Kulinarska biblioteka

jasam pravio nešto slično kao "Garlic Puree" što pravi ovaj samo bez belog luka samo crni i dodam pavlaku i malo vegete i isto tako izmutim u secku

moraću da probam baš i to sa belim lukom
 
:ppozdrav: Pozdrav Peto 1, može i ovako...

Al' Se Nekad Dobro Jelo
Nema više, dobri svete
one lepe še'set pete
kad smo bili na svečari
kod kumova naših starih
klizio je voz ko sanke
al' smo stigli do Palanke
Severac je duv'o 'ladan
pa ko ne bi bio gladan
I čim smo stigli
viknu kum svoju ženu
Sido, postavljaj, Bog te vid'o
spremila nam kuma naša
za užinu paprikaša
pa kolače, krmenadle
i par sarmi svakom
mesto leba mesa bela
princes krofne vangla cela
suvih šljiva i koljiva
i rezance s makom
e, kad se samo setim
al' se nekad dobro jelo, baš
Do večere vreme kratko
za kitnikes i za slatko
da odbiješ, to ne vredi
da se kuma ne uvredi
naš kum Pera, dipl. agronom
reč o ovom, reč o onom
sve uz vino, porto-gizer
'di gutljaji sami klize
Taman smo bili gladni kada se začu
Sido, večeru, Bog te vid'o
odjedared astal šaren,
sos paradajz, krompir baren
suve šnicle, ko promincle
kara-batak svakom
na podvarku ćurka, zna se
gdi je ćurka, tu je prase
onda torte, razne sorte
i rezanci s makom
ej, kad se samo setim
al' se nekad dobro jelo, baš
Vejao je sneg po šoru
sedeli smo do pred zoru
baba reče, deder kaput
radni dan je, ajmo na put
al' kum Pera odma' skoči
šta to vide moje oči
Sido, ne daj nikom kaput
prvo fruštuk, e, ondak na put
Ne drema vredna kuma
ne sluša prve petle
brža je od raketle
nosi vruće 'leba kriške
fafarone, čvarke friške
začas sprema šunke, rena
i pihtije svakom
pitamo ih ljudi, dokle
čekaj, kažu, još šnenokle
i šufnudle i griz-štrudle
i rezance s makom
hej, kad se samo setim,
al' se nekad dobro jelo, baš
I ondak, sat i frtalj
kol'ko je iš'o šinobus
nismo ništa jeli
i kad smo stigli na stanicu odma'
kupimo burek, lep, frišak
mastan, sve nam
onako, mast curila niz bradu.
pa ondak opalimo preko toga
jednu tepsiju šampita i gajbu piva
mlakog, crnog...
 
@ jhona DERU :ppozdrav:

Kažem... Da nije SVAKO stručno zreo da ispeče prase/jagnje/jare ili vola na ražnju.

Školovani VKV kuvari/kulinari imaju stručne specijalnosti, u okviru kojih se decenijama usavršavaju (na našu radost i blagoutrobije), na primer:
~ Đoka Varenika (riba)
~ Vlada Katić (kulinarski TV serijal: Beli luk i papričica)
~ Vitez kulinarstva Milijan Stojanić (nacionalna i internacionalna kuhinja)
~ Konstantin Katafaj (internacionalna kuhinja)

Za kuvara-amatera (čijoj družini i Bibliotekar pripada), najbolje je da prvo kupi u knjižari stručnu literaturu, da je hrabro prouči i da krene u kvalitetne kulinarske pobede.

* * *​

A SADA: kulinarski stihovi (za pismene) i video (za oNe DrUgE)

Đorđe Balašević - Blues mutne vode
Svašta se rodi u mutnoj vodi,
lukava mrena i glupavi smuđ,
karaš i bandar, lopov i žandar
i ribe što žive na račun tuđ.

Malene one većih se klone,
ne paziš i već te nema za tren.
Gde god da beže stignu u mreže,
neko se rodi da postane plen.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
A budem i ja i smuvan i varan,
pa svakom se desi da ispadne šaran,
to je bar rutinska stvar.

Ko život vodi u mutnoj vodi
mora sve trikove dobro da zna,
u mutnoj vodi, što mnogim godi,
posebno onim sa vrha i dna.

Svi znaju svrhu, štuka na vrhu,
tu su da kvare i naprave lom,
a dole na dnu sudbinu jadnu
mnogima rešava nekakav som.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u srcu dubine
i držim se pretežno zlatne sredine,
to je bar rutinska stvar, rutinska stvar.

Na šta se svodi život u vodi?
Pa eto, grabljivci imaju vlast.
Grgeč je glupan, ali je krupan,
pa male ribice guta u slast.

U dane gadne, kad voda padne,
plašljive ribe ne vrede ni groš,
naiđu krize, drukčije grize,
i samo najbolji plivaju još.

Ja pevam svoj blues bez namere bitne.
I najveće ribe za mene su sitne.
Ja sa strane samo posmatram taj svet.
Ja pevam svoj blues u vrtlogu gluvom
i pitam se šta rade ribe na suvom,
a to je bar rutinska stvar.​

Đorđe Balašević - Blues mutne vode
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=cdZW0xFp3pc[/youtube]
 
Prijatelji,u mojoj porodice se čuva kuvar koji je moja čukunbaba pečatala u Novome Sadu leta gospodnjeg 1877.

Kuvar ima 388 stranica teksta,o đakonijama koja samo možeta sanjati,i tačnim merama.Svako jelo ili poslastica
uključujući i sladolede je probano u više probranih kuhinja ,i samo ona jela i poslastice koje su zadovoljile stroge kriterijume ondašnjih vrlih domačica i fenomenalnih majstorica je uvršten u taj kuvar.
Možda ima neko od vitezova kulinarstva koji bi da sačuvano i negde primene.Pošto Bibliotekar pripada takvima
evo mu predlog,bez interesa.
 
Burek sa pečatom
Bojana CARANOVIĆ,
e19d03.jpg


FLEKICE, kroasani, rolnice, kifle i pice i sendviči na 100 načina ipak nisu oduzeli slavu čuvenom doručku - bureku. Iako je stigao iz Male Azije, u Srbiji je prisvojen kao nacionalni specijalitet i prodaje se kao domaći brend. Pekari kažu da je, zbog relativno pristupačne cene, uvek tražen, naročito zimi, a da pekarske novine kratko traju. Međutim, “pravi” burek, po starinskoj recepturi, sa junećim mesom, prodaje se u svega nekoliko beogradskih burekdžinica i pekara.
Beograđani istančanog ukusa, ljubitelji ove đakonije iz tepsije, kažu da retko gde može da se pojede dobar burek. Umesto laganih tankih kora prelivenih uljem, uglavnom se nude bureci sa debelim testom, nadevom od svinjetine, gomilom luka i bibera, a često i sojom i pilećom džigericom. Podgrejani i masni. A burek-pica mnogima zvuči kao najveće skrnavljenje.
- Prodavačica iz jedne pekare u centru upozorila me je da ne uzimam burek sa mesom, jer u njega često stavljaju ono što ostane od neprodatih sendviča sa mesom - kaže Jana Matić, poznavalac specijaliteta od kora.
Baš zbog velikog broja žalbi na kvalitet bureka, ali i da bi ova pita ušla u Evropu, zajedno sa ostatkom Srbije, moraće da se pravi prema novom Pravilniku Ministarstva poljoprivrede. Ubuduće ovaj pekarski proizvod imaće najmanje 20 odsto mlevenog mesa.
Prema rečima Zorana Fofića, vlasnika pekare
“Fofa” kod Studentskog grada, gde se prodaju samo pite, u burek “ide” isključivo juneće meso.
- Mast i svinjetina ne dolaze u obzir. Nabavljam tanke kore, pa se moje pite mogu jesti i bez zuba. Nemam neki tajni recept koji krijem, to je ista ona pita koju je pravila moja majka u kući - kaže Fofa. - Na dva kilograma mesa ide glavica luka, dva odsto su so i biber, a meso ne pržim pre savijanja. U kore ide živo meso, bez ikakvih dodataka, i peče se. Jedini tajni sastojak je najkvalitetnije meso. Zato mi je na bureku najmanja zarada, ali i nisam nameravao da se obogatim preko noći. Izvlače me krompiruše, sirnice, zeljanice i ostale pite.
Iako se gotovo svakodnevno javljaju svemirska peciva najneobičnijih oblika i naziva, pite i bureci se podjednako traže. Tehnolog Vesna Lazić, iz pekare “Akademac”, kaže da mladi malo više vole moderna peciva poput pice, dok stariji i dalje daju prednost bureku.

DVA PUTA NEDELjNO
NUTRICIONISTA Ljubomir Pfaf kaže da ako se burek spremi od dobrog mesa, ako se u njega ne stavljaju sumnjivi sastojci, ova namirnica ne mora da bude štetna. Međutim, ne sme da bude glavni obrok, mora da se koristi uz mlečne proizvode. Zbog svoje visokokaloričnosti, treba ga jesti najviše dva puta nedeljno, i to kod mlađih od 40 godina.

PRAVILNIK O PITAMA
POD nazivom “burek pita” moći će da se prodaje samo pekarski proizvod od pšeničnog brašna tipa 500, masnoće i vode, uz dodatak mlevenog mesa, sira, voća ili povrća. Burek mora da sadrži najmanje 20 odsto mlevenog mesa, sira, voća ili povrća u odnosu na ukupnu količinu brašna. Proizvodnjom bureka rukovodiće samo onaj koji ima najmanje srednju školu u trajanju od tri godine.

NIŠLIJE BEZ PREMCA
U NiŠu se već godinama održava “burekdžijada”. Najbolji majstori nadmeću se u pravljanju bureka, čija je prva tepsija u Nišu ispečena još 1498. godine. U ovom gradu postoji i inicijativa Udruženja zanatlija i privatnih preduzetnika da se burek zvanično registruje kao “niška robna marka”.
Prvu tepsiju bureka u Nišu ispekao je Turčin Mehmet Oglu “po receptu koji je važio za celu Tursku”.
Odavno je poznat i takozvani “sirotinjski burek”, ili, u lokalnom žargonu, “burek bez ništa”. U poslednje vreme niški pekari nude i ljuti burek, sa sirom i papričicama.
 
@ Časni gurman Barakuda :ppozdrav:

Večeras razmišljam o upotrebi mesa egzotičnih životinja, npr. cuy ili zmija (egzotičnih životinja za Balkance, naravno).
Nemam ništa protiv konzumiranja ovih vrsta mesa... uz uslov da se, prethodno, odseku glava i donji delovi nogu (kao što se, uobičajeno, čini kod kulinarske pripreme zeca, kunića ili nutrije).

Večeras sam, na domaćoj svinjskoj masti, ispržio praseći mozak paniran u umućenom kokošijem jajetu i kukuruznom/projinom brašnu iz obližnje vodenice-potočare.
Takođe, želeo bih da naglasim, ljubitelj sam jela od škembića/tripica u domaćoj radinosti.

Velika mi je želja da probam pečenje od ovih, razigranih, vragolana:
igra_puhova.gif


:D
 
Bibliotekar je napisao(la):
Večeras razmišljam o upotrebi mesa egzotičnih životinja, npr. cuy ili zmija (egzotičnih životinja za Balkance, naravno).
Nemam ništa protiv konzumiranja ovih vrsta mesa... uz uslov da se, prethodno, odseku glava i donji delovi nogu (kao što se, uobičajeno, čini kod kulinarske pripreme zeca, kunića ili nutrije).

Večeras sam, na domaćoj svinjskoj masti, ispržio praseći mozak paniran u umućenom kokošijem jajetu i kukuruznom/projinom brašnu iz obližnje vodenice-potočare.
Takođe, želeo bih da naglasim, ljubitelj sam jela od škembića/tripica u domaćoj radinosti.

Velika mi je želja da probam pečenje od ovih, razigranih, vragolana:
igra_puhova.gif


:D
A sto im se seku nog i glava??
Inace i ja volim skembice na 2 nacina a to je kavurma skuva se skembe ocisceno i iseceno na kockice pa se stavi na mast i dinstan luk,bude gusti paprikas i to je babina specijalnost i corba od skembica skoro isto kao i fis,samo mama isecka dosta crnog luka tako da bude lepo slatko i gusto,nije retko kao obicna supa-corba.
 
@ North ARMY: A što im se seku noge i glava??
Odgovor:
Glodari, koji se koriste za kuvanje, imaju ružnu glavu i donje delove nogu (za balkanski, kulinarski ukus).

@ ljusha:
Odgovor:
Škembići su narodno jelo pripremljeno, prevashodno, od buraga/rumena goveda. Dobro je kada ima i komad mrežavca/reticulum.
 
Nazad
Vrh