kompostu samo ga treba zaštiti od sušenja. Pre par nedelja sam stavio koske od svinjokolja [piktije :-)] i već su nestale. To je ujedno i test da li imate dobru i raznovrsnu kulturu mikroorganizama u kompostu ako može da razloži i ono što obično ne preporučuju da se stavlja, materijal životinjskog porekla, masti i sl. onda imate pravu špeciju za kompostiranje.
U ovo doba materijala za kompostiranje ima na pretek samo ga treba slagati u redovima da bude što bolje pomešan. Recimo kljuk od rakije ili pogače od presovanja voća treba odložiti na posebnu gomilu i mešati pomalo sa nekim drugim suvljim materijalom [iz bašte, voćnjaka] , jer ako ga ostavite samog neće od toga biti ništa. Hladnoća ne ide baš od ruke kompostiranju u ovo vreme ali još uvek je moguće postignuti termofilnu reakciju dobro složenom i dovoljno velikom gomilom. Pa sa srećom vam bilo kompostiranje..:-)

Ranbobas
18-10-13, 21:12
Da,da.. sve je to na mestu.Kada napravis jednom kompost,onda ga kasnije mozes koristiti kao supstrat.Upravo kolega koji je samnom u grupi,ce iskoristiti gotov kompost,za kompostiranje materijala kod njega kuci.Ali verovatno,da svaka reprodukcija sve vise usporava proces u odnosu na prvi(za samo dve nedelje u idealnim uslovima).Kao sto sam rekao,da se mikroorganizmi zasite,postanu spori i moraju se obnoviti.Prenosim vam ono sto sam naucio sa predavanja,a u praksi mozda @dzionik ima drugacije iskustvo.Kada sam pomenuo praksu,zasnovali smo nas dvoica figuru kod mene kuci.Iz tehnicko-orghanizacionih razloga i nedostatka usitnjenog braon mater.,figura je ispala premala=3.30m-duzina x 1.5m-sirina(prosek) x 0.85m-visina.Takodje smo stedeli na braon mater.(piljevina),kao u svinjskom stajnjaku vec ima slame pa smo samo solili,tek da prekrije i mislim da ipak ima previse azota,posto se oseca kada pridjes figuri,a i insekti su se sakupili okolo.A i temperatura 24 casa posle zavrsetka figure je samo 23.4 stepeni(sporo raste).Sonda je pobijena na pola visine figure.Kada sam malo pre podizao vislje,temp. odmah skace na 25-6 stepeni.Smrad sam eliminisao dodatnim prekrivanjem cele figure piljevinom,a sutra ako temp.ne skoci na bar 30 stepeni,krecemo sa prevrtanjem uz dodatak braon materijala(slama,piljevina...)A i obavezno prosirivanje,jer preuska je i ne moze da se zagreje dovoljno,da bi krenuli(kao sto rece dzionik) termofilni mikroorganizmi.Profesor je obisao,ali ne prica sada mnogo,pusta nas da sami donosimo odluke sta ciniti,uz komentar,da je sve to receno na predavanju ili u knjizi.Sto se tice kompostiranja otpada zivotinjskog porekla,kao i same uginule zivotinje,to nije problem,jedino moraju da se ispostuju odredjeni standardi u samoj tehnologiji.Hvala dzionik sto si nam pozeleo srecu,bice mi potrebna,jer ipak je meni ovo prvo kompostiranje.

ubovicratko
18-10-13, 21:40
Usporavanje procesa mi nema logike da je do bakterija, iz prostog razloga sto za svako novo kompostiranje uneses mali procenat "zasicenih" bakterija kako kazete
Mnogo veci procenat su novonastale bakterije koje ne bi trebale biti "zasicene" prece biti da je to patka za bolju prodaju te kulture, a i te kuture nastaju od vec nastalih bakterija koje su verovatno i same "zasicene"

Ranbobas
18-10-13, 23:43
Sve je moguce,pa i ta "patka"...Da bih sa odgovornoscu mogao da tvrdim nesto,potrebno mi je vece iskustvo i ucenje.Vreme ce pokazati.Ja vodim dnevnik kompostiranja,tako da sve od pocetka zasnivanja figure,postupke i promene zapisujem i na taj nacin zelim da izvedem zakljucke.Oko toga,da li se mikroorganizmi vremenom zasite,ja sam gledao ovako prosto:Ako mi njima stalno dajemo hranu(dobro izbalansiranu),logicno je da ce se zasititi.A u prirodi ih nalazimo u surovijim uslovima(sa ne tolikoom hranom pogotovo izbalansiranom,anaerobni uslovi,vlaznost,temp.) i oni izgladneli,mrsavi navale:lol:.E sad tvoje razmisljanje ide u dobrom smeru.Ako znamo da oni zive u vremenskom periodu od jedne sekunde do par minuta,to jest stalno se smenjuju generacije,onda dodjemo do zakljucka da posle potrosene(preradjene)hrane zadnje generacije ne mogu biti zasicene.Mada ne uzimas u obzir,da kad ponestane hrana,njihova aktivnost i prestaje,to jest nema novonastalih generacija.Mozda banalno razmisljam,ali to mi je prvo palo na pamet na tvoje izlaganje iz onog sto sam do sada popamtio o njihovom biodiverzitetu .Ponavljam potrebnno je jos ucenja i dublja analiza,a ja sam jos sirov i pionir u tome,koji nije mikrobiolog niti hemicar,koji je zavrsio za tehnicara prodaje i do juce nista nije znao o mikroorganizmima i kompostiranju.Ali polako naucicemo.Voleo bih da mi Dzionik(za koga mislim da medju nama ima najvise iskustva)kaze,za koje najkrace vreme je izvrsio kompostiranje.

ubovicratko
19-10-13, 18:53
A kako se zna da je proces gotov?

dejan 77
19-10-13, 21:30
Meni se kolega bavi sampinjonima pa to dobijam za dž.
Taj "kompost" za sampinjone, supstrat, kako ga sve zovu, je mesavina slame i stajnjaka (ne znam tacno kojeg), to se sve pasterizuje i pakuje u te dzakove. Tresetom se posle samo prekriva kad briket proraste, da se podstakne plodonosenje. Znaci sve je sterilno jer su sampinjoni osetljiviji od male bebe.
Kako god, bar ce popraviti strukturu zemljista
Ali bolesti koje se kasnije razvijaju u samom uzgajalistu sampinjona kao i kompostna musica mogu da te urnisu, tako da uopste nije naivno.Ja sam uzimao oko 40000 briketa godisnje a nekad i 80000 . pa sa ispekao dobro zanat.
sa pricom da je unutar njega ostalo nesto od hranljivih elemenata nemoj da verujes nista, jedini efekat je poboljsanje rastresitost zemljista u 3+ godini.

Ranbobas
20-10-13, 03:58
A kako se zna da je proces gotov?Pa kada prestane vrenje,to jest kada postepeno spadne temperatura na mislim ispod 20 stepeni,sa prethodne konstantne 50-60,koju odrzavamo,da ne prelazi.Kada u materijalu ponestane hranljivih materija,proces se usporava sto predstavlja kraj vrenja i pocetak zrenja( traje do 45 dana),to jest fermentacije.Tada vrlo mali broj bakter.,fungi i aktinomiceta nastavljaju razgradnju i vrsi humufikaciju istog materijala.Nego bolje je da sam sacekao da kroz sve te faze prodjem sa mojom figurom,pa da ti odgovorim,jer je ovo sve teorija.

dzionik
20-10-13, 11:41
Postoji nešto što se zove zamor kvasaca (ili sl.) u pivarstvu, kada se posle nekog vremena korišćenja kvaci 'zamore' i nemaju iste performanse kao u početku pa ih treba zameniti prvobitnom kulturom ili izdvojiti novu. Ali to se dogadja sa selekcionisanim kvascem odnosno monkulturom. Preneti takvo razmišljanje na kompostne organizme kojima se i ne zna broja nije dobro. U stvarnosti postoji malo naučnih podataka o tome šta se sve dešava u kompostu i oni mogu da se koriste samo kao smernice za dalje eksperimente i poboljšavanje praktičnog procesa.
Možda sam i ovde pisao o ovom načinu kompostiranja koji sam probao prošle godine ali evo i drugog linka:
http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=881.0
Proces je gotov kad dobiješ materijal sitniji od 5-10mm neprepoznatljivog porekla i najvažnije prijatnog mirisa koji te vuče da udahneš punim plućima kao da si ušao u staru šumu :-)

Ali bolesti koje se kasnije razvijaju u samom uzgajalistu sampinjona kao i kompostna musica mogu da te urnisu, tako da uopste nije naivno.Ja sam uzimao oko 40000 briketa godisnje a nekad i 80000 . pa sa ispekao dobro zanat.
sa pricom da je unutar njega ostalo nesto od hranljivih elemenata nemoj da verujes nista, jedini efekat je poboljsanje rastresitost zemljista u 3+ godini.
Tu je problem sterilnost supstrata i pesticidi, u takvoj sredini se mnogo lakše razvijaju patogeni organizmi jer nemaju nikakvu konkurenciju. Za takve slučaje bi trebalo koristiti neke inokulatore, bilo da je to kompost, kompost čaj ili neki od IMO, AM, EM preparata, ukratko bilo koji mikrobiološki inokulator. U svakom slučaju se ne preporučuje direktno bacanje na njivu nego ga predhodno treba kompostirati.

Ranbobas
20-10-13, 21:49
Pa ja danas bas pitao profesora u vezi tog zamora,koji on naziva imenom da se mikroorg. ugoje,olenje posle izvesnog vremena i to se kaze jasno vidi na mikroskopu,nije neki bauk..U praksi kod velikih proizvodjaca,to je postala praksa da se obnavljaju,jer su kod njih gubici veliki,kada se oni olenje.Profesor nam to prica iz iskustva,jer je upravo radio komp. za velike firme,koje proizvode do 100000 tona godisnje.A ja vam samo prenosim,jer sam obeco da cu prenositi ono sto naucim,cujem i ne nabedjujem nikoga.A sto se tice mirisa gotovog komposta(koji podseca na miris sume posle kise),to je tacno.Taj miris ispustaju aktinomicete koje su specificne i po tome da u finalnom procesu proizvode antibiotike i tako ogranicavaju broj bakteriskog rasta,istiskuju termofilne bakterije i zajedno sa fungama nastupaju na samom kraju procesa.

dzionik
21-10-13, 10:25
Verovatno je tako, mada ja još uvek mislim da nauka tu ne može da bude precizna iz jednostavnog razloga što su organizmi i procesi previše kompleksni i mnogobrojni. Da se razumemo, špecije mikroorganizama sigurno pomažu ali da li je to ono maksimalno što možemo da dobijemo s obzirom da koristimo jedan mali deo mikroorganizama koji mogu da se nadju u 'prirodnom' kompostu. Za velike komercijalne operacije je svakako neophodno ali za male mislim da je ipak bolje držati se diverziteta i pratiti realan učinak na biljke.
Jedan od načina da drastično podigne vrednost komposta je ubacivanje glista posle prosejavanja. Ako je dobar kompost trebalo bi da ih već ima i samo ga treba ostaviti da ga gliste prorade još malo. Ovo je lično iskustvo od ove godine kada mi je dobar deo bašte propao ostalo je dosta komposta (sa glistama) pa sam bacio jedno tri cm na patlidžan koji je do tada životario. Rezultat neverovatan, za mesec dana biljke porasle 20-30cm. Pre komosta nijedan zametnuti cvet, što je možda i uzrok velikih temperatura i male vlažnosti vazduha ali svejedno posle komposta i po desetak plodova na biljci koji su jako brzo rasli do mraza. Za mesec dana od nule do jedne gajbice po m2, sitnih plodova ali zrelih. Nije nešto što može da se izmeri ali je bilo jako uočljivo na bašti u septembru koja već posustaje, videti nešto što raste punom snagom kao da je jun.

nebojsa
23-10-13, 19:39
@ dejan 77

Znam ja da u tom kompostu od sampinjona nema bog zna sta. Ja sam pucao na popravljanje strukture i mislim da tu rezultati mogu biti vidljivi vrlo brzo (naravno u zavisnosti od stanja zemljista). Mislio sam i da je moguce koristiti ga za kalifornijske gliste, ali sam se izgleda preracunao

vica022
23-10-13, 20:47
prekljuce sam bio u firmi da uzmem seme psenice. slucajno vidim poster nekog sredstva za prskanje strnjista posle zetve.za razlaganje biljnih ostataka i posle prskanja zaorati. zaboravih kako se zove to sredstvo a u zurbi sam bio. moram svratiti jedan dan da se bas raspitam u vezi toga. posto sam uzeo pod svoje parcele iz kojih je sve odneto a jako slabo sta dato [fakticki jalove i zapustene]. hocu sve biljne ostatke ubuduce da zaoravam a ovo ce sigurno pomoci tome. otprilike je rec o kompostiranju na vecim parcelama da se ubrza razlaganje.

vladale.rs
23-10-13, 21:08
sredstvo se zove,, plug,, reklamirali su ga u emisiji dobra zemlja

YT1RDI
23-10-13, 21:19
sredstvo se zove,, plug,,

"Биоплуг" а најмање паковање је 10л (за 2 Ха). Звао сам произвођача за цену и рекоше код њих је 3.600 ал' не могу да продају крајњем потрошачу. Апотеке саме формирају цене.

Ranbobas
15-11-13, 02:24
Molim za pomoc!..Da li neko zna gde mogu da nadjem-porucim(u Srbiji) digitalni termometar sa sondom-Atech.Imao sam takav, ali se pokvario, pa bih uzeo isti, posto ce mi biti lakse da povezem gledajuci ovaj pokvareni.

dzionik
15-11-13, 09:16
Probaj u prodavnici Hidroponika.

sljivar
15-11-13, 11:10
Juče otkrio prvu komposnu hrpu koju sam složio proljetos. Rezultati su bolji nego što sam očekivao, 98% materijala se pretvorilo u čist kompost. Tek kad sam počeo prosijavti ostane nešto vrlo malo da nije prerađeno. Sito kocke 6x6mm. Inače ako se misli koristiti direktno u njivi ili voćnjaku nema potrebe prosijavati. U ovoj komposnoj hrpi sastav je bio otprilike sledeći oko 50-60% piljevina, 15% stajnjak, 5% pepeo od drva, ostalo zeleni otpad (jabuke, krompir, trava itd). Hrpu sam slago podjednako sa svakim matrijalom. Još sam dodao 5 Kg živog kreča kojeg sam istucao i 5 Kg ureje koju sam razmutio u vodi i svaki sloj po malo polio. Veličina hrpe je bila oko 2,5m dugačka, 1,2m široko i oko 1,2m visoka. Hrupu sam samo prekrio najlonom koju više nisam ni dirao do juče. Tako da imam skoro sav spreman materijal za pikiranje i sijtvu u čaše za proljće.
Takođe sam presložio još koju hrupu i mogu reći sledeće šta sam zapazo.
Zelenu travu (svježu) treba redati u što tanjim slojevima, obavezno mještati sa piljevinom ili slamom. Kad se sama stavi u debelom sloju zbije se kao svjež stajnjak.
Kom od rakije dok je još bio vruć tj odmah nakon isticanja sam mješao takođe sa piljevinom uz dodatak kalcijum karbonata - CaCO3 (otprilike jedan šaka na 100 kg komine), posle 20 tak dana kad sam završio pečenje i hrpa se poprilično ocjedila unio novi matrijal tj presložio. Dodao još malo piljevine i slame jer je sam bio previše zbijn i vlažan. Dodao 10-15% stanjaka, 5-10% tropa od cijeđenih jabuka i oko 10% svježe zelene košene trave. Slojeve naizmjenično redao. Hrpu sam složio u plastenik radi topline jer idu hladni dani. Za 5-7 dana hrpa se zaplila, toliko je vruća da se ruka ne može držati. Nisam mjerio temperaturu. Trenuto još je uvek topla i polako se sliježe pa ćemo je za 30-tak dana opet presložiti.

Takođe još jednu stvar koju sam primjetio da hrpu odozgo nije loše prekriti najlonom (ali samo odozgo), tako hrpa ostaje konstantno vlažna da skoro i ne treba zaljevanje.

Eto to je moje neko iskustvo u vezi kompostiranja, nadam se da će nekom biti od koristi.

dzionik
16-11-13, 10:07
Bravo Šljivar, pričam ja seljacima da je to jedan od najisplativijih poslova koje možeš da radiš na selu. 2m3 komposta je 20 000 din po ceni od 1000 din po džaku bilo kojeg komercijanog 'supstrata'. Za dan dva posla 20 000 din. pa gde ima takva dnevnica?!?
Ako se stavlja više trave ili sličnog materijala koji može da zaguši gomilu treba izbušiti nekoliko rupa odozgo i pokriti najlonom. Para izbija iz rupe i kondenzuje se na najlonu pa je isušivanje minimalno, kao i mogućnost da krene anaerobno, odnosno da se usmrdi.
Temperatura ne treba da predje 65 stepeni jer se na 70 dešavaju neželjena vrenja koja smanju konačnu količinu i kvalitet komposta.

Ranbobas
16-11-13, 16:47
Kada smo kod cene komposta.. Koji to kompost ima tu cenu od 10000din./m3, zreli pretpostavljam, a i koji su to dzakovi (dimenzije,kg,..), ko kupuje-otkupljuje?. Imam naravno mnogo pitanja u vezi trzista i kretanja cene komposta, jer u ponedeljak cemo formirati udruzenje(svi koji su dobili sertifiklate za proizvodnju komposta na podrucju Raznja), pa nas sve to interesuje, jer koliko vidim po netu trziste komposta kao i da ne postoji u Srbiji.

pole
16-11-13, 20:38
Iz ovog malinjaka je uzeto ....!?

http://www.dodaj.rs/f/3t/Hj/3KIGTSv9/dscf2098.jpg

Ovo ...pa mozda mu i vratim nazad ....? videcu kako se bude ponasalo...? Mada ovde ima i AGROBACTERIJUMA ,didimele.antraknoze,cadjave pegavosti....iiii dr p..aizla.

Slagao sam samo lastare po 15-15 cm list okretao 1 red levo 1 desno i svaki polivao miksom deo slavola.unikera,bajkala,exstrasola,i ponekad tekucinom od golubijeg ,koja je u buretu stajala od letos i po neku lopatu zemlje i stajnjaka vrlo malo ....?? jbg ..drugog materijala nisam imaoooo....? ???

http://www.dodaj.rs/f/1l/Pc/2rqhYMLG/dscf2093.jpg

http://www.dodaj.rs/f/31/Ez/1o7KfKej/dscf2102.jpg

Ako ne bidne dobro ....traktor pa u sumu....?

nebojsa
16-11-13, 21:51
Nisam ni ja cuo da postoji neko trziste za kompost, t.j. da neko kupuje. Da se covek malo angazuje oko toga mozda bi vremenom dosao do nekog trzista, barem u svojoj okolini. Da ljudi znaju koje su prednosti komposta i dapostoji potraznja bilo bi i vise nas koji se time bavimo. A zasto ne i malo ozbiljnije... Ali i ovako za svoje potrebe je dobro. Dzak sterilnog treseta je 2-2,5 hiljade, pa vidite koja usteda moze biti. Jeste da ima posla oko toga ali se isplati malo pomuciti

Ranbobas
17-11-13, 01:43
Ma u inostranstvu ga mozes prodati koliko mozes da proizvedes, ali tamo ljudi traze kvalitet...Ok ,I pod uslovom da postignemo kvalitet(zato smo se mi bar skolovali i tek cemo se edukovati), ali ko ce da potvrdi kvalitet, kada samo poljoprivredni fakul. u Beogradu moze da uradi deo analiza, dakle nepotpunu, pa onda treba slati u inostranstvo-platiti..., a poslati prve uzorke kupcu neproverene nije pametno. Mada, ako se ugledamo na zapad, koji zakonom ne dozvoljava izvoz organskog djubriva, onda je to i pametnije da ga koristimo za nase zemljiste.

cunami
17-11-13, 10:03
pole pre 2 godine ne pogledaj da dobijes kompost, jer isto takav sam napravio, ali je kvalitet zagarantovan bio je maltene ko " mlevena kafa",evo skoro sam zavrsio sa njim pa ce da bude i neka slika cim malko prosejem

sljivar
17-11-13, 13:01
Evo par slika mog komposta, jedna od hrpa.

Prije preslagivanja, nakon rastavljanja paleta (vezano sa dva kraja žice).
http://imageshack.us/a/img62/7285/nap6.jpg

Kako izgleda kad se načne hrpa
http://imageshack.us/a/img35/2439/4716.JPG

Novo mjesto preslagivanja, opet palete vezane žicom.
http://imageshack.us/a/img854/9159/0h54.jpg

Novo slaganje, uzimanje vertikalono stare hrpe i slaganje horizontalno da se što bolje materijal izmješa. U ovu hrpu sam dodao još i Uniker-a prilikom preslagvanja pa ćemo da vidimo rezultat.
http://imageshack.us/a/img89/3776/yalx.jpg

Završeno slaganje i pokrivanje.
http://imageshack.us/a/img62/6876/fb1x.jpg

Takođe detalj gotovog prosijanog komposta.
http://imageshack.us/a/img823/1688/gssn.jpg

pole
17-11-13, 13:12
pole pre 2 godine ne pogledaj da dobijes kompost, jer isto takav sam napravio, ali je kvalitet zagarantovan bio je maltene ko " mlevena kafa",evo skoro sam zavrsio sa njim pa ce da bude i neka slika cim malko prosejem
A stoooo 2 godine....????... zar nece brze ferment..... dodato je kojekakvih EM.

Ovakav je materijal biiioo ...bilo je tu i zrelih plodova ,zelenih,cvetova iiii....?

http://www.dodaj.rs/f/3V/Iz/3qHU5XVR/dscf2062.jpg

cunami
17-11-13, 13:20
A stoooo 2 godine....????... zar nece brze ferment..... dodato je kojekakvih EM.
zbog grana od malina otprilike im treba toliko , to je iz mog licnog iskustva, mada ima materijala i pre spremnog ali ja sam ostavio i zaboravio na gomilu mada ja nista nisam dodavao od tih tehnologija mozda bude i pre to ces nam ti predociti nadam se

dzionik
18-11-13, 08:05
Pa tržište sigurno postoji samo je pitanje kako se kreće :-)
Svašta se kod nas prodaje, počev od 'profi' sterilnih supstrata koji su pola treset u džakovima od sto litara koji koštaju oko hiljadu din. Ima i domaćih koji su uglavnom kora drveta iz Matroza ili Viskoze. Ima i raznih glistnjaka, i kojekakvih mešavina sa različitim kiselostima i hranivima itd. itd. U garden centru na Vidikovcu ima bar desetak različitih, uglavnom uvoznih supstrata.
Kod mene u selu jedan čiča pravi glistnjak od ovčijeg stajnjaka, nekad proda za dobre pare a nekad baci na livadu. Za neku komercijalizaciju treba imati stalan priliv materijala i tržište.
Pole nema žurbe, kad bude biće :-) ali kad bude biće odličan.

nebojsa
19-11-13, 20:38
@ pole

Reci mi cime si seckao grane? Boga mi velika gomila :)

ljubek
19-11-13, 22:19
nebojša pre par godina si stavljao slike na ovoj temi o kompostu u tvojoj režiji ali od slame.

kakav je rezultat bio

nebojsa
19-11-13, 22:44
Pa te godine sam radio oko tih gomila (prevrtao, zalivao...), na prolece od tri gomile napravio jednu i "zaboravio" do ove godine. Ovog proleca sam raskopao da vidim kako izgleda i izgleda super. Bukvalno se sve pretvorilo u kompost sitnomrvicaste strukture. Jedina greska kod te gomile je bilo to sto sam stavio krupnije grumenje kreca pa sad ima po kompostu grumencica. Ali nista strasno, svejedno ga prosejavam. Ima jedno 2-3 kubika sigurno. Ja sam zadovoljan mojim prvencem :)

Ranbobas
20-11-13, 00:01
Ozbiljno razmisljam da napravim sistem za eksploataciju toplotne energije iz procesa kompostiranja. Jer, evo ja svaki drugi dan moram da prevrcem figuru, prelazi 60 stepeni. Jedino sto za sada povrsno saznajem iz metode Jean Pain-a. Meni deluje prosto, jedini problem je kostantno odrzavanje temperature 50-65-70 stepeni, ali ako zasnujem staticnu aerisanu figuru(aerisanje pomocu perforirane cevi, ventilatora, prskalica ...)onda smatram da je izvodljivo. Decko iz moje okoline (kolega sa kursa) , je upravo napravio staticno aerisani sistem i planiram da odem da pogledam kako funkcionise. Ima li neko neka iskustva, saznanja u vezi eksploatecije toplote iz kompostiranja?

pole
20-11-13, 14:20
@ pole

Reci mi cime si seckao grane? Boga mi velika gomila :)
Vadjenje sadnica u bunt po 25 kom pa makaze za meso, slaganje 1. red lisna masa levo 2. red lisna masa desno itd..Tako se lepo izmesala lisna masa sa debljim stabljikama.

nebojsa
20-11-13, 15:07
Aaaaa... uh veliki posao :) Znaci nisi to puno sitnio a opet se sve lepo razlozi.

Ranbobas
27-11-13, 21:30
E na ovim fotografijama je prikaz staticke figure sa forsiranom aeracijom, pomocu ventilatora(ogradjen je ovim giter blokovima) sa negativnim pritikom(izvlaci istrosen kiseonik iz figure). Temperarurna sonda je postavljena na 1/3 figure odozgo, koja cim temp. dostigne 60 stepeni ukljuci se ventilator i vodeni rasprskivac odozgo, te se istrosen kisonik izbaci, vodom se ponovo ubaci i ovlazi materijal. Kada spadne temp. na 50, automatski se iskljuci sistem i jovo nanovo. Ovo je uslikano kod mog kolege sa kursa i prijatelja koji ima farmu pilica i nije hteo da se zeza, kao ja sa prevrtanjem vilama na oruk. posto on ovde ima oko 30m3 materijala.Ovde fali jos biofilter od zrelog komposta da se postavi na izduvnoj cevi jer smrdi u p..m...Ja sam ovo gledao i uverio se da funkcionise. Bas mu je figura radila punom parom, tako da se 2 puta ukljucivao-iskljucivao ventilator i rasprskivac dok smo gledali. Planiram i ja da uradim ovaj sistem, stim sto bih probao da iskoristim toplotnu energiju za grejanje. Uskoro cu valjda i ja da postavim slike od moje figure, jer iz tehnickih razloga nisam jos prebacio u komp. Pozdrav!
P.S..Ceo sistem ga kostao oko 400 evra.http://www.dodaj.rs/f/1c/S0/2CNZbgv0/dscn5921.jpghttp://www.dodaj.rs/f/46/Am/33EjB0Pe/dscn5922.jpghttp://www.dodaj.rs/f/h/zD/2XgcZFG/dscn5923.jpghttp://www.dodaj.rs/f/S/Yk/1EwfW2aG/dscn5924.jpg

dzionik
28-11-13, 09:35
Ne bi trebalo da smrdi.. šta je stavljao u gomilu?

nebojsa
28-11-13, 14:56
Mozda amonijak :confused:

Ranbobas
28-11-13, 16:58
Stavljen je pileci stajnjak pomesan sa piljevinom, pa posto je bio veci procenat piljevine(pileca farma zahteva stalnu prostirku),samim tim viska ugljenika, onda je azot dodao kroz ureu(rastvorenu predpostavljam). Vise to gusi kad se priblizis izduvnoj cevi(zbog ugljen dioksida) jer razgradnja je bila u pocetnoj fazi,pa mora da se oseca stajnjak pogotovu podgrejan na 60 stepeni u vidu gasova,vodene pare,amonijaka.. i cega vec tu ima. Pa zato se pod obavezno stavljaju biofilteri, , da neutralisu toksicne gasove. Kasnije ce se, predpostavljam sve vise osecati prijatan miris, kao u sumi. kod mene se vec tako oseca kad prevrcem, jer sam pri kraju i vec su aktinomicete dominantne. A niko znaci nije imao iskustva ili video licno u vezi koriscenja toplotne energije iz kompostiranja. Vrlo malo ima informacija na netu., sem metode Jaen Pain-a. A i nije na nasem jeziku.
Nebojsa... Ne odgovaras mi mail-om, da li si preuzeo onu literaturu koju si trazio, a ja ti poslao.

nebojsa
28-11-13, 19:32
Jel gledao neko "znanje na poklon" neki dan? Bio je prilog o nekom hi-tec komposteru :)
A sto se tice iskoristavanja toplotne energije iz komposta, ima dosta snimaka na YT, moze se naci dosta korisnih stvari

dzionik
29-11-13, 09:41
Ja nisam naišao da je neko to radio na nivou Jain Paina. On je imao specifičan materijal, seckane grane, gomila je bila preko 60 kubika. Danas ima komercijalnih bioreaktora koji koriste sve i svašta za dobijanje gasa a toplota je nusprodukt.

Ranbobas
29-11-13, 20:39
Po meni, deluje mi veoma izvodljivo i isprobacu vec sa narednom figurom koja ce biti bar 10 m3, da bih imao prostora da spiralno namotam crevo, pumpa... i naravno konsultujuci strucnjaka za sistem grejanja, pa videcemo?.Vec sam isprobao sa jednim crevom 2-3 metara, postavio po sredini samo da prodje koroz figuru bez namotavanja, sipao vodu sacekao 10-ak sec. i u posudi sacedio toplu vodu koju sam medic. toplomerom izmerio preko 43 stepeni, jer mu je to merni max.. Predpostavljam da bi izbilo preko 50, jer je u figuri bilo oko 56 stepeni. To je naravno nevalidno, ali sledeci put cu ozbiljnije da izvrsim ogled. A sto se tice bio gasa, poslao sam mail jednoj firmi koja distribuira postrojenja (digestere,plasticne bazene za osoku..) za proizvodnju bio gasa, el. energije..I pitao ih da li imaju u ponudi neka manja postrojenja za jednog prosecnog stocara kao sto sam ja, medjutim nisam dobio odgovor.

zemljostrugar
29-11-13, 21:24
Molim kolegu Ranbobas da mi proporuci ili posalje na pp literaturu na srpskom jeziku za kompostiranje.

oktopod
06-12-13, 22:15
https://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=uuJP2R3jhIY#t=12

dzionik
08-12-13, 10:06
Koliko je to pogrešan način razmišljanja.... verovatno je neophodno da se prave takve skalamerije da bi neko mogao dobro da se ugradi. Aj da ne budem baš skroz negativan bolje išta nego ništa.
A može i ovako, dupli prinos a bez skalamerija od 15 kilovata. Naravno ako se ne računa bager :-)


http://www.geofflawton.com/fe/59960-feed-chickens-without-grain

ubovicratko
08-12-13, 11:31
Sve, sta god da bi radio kad krenes da se raspitujes dodjes do podataka u vezi tog posla - uvek se nadje neko da kaze u fazonu trebaju ogromna ulaganja...

Ranbobas
12-12-13, 23:25
Danas smo odrzali sastanak u okviru udruzenja za kompostiranje i upravljanje org. otpadom- Eko Arsena-Razanj. Izmedju ostalih tacaka dnevnog reda, decko koji je clan i ujedno radi pri opstini po pitanju ekologije, izneo nam je utiske sa predavanja Evropske kancelarije za pridruzivanje, na kome je bio u ponedeljak. Izmedju ostalog E.Kancelarija ce lobirati da Srbija prihvati zakon Eu-a o kvalitetu komposta, posto ga mi uopste nemamo. Naime postoje A i B klasa. U A klasu spada kompost koji sadrzi od 60-80% cistog komposta, od materijala kao azot-stajnjak i otpaci od voca i povrca. B klasa sadrzi 40-60 % komposta ,a materijal: zelena trava,korov...Mislim da ima i neka medju klasa, ali sam zaboravio kako se kvalifikuje. Braon materijal (ugljenik) nije preciziran, kao da nije bitan. Evropski kupci su zainteresovani za kompost A-klase po ceni od 200-300e/t.,stim sto ce prvo uzorak poslati na analizu. Mi kao sto je poznato nemamo opremljenu laboratoriju za potpuno ispitivanje kvaliteta komposta u Srbiji. Prenosim vam ono sto sam cuo danas, ako sam dobro upamtio.

nebojsa
13-12-13, 19:45
Nemamo mi druze ni zakone ni laboratorije za ozbiljnije stvari a kamoli za kompost. Ali mene raduje sto ipak postoji neko interesovanje za kompost. Mozda to podstakne ljude da se ukljuce malo vise u ovu pricu.

Ranbobas
15-12-13, 13:01
Evo konacno fotografija iz Raznja. U pitanju su pilot(probne) kompostne figure. Pod delom kompostiranje u Skorici, ja sam onaj sto poliva materijal i zapisuje u dnevnik komp., a onaj stariji gospodin je profesor Sekularac-predavac na kursu i autor knjige Kanon kompostiranja:http://www.razanj.org/site/?p=658&lang=rs

nebojsa
15-12-13, 16:39
Sta je slagano na gomilu? Cini mi se stsjnjak i piljevina. Cime ono posipate gomilu na trecoj slici? Jel krec u prahu?

Ranbobas
15-12-13, 17:42
Svinjski stajnjak i piljevina, takodje piljevinu dodaje kolega iz dzaka. Krec nismo dodavali, nismo imali instrument za PH, samim tim nismo hteli da radimo napamet, bez obzira sto svinjski stajnjak spada u kisela djubriva. Ono je slika pri prvom prevrtanju, gde je uocen visak azota, pa smo dodavali braon materijal-piljevinu.

oktopod
15-12-13, 19:04
Jedno pitanjce, napravih ja danas neku gomilicu, imao sam par džakova treseta od pečuraka iskorištenog koji su celo leto stajali napolju i na koje sam bacao trave, prevrtao i tako...Sad sam to sve nabacio na gomilu, prvo sloj počupanih ruža hrizantema, slame, pa sloj tog treseta, pa sloj lišća, slame i nekog tako zeleniša i tako 4 sloja otprilike.

Znam da to veze sa kompostom pravim nema, ali vredi li ovo čemu na proleće i da li preko zime da stoji tako gomila ili da polupokrijem ili skroz pokrijem najlonom? Nemam kad da idem na plac preko zime da bih kontrolisao temperaturu, ph i ostalo, rekoh bolje i ovako nego da bacim...pa eto šta mislite u ovom slučaju da valja?

nebojsa
15-12-13, 20:42
U ovim zimskim uslovima gomila ce da "radi" samo ako je dovoljno velika. Obicno zimi malo zamre proces a kad dodje lepse vreme malo prebacis gomilu, das joj vazduha, zalijes ako treba i ponovo ce da radi. Kod mene tek pri dnu gomile ima malo toplote tako da ja ovih dana planiram da povecam gomilu. Skupili mi po komsiluku jednu gomiletinu lisca i imam od pilica prostirku od pleve i piljevine pa cu da dodam i zalijem (mozda toplom vodom) pa sta mu bog da.
Ako pokrivas nemoj bas hermeticki da zatvoris jer je za proces potreban i kiseonik. Mozda da samo odgore pokrijes da ne naliva od gore kisa i sneg, da se ne prevlazi.

Ranbobas
15-12-13, 23:40
Treba pokriti u ovim zimskim uslovima, zbog preterane vlage. Meni se upravo to desilo posle onih kisa, da je stao proces na 40-45 %. Morao sam da prevrnem, pa se figura previse ohladila, a i pri kraju je bio proces. Tako da mi sada sporo dize temperaturu. A inace kiseonik je unutar figure i ako su ostali uslovi ispunjeni, ne utice negativno pokrivka. Tako bi tebalo da bude, a videcemo, jer sam bas ovo vece prekrio po prvi put.

oktopod
16-12-13, 00:18
OK, gomila je visoka oko metar, kružnog oblika, prečnika oko metar i po...znači da stavim najlon odozgo ali ne da pokrijem skroz

Deda Lala
21-12-13, 20:41
"Посоли" одозгоре земљом,једно 5 см, зали само да овлажи па препокри и осигурај да ветар не подигне покривку.

nebojsa
22-12-13, 21:25
Deda lalo zbog cega to pokrivanje zemljom?

pole
25-12-13, 10:20
Deda lalo zbog cega to pokrivanje zemljom?

Da pokusam ja ....a deda lala ....me demantuje ili dopuni...?>:({

Ispod zemnje se stvara pogodna mikro klima za EM (efektivne-mikro organizme kojih ima i u zemnji) I za gliste ..koje dodatno obavljaju posao.

Mada je pozeljno i u slaganju materijala dodavati zemlje ....tako se dodatno unose EM ....? Al posto je moja gomila oko 15 m2 ...potrebno je min 0.75 m3 zemlje +? . Sto bez neke mehanizacije za mene 60-godisnjaka je malo tezi posao....?

Pokusao sam sa dva mladica da to odradimo....al sa koliko bezvoljno -bolno - su to radili ...odlucio sam da to i ne uradim po PS. Ostavio sam slucaju ....pa kako bidneee....?

dzionik
25-12-13, 13:10
Zemlja dobro čuva vlagu i toplotu a vazduha ne treba toliko jer je hladno vreme pa je usporen metabolizam. Nekada se pravio i kombinovani proces, prvo anaerobni proces kada je prekrivano zemljom a zatim prevrtana gomila da se završi kompostiranje aerobnim procesom.
Ja prekrijem piljevinom, starim krpama etisonom... izgleda kao čerga :)

http://i218.photobucket.com/albums/cc19/nikola145/P1050971.jpg (http://s218.photobucket.com/user/nikola145/media/P1050971.jpg.html)

nebojsa
26-12-13, 10:34
Ja kao inokulat koristim stari kompost. A to prekrivanje slojem zemlje verovatno dolazi malo kasnije kad prodje proces zagrevanja i cestog prevrtanja gomile, pa se ostavi da kompost lagano dozreva.
Pole, kako god da uradis bice nesto od toga. U svakom slucaju bolje nego da to sve zapalis, kao sto mnogi rade.
Ja sam juce poceo (nadam se da cu danas zavrsiti :D) jednu gomilu od jedno 3 kubika. Nije bas neko vreme za to, ali komsiluk me izbombardovao dzakovima lisca pa da ne stoji bez veze do proleca, bolje mu je na gomili. Lisce, prostirka od pilica (piljevina+psenicna pleva), nesto komposta od sampinjona (cisto da popravim strukturu gomile, ali ima tu dosta hifa od gljiva a to su proteini t.j azot), pepeo od drva, i posolim malo sa AN-om da podignem azot.
A kad smo kod komposta od sampinjona.... on se sastoji od onog "slamnatog" dela i pokrivke od crnog treseta. To sam razdvajao jer mi se taj treset ucinio vrednijim materijalom. Stavljao sam malo i jednog i drugog na kompostnu gomilu ali ostalo je jos brdo. Imam sigurno kubik tog treseta (koji je sav prozet hifama sampinjona) i zanima me vase misljenje kako to najbolje iskoristiti??

dzionik
26-12-13, 12:26
Ako imaš piljevine baci u neki senoviti kraj bašte i nabaci bar desetak cm piljevine. Vidjao sam kao ljudi to rade u baštama sa povrćem, pa im radjaju i pečurke. Mada je pitanje kako se ponašaju šampinjoni koji su najdebilniji po pitanju opstanka na otvorenom. U svakom slučaju eksperimentiši....

nebojsa
26-12-13, 13:17
Nista ne bude od tih sampinjona. Odma ih napadne neki djavo, potamne i propadaju. Moraju biti skoro sterilni uslovi za njih. Ko beba u inkubatoru :)

dzionik
26-12-13, 15:21
Ma da to je debilizovana biljka od tolike selekcije. Genetski je to jedna jedinka i nema šanse da se prilagodi.

nikola_VUK
26-12-13, 20:13
Pre neki dan sam napravio gomilicu, djubre od tovnih pilića sa piljevinom + govedje djubre, otprilike odnos je 60% pilećeg i 40% govedjeg, zašuškao sam je sa džakovima papirnim i nekim kartonom i bacio malo zemlje od gore da ne diže to vetar, videćemo za 6 meseci šta će biti!

kandelabar
06-01-14, 01:00
ja sam zamislio sebi da napravim za nekih 10tak stabala vocki kao stajnjak tako sto cu u toku godine skladistiti otpad od pilica iz plastenika biljni i slicno i onda da to odstoji sezonu i onda da zasipam vocke stim sobzirom da nemam nigdje blizu sebe govedji stajnjak..E ja sam iskopao neki dan 60cm dubine 150cm duzine i 100cm sirine kao rupu u koju sam na dno stavio sitan kamen zatim lisce zatim od pilica piljevinu i izmet pokrio malim slojem zemlje sta jos da naspem i da to zagrnem da istruhne ?? da li sijeno kukuruzinu ? kako da to napravim da kvasim vodom ili

dzionik
06-01-14, 12:34
Moram malo da te razočaram, kopanje rupe je bilo potpuno nepotrebno i neefikasno. Iz sopstvenog iskustva mogu da ti kažem da nikad ništa nisam izvadio iz rupe u koju je ćale iskopao i bacao godinama lišće i sitne grane iz šume. Kasnije sam napravio komposter veličine paleta i iz njega vadim bar jedno bure prosejanog komposta godišnje.
Dakle ili napravi komposter ili samo nabacaj na gomilu (minimalno 1,5 m3) i obavezno zalivaj svaki sloj, svakih desetak cm zalivanje. Zatim pokrij zemljom, krpama, najlonom preko zime. Ispod stavi debeli sloj novina pa sloj sitnih grančica da ti ne bi ušla krtica ili miševi. Pažljivo sa lišćem jer zna da stvori nepropusni sloj koji sprečava pristup i vodi i vazduhu. Ako počne da greje nasigurnije je jednom preturiti gomilu da se materijal izmeša. Naravno da možeš da staviš i seno i kukuruzovinu, samo gledaj da što više mešaš materijal. Računaj da ti je pileći stajnjak gorivo i posipaj svaki sloj sa malo piletine:-)

kandelabar
06-01-14, 14:53
mislio sam da ce rupa zadrzati toplotu,a vjerovatno nema kisika u zemlji dole pa ce usporiti proces i na kraju mozda blato se napravi..jel grancice idu samo na dno posto ja toga imam kad se vocke orezuju pa bih mogao svako malo ubaciti sloj grancica ??

nebojsa
06-01-14, 17:31
Stoji sve sto je Dzionik rekao u vezi lisca i te rupe.
Sto se tice grancica, najbolje bi bilo da ih, na neki nacin, iseckas. Ili onom seckalicom ili nekom prirucnom spravicom. Tako ces lakse moci da prevrces gomilu a i brze ce se kompostirati.
E sad nesto o cemu odavno razmisljam... prostirka ispod pilica. Mislim da to ipak nije bog zna kakvo "gorivo", t.j. izvor azota. Jeste da zivinski izmet ima jako puno azota, ali tu je i jako puno piljevine koja ga uopste nema. Tako da se najveci deo azota "potrosi" da popravi C:N odnos same te prostirke i pitanje da li nesto pretekne za ostatak gomile.

dzionik
07-01-14, 12:58
Verovatno zavisi koliko je 'obogaćena' prostirka :-) piljevini treba iznenadjujuće malo 'goriva' da krene da se zagreje i počnu gljivice da je razlažu. Mislim da se tu više radi o početnoj hidrofobnosti piljevine kojoj treba nešto kao kvasitelj da bi mogla da upija i zadržava vodu, i odgovarajući mikroorganizmi. Tu je opet i razlika izmedju pilanske piljevine koja ima svoje sokove u ćelijama i stolarske koja je suva ali jako hidrofobna u startu.
Ja obično držim piljevinu na posebnoj gomili koju kvasim i odatle dodajem na kompost po osećaju, bilo kakav da je materijal, par lopata tako vlažne piljevine tu i tamo mu ne smeta.
Na dno gomile stavljam C materijal (piljevina, grane, papiri) koji treba da upije sve ono što eventualno pretekne iz gornjeg dela. To radim i sa kućnim kompostom, na terasi je bure u koje stavim suvu piljevinu na dno a preko ide sav organski otpad iz kuće koji je većim delom ostaci od čišćenja voća i povrća što je jako vlažno i bogato azotom. Malo komposta i poneka glista, dok se bure napuni već je upola preradjeno. Pre neki dan sam prosejao taj kompost od kućnog otpada i dobio nekoliko džakova odličnog komposta tako da će samo taj deo skoro da pokrije potrebe za rasad. Zatvoren krug.

kandelabar
07-01-14, 18:49
ja sam imao tog otpada od jabuke kad sam mljeo sok za pekmeza pa onaj kom ja sam to sve bacio bezveze ,a mogo sam iskoristit sigurno 3-4 kolica sam imao..Piljevina ova sto koristim za lilice je sitnija stolarska malo dodam slame jos i onda to ocistim nakon 2-3 sedmice i tako sve plus jos sad ovo lišće baš sam lijepu mogo napravit kombinaciju ali ok ako bog da ove godine..
Sad moram palete uzet pa skovat jer ocito rupu sma dzaba napravio

nebojsa
08-01-14, 16:15
Ne moras praviti boksove. Ako imas dosta materijala formiraj gomile na zemlji. Bitno je da te gomile ne budu male, jer se brzo hlade i suse. Najmanje 1m visine i 1,5m sirine
Steta sto nisi sav onaj materijal iskoristio, ali idemo dalje

oktopod
08-01-14, 20:10
Meni danas đavo nije dao mira a našao sam još lišća, pa reko da prepakujem moju gomilu dodavajući i to lišće i da zalijem svaki sloj što nisam uradio prvi put...prvo kad sam skinuo najlon mi sve delovalo mrtvo, ali kad sam krenuo lopatom, počelo da se puši i miriše :) nije sad baš ne znam koliko stepeni ali živo je :D

Zalivao sam svaki sloj sada i posoljavao ureom, negde to pročitah pa me zmija ujede za ruku da to radim, posle pomislih možda pobijem mikroorganizme, šta vi mislite jel napravih štetu time? :(

nebojsa
09-01-14, 00:21
Po meni nisi pogresio. Lisce je poprilicno siromasno azotom, tako da uz zalivanje i dodatak uree, trebalo bi da bude bolje. Nije proces odmakao tako da ne smeta sto si dodao novog materijala. Jedino bi mozda mogao dodati pepela od drveta ako imas, da podigne malo pH. Ili malo kreca.
Sta ostali misle?

dzionik
09-01-14, 08:38
Ja nikad nisam koristio ureu, bar ne taj veštači oblik :-) Dobro je što si prevrnuo gomilu, ako se nije previše ohladila i nisi dodao previše lišća trebalo bi da nastavi da se greje i dalje, ali nemoj više to da radiš dok je hladno vreme. Najednostavniji način da proveriš temperaturu je parče armature ili dobro zašiljena letva, gurneš u gomilu pričekaš nekoliko minuta i proceniš temperaturu na dodir. PH je verovatno i dalje dobar jer je kompost od pečurki alkalan i ne verujem da ga je ureja toliko pomerila na kiselo.
Lišće jeste skoro kompletan ugljenik i daje najfiniji kompost odnosno humus. Jedan od načina da se brzo kompostira je pakovanje u najlonske džakove.

nebojsa
09-01-14, 11:35
Dzionik malo si pomesao... ja sam dodavao kompost od pecuraka :)
A kako funkcionise to sa dzakovima? Napunis i zavezes i ostavis? Zar nece brzo potrositi kiseonik i podici ugljen-dioksid?

ultraboy
09-01-14, 11:45
Jedno pitanje, jel moze da se stavlja lisce od hrasta ili oraha

nebojsa
09-01-14, 13:00
Lisce od oraha ja licno izbegavam jer ima jedan sastojak koji deluje otrovno na druge biljke. Mada sam negde citao da se i taj sastojak razgradi za par meseci. Dakle dok kompost bude gotov trebalo bi da sve bude ok. Ako vec stavljas list od oraha, stavi manji procenat, ili ga kompostiraj odvojeno.
Za hrast ne znam, ali navodno se i on teze razlaze. Isto kao i iglice od cetinara. Mozda isto dodati neku manju kolicinu

cunami
09-01-14, 19:26
moze i od oraha i hrasta samo treba da pregodini na gomili i nema problema

kandelabar
10-01-14, 01:54
nisam znao da je osoka ona mokraća koja prolazi kroz stajnjak pa se razliva na okolno zemljiste da je kao gnojivo..

dzionik
10-01-14, 11:04
Dzionik malo si pomesao... ja sam dodavao kompost od pecuraka :)
A kako funkcionise to sa dzakovima? Napunis i zavezes i ostavis? Zar nece brzo potrositi kiseonik i podici ugljen-dioksid?

Da samo se ovlaš zatvori da ima vazduha ali da se ne suši brzo. Nisam nikad radio ali sam čitao na više mesta.
Ranije sam stavljao prosejan kompost u vreće, zalijem i stavim na sunce. Seme korova proklija i propadne pa imam čist kompost za rasad. Sad više to ne radim jer džakovi propadnu za jedno korišćenje.

djeba
11-01-14, 19:54
malo piva,malo kole i malo amonijaka za ubrzavanje kompostiranja: http://youtu.be/FDPAbkUUT-o

Ranbobas
11-01-14, 22:05
Pitam se ljudi zasto ne napravite jedan termometar (mogu da vam objasnim kako i nece da kosta vise od 1-2000din.), primenite metodu toplog komposta gde ce te odrzavati temperaturu izmedju 50-60 stepeni, prosto napravite odnos C-N, tako sto podjednako slazete slojeve materijala bogati azotom(svez stajnjak,odpaci od voca povrca, sveze pokosena trava...) - ugljenikom (slama, piljevina,suvo lisce...) po 10cm, za mnogo krace vreme se zavrsi proces vrenja i nema tu, da li treba da dodam ovo ono, sem ako nije bio cist materijal(na primer u stajhnjak bilo je i slame, pa cemo redjati preko 10 cm stajnjaka). A i u toplom kompostu se resava problem korova, toksina, herbicida, patogena...Tako da dobijete sterilan kompost. Mi smo slali uzorak komposta na analizu i rezultati su da imamo kompost prve klase. Masacemo ga sa humusnom zemljom iz sume u odnosu 1-3 i u martu treba prve narucene kolicine da isporucimo kupcima-povrtarima, po ceni od 20 din./litar. Ja trenutno mucim muke kako da prosejem kompost, posto je vlazan i jedva ga sejem na rupama od 5 mm, a tek treba na 1 mm. Manju kolicinu sam razvuko, prosusio na suncu i uspeo da prosejem na 1mm, ali mi je to mnogo dangubno. Imam negde oko 2-2.5 kubika da sejem. Neki savet bi mi dobro dosao.

zis
11-01-14, 22:22
Ranbobas (http://poljoinfo.com/member.php?10032-Ranbobas) Dali si nekad video kako se prosejava šljunak .Ja sam napravio ram 60x 120 ukucao mrežu i polako cimanjem napred nazad malo treskanja i dobar deo se proseje,Krupnoju frakciju odvajam na novu gomiluDa bi olakšao sebi na jedan kraj privežeš gumu od bicikla (unutrašnju)tako da možeš i sam da radiš a postoji i drzgačiji način ,napravi se veće sito pa se pod uglom postavi na zemlju i lopatom se baca na sito.Nadam se da će ti biti od koristi.>:({

Ranbobas
11-01-14, 23:31
Ama nisam ja rastao na kaldrmi, znam kako se seje. Isprobavam razne varijante i ide to, ali kilavo, jedva prodje 10-20% kroz rupe.Imam sita 5mm, 1mm, 2mm , ..Sada sam postavio pod kosinu( kao sto kazes ) mandrak od starog kreveta, pa lopatom, ali opet isto. Vlazno je, preko 50% vlage i onda se prave loptice velicine decje pesnice i tako se samo ukotrljavaju na situ. Sutra cu da iznesem na sunce jednu kolicinu, da se prosusi za dan-dva, pa cemo videti. Hvala za ovaj fazon sa gumom, da ne treba jos nekog da mucim pored sebe, nisam se toga setio.

nebojsa
11-01-14, 23:42
@ ranbobas
Ostavi ga rasirenog u nekoj prostoriji sa promajom i prosusice se.
Nego sad razmisljam kakva je uopste potreba za tako sitnim kompostom. Ali ok, ako ce toliko da plate ja bih prosejavao i na kuhinjsku cediljku :-D Aj da pravimo biznis, ja ti prodam po 5 din, ti jos prekrsti sa tom sumskom zemljom i valjaj po 20. Zaradices ko narko boss :-D Salim se malo ali to je stvarno extra cena. Pa mozes kupiti glistenjsk po 5-10 dinara. Ali ok...
Probaj onu frakciju sto ti ostane na situ od 1 mm da propustis kroz kruparu pa prosej ponovo. Siguran sam da ces tako izvuci jos dosta te sitne frakcije, a nista neces izgubiti na kvalitetu

@ zis
Ja sam prosejavao tako sa kosim sitom. Samo sto je moje sito bilo minimum 5 mm i to mi je bilo sasvim dovoljno.

djeba
12-01-14, 09:27
Ama nisam ja rastao na kaldrmi, znam kako se seje. Isprobavam razne varijante i ide to, ali kilavo, jedva prodje 10-20% kroz rupe.Imam sita 5mm, 1mm, 2mm , ..Sada sam postavio pod kosinu( kao sto kazes ) mandrak od starog kreveta, pa lopatom, ali opet isto. Vlazno je, preko 50% vlage i onda se prave loptice velicine decje pesnice i tako se samo ukotrljavaju na situ. Sutra cu da iznesem na sunce jednu kolicinu, da se prosusi za dan-dva, pa cemo videti. Hvala za ovaj fazon sa gumom, da ne treba jos nekog da mucim pored sebe, nisam se toga setio. mozda ti ovaj video da neku ideju: http://youtu.be/le-Nmg0q9jE

dzionik
12-01-14, 11:34
Pitam se ljudi zasto ne napravite jedan termometar (mogu da vam objasnim kako i nece da kosta vise od 1-2000din.), primenite metodu toplog komposta gde ce te odrzavati temperaturu izmedju 50-60 stepeni, prosto napravite odnos C-N, tako sto podjednako slazete slojeve materijala bogati azotom(svez stajnjak,odpaci od voca povrca, sveze pokosena trava...) - ugljenikom (slama, piljevina,suvo lisce...) po 10cm, za mnogo krace vreme se zavrsi proces vrenja i nema tu, da li treba da dodam ovo ono, sem ako nije bio cist materijal(na primer u stajhnjak bilo je i slame, pa cemo redjati preko 10 cm stajnjaka). A i u toplom kompostu se resava problem korova, toksina, herbicida, patogena...Tako da dobijete sterilan kompost. Mi smo slali uzorak komposta na analizu i rezultati su da imamo kompost prve klase. Masacemo ga sa humusnom zemljom iz sume u odnosu 1-3 i u martu treba prve narucene kolicine da isporucimo kupcima-povrtarima, po ceni od 20 din./litar. Ja trenutno mucim muke kako da prosejem kompost, posto je vlazan i jedva ga sejem na rupama od 5 mm, a tek treba na 1 mm. Manju kolicinu sam razvuko, prosusio na suncu i uspeo da prosejem na 1mm, ali mi je to mnogo dangubno. Imam negde oko 2-2.5 kubika da sejem. Neki savet bi mi dobro dosao.

E Ranbobas već si prenaučio...ima ljudi koji tek počinju pa im treba savet za konkretnu situaciju. Ne postoji jedan način kako kompostirati ili jedan recept. Gde je u tom tvom receptu pokvaren pasulj i koske od rinflajša?:-) Svako iskustvo je dragoceno, da si ga imao ne bi ni pokušavao da seješ mokar kompost. Dešava se isto kao i sa mokrom zemljom, samo se sabija a kada se osuši dobijaš grudve koje moraš ručno da razbijaš. Moraćeš da ga raširiš i prosušiš nekako.
I mene intrigira zašta je ta sitna frakcija? Ja sam odavno prešao na 10mm za baštu i 5mm za rasad sa odležavanjem posle sejanja.


mozda ti ovaj video da neku ideju: http://youtu.be/le-Nmg0q9jE

I po meni je ovo mnogo bolji način od vibracionih sita. Napravio sam tri verzije vibracionih i nijedna nije radila kako treba. Sledeće je ovakvo rotaciono.

nebojsa
12-01-14, 11:41
A sto se termometara tice, ima ih gotovih za ispod hiljadarke

Ranbobas
12-01-14, 13:10
Nego sad razmisljam kakva je uopste potreba za tako sitnim kompostom. Ali ok, ako ce toliko da plate ja bih prosejavao i na kuhinjsku cediljku :-D Aj da pravimo biznis, ja ti prodam po 5 din, ti jos prekrsti sa tom sumskom zemljom i valjaj po 20. Zaradices ko narko boss :-D Salim se malo ali to je stvarno extra cena. Pa mozes kupiti glistenjsk po 5-10 dinara. Ali ok...Na 1mm je standard visokog kvaliteta, tako smo uceni. Prenosim vam cenu od 20 din/l, koja je po svim radnjama i to je druga klasa po kvalitetu, sobzirom da ga jedan proizvodjac pravi od kore drveta. Provericu da li su kupci prihvatili tu cenu ili je to samo zelja naseg predsednika udruzenja.
Sto se tice cene termometra, ja sam platio 600 din. i jednostavno mozes na obican prut da privezes sondu, gurnes u gomilu i to je to.Ali ako zelis da ga napravis profesionalnijne, onda kupis prohromsku cev fi10-1m, fi15-0.5m, zavrsetak od mesinga gde ces smestiti sondu,usluga metalostrugara, varioca itd, pa izadje malo skuplje.
@dzionik...Plasio sam se da cu posle ovog teksta, dobiti epitet "prenaucenog", posto nemam mnogo iskustva, a delim ucene savete, ali ne ljutim se..Da sam ucio jesam, ucen od onog ko je prosao sve nevolje i sva iskustva, tako da nas ucio da odmah radimo po proverenom postupku za dobijanje kvaliteta.Zato se i pitam, zasto za pocetno iskustvo muljati sve i svasta, pa se onda pitati koliko staviti ovoga, koiliko onoga. Sa najboljom namerom sam ponovio najsigurniji, najbrzi i najkvalitetniji postupak. U pravu si da nemam iskustva sa prosejavanjem, ali kao sto vidis ucim i odmah krenuo sa prosusivanjem, a vi ste mi i potvrdili da je neophodno i hvala vam na tome>:({.

nebojsa
12-01-14, 14:29
Nemoj da se ljutis, mi se malo salimo. Jednostavno niko od nas nikad nije trgovao kompostom i za mene je iznenadjenje da ga neko kupuje. Radimo ga za svoje potrebe i da se "ne baci" ono sto moze da se iskoristi. Kad bi postojalo neko trziste i ja bih se malo ozbiljnije pozabavio time

Ranbobas
12-01-14, 15:10
Ma kao sto sam i rekao, ne ljutim se, jer vas sve postujem zbog veceg iskustva koje ste stekli u odnosu na mene. I ja sam malo skeptik po pitanju prodaje i samog trzista, ali me celnici iz udruzenja Arsena-Razanj, uveravaju da imaju vec neke kupce i forsiraju me da zasnujem podhitno drugu figuru, da ovu prosejem , tako da kompost sazri do marta. Neznam.. vidim da se momci bas trude, kao sto rekoh slali kompost u Beograd na analizu, vec su dve figure odradjene, zasnovali trecu, Ovaj tzv kompost koji se prodaje po radnjama po ceni od 20 din/l., nisu ni hteli da salju na analizu, procenivsi odokativno i po sastavu koji je na ambalazi da se radi o kompostu druge klase, pa na osnovu naseg kvaliteta smatraju da bar istu cenu imamo, bez obzira ako budu i vece kolicine porucivane. Znas kako, mi smo kao azot koristili ovcji, govedji, pileci i kod mene svinjski stajnjak, koji ima svoju vrednost sam po sebi, pa je pracena temperatura svakodnevno i odrzavana u optimumu, tako da bude i sterilan gotov proizvod .Iz dnevnika kompost. sam prebrojo da sam prevrnuo negde oko 20 puta za nepunih mesec dana, ako ne i vise. Bilo je i svaki dan prevrtanje, jer temperatura prelazi 60-65-70 stepeni po odredjenim delovima figure, pa sad ovo prosejavanje itd. I sve kada se sabere koji je to posao koji treba da odradis, dzaba ti i cena od 20 din. I ja sam mislio samo za sebe da proizvodim, ali me kolege forsiraju za trziste.

nebojsa
12-01-14, 16:07
Jeste posao, znam. Ali sad se barem ima vremena pa ako imaš materijala, piči blago čiči. Ako se proda, super, ako ne, neće se baciti.
A što se tiče te "zemlje za cveće" i sličnih koještarija, kompost je bolji sigurno

ljubek
12-01-14, 18:53
pre 2 dana sam istavio jednu figuru sklepanu od paleta koja je stajala složena još od letos tj tada je zadnji put prevrnuta i isto tako kao naš učeni kolega Ranbobas imam problem sa vlažnosti tj ostao je sav u grudvama.
izvezao sam celu količinu u plastenik gde se to počinje sušiti i mislim kada bi ga otresao jedan dobar mraz da bi se sigurno bolje rastresao.
kolega ima mašinicu za sejanje zemlje koju poteruje motor od veš mašine na principu klasične ciganke drmusa tamo vamo i odrađuje posao.prečnik sita 3 mm i dobijena frakcija sasvim zadovoljava da se napravi kvalitetna smeša za pikiranje rasada.
probaću poslikati kompost pa da se oceni jel valja ili ne valja.

dzionik
13-01-14, 09:21
Nema ljutnje Ranbobas, nemaju svi elemente da spakuju gomilu po 'receptu'. A ako čekaju da sve doteraju možda neće nikad ni početi. Zato je važno znati da može da se krene sa bilo čime, pa da se doteruje, štimuje, skuplja iskustvo i teorijsko znanje koga je sve više.
Ja recimo nemam nikakvog stajnjaka, neke male količine koje doteram su bukvalno kao 'maja'. Stavljam dosta granja, korova, ostataka od cedjenja voća, piljevine itd. I sve ono što ne preporučuju, masnoće, koske, pokvarena jela, ma sve što je organsko i nema neke hemije u sebi.

Možete da koristite i malu frezu za prevrtanje. Nekoliko puta sam to radio kad su grane i ostali materijal bile veće da bi ih malo izlomio. Zato su dobri komposteri koji mogu da se rasklope ili gomile ne otvorenom. Razbuca se frezom i predje nekoliko puta pa se nalopata opet na gomilu. Bude malo brže ali znoja skoro isto:-)

Ljubek plastenik je idealan za kompost, ako možeš da odvojiš nekoliko kvadrata za kompostiranje biće srećniji i kompost a dobićeš i malo zagrevanja.

Ranbobas
20-01-14, 17:16
Zasnovo prekjuce novu figuru : prvi sloj krupna piljevina, pa sloj poluzrelog komposta, stajnjak svinjski(biran da bude sto sveziji), sitna piljevina od motorke, kompost...i tako do vrha. Polivao sam sloj piljevine, alo preko sloja komposta, da bi procedine od komp. se takodje mesale sa piljevinom. Odlicno mi radi, evo drugi je dan i temperatura je 33 stepeni. Ocekujem za 2 dana da predje 50 stepeni. Malo mi mozda ide na ruku ovo toplo vreme, ali videcemo kad zahladni. Uspeo sam od prve figure da prosejem na sito 2 mm, ali manju kolicinu i odusto. A i nije mi se bas dokraja razgradio materijal, moja greska - ohladio sam je bespotrebno i proces je stao.

nebojsa
20-01-14, 21:38
@ Ranbobas
Znaš li odprilike odnos tih materijala? Mislim na svinjski stajnjak i piljevinu. Pošto piljevina skoro da i nema azota a svinjski stajnjak ima dosta (predpostavljam da taj poluzreli kopost ima uravnotežen C:N odnos). Ja koristim podlogu od tovnih pilića (sitna piljevina i pšenična pleva) ali zbog velikog C:N odnosa kod pleve/slame i piljevine ne mogu da skontam ostaje li "viška" azota da se podigne azot u ostatku gomile.
Ima li šta od one prodaje?

Ranbobas
20-01-14, 23:21
Imas tabelu u literaturi koju sam ti poslao, ali nije mi tesko da i ovde postavim. Svinjski izmet: Azot=3.1;odnos C:N=14; sadrzaj vlaznosti=80% ;nasipna gustina (kg/m3)=? piljevina:Azot=0.24; Odnos C:N=442; sadrzaj vlaznosti=39%; nasipna gustina(kg/m3)=410. Pa ti sad izracunavaj, ako uopste razumes ovu tabelu. I ja nisam siguran da li je dobro razumem, imam neke verzije izracunavanja, ali ih ne koristim, jer i u samoj literaturfi pise da je izracunavanje odnosa C:N tezak i neizvestan posao, pa se u praksi primenjuje postupak, da jednake zapremine i jednog i drugog materijala daju priblizan odnos 30:1. Ako sam te razumeo ti kompostiras podlogu od tovnih pilica sa farme. Sto se tice podloge od pilica, tu je viska ugljenika i moras dodavatio azot . Upravo je kolega koji ima onu staticnu figuru sa ventilatorom i farmu pilica, dodavao na primer ureju, da bi nadoknadio azot. E, koliko je dodavao zaboravio sam, mogu da ga pitam. Da napomenem njegovo iskustvo (moze nekom to da koristi), na primer kvasio je hlorisanom vodom i nikako nije htela figura da proradi(podize temp.), tek kada je promenio izvor vode, proradila je.
Sto se tice prodaje, mnoge radnje koje prodaju tzv. kompost, su zainteresovane da ih mi snabdevamo. Jos samo da proizvedemo odredjene kolicine, uredno upakujemo sa deklaracijom, papiri,...:lol:. Ma ja mislim da ovi iz udruzenja pomalo "trce pred rudu", sto bi moji seljaci rekli, jer treba nam dati vremena, iskustva, pa tek onda se upustati u trziste. Sigurno je, da se sve moze kad se hoce.

dzionik
21-01-14, 11:22
Ranbobas prosej prvo na krupnije sito, recimo pet mm i dobro spakuj i utopli. Ako se temperatura makar i malo podigne biće to brzo gotovo.

Odnos azot ugljenik nije po meni toliko presudan koliko se često koristi kao neka smernica u formiranju dobrog komposta. Ima tu mnogo drugih elemenata koji su možda i podjednako važni, recimo šećeri, skrob koji su takodje energenti. Nedostatak nekih gradivnih elemenata ili mali PH. Po teoriji ova tvoja gomila ne bi trebala da radi jer je i piljevina i svinjski gnoj kiseo i trebalo bi mu dodavati gipsa, krečnjaka, ali radi dobro, verovatno zahvaljujući već formiranoj kulturi mikroorganizama
Sećajući se mojih prvih pokušaja i promašaja verujem da je prvo i osnovno dobar inokulant, dobra kultura bakterija glljivica i svih tih sitnih životinjica koje sitne i raznose bakterije i spore.

Ranbobas
21-01-14, 17:58
Imam prosejanog na 5-6 mm za jedno puno metalno korito(veliko) i upola manje na 2 mm. To je za probu. E sad, po tvome da ga upakujem i utoplim se ne slaze po teoriji, jer bi trebalo da zri na otvorenom (nikako zatvoreno u dzakove,metalu, ...), eventualno zasticeno od kisa i krtica. Zasad mi stoji ovako pod nastresnicu, pa cu videti?
Razmisljam, mozda si u pravu za ph u piljevini, jer mi se ona nije najbolje raspala u odnosu na slamu koja je bila u stajnjaku.Sada me zvaali celnici iz udruzenja, jer ima nekih para iz fondova za ekologiju(od naplate taksa), da napravim spisak sta mi treba od alata da se kupi. Pa razmisljam da uzmem instrument za merenje PH vrednosti, vlaznosti...svasta tu treba, ali ne pitah do koliko para imam na raspolaganju, ja licno. Da se pohvalimo, stigla nam je seckalica 7.5 kw snage i pakernica. Treba da odem da pogledam, to nam opstina kupila.
Sigurno je da se formirala, kako ti kazes kultura mikroorganizama, jer svi se hvale da im naredne figure bolje rade od prve. Treci dan od zasnivanja, temp. u figuri=40 stepeni. Ocekivao sam veci porast danas, mozda je zbog pada spoljne temp., ali dobro je. Posebno mi je interesantno sto je figura mala = oko 1.4 m3.

dzionik
22-01-14, 11:15
Nisam ni mislio da pakuješ u džakove nego na što veću i kompaktniju gomilu da ne gubi temperaturu. Meni se dobro pokazalo pokrivanje krpama, etisonom, ćebićima i sl. kiša nakvasi ali višak vode sklizne sa strane pa je vlažnost ok bez ikakvog posla. Leti zalivam te krpe samo da održim vlažnost vazduha. Dobro je i zbog održavanja temperature, a gomila koliko toliko diše.
Lepo je što se i opština angažovala da potroši pare na pametan način, svaka čast.
Napravi probu sa gipsom i piljevinom, možda pomogne. Gips je najsigurniji jer nije agresivan kao kreči i neutralan je, odnosno neće podići PH preko 7. Nekada se to preporučivalo za kiselije materijale. Ja ga stavljam u gotov kompost pre sejanja rasada.

German hunting terrier | Jagdterrier