PDA

View Full Version : Chat o Vinarstvu


Poljoinfo Wiki - poljoprivredna enciklopedija
Poljolink - adresar poljoprivrednih firmi

Advertisement


Advertisement

Advertisement


kololgas
17-09-12, 13:27
Branje grozdja je pri kraju, a teme o proizvodnji vina nema, pa je otvorih.. Lkl{{

Neško
17-09-12, 14:01
Ja nemam dovoljno svog grožđa tako da svake godine kupujem. Pošto ja lično više volim bijela vina ove godine sam kupio žilavku u koju sam dodao oko 20% smederevke od koje sam otočio 105l samootoka, a jedan dio (tog dropa žilavke i smederevke) sam odvoio peteljku i ostavio da prevre na dropu, pa sam kada je slader pao na 5 otočio još 50l bijelog. MEni je samootok od žilavke najbolje bijelo vino, ali to je vino koje je za piće tek na proljeće, zbog toga sam otakao ovo 50l jer će se ono moći piti dosta ranije.
Ove godine sam takođe kupio i vranac od koga sam otočio 100l vina.
Mi vino pravimo bez puno mudrovanja i neke pretjerane nauke. Sve bačve su nam hrsatove, koje se redovno peru sodom za pranje buradi i sumporaju, a ja mislim da je dobro grožđe i čisti i zdravi sudi osnova za dobro vino. Drop ili kljuk obavezno dodajemo vinobran, kao i u vino.

Ako Bog da biće tu materijala za gemišt ako sve bude u redu a nadam se da hoće >:({.

kololgas
17-09-12, 14:19
Drop su boboice bez beteljke?! Kolika je cena vranca, ustvari posto je vinsko grozdje kod vas?
Ja smedrerevku i zilavku nikad ne odvajam. Solidna je to kombinacija (kupaza).
Probajte da bistrite samotok. tj kada ocedite most dodajte mu vinobran da se izbristri i odvoite talog od bistre faze, pa onda pustite da izfermentise samo bistri most. Probajte i uporedite. Razlika je znacajna.

Neško
18-09-12, 09:20
Kod nas se dropom zove bobice i peteljka sve, mada ja za vino odvajam peteljku.
I ja radim samootok na isti način kao ti i znam da je to odlična stvar. Kod mene za piće bude tek februaru ono pravo da se izbistri.

dfiskal
18-09-12, 09:33
Drop su boboice bez beteljke?! Kolika je cena vranca, ustvari posto je vinsko grozdje kod vas?
Ja smedrerevku i zilavku nikad ne odvajam. Solidna je to kombinacija (kupaza).
Probajte da bistrite samotok. tj kada ocedite most dodajte mu vinobran da se izbristri i odvoite talog od bistre faze, pa onda pustite da izfermentise samo bistri most. Probajte i uporedite. Razlika je znacajna.

Postovani moj Negotinac @kololgas..

Bistrenje se ne dobija vinobranom..vec "bentonitom"..i/ili ti mlevenom glinom..(stari grci su je jos koristili za bistrenje belih vina, za bistrenje crvenih vina koristi se zelatin (belance od jaja) , naravno.Vinibranom samo sumporises sok i/ili kljuk i obezbedjujes PH vrednost za delovanje "selekcionisanih gljivica ...citaj kvasaca,ako ih dodajes.Na ovaj nacin bistrenja, ne samo da odvajas,fizicki,necistoce..padaju na dno bureta , vec i hemijske ..NAime , gram negativni joni iz "bentonita" ili "zelatina" itd...vezuju se za gram-pozitivne jone ...teskih metala...bakra,cinka,..itd.td..odnosno, za sve ono sto si prskao tokom godine...Logicno ,zar ne ?

S postovanjem Misa

Neško
18-09-12, 09:58
Ja mislim da svaki iole ozbiljniji proizvođač vina zna da sumopr ne bistri i koja je njegova funkcija, ali kolega difskal mislim da je kod bijelih vina veoma važno dodati vinobran što prije u drop kako bi se spriječilo da drop počne sa previranjem prije cijeđenja vina, konkretno samotoka.
Iz tog razloga vinobran se dodaje odmah tokom muljanja i radi sprečavanaj oksidacije i radi kretanja vrenja.
Ja lično otačem samotok čim se drop "razdvoji". Nakon toga ostavljam vino da prenoći i pri tom se trudim da ne krene vrenje za tih recimo 12 ili više sati. To se može obezbjediti rashlađivanjem ili na drugi način. Nakon toga ponovo pretačem to vino u kome se staložilo na dnu bačve sve veće nečistoće i talog, moje neko iskustvo govori da je bolje taloženje ako je buduće vino hladnije.
Kada to uradio vino kome sam odstranio onaj prvi talog sipam u drveno hrastovo bure (oprano sodom i sumporano naravno). E sada ovdje ima jedna tradicionalna metoda koja se možda malo i razilazi sa naukom, a to je kod mene u mom kraju bačva ostaje otvorena preko se stavi gaza čista i u bure se dodaj po malo tog istog samotoka (koji je odvojen u neki sud pored bačve). U fazi burnog vrenja kada vino pjeni "vre" mi dodajemo po malo tog vina sa strane da bi se vino "čistilo", znači izlaze pjene iz vina i teku niz bačvu, tek kada tako izađe nekih 5l (a to je neka 2 dana) onda neko stavlja onaj čep koji iz kog crijevo ide u vodu a neko samo ostavi otvoreno bure.
Zaboravio sam reći da i posle otakanja u bure mi dodamo malo vinobrana te nakon toga malo kvasca i za sada hvala bogu nije blo problema.
Ovakvo vino se lakše taloži i bistri i nismo imali problema sa bistrenjem do sada samo ako se sve pravilno uradi.

dfiskal
18-09-12, 10:15
To je to u sistini, samo kod nas , ne postoji "burno vrenje", selktivni (vinski ,pravi,kvasci ) ne dozvolaljavaju burno vrenje.Ne koristimo gazu ..vec "zatvoreni sistem" bez prisustva vazduha..Znaci crevo u bure...na sam otvor bureta ,na vrhu i ne sme da da bude vinu-soku ..zatvoren vrnj.. a drugi kraj creva u plasticni balon do pola napunjen vodom..i to je to...


Misa

Neško
18-09-12, 13:38
To je to u sistini, samo kod nas , ne postoji "burno vrenje", selktivni (vinski ,pravi,kvasci ) ne dozvolaljavaju burno vrenje.Ne koristimo gazu ..vec "zatvoreni sistem" bez prisustva vazduha..Znaci crevo u bure...na sam otvor bureta ,na vrhu i ne sme da da bude vinu-soku ..zatvoren vrnj.. a drugi kraj creva u plasticni balon do pola napunjen vodom..i to je to...


Misa

Pa to je to razumjeli smo se.
Ja ponovo da se ogradim nisam profesionalac, čak šta više pravi sam amater ja to radim za sebe nekih 200-250l godišnje onako za svoju dušu.
Napravio sam jedan objekat u kome ću sušiti meso sa ognjištem, klupama neki sistem konobe, pa ako Bog da da se bude zdravo pa poklati svinje naložiti vatru dobrog vina...

kololgas
18-09-12, 13:46
Postovani gospodine Miso, Vi bas merite svaku napisanu rec?! Lkl{{ Naravo da tako i treba..
A i znam ja i za belanac i obrano mleko i morunji nehur al... Naravno da kalijum sulfat (citaj vinobran) ne bistri, vec konzervira i da je bistrenje posledica konzervacije, nakon konzervacije imamo odvajanje bistre faze koju zasejavamo kulturom selekcionisanih kvasaca. A za odvajanje taloga mozemo da koristimo vrecasti filter. Naravno da dodavanjem bentonita imamo talozenje i da talog samo izbacimo.
Al ja nisam pristalica koriscenja bentonita/klarola, i to je moje subjektivno misljenje, primetio sam da vina gube mirisne materije nakon dododavanja bentonita a ja volim muskatna vina. Tako da sam odustao od koriscenja bentonita.
Vina bistrim snizavanjem temperature u pordumu. Otvorim vrata kada je napolju -2. A ako to ne pomogne onda belanac..
Nego ja imam jedan problem koji neumem da resim, kod snizavana temperature javlja drugi problem visoka koncentracija ugljen-dioksida u vinima. Jer sa padom temperature rastvorljivost gasova u tecnosti raste. I to nemem ideju kako da resim. A buckanje aeracija nedolazi u obzir....

Neško
18-09-12, 14:56
Ne znam da li je baš za ovu temu, ali mislim da je najbliže.
Imam par staklenih boca (balona) koje koristim za rakiju i koje su ostale "gole". Znači ona trska sa njih je struhla i otpala i sada mi je sa njima nezgodno raditi. Da li neko ima ideju kako je najlakše da se te boce zaštite, pošto za to ne mogu da nađem majstora u blizini. Rnije mi 3 komada čovjek opleo sa plastikom to je idealno, ali nažalost više nema tog majstora a boce ostale gole. Probao sam ja ali sam na kraju opet odnio majstoru nije to baš tako lako.
Dvije sam bio "uradio" ali kad mi jedna puna rakije umalo nije ispala jer se otkačila ručka odma sam ih odnio majstoru koji je to zvršio za 1 dan.
Da li neko ima neku ideju malo lakšu od pletenja?

dfiskal
18-09-12, 15:29
Vina bistrim snizavanjem temperature u pordumu. Otvorim vrata kada je napolju -2. A ako to ne pomogne onda belanac..
Nego ja imam jedan problem koji neumem da resim, kod snizavana temperature javlja drugi problem visoka koncentracija ugljen-dioksida u vinima. Jer sa padom temperature rastvorljivost gasova u tecnosti raste. I to nemem ideju kako da resim. A buckanje aeracija nedolazi u obzir....

Pa naravno, bistrenje je jedan proces, normalno bela vina bentonitom, crvena zelatinom..a stabilizacija vina je sasvim drugi proces.Znaci, imas dva nacina da stabilises vino i posle toga flasiras ..jedan si rekao.Kod nas ide celo bure na mraz od -15 do -20 C i to je stabilizovano vino..kraj price..i vise ne "radi"..u vek vekova...Naravno , vinobran ne prouzrokuje bistrenje, on samo sprecava oksidaciju svezeg grozdja i dovodi PH vrednos za optimalno delovanje selekcionisanih kvasaca...jednostavno zar ne? Sve ostalo,bentonit, zelatin, ti vezuje gram pozitivne jone... i baca ih na dno bureta..Eeee.pa sada..ne vezuje ti aromatike...ako imas dobro "barik" bure...pricaj mi o tome kako to sve na ukus izgleda..i koliko lezi u njemu...i kakav ima "buke"...itd..itd..Aeraciju,uvek radis nesvesno, pretakanjem, odnosno bistrenjem..u zavisnosti od sorte...mozda radis i "zatvoreni sistem pretakanja"...ne znam..nagadjam..Ako radi sa otvorenim sistem obavezno je sumporisati vino sa 5gr vinobrana na 100l ..toliko za sada

S postovanjem Misa

kololgas
18-09-12, 16:53
Vino mi je 10tak meseci u vertikalnim sudovima iz Tmerina ( u plastici) ako nesto preostane prebacujem u hrastovu burad. Nemam 'barik' burad. I u drvenim buradima lezi dok se ne proda ili ako krenu promene i kvarenje onda ide na pecenje. Ja od belih imam kupazu srdone-b.tamjanika (80:20) i zilavka-smederevka (1:1). Kod sardonea miris na zelene jabuke cinimi se da slabi posle dodavanja bentonita... Naravno, neprotivurecim vam da bentonit ne vezuje aromate. Al cinimi se da nakon bistrenja bentonitom dolazi do slabljenja bukea. Pretakanje poluotorno/otvoreno, pumpom pretacem i pokusavam da izvrsim to sa sto manje aeracije.

http://www.dodaj.rs/f/N/lt/3NLB5ZiQ/image063.jpg
Ovo je balon mog pradede. Spoljna oplata je od tanke sperploce a unutra je slama.

Neško
19-09-12, 08:40
Nemam sada slike ali slikati ću pa ću staviti. Imam i ja skoro istu kod mene je 35l i ona je od mog đeda, i ima u njoj stakla tačno koliko sada ima u onih 5 od po 50l. Ima isti ovakav nosač, ali od metala.
Mene interesuje da li neko radi one manje od po 10,15,25?

Ja uvjek ako je moguće gledam da smanjim tu hemiju, malo sumpora i to je to.
Kololgas kakva je ta kupaža šardonea i bele tamjanike. Moj kraj je odličan za šardone i italijanski rizling i ako Bog da planiram da podignem jedan takav vinograd u budućnosti?
Ta bjela tamjanika možeš li nešto da mi kažeš o njoj, može u nekoj drugoj temi?
Ja "sunjaam" da kod mene ima jedna takva loza, i pre zadovoljan sam sa njom. Evo pogledaj sliku u temi http://poljoinfo.com/showthread.php?5272-Slike-mog-vinograda/page2 pa mi molim te reci je li to to?

AgroDan
19-09-12, 11:29
Bora Jović, vlasnik vinarije Status, uzgaja grožđe na 50 hektara zemlje, a zahvaljujući blagodati prirode, pošlo mu je za rukom da podigne organski vinograd.


http://www.youtube.com/watch?v=Q_hr6vntwmE&list=UUHj05lBRpkMPTOSdAXdhPfw& index=1&feature=plcp

kololgas
20-09-12, 03:34
Najbolje da sami probate.. Lkl{{ Najcesce je to puno vino, lepog mirisa na jabuke. Cesto polu slatko, sa niskim sadrzajem ukup. kiselina.
Sira od 18 do 23. Moje misljenje, govorim o svom vinu, je da ovoj kombinaciji nedostaje svezine tj. nekih 15% rizlinga upotpunilo moje vino.
Ako mislite na vinovu lozu bele tamjanika, ja i nisam bas neki sagovornik na tu temu.. Znam da prodaju sve i svasta, cak ni za ovo sto ja imam nebi stavio ruku vatru da je b. tamjanika. Znam da moze biti zelenkastih i zutih bobica. To ce neko od stuke sigurno da me ispravi.

poljogospodar
23-09-12, 20:18
Prošle nedelje smo brali grožđe za vino. Izmuljali smo i 3 dana je stajalo u kaci, nije počelo da radi.
4. dan uveče dok je bilo hladno ispresovali smo i dobili 90 l šire koju smo odmah prebacili u rostfrei sud u podrum (u podrumu je manje više sad stalna temperatura 18-20 stepeni).
To veče sam stavio i 10g vinobrana da bi pobio divlje kvasce koje se nalaze u soku.
Sutra dan sam probao taj sok i imao je u početku lep ukus ali posle 3-4 sekunde u ustima se javio jači gorak ukus.
Dal je moguće da je ta količina vinobrana što sam stavio prejaka, dal je upropastila vino neznam? Stavio sam selekcionisane kvasce i počelo je da vri ali taj ukus još osećam... ??
Šta da radim?

dfiskal
24-09-12, 07:48
Šta da radim?

Kolicina od 10g je dovoljna za 100 l soka.Sta da radis? Pa nista, sacekaj da provri, bistri, pretaci i to je to.Gorcina ne dolazi od vinobrana, naravno, ta sira ,posle sumporisanja vinobranom nije za pice,ili probu !

Pozdrav Misa

Neško
24-09-12, 09:26
U pravu je kolega dfiskal.
Ja isto mislim da ta "gorčina" ne dolazi od vinobrana, a slažem se da sačekaš da vidiš šta će biti dok malo krene vrenje.
E sada nije da sam neki stručnjak za vino, ali u koliko bijelo (a pretpostavljam da je bijelo čim je samotok) morao si odmah odvojiti kominu, peteljku kako li se to kod vas kaže, jer ta tvoja 4 dana dok je vino stajalo i nije bilo krenulo vrenje trajala je tzv. "hladna maceracija". To je faza koja je poželjna kod pravljenja bijelih vina, jer tada vino poprima arome i pikantne okuse iz boba grožđa. U koliko nisi odvojio kominu, može se desiti da je u toj fazi maceracije došlo do upijanja aromaiz komine (peteljke) i mislim da se radi o cijankaliju(kako li se već zove) koji je sastavni dio komine a ima gorak ukus.
Druže ovo je samo moja pretpostavka, kažem ti nisam enolog niti stručnjak za vino.
Pretpostavljam da si dodao šećer, u koliko ti slader nije bio odgovarajući i da su ti sudi bili čisti, jer ako nisu to bi bio problem koji se ne bi mogao riješiti.
Jer vino ako poprimi neke mirise od kace ili bureta, mislim da se ne može "popravljati".

dfiskal
24-09-12, 10:05
Postovani @Nesko,

Sve stoji,kako si napisao,ali covek je rekao da je odvojio sok od grozdja, a to je velika razlika, tu ne postoji "hladna maceracija",msm postoji u tragovima....znaci cist sok..Eee, pa sada, ja tako ne bih pravio belo vino..kako ti kazes..vec bi ono , bilo sumporisano ,vinobranom odmah, presovano i "zarazeno" glivicama selcionisanog kvasca,bentonitom za bostrenje..itd..itd.. bas za tu sortu grozdja...i mirna "Backa...a i Srem"...itd...Presovanjem mu iscedis i "dusu"..e eto "hladne maceracije" zar ne..komlikovanija je procedura spravljanja belih vina od crvenih..to nemoj nikada da zaboravis..Sudove (burad) i ne pominjem..u smislu higijene,cuvanja, odlezavanja..itd..racunam da se to podrazumeva!!

S postovanjem Misa...

Neško
24-09-12, 11:15
Kolega dfiskal izvini ali ja mislim da nisi dobro pročitao. Vino je stajalo 3 dana na komini i nisam siguran da tu nije bila hladna maceracija, jer ipak preporučuje se 24h maksimalno.
Prošle nedelje smo brali grožđe za vino. Izmuljali smo i 3 dana je stajalo u kaci, nije počelo da radi.
4. dan uveče dok je bilo hladno ispresovali smo i dobili 90 l šire koju smo odmah prebacili u rostfrei sud u podrum (u podrumu je manje više sad stalna temperatura 18-20 stepeni).
To veče sam stavio i 10g vinobrana da bi pobio divlje kvasce koje se nalaze u soku.
Sutra dan sam probao taj sok i imao je u početku lep ukus ali posle 3-4 sekunde u ustima se javio jači gorak ukus.
Dal je moguće da je ta količina vinobrana što sam stavio prejaka, dal je upropastila vino neznam? Stavio sam selekcionisane kvasce i počelo je da vri ali taj ukus još osećam... ??
Šta da radim?

Što se tiče tehnologije pravljenja nisam te razumio baš najbolje. Ja se u potpunosti slažem sa tobom što se tiče dodavanja vinobrana ja to radim u toku muljanja grožđa kao što si i rekao.
Ja lično odvajam vino od dropa odmah par sati nakon muljanja grožđa, ponovo dodam malo sumpora, pustim da se na hladnom izbistri ali ne više od 12h nikako i onda ga dodam u bure u kome će da previre. Tu doadajem šećer (ako treba) i zsejem kvasce.
Zaboravio sam da kažem da ne kristim presu za cijeđenje , ocijedim što može onako a od ostatka ispečem rakiju. Nisam profesionalac i nije mi cilj da odvojim dušu nekada od 300kg otočim 100l vina recimo i drop ostane sasvim dobar za rakiju, ako treba može se malo dodati vode i to je to.
Ne kažem da je ovo ispravno, ali tako mi se najbolje pokazalo, a na forumu i jesam da bi naučio nešto novo i bolje.

dfiskal
24-09-12, 11:40
Postovani,

Lepo sam procitao post.Sustina je kao sto sam i napisao, ODMAH, uraditi, posle odvajanja peteljki, presovanje, sumporisanje (vinobranon),eventualno posle 12-24 sati ili odmah "zasejati" selekcionasina kvasac, naravno u buretu za belo veno,sa zatvorenim sistemom vrenja.... i cekati pocetak vrenja..Belo vino je u pitanju...????Bure napuniti do vrha,(3-4 cm ispod vranja) a ostatak osvtaviti u nekom drugom sudu za dolivanje bureta posle i zavrsenog vrenja...itd..itd..ma ima dosta pisanja..."teska industija" je to ..belo vino...hahahh

Misa

kololgas
24-09-12, 15:13
Ja sam pre par godina imao slican problem, al u VINU ne u mostu, da mi je vino gorcilo. Gorcinu osecamo korenom jezika i zato je uvek na kraju prilikom gutanja. Tada sam se malo kosultovao i ako se dobro secam gocina nastaje od "vezanog" sumpora. Tj. preterao sam sa sumporisanjem. I tu nije bilo neke pomoci vec kupaza sa nesumprisanim vinom.
A posto je upitanju most/sok, kao sto kaze Gospodin Misa sacekajte da provri.

Nikad mi nije bilo jasno kako pneumacka presa podstice maceraciju, posto to im pise u brosurama.. I ako mozete to da mi objasnite.. Posto kolko ja znam maceracija je proces "ubijanja" (dolazi do pucanja celijske membrane) celija pokozice i ono se moze izvrsiti ugusivanjem celija (CO2), temperturom i enzmima. Mada ja presujem, al rucnom presom..

dfiskal
24-09-12, 16:09
Postovani,

Opet kazem , gorcina nije od vinobrana.(citaj sumpora)...na 100l ide 10 grama..Pa vase zene stavljaju u tursiju 10 grma na 10 kg..pa jedete tu zimnicu..Budimo ljudi..iako smo Srb... itd...znaci na jedan litar koliko ide vinobrana??? ili ti 100litara/0.010kg (ili ti 10 grama)=???? pa ko to moze da oseti ...osim ljudi koji "znaju" da osete, i naravno mirise na sumpor...??!! hahahah.Gorcina , obicno nastaje od neodvojenih peteljki od zrna grozda...tacka,kraj price o "gorcini"..itd..

Logicno da dalozi do pucanja celijske memebrane,kao sto i puca kada stoji malo duze u komini.logicno zar ne..? Samo je sada odmah..i kontolisano..uradjeno sa presom, gde mu je "dusa iscedjena"...itd



Misa

drotos
25-09-12, 10:05
poljogospodar
gorcina ti je od peteljki problem mozes resiti ili umanjiti bistrenjem sa vecom kolicinom zelatina ili tretiranjem aktivnim ugljem.Probaj prvo sa manjom kolicinom vina,nadam se da ces uspeti da odradis.pozdrav

dfiskal
25-09-12, 10:53
Postovani,

Ne savetujem koriscenje aktvinog uglja u vinarstvu..Mozda ces izgubiti "gorcinu", ail i sve ono sto cini vino ..vinom..


Pozdrav Misa

poljogospodar
27-09-12, 15:07
Hvala Vam na odgovorima.
Zaboravio sam da napišem da je u pitanju ''rose'' tj. budući rose pošto je bilo svakakvih sorti : Muscat Hamburg, Riesling, Slankamenka, Plemenka, Italija, Afus-ali, Župljanka, Portogizer i ko zna koja još sorta. Slast je bila 19 tako da nisam tj. nismo hteli da kvarimo njegovu prirodu sa šećerom...
Čitam ove naše komentare i možda je delom gorčinu povuklo od semenki pošto smo peteljke izbacili u toku muljanja. Mislim da smo mu malo iscedili dušu na presi :S ali odmah posle presovanja nije imalo gorčinu, tek sutradan nakon što smo dodali vinobran.
Inače sad se stanje popravlja, kaže ćale da ima malo manje gorčine nego u početku...
pozdrav svima .

dfiskal
28-09-12, 08:00
Postovani,

Sve manje i manje ce imati, pusti ga da odradi svoje (vrenje) i ne "otvaraj" ga svaki dan,bice to ok!


Misa

Tomix
01-10-12, 15:13
Kolege forumasi imam problem sa kominom.
Proslo je sedam dana od meljanja vina medjutim sira slatka .
Posle meljanja kupio vinski kvasac odmah da dodam u kominu .
To ne odradim prepustim prirodi da odradi svoje medjutim ni danas jos uvek nije pocelo sa vrenjem .
Meljao sam Kaberne Sovinjon, Merlo i malo Muskat Hamburga (ove godine veliki procenat secera).
Ima li ikakve pomoci ? Steta bi bilo da od ovakvog grozdja vino ne bude dobro>

kololgas
01-10-12, 15:20
Niste dodali kvasac? A jeste li sumporisali kominu?

Tomix
01-10-12, 15:27
Nisam ni sumporisao kominu.

kololgas
01-10-12, 16:25
Spoljasnja temperatura je dosta visoka tako da to nebi trebalo da bude problem... Ako niste dodali kvasce dodaj te. A ako necete da dodajete selekcionisane kvasce, sto bi vam vecina preporucila, mozete da inicirate vrenje tako sto cete par litara mošta/soka uneti u neku topliju prostoriju ili pored sporeta i ostavili 10tak sati da pocne da se formira pena. Sud u kome je pocela fermentacija vratite u prostoriju gde vam je komina, sacekate neki sat da se temperatura izjednaci sa ambijentalnom i sipate u koninu.

Tomix
01-10-12, 17:21
Upravo zato sto je visoka temperatura kvasac nisam ni dodao.
Najvise sumljam da je grozdje koje sam meljao sa visokim procentom secera pa teze krece da li ga treba razblazivati sada na kolko procenata ga dovesti.
Kako da pripremim kolku kolicinu sire da otocim u pripremim selekcionisane kvasce u nju pa ponovo u bure da naspem preko komine ?

kololgas
01-10-12, 19:30
Moj savet vam je da ni u kom slucaju ne razblazujete kominu. Dodajte kavasce i sacekajte, mora da krene sa vrenjem.
Postupak dodavanja kvasaca za 100l mosta:
u 2 dl. vode koja mora biti na 37step. C dodajte 20g. kvasca. Ostavite da ostoji nekih 20tak min.
Nakon tog vremena pocnite sa laganim mesanjem i dodajte 2 dl.mosta. Mesaj te, par min. OSTAVITE DA SE OHLADI. Temp. razlika izmedju kvasaca i komine/mosta nesme da bude veca od 10step. Jer u suprotnom moze doci do temperaturnog soka i uginuca kvasaca.
Za vecu kolicinu mosta samo proporcionalno povecajte kolicine.

Tomix
01-10-12, 20:10
Kololgas hvala na pomoci.
Mogu li da odvojim siru od komine i samo u nju da dodam kvasac(jer nije pogresno).
Jer mi je do sada poprimila boju i mozda ce sama sira sa kvascom bolje odraditi?

kololgas
02-10-12, 01:54
Ako ste odvoili peteljku onda mozete da ostavite bobice. Meni je stajala i po 15 dana. Uz obavezno potapanje klobuka koji se formira na povrsini.
A ako niste odvoili peteljku, onda probajte most da nije dobilo na gorcini. Ako pocelo da gorci i da se peteljkla boji u crveno onda sto pre. Ranije, sa peteljkom nikada nisam ostavljo duze od 9 dana tj. 6-7 dana od pocetka fermentacije.

Tomix
02-10-12, 17:12
Peteljku sam odvojio prilikom meljanja.

миг35
06-10-12, 00:59
Zdravo,
zeleo bih da napravim svoju prvu litru vina, kako nemam vinograd, kupio bih od nekog manju kolicinu grozdja.
Zeleo bih da saznam gde ima da se kupi neki manji set za kucno pravljenje vina, da li bi mogli da me upitite na neku adresu ili da mi date neke barem okvirne cenovnike i predloge. Da li je kasno da sada pocnem?
S obzirom da sam veoma mladi pocetnik nadam se da imate razumevanja za moja pitanja, zeleo bih da nastavim tradicuju vinarastva mojih predaka, koja je vec duzi niz decenija i generacija prekinuta.
Hvala,
Filip

zis
13-10-12, 20:10
миг35 (http://poljoinfo.com/member.php?2220-%D0%BC%D0%B8%D0%B335) Evo opisaću ti kako sam ja napravio svoju prvu litru tačnije 55 l. Kada sam se doselio ovde gde sad živim pre nekih 20 i nešto godina zatekao sam manji vinograd od nekih 10-ak ari u kojem su bile neke stare sorte poput " kadarke,kevedinke nešto malo volovog oka i malo rizlinga i otele .Bidući da sam samo na televiziji video kako one lepe devojke svojim nožicama gaze grožđe odlučio sam da i ja tako radim .Najpre sam podmitio ćerkicu i zaposlio je da ona u običnom koritu onom limenom u onim plastičnim čizmicama sa gremlinima gazi grožđe.Bože moj u pitanju je bila velika čokolada pa je navalila na posao. Sa druge strane sam izbušio jednu rupu i preko crepa se sok slivao u jednu kačicu za mast. E sad kada je prestalo da curi ja sam rukama stiskao ono sto je ostalo u koritu i iscedio podosta još. Kada se to završilo odneo sam u košaru i tamo ostavio da počne sa vrenjem.Odvadio sam malo šire a ostalo ostavio da nastavi sa vrenjem. Kada se vrenje završilo i sve se smirilo lepo sam sa crevom pretočio u obično plastično bure sa poklopcem i zatvorio sam ga .Tamo negde oko katoličkog božića sam rešio da ga flaširam i to u obične plastične flaše tako da sam ih ispunio do vrha i pre zavrtanja čepa istisnuo malo vina iz flaše i faktički stvorio vakum .To vino sam onda poslagao u sanduk za posteljinu od onih starih kauča u sobi u kojoj se ne loži tako ostavio da miruje misleći da je sigurno jer su me ubedili da moj tast ne pije vino. Elem kada sam tamo negde oko uskrsa hteo da probam vino ,još sam i komšiju pozvao da se pohvalim, očeš u kauču ostale samo dve flaše od po dve litre.Valjda mi je to vino bilo najslađe koje sam do tada popio a sigurno je bilo dobro kad ga je i tast stukao . Hvala bogu da je uskrs te godine padao malo ranije jer da je bilo oko Đurđeva sigurno nebi znao kakvog je ukusa bilo.Inače po boji je sličilo Rozeu.Kasnije sam isto to ponovio ali sam pozajmio presu i nije mi bilo tako ukusno kao moje prvo vino.

dobar covek
04-02-13, 13:08
da li je neko od vas probao vino od crne tamnjanike mozda,i kako vam se cini ???? :D

kololgas
04-02-13, 20:48
da li je neko od vas probao vino od crne tamnjanike mozda,i kako vam se cini ???? :D

Tamjanika!!! Ja je radio. Mada ove godine nisam, jer mi je prosle zime smrzla i skoro da uopste nije imala rod. Puno vino, vocno-cvetnog mirisa. Sira cesto bude 23, 24 i vise. Cesto ce te je naci kao polusuvo ili poluslatko vino.

dobar covek
04-02-13, 23:11
ja sam je iskreno probao pre par godina i odtad nisam vise,ali sam dobro upamtio taj trenutak :))) inace nisam ljubitelj alkohola,i ne pijem,osim u izvesnim situacijama,ali nju ne bih odbio :D cak sam i razmisljao ako za koju god uspem da ugabim neki dinar i kupim 1ha zemlje za tzmnjaniku,pa mi ovi sa foruma (nekog drugog) ubise volju,kako minimum treba 20-25 hiljada eura,tako da sam ostao skroz utucen posle toga... pa mi onda palo napamet ,, sto moram ja da ulazem tolike pare na hemiju i razna djubriva kad to moze da bude samo domaci stajnjak,kao sto su i nasi stari radili,pa cak i da ne prskam,nego onako organski da bude,,

zupa100
05-02-13, 07:13
Zis, ma prica ti je za 10-ku, procitao sam ono sto si napisao sa uzivanjem, veruj mi! Mozda si video nesto ovako:

https://www.youtube.com/watch?v=erM9aMwv53M

kololgas
06-02-13, 12:34
Prvo nesto vezano za crnu tamjaniku ona je negotinska autohtona sorta. Da ne ispadne da sam lokal patriota al ja stvarno ne znam nijedan veci zasad van negotinske krajne. A i u krajni je nema mnogo.. Trazi dobru zemlju i dosta sunca. Posle filoksere jedini veci zasad koji je ostao a koga sada tretiraju kao maticni je u poljoprivrednoj skoji Rajko Bosnic.
Sto se tice para nisu mnogo pogresili ako je tu sumu racunamo i kupovinu zemljista... Kolicina vina sa jednog hektara je od 3000 l - 5500l. Ako ne povecate na druge nacine kojicinu..Lkl{{ Nadam se da to znate..
E da.. Necete mnogo ustedeti ako vestacko zamenite stajnjakom, a ako nebudete prskali necete sacuvati vinograd. Jedini nacin da u startu dosta ustedite je da ne idete na spalir vec na cokote, pa da ustedite na stubovima i zici..

dobar covek
10-02-13, 13:01
ja sam mislio da se stavi stajnjak-a ne hemija da bi bilo sto vise zdravo i organsko,i iz tog razloga ne bih prskao,ali prevelik bi to zalogaj bio (da propadne) posto ne nameravam da prskam.... a gledao sam jedan covek ima zasad (nzm tacno kolika povrsina) i svaki cokot ima posebnon svoj kolac,a udaljenost jedan od dr je po 80-100cm sve,taman koliko da se prolazi i da se sve RUCNO obradjuje.... kaze seca se da tako jos njegovi stari radili,a isto tako kaze da se NE SECA da su nekada imali problema sa izmrzavanjem ! ! !

zis
14-02-13, 08:48
Vinogradari sretan Vam praznik.Jeste li naoštrili makaze i ostavili malo vina za polivanje loze>:({

Quercus
24-02-13, 07:16
Мале винаре забрињавају нови прописи (http://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/male-vinare-zabrinjavaju-novi-propisi_373054.html)

SAMA
24-06-13, 21:47
Osnove o vinu. Lkl{{::vino::



Lek koji naše srce čini ushićenim...








ŠKOLA VINA

Inos je antički naziv za nerazvodnjeno vino i znači voljen.
Ovaj magični napitak ćutljivog čini brbljivim, kukavicu hrabrim, rezervisanog otvorenim, to je lek koji naše srce čini ushićenim, koji oblikuje naš moral, koji atmosferu čini sjajnom, ova bordo ili ćilibara boje tečnost u sebi krije celu jednu filozofiju... (posetite našu Školu vina)


Rečnik vina

Zanimljivosti
Hlađenje vina
Serviranje vina
Vino i hrana






http://www.altanotravel.com/images/a08.jpg
REČNIK VINA

Aroma - miris vina,
Baršunasto - meko, bogato sa zaokruženim taninima
Bogato vino - puno vino, kompleksno, podrazumeva se da ima buke
Buke - sveukupni mirisi i ukusi vina stečeni u procesu odležavanja (zrela vina)
Harmonično vino - odlično vino, idealnog odnosa kiselina, tanina i alkohola
Intenzivno vino - uravnoteženo
Iskričavo vino - vino prijatne oštrine i kiselosti (bela vina Loare)
Kiselost vina - belo vino ima 6-9 promila, crveno 5-7 promila
Kompleksno vino - kombinacija bogatstva mirisa i ukusa, intenziteta, ravnoteže, sklada i finese.
Kremasto, puterasto vino - odnosi se na mekoću vina, smanjene kiselosti
Lako vino - sa relativno malim sadržajem alkohola i tanina, ali ipak skladno
Puno - izbalansirano vino
Ravnoteža - temeljni pojam degustacije (kod belih vina ravnoteža kiseline/ alkohola i zaostalog šećera, u crvenim vinima se trazi i omekšavanje, zaokruživanje tanina)
Snažno vino - bodro, krepko vino, sa visokim sadržajem alkohola i intenzivnom aromom
Suvo - vino bez ostatka neprevrelog šećera (suva bela vina imaju nivo šećera od 0,5-0,7%)
Tanin - organsko jedinjenje, sastojak crvenih vina koji potiče iz pokožice bobica, semenki, peteljki, pomaže da se vina razvijaju i sazrevaju
Telo - utisak težine i punoće vina na nepcima





http://www.altanotravel.com/images/a09.jpg
ZANIMLJIVOSTI
Za šampanjac se koriste samo tri sorte: Pinot noir (daje osnovu), šardone (eleganciju) i pino menije (daje draž i pojačava buke).
Vina Šampanje se prodaju pod imenima proizvođača, a ne regiona.
Milezimi - Samo u najboljim godinama se proizvode vina sa naznakom godine berbe
Cuve šampanjci - sačinjeni od probranih vina ili vina sa stare loze, iz posebnih vinograda ili iz najboljih berbi.








http://www.altanotravel.com/images/a07.jpg
HLAĐENJE VINA
Ne postoje baš čvrsta pravila hlađena vina, jer treba uzeti u obzir i temperaturu kojoj će vino biti izloženo posle sipanja u čašu.

Penušava vina - služe se dobro ohlađena

Bela vina - ohlađena u frižideru trebalo bi izvaditi pola sata pre serviranja, komplesnija bela vina čuvana u podrumu na 14C se odmah mogu servirati, dok puna snažna bela vina koja su odležala u bačvama, trebalo bi služiti na temperaturama koje se primenjuju za crvena vina.
Suva bela vina se služe na temperaturi od 10 d0 12C
Slađa desertna vina od 7 do 10 C

Crvena vina - temperatura ovih vina je određena njihovim taninima- što su izraženiji, to vino treba da bude toplije pri serviranju.
Staro crveno vino- od 18 do 21C
Velika, taninska crvena vina (Syrah, Merlot, Cabernet Sauvignon, Nebiolo, Zinfandel) 18 do 21C
Laganija crvena vina (pinot noir, sandjoveze) 15 do 18C





http://www.altanotravel.com/images/a04.jpg
SERVIRANJE VINA
Redosled serviranja vina:


Suva pre slatkih
Lagana pre punih vina
Bela vina pre crvenih
Starija vina pre mladjih








http://www.altanotravel.com/images/a05.jpg
VINO I HRANA

Slaganje vina i hrane
Francuzi su ovo slaganje nazvali „mariage“ (mariaž)- venčanje, jer bi to slaganje vina i hrane trebalo da bude savršeni par i kruna ljubavi u gastronomskom uživanju.
Jedno od osnovnih pravila je da se slažu hrana i vino iz istog podneblja, kao i pravilo da uz kompleksna jela treba služiti jednostavnija vina, ili kompleksna vina uz jednostavniju hranu!

Sledite nekoliko osnovnih principa slaganja vina i hrane:


Slatko sa slatkim - Deserti i druga slatka hrana obično se dobro slažu sa slatkim vinom. Međutim, sirevi i voće takođe vole da budu „u paru“ sa slađim vinima.
Ipak preporučujemo da sami probate, izaberete sopstvene favorite i kako se slažu.
Jako vino sa jakom hranom - Na primer, lep sočan stek najbolje bi se slagao sa jakim crvenim vinom. To bi mogao biti Cabernet Sauvignon, Merlot, Cabernet Franc, Syrah, ili neko drugo vino po vašem izboru.
Crveno vino sa mesom, belo vino sa ribom, ovo pravilo je bazirano na činjenici da meso ima jači ukus, a većina riba, ćuretina i piletina imaju slabije definisane ukuse. Crvena vina su jača, a bela delikatnija.
Kiselo voli kiselo - Hrana koja sadrži kiseline, voli oštrija vina. Masnija riba voli suvo oštro vino kako bi elegantno preseklo masnu hranu ili riblje ulje.Vino sa više kiselina takođe se dobro slaže sa slanom hranom. Supe, salate i povrće mogu biti izazov. Većina salata sa sirćetnim prelivom ima u sebi više kiselosti, pa traže vina koja su takodje sa većim sadržajem kiselina. Vina sa povišenim nivoom kiselina su Pinot Gris, Pinot Blanc, Chardonnay, Sauvignon Blanc. To su vina koja ne vole tanine i snažne boje.
Začinjena hrana voli malo slatkaste svežine - Perfektno slaganje Thai, indijske, azijske, mexičke hrane je sa vinima koja su sasvim malo slađa.Ta vina će ugasiti vatru u vašim ustima. Vina sa više alkohola se ne slažu sa ljutom hranom.

Proces slaganja vina i hrane je traganje za savršenim parom koji će zadovoljiti vaš ukus.




http://www.altanotravel.com/images/a06.jpg
Nekoliko specifičnih slaganja vina i hrane:


Pica - Tradicionalna peperoni piza voli dobar Sangiovese. Chianti takođe voli picu. To je preporuka i za špagete.
Pasta Primavera - Veoma je lako: kada koristite belo vino, beli luk, buter, maslinovo ulje, koristite i vino koje sadrži više kiselina.
Belo meso, beli sosevi, riba i limun/buter sosevi - Chardonnay, Sauvignon Blanc, Pinot Grigio
Pečena, piletina - Chardonnay,Sauvignon Blanc odležao u buretu,Pinot Grigio za grilovanu piletinu sa ljutim Barbeque sosom.
Ćuretina - Chardonnay, Sauvignon Blanc, White Burgundy
Jagnjetina - Pinot Noir i Zinfandel odlično se slažu uz ova mesa.
Svinjetina - Spremljena sa belim vinom, buterom i caper sosom, slaže se sa suvim belim vinom, Chardonnay. Svinjetina pripremljena sa sosom od pečuraka voli Pinot Noir ili Maderu.
Stek - Cabernet . Ako volite pečurke i luk sa stekom, probajte Merlot.
Pečurke vole Pinot Noir.
Brancin, Tuna, Smuđ - Chardonnay
Losos - Za kuvani losos sa hollandaise sosom, vino sa više kiselina će preseći sos. Šampanjac je idealan.
Jastog -Šampanjac, Sovinjon Blanc, Chardonnay
Deserti - Risling
Chessecake - Chardonnay ili Sauvignon Blanc
Čokolada - Porto

Pexus
14-10-13, 21:30
Pozdrav svima,
Moj otac i ja smo početnici u proizvodnji vina, pa skupljamo tuđa iskustva i savete po forumima. Nekome su ova pitanja laička, ali nama je svaki odgovor dragocen. :)
Obrali smo iz dvorišta i bašte tamjaniku i neko još tamnije crno groždje Lkl{{ i izmuljali nekih 360 litara kljuka (peteljke smo samo delimično pokupili od gore :/ ...) u koje smo odmah dodali 7 kg šećera (jer je sumljivi širometar pokazivao neverovatnih 14%, iako je kljuk imao jako,skoro otužno sladak ukus) i 30gr. vinobrana.
Posle dva dana smo dodali kesicu vinskog kvasca pa je previranje je počelo tek posle trećeg dana (temperatura prostorije oko 18 stepeni), i uz redovno potapanje komine koja je isplivavala na površinu, taj kljuk smo 5-og dana procedili kroz neku malu polovnu presu i dobili oko 220 litara.
Oko 190 l smo smestili u bure (ostalo je jedno 20cm do vrha), dobro zatvorili i zadihtovali poklopcem, na kojem smo izbušili jednu rupu i uz pomoć creva, silikona i plastične flaše sa vodom improvizovali vetrenjaču, kroz koju sada veselo izlaze mehurići (pretpostavljam CO2).
Sada dolazi trenutno aktuelno pitanje:
-Kada je potrebna sledeća intervencija i kako? Da li kada širometar pokaže odredjen procenat (4-5%) i šta se tada radi? Da li se tada vrši prvo pretakanje i DA LI SE OPET dodaje vinobran i koliko!
-Kada se dodaje sredstvo za bisterenje?
Unapred hvala na (poželjno brzim) odgovorima... >:({

nenad88
30-01-14, 18:40
Hteo bih na jesen da kupim 500 do 1000 kg grozdja (Cabernet sovignon). Da li bi trebalo unapred ta rezervisem tu kolicinu. Gde bih mogao da se raspitam za ovako nesto?

Tomix
30-01-14, 19:03
Ima jos puno dana do berbe nenad88 . Lkl{{
Ja imam Cabernet sovignon neka bude samo zdravlja bice i grozdja . ::vino:: ziveli

nenad88
07-02-14, 19:37
Pozdrav dragi prijatelji.

Da li je neko od Vas registrovan u vinskom registru? Na koji nacin prodajete Vase proizvode.
Da li neko ima registrovan podrum ili gazdinstvo?

novii
13-02-14, 19:51
O ovome ne znam mnogo, ali na netu sam našao na ovaj link

POZIV PROIZVOĐAČIMA GROŽĐA ZA UPIS U VINOGRADARSKI REGISTAR (http://www.podrum.org/news.php?readmore=186)

SAMA
14-02-14, 12:07
Svim vinogradarima zelim srecan Trifundan,da dobro zalijete vinograde i da godina bude rodna, bericetna,a vino kvalitetno.::vino::

- - - - - - - - - -


http://www.youtube.com/watch?v=ttymPQXy94I

Bilja Greece
15-02-14, 22:19
Pozdrav dragi prijatelji.

Da li je neko od Vas registrovan u vinskom registru? Na koji nacin prodajete Vase proizvode.
Da li neko ima registrovan podrum ili gazdinstvo?

Ako vam se niko ne javi od vinogradara, javite se meni u inbox, možda mogu da pomognem. A možete možda da iskoristite priliku i krenete na neki vinski dogadjaj i upoznate se sa njima direktno. Jedan će uskoro biti na Kopaoniku - Winterfest - festival vina i skijanja i okupiće vinare iz cele ex YU. A možete da krenete i na neku od vinskih tura. Jedna NS agencija organizuje. Baš danas bila tura do Erdevika, Molovina i Iriga :). Sledeća 8. marta ide za Vršac i Guduricu :). Ili jednostavno odete do Karlovaca jedne subote i turistički obiđete par vinskih podruma.


Srećan praznik svim vinogradarima i vinarima sa malim zakašnjenjem!

jakovljevic79
10-05-14, 13:21
http://img.tapatalk.com/d/14/05/10/a2ypazeq.jpg

Roze( Prokupac)

masina 1250
24-07-14, 10:17
Pozdrav !
Novi sam na forumu, pa sam htio postaviti nekoliko pitanja :-)
Naime, vec nekoliko godina kupujem vranac iz makedonije i pravim vino..
Pa me zanima vase misljenje koliko je dovoljno da smuljano grozdje stoji u kaci?
Brat mi je somelijer i tvrdi da vino mora stajati 21 dan u kaci sa kominom, sa cim se ja i salzem ali kod mene to stoji nesto manje, oko15 dana zbog malo vece temperature koja je oko 21° dok vidim da vecina to otaka od komine dosta ranije, cim zavrsi burna fermentacija :-)

jakovljevic79
20-08-14, 14:03
http://www.dodaj.rs/f/j/e0/4XL1ST3L/zupa.jpg

poljogospodar
17-09-14, 00:52
Da malo oživimo temu. Ova godina za mnoge vinogradare će biti zapamćena po čestim padavinama i po broju prskanja ali i po smanjenom kvalitetu grožđa zbog pogodnih uslova za razvoj bolesti, prvenstveno plamenjače. Oni koji su donekle uspeli da sačuvaju rod imaće manji sadržaj šećera u grožđu zbog defolijacije a i zbog manje sunčanih dana tokom ove godine. Moraćemo da doslađujemo mošt. Većina nas će koristiti običan beli šećer koji kupuje u samousluzi.
Zanima me da li je neko probao da doslađuje sa dekstrozom tj grožđanim šećerom i kakva su vam iskustva?

remiks
19-09-14, 22:18
http://www.dodaj.rs/f/j/e0/4XL1ST3L/zupa.jpg

Ide li ko na berbu?

Pseudomonas
19-09-14, 22:57
Postovani moj Negotinac @kololgas..

Bistrenje se ne dobija vinobranom..vec "bentonitom"..i/ili ti mlevenom glinom..(stari grci su je jos koristili za bistrenje belih vina, za bistrenje crvenih vina koristi se zelatin (belance od jaja) , naravno.Vinibranom samo sumporises sok i/ili kljuk i obezbedjujes PH vrednost za delovanje "selekcionisanih gljivica ...citaj kvasaca,ako ih dodajes.Na ovaj nacin bistrenja, ne samo da odvajas,fizicki,necistoce..padaju na dno bureta , vec i hemijske ..NAime , gram negativni joni iz "bentonita" ili "zelatina" itd...vezuju se za gram-pozitivne jone ...teskih metala...bakra,cinka,..itd.td..odnosno, za sve ono sto si prskao tokom godine...Logicno ,zar ne ?

S postovanjem Misa

U pravu ste za glinu (pitanje je ima li nekog negativnog efekta), inace tome pribegavaju i papagaji u Amazonu nakon ishrane otrovnom smokvom :lol: http://2.bp.blogspot.com/-w7DWs2PH5Ik/TD_C183VEgI/AAAAAAAAAC4/sTJ0yrpaLKo/s1600/DSC00376_edit.jpg
ps ne postoje gram negativni i gram pozitivni joni postoje samo gram negativne i pozitivne bakterije ::super::

- - - - - - - - - -


Ne znam da li je baš za ovu temu, ali mislim da je najbliže.
Imam par staklenih boca (balona) koje koristim za rakiju i koje su ostale "gole". Znači ona trska sa njih je struhla i otpala i sada mi je sa njima nezgodno raditi. Da li neko ima ideju kako je najlakše da se te boce zaštite, pošto za to ne mogu da nađem majstora u blizini. Rnije mi 3 komada čovjek opleo sa plastikom to je idealno, ali nažalost više nema tog majstora a boce ostale gole. Probao sam ja ali sam na kraju opet odnio majstoru nije to baš tako lako.
Dvije sam bio "uradio" ali kad mi jedna puna rakije umalo nije ispala jer se otkačila ručka odma sam ih odnio majstoru koji je to zvršio za 1 dan.
Da li neko ima neku ideju malo lakšu od pletenja?

Nauljiti balon, i napraviti-naliti omot (recimo dvodelini) od pur-pene, moci ce da se skida, ubaciti neke rucke od kanapa dok je sveza masa i eto resenja. Naravno estetika nece biti na zavidnom nivou ali ce zato balon biti ceoLkl{{

Radenko08
24-10-14, 22:10
Pozdrav masina 1250
Ja isto svake godine kupujem vranac 50 % i mesam ga sa jos dve crne sorte.
Stoji na komini od 15-21 dan i nikad nisam imao problem ili neku vecu razliku u krajnjem proizvodu.
Smatram da mu ta temperatura nista ne smeta. Bitno je da u burnom vrenju ne predje nekih 33 stepena.
Dali pravis cist vranac , i sto ne probas sa nasim domacim. Ne dajem prednost makedonskom grozdju.
Ipak je to grozdje prilicno daleko da bi se blagovremeno preradilo .

SAMA
23-11-14, 11:11
http://www.dodaj.rs/f/0/au/42xz0wIW/104880528563867343835712.jpg

drotos
24-11-14, 06:07
vino dobijeno na ovaj nacin je nesumnjivo najsladje ....
ko li izmisli muljaru":":{

nenad88
28-11-14, 10:53
A gde ste ljudi, jel pravi neko vino ove godine?

drotos
10-12-14, 16:50
pretocio sam pre neki dan 100l belog,od crvenog nije bilo nista,vino ja pomalo prazno po ukusu a ni miris mu nije kao do sad i nije tojiko jako kao kad su redovne godine.Mada ima jednu dobru stranu-mogu da popijem po dve tri case a da me ne udari u glavu.
Lepo se bistri a i boja mu je u redu.Kakva je bila godina dobro sam i prosao,da sam bio malo pazljiviji u zastiti bilo bi mnogo bolje,ipak su nasi stari u pravu kad kazu-koliko rada toliko i vina ,ili kakav rad takvo vino.>:({

Entuzijast
11-12-14, 09:49
Ne treba se ove godine previše sekirati oko lošije kvalitete vina ne kažu stari da se "Od go...a ne pravi pita."
Jednostavno godina je bila tako loša posebno za lozu koja voli sunce da je malo ko imao uopće zdravo grožđe da ne govorimo o sladoru koji je bio katastrofa pa šta onda očekivat i od vina. Koliko toliko popravi se to malo u podrumu ali ipak nije to to .Pregurali smo ovu a možemo se samo nadat da će iduća god biti bolja.

drotos
12-12-14, 09:30
Nezalim se ja ni na Boga ni na vreme,ljut sam samo na mene mrzilo me da prebacim strasilo sa trtesnje u vinograd pa su mi cvorci pojeli polovinu grozdja i to samo sto je bilo zrelo-zelene bobice ostavili meni- svake godine sam praktikovao da pre cvetanja i nakon cvetanja oprskam sistemikom protiv botritisa pepelnice i plamanjace,ove nisam valjda zbog:-\i to mi je umanjilo rod.
Kazu ljudi ''kon zna sasto je ovo dobro''treba izvuci pouku iz svog ovog nevremena i narednih godina malo odgovornije pristupiti zastiti vinograda.Po meni nije samo kriva godina krivi smo i mi sami,postoje sredstva za zastitu i za ovakve ekstremne godine samo je nasa greska sto ih nismo primenili.Slazem se s tobom da manjak sunca znaci i manje secera,ali kolicina grozdja je samo nas propust.Bilo bi dobro da se bas sad ukljuce i ostali clanovi,strucnjaci-a takvih je mnogo-da vidimo kako i na koji nacin sacuvati ono sto je rodilo....pozzz i >:({

nenad88
25-01-15, 11:49
Roze, Muskant Hamburg 2013


http://s8.postimg.org/5818sbjxd/20150123_114345_resized.jpg (http://postimg.org/image/5818sbjxd/)

Merlot 2013


http://s8.postimg.org/sjpchey75/20150123_122044_resized.jpg (http://postimg.org/image/sjpchey75/)

Italijanski rizling 2013


http://s8.postimg.org/ucs95qjdt/20150123_112739_resized.jpg (http://postimg.org/image/ucs95qjdt/)

- - - - - - - - - -

Roze, Muskant Hamburg 2013


http://s8.postimg.org/5818sbjxd/20150123_114345_resized.jpg (http://postimg.org/image/5818sbjxd/)

Merlot 2013


http://s8.postimg.org/sjpchey75/20150123_122044_resized.jpg (http://postimg.org/image/sjpchey75/)

Italijanski rizling 2013


http://s8.postimg.org/ucs95qjdt/20150123_112739_resized.jpg (http://postimg.org/image/ucs95qjdt/)

Quercus
27-01-15, 22:20
Ovo može biti zanimljivo,ako upadne pampur u flašu:

http://www.kurir.rs/zabava/ludi-svet/upao-vam-je-cep-u-flasu-izvadite-ga-za-manje-od-60-sekundi-treba-vam-samo-kesa-clanak-1668583

Quercus
08-02-15, 21:43
Dnevnik.rs:

Еурофенстер” кибицује „Вршачке винограде”



После две неуспешне приватизације из којих су „Вршачки виногради“ изашли с великим губицима и дуговањима, руководство те компаније и челници локалне самоуправе грчевито се већ




http://www.dnevnik.rs/sites/default/files/imagecache/Slika-vest/4-vino_vrsac.jpg (http://www.dnevnik.rs/sites/default/files/4-vino_vrsac.jpg)


Разговори у Градској кући у Вршцу (Фото: Е-Вршац)

две године боре за спас тог највећег виногорја у Србији. После одлуке Агенције за приватизацију да се та фирма нађе на списку за продају, по речима дирктора Владислава Несторовића, намере о куповини послало је девет фирми. А челници локалне самоуправе и руководство „Вршачких виногарада“ тражили су да се нађу моћнији произвођачи вина из Италије и других земаља с познатим брендовима вина.
Управо се то догодило минулог четвртка: у Градској кући боравила је група чувених италијанских енолога, виноградара и винара из мултинационалне компаније „Еурофенстер“, присутне у 52 земље. Председник општине Чедомир Живковић и начелник Јужнобанатског округа Зоран Тасић разговарали су с власником компаније „Еурофенстер“ Луком Бертом, власником фирме „Азиенда агрицола Сцостарипо“ Матеом Везалом и генералним директором фирме фирме „Сантина социале ди Цастелнуово дел Гард“ Умбертом Менинијем.
Лука Берто је присутнима из власти и „Вршачких винограда“ изнео намеру те групације да „Вршачке винограде“ доведе до највиших нивоа квалитета, од производње до маркетинга и одговорности према друштвеној средини. Директор Везала је рекао да је упознат с тим да средина негује истинску винску културу, и додао да је интерес те групе да Вршац стане у ред најпознатијих винских регија у свету.
Директор Несторовић је истакао да би долазак важних произвођача вина у Вршац значио много за „Вршачке винограде“, али и за друге, мање виноградаре.
Председник општине Чедомир Живковић очекује да ће „Вршачки виногради“, као национални бренд, до краја године пронаћи одговарајућег стратешког партнера који ће да унапреди пословање. Осим 240 садашњих радника, Живковић очекује отварање нових радних места и побољшање стандарда запослених.
Начелник округа Тасић је рекао да су „Вршачки виногради“ од стратешког значаја за шири регион, и дао подршку озбиљним инвеститорима у приватизације те фирме.

Quercus
10-02-15, 23:02
Novosti.rs:

Ovo niste znali o vinu



Ako ste ljubitelj ovog alkoholnog pića verovatno znate mnogo o njemu, ali možda ne i podatak da je u starom Rimu ženama bilo zabranjeno da ga piju, i to uz pretnju smrću




http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2015//02/10/zp-vino_620x0.jpg (http://www.novosti.rs/upload/images/2015//02/10/zp-vino.jpg)



Poznato je da čaša dobrog vina uz ručak ili večeru ne samo da ne šteti, već može da bude i korisna za zdravlje. Ako ste ljubitelj ovog alkoholnog pića verovatno znate mnogo o njemu, ali možda ne i podatak da je u starom Rimu ženama bilo zabranjeno da ga piju, i to uz pretnju smrću! Ukoliko bi muškarac "uhvatio ženu na delu", zakon mu je davao pravo da je ubije.


I običaj kucanja čašama potiče iz tog vremena, a potekao je iz straha od trovanja koje je bilo česta metoda obračunavanja sa protivnicima. Stari Rimljani su čaše jako udarali kako bi se tečnost prelila iz jedne u drugu i pomešala, pa su tako bili sigurni da vino nije otrovano.
Stari Egipćani su izbegavali da piju vino, jer su verovali da je to krv ljudi koji su poginuli izazivajući bogove, a time su objašnjavali neuračunljivo ponašanje posle ispijanja. Danas postoje i osobe koje imaju enofobiju - paničan strah od vina.
Ko ima avanturističkog duha, može da proba i kobrino vino iz Vijetnama. Ovo ekstremno piće je mešavina vina od pirinča i krvi kobre, a ponekad se u nju dodaje i srce ove zmije otrovnice.
Podsećamo i na dve stvari koje sigurno znate: flaše ne bi trebalo držati uspravno, već položeno, kako se ne bi osušio čep. Vino je najbolje da se čuva u podrumu ili hladnoj ostavi, ali ne u frižideru.




- - - - - - - - - -

RTV:

У Спенсу Фестивал "Од вина до љубави"НОВИ САД - У Спортско-пословном центру "Војводина" (СПЕНС) данас је отворен Фестивал "Од вина до љубави" који се одржава пету годину заредом.

Директор СПЕНС-а Милан Балаћ најавио је да ће у том центру све чешће бити организоване сличне манифестације јер, како је казао, "познато је да је СПЕНС град у граду, и самим тим треба да понуди што више различитих садржаја".
http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/magazin/slike/2013/03/25/vino-grozdje-morguefile-com-jpg_660x330.jpgmorguefile.com

На Фестивалу "Од вина до љубави" наступа више од 50 излагача, који посетиоцима нуде различите врсте домаћих вина, домаћих пољопривредниих производа, зимнице, салата, сирева и производа домаће радиности.
"Намера нам је да на СПЕНС-у оживимо плато на првом спрату и сам први спрат, те да локале у том делу објекта учинимо што интересантнијим за евентуалне закупце", рекао је Балаћ и додао да је у том здању управо издато више од 80 одсто локала.
Фестивал "Од вина до љубави" траје пет дана, завршава се 14. фебруара на Дан заљубљених, односно на дан када православна црква обележава празник Светог Трифуна, заштитника винара и винограда, брачне љубави и верности, а манифестација коју организатори посебно истичу одржаће се 13. фебруара од 19 сати, када ће на програму бити избор "Богиње вина".

SAMA
14-02-15, 09:11
Drustvo,jel zalivate danas vinograde? Lkl{{

Nek je sa srecom Sv. Trifun,da nam bude rodna godina i dobro vino.::vino::

Quercus
14-02-15, 22:09
Dnevnik:

Виноградари и винари прославили Светог Трифуна



Виноградари и винари Сремских Карловаца окупили су се 14. фебруара, на огледном добру Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру




http://www.dnevnik.rs/sites/default/files/imagecache/Slika-vest/13--svtrifun-blu-03.jpg (http://www.dnevnik.rs/sites/default/files/13--svtrifun-blu-03.jpg)


Кум славе Новица Миљковић симболично је орезао први чокот винове лозе, Фото: Б.

и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета у тамошњем насељу Дудара да заједно са стручњацима ове научне куће и гостима прославе свог заштитника, Светог Трифуна.
Тринаест година заредом они се на овај дан састају у винограду да би у духу древне традиције српског надрода и православља присуствовали чину освећења винове лозе, свечано орезали први чокот у овој години и полили га вином да би повратио снагу после исцрпљујуће зиме и почео на пролеће да буја.
Чин освећења, уз молитве богу да “избави виноград и његову околину од сваке непогоде, града и снега, мраза и леда, љуте зиме и врелих ветрова, од олује, демона, сваког насртаја, видљивих и невидљивих непријатеља, да би такав у своје време донео род” упутио је протојереј-ставрофор Бранислав Поповић, који је подсетио на то да је Свети Трифун празник кога црква са радошћу прославља.
- Свети мученик Трифун, заштитиник винограда утемељен у нашем народу посебно тамо где се виногради негују као плодоносна врста воћа. И ми смо овде зато да прославимо тај празник - рекао је прота Бранислав Поповић.
После резања славског колача и освећења лозе, кум овогодишње виноградарске славе Новица Миљковић симболично је орезао први чокот винове лозе у овој години, мада је орзивање, један од најзначајнијих послова у виноградарству, у доброј мери у карловачким виноградима већ обављен. То потврђује и директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру проф. др Зоран Кесеровић, који каже да је доста и департманских винограда већ орезано.
- Прошла година је била доста тешка са великом количином падавина, за око 300 милилитара већом у односу на просечну годину – рекао је Кесеровић.
- Ми смо у Институту успели да се изборимо са болестима, тако да смо од оних сорти које су створене у Институту, добили вина доста доброг квалитета. Ниске температуре које су наступиле после топлог периода у децембру и јануару, нису овде нанеле веће штете. Нешто штете је било на Југу Србије. Оно што је добро јесте да је ово лепо време омогућило да се виногради орезују и припреме за вегетацију. Мислим да никад није било толико орезаних винограда пре Светог Трифуна као сада.
Након церемоније освећења и орезивања лозе уследила је дегустација вина карловачких винара. Тај део виноградарске славе у Сремским Карловцима, по обичају отпочиње дегустацијом вина кума славе.
Прво вино које је јуче отворено био је мерло из 2013. године Новице Миљковића. Током дегустације, на којој су се могле чути и многобројне изреке о вину, присутнима се обратио и пожелео виноградарима успешну и родну 2015. годину покрајински секретар за пољопривреду Бранислав Богарошки.
Он је напоменуо да ће Покрајински секретаријат за пољопривреду као и до сада стајати на располагању виноградарима. Истакао је да би помоћ секретаријата ове године требало да буде нешто већа, барем што се тиче опреме за виноградаре и додао да ће од од 1. марта моћи да се пријављују на конкурсе.
З. Милосављевић

North ARMY
14-02-15, 22:13
Danas sam bio na vinijadi u Berkasovu,probao nekoliko doobrih vina.Najvise mi se svidela Tamjanika koju do sad nisam pio.
http://www.dodaj.rs/f/2g/W8/vJLGPlA/109947011020593555053835.jpg

zupa100
18-02-15, 08:51
Zato je i tamjanika trazena bila prosle jeseni, cena po kgr. se kod nas kretala i do 100 dinara! Lkl{{

North ARMY
19-02-15, 12:37
Ja nisam imao prilike nikad da je probam,cak je nisam ni po prodavnicama vidjao. Znam za nju samo ovako:

https://www.youtube.com/watch?v=R_1CffnQ8Xg

Quercus
19-02-15, 16:38
North,ima vremena,mlad si,naučićeš...>:({

Quercus
22-02-15, 19:42
http://x.vukajlija.com/var/products/posters/201502/715623/in-vino-veritas.jpg

- - - - - - - - - -

Beta.rs:

Vinari: Vinarstvo ogroman privredni potencijal Srbijehttp://www.beta.rs/ftp/slikeS/vino-ok.jpgBEOGRAD, 22. februara 2015. (Beta) - Srbija ima pogodnu klimu za razvoj vinarstva i vinogradarstva, u kojima leži ogroman privredni potencijal zemlje, ali se ipak ne ulaže dovoljno u tu oblast, ocenili su vinari Srbije na Sajmu vina koji je u toku u Beogradu.

Na Sajmu vina "Beo wine fair", na kome učestvuje više od 140 vinara i vinarija, proizvodjača opreme za vinarstvo i vinogradarstvo, iz 11 zemalja, vinari iz Srbije složili su se da iako u zemlji nema dovoljno površine pod vinogradima, srpska vina po kvalitetu ne zaostaju za najkvalitetnijim svetskim vinima, što dokazuje uspeh na najprestižnijim svetskim takmičenjima.

Vlasnik vinarije Aleksandrović, koja je dobitnik brojnih svetskih priznanja, Božidar Aleksandrović, rekao je za agenciju Beta da država treba da pomogne vinarima u podizanju zasada vinove loze, opremanju vinarija, da "postavi pravila igre" i usmerava proizvodjače ka kvalitetu.

"Svedoci smo zemalja u okruženju koje veliki akcenat stavljaju na vinogradarstvo, vidimo kako je agresivna kampanja hrvatskih i makedonskih vinarija, iza kojih stoji država, mi smo više prepušteni sami sebi", rekao je Aleksandrović.

On je dodao da postoji "ogroman" privredni potencijal u vinarstvu Srbije, i da se od srpskih vina može napraviti "velika priča" razvojem vinskog turizma.

Srbija, prema njegovom mišljenju, treba da radi na promociji srpskih vina i brendiranju jedne vinske regije, na primer Šumadije.

"Svedoci smo neverevatnog uspona Toskane kao vinske regije, Pijemonta, Istre u Hrvatskoj. Optimista sam da će Šumadija biti srpska Toskana, biće to jednog dana, a kada, videćemo", rekao je Aleksandrović.

Vinarija Aleksandrović nalazi se u Topoli, ima 75 hektara vinograda i godišnju proizvodnju od 350.000 do 400.000 boca. Od ukupne proizvodnje 25 odsto se izvozi u Japan, Kinu, Rusiju, zapadnu Evropu, Ameriku.

Da država treba više pažnje da obrati na vinare u Srbiji slažu se i predstavnici Kraljevske vinarije, koja je deo Zadužbine kralja Petra Prvog Karadjordjevića na Oplencu.

"Najveći problem vinara u Srbiji jeste to što država ne stoji iza vinara. Možete da odete na štand Hrvatske, Makedonije, i uverite se da u finansijskom i organizacionom smislu iza njihovih vina stoji vlada, a iza nas niko. Vinari iz Srbije ne dobijaju nikakve subvencije", kazao je za agenciju Beta upravnik Zadužbine kralja Petra Prvog Dragan Reljić.

On je dodao da Srbija može da se meri sa svim svetskim vinarima, i da su najveći svetski stručnjaci visoko ocenjivali kvalitet vina iz Srbije.

Reljić je naveo da Kraljevska vinarija proizvodi oko 40.000 litara vina godišnje, i da je njihova parola "Što manja količina, to veći kvalitet".

Menadžer vinarije "Zvonko Bogdan" iz Subotice Zlatko Živanić ocenio je da svet do skoro nije bio upoznat sa kvalitetom srpskih vina, ali da su u poslednjih pet godina srpske vinarije sve nagradjivanije i sve zapaženije na prestižnim svetskim takmičenjima.

"Na sajmovima u Londonu, Beču, Pragu, Briselu, Italiji, Srbija osvaja sve više zlatnih medalja što otvara vrata svim vinarima iz Srbije. Kada jedan vinar osvoji takvu medalju, najveće beneficije ima on, a posle njega i svi ostali vinari jer to pokazuje svetskoj sceni da se vrhunsko vino proizvodi u Srbiji, a srpskim vinarima daje šansu da nadju distibutera i izadju na svetsko tržište", kazao je Živanić za agenciju Beta.

On je dodao da je vinarija "Zvonko Bogdan" prošle godine povećala proizvodnju za 40 odsto, odnosno da ima 56 hektara vinograda i proizvodi oko 250.000 litara vina godišnje. Izvoze u Crnu Goru, BiH, Hrvatsku, Austriju, Nemačku, Dansku, Češku i Ameriku.

Za štandom vinarije "Zvonko Bogdan", koji je uredjen kao replika sobe na salašu kako bi se posetiocima preneo duh nekadašnjeg života na Paliću i u Vojvodini, rečeno je da turisti i u okviru ponude Turističke organizacije Subotice mogu obići vinariju, ali i prisustvovati brojnim predavanjima, seminarima i degustacijama.

Na Medjunarodnom sajmu vina, koji će na Beogradskom sajmu trajati još danas, biće dodeljene nagrade za najbolje domaće vino, najbolje vino manifestacije i nagrada za najboljeg somelijera.

Quercus
24-02-15, 07:44
Novosti.rs:

Balkan Wine Expo 5. marta u Beogradu



Wine Expo će ovom prilikom predstaviti više od 30 proizvođača, dva velika konzorcijuma, više od 300 etiketa najboljih italijanskih vina






http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2015//02/23n/logobalkan_z_620x0.jpg (http://www.novosti.rs/upload/images/2015//02/23n/logobalkan_z.jpg)BEOGRAD - Manifestacija Balkan Wine Expo, koja promoviše italijanska vina na tržištu Balkana, biće održana 5. marta u Belexpocentru u Beogradu.


U organizaciji izdavačke kuće Bako Arijana iz Treviza i njihovog specijalizovanog časopisa "Papageno", Balkan Wine Expo će ovom prilikom predstaviti više od 30 proizvođača vina, dva velika konzorcijuma, preko 300 etiketa najboljih italijanskih vina i šest proizvođača maslinovog ulja.
Prema rečima odgovornog urednika časopisa "Papageno" Alvara De Ane, vinska kultura u Srbiji je na zavidnom nivou i naša zemlja trenutno predstavlja stratešku destinaciju za brojne kategorije proizvoda iz Italije.
"Ponovo smo u Beogradu jer trenutno u Srbiji postoji najveće interesovanje za italijanska vina, a to nam je dokazao prošlogodišnji uspeh ove vinske manifestacije. Balkan Wine Expo je uspeo da umreži naše proizvođače i vaše distributere i sada možemo s ponosom reći da je, na obostrano zadovoljstvo, ponuda italijanskih vina i rakija u vašim restoranima još veća", rekao je on.
Manifestacija će biti otvorena od 10.00 do 20.00 sati i biće namenjena prvenstveno profesionalcima - uvoznicima, distributerima, hotelima, restoranima-kupcima, somelijerima, predstavnicima medija.
Oni će imati priliku da probaju više od 300 etiketa vina iz vinarija sa najvećom tradicijom vinogradarstva iz italijanskih regija: Pijemonte, Lombardija, Veneto, Friuli, Toskana, Abruco i Pulja.
Prvi put u Beogradu predstaviće se i šest proizvođača maslinovog ulja extravergine.
Manifestacija neće biti prodajnog karaktera, ali vina će moći da se degustiraju neograničeno uz kauciranje čaše po ceni od 300 dinara.

Quercus
27-02-15, 12:34
Rtv.rs:

Дани младог винаВРШАЦ - Овог викенда, тачније у суботу, 28. фебруара, у селу Гудурица у општини Вршац, по трећи пут ће се одржати манифестација „Дани младих вина”.
http://www.rtv.rs/img/video_icon.gif
http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/magazin/slike/2013/11/20/grozdje-vinogradi-rtv-(vladimir-molnar)-jpg_660x330.jpg

Quercus
02-03-15, 10:22
Rtv.rs:

"Дани младих вина" у Гудурици

ГУДУРИЦА - Вршац са околином је један од најстаријих виноградарских крајева, препознатљив по производњи вина, али и као дестинација која има предиспозиције да постане лидер и развије вински туризам као специфичан облик туризма.
http://www.rtv.rs/img/video_icon.gif
Гудурица је винско село са традицијом производње вина и организује више манифестација ради бољег позиционирања на тржишту вина, а једна у низу је и фестивал "Дани младих вина".
http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/magazin/slike/2014/10/12/oplenacka-berba-2014-screenshot_660x330.jpgРТВ

<font color="#000000"><span style="font-family: Arial">
https://www.youtube.com/watch?v=WB3y9qjyomA

Quercus
11-03-15, 19:23
Subvencije.rs:

АП Војводина: Бесповратна средства за прераду грожђа и чување вина у 2015. години




Циљ овог конкурса је проширење привредних активности на селу.
Предмет конкурса је додела бесповратних средстава за суфинансирање набавкe нове опреме за прераду грожђа.
Укупан износ бесповратних средстава који се додељује по конкурсу износи дo 70,000,000.00 динара.
Бесповратна средства за подршку инвестиција по овом конкурсу утврђују се у износу до 50% од укупне вредности инвестиције.
Приликом обрачуна се узима вредност инвестиције без пореза на додату вредност (ПДВ).
Максималан износ бесповратних средстава износи за набавку опреме за прераду грожђа до 1,500,000.00 динара.
Минималан износ бесповратних средстава по пријави износи 50,000.00 динара, односно у разматрање ће бити узете пријаве чија је вредност инвестиције једнака или већа од 100,000.00 динара.
Бесповратна средства ће се користити за суфинансирање:


Набавке опреме за прераду грожђа
Набавка опреме за производњу, прераду и чување вина: одстрањивач петељки, пунилица, чепилица, етикетирка, кућиште плавног филтера, кућиште микрофилтера, пумпа за прање танкова, пресе, пумпе, перачице, пасирке, машине за вађење коштица, тракасте пресе, винификатори, танкови за ферментацију, посуде за вино, бурад за чување и ферментацију вина и друга ненаведена припадајућа опрема.

Подносилац пријаве може поднети само једну пријаву и само за једну тачку конкурса.
Приликом разматрања поднетих пријава за остваривање бесповратних средстава, неће се признавати инвестиције и купљена опрема пре 01.01.2015. године.
Право на коришћење бесповратних средстава имају:


Физичка лица – носилац и чланови регистрованих пољопривредних газдинстава са територије АП Војводине,
Земљорадничке задруге, регистрована пољопривредна газдинства са територије АП Војводине,
Предузетници – физичка лица уписана у Агенцији за привредне регистре и регистровано пољопривредно газдинство са територије АП Војводине.

Место реализације одобрене инвестиције је на подручју АП Војводине.
Посебни услови:
Физичко лице – носилац или члан пољопривредног газдинства, остварује право на коришћење бесповратних средстава за набавку нове опреме за прераду грожђа ако пољопривредно газдинство има засновану производњу на минимум 0,5 хa винове лозе, односно 0,2 хa у заштићеном простору на сопственом пољопривредном газдинству, у случају инвестиције која се односи на прераду грожђа.
Конкурс је отворен до утрошка средстава, а закључно са 30.09.2015.године.
Секретаријат задржава право да од подносиоца пријаве затражи додатну документацију и да овлашћено лице Секретаријата изврши контролу реализације предмета уговора, а посебно у случају рачуна и предрачуна који су издати од стране добављача опреме који нису у систему ПДВ-а и рачуна који су значајно изнад тржишне вредности.
Рок за реализацију инвестиције у случају пријаве на конкурс са предрачуном је 90 дана од дана потписа уговора а најкасније до 01.11.2015. године.
Бесповратна средства исплаћују се након реализације инвестиције, односно након што корисник бесповратних средстава достави Секретаријату: оригинал или оверену фотокопију рачуна са спецификацијом опреме, отпремницу, фискални рачун, потврду банке о извршеном плаћању добављачу опреме, фотокопију гарантног листа и извршене контроле од стране Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство.
Исплата бесповратних средстава вршиће се у складу са приливом средстава у буџет АП Војводине, а по извршеној контроли.
Додатне информације можете добити путем телефона 021/487-4419 од 10 до 14 часова.
Комплетан текст конкурса као и остале обрасце, можете преузети у прилогу текста.

http://subvencije.rs/wp-content/uploads/2015/03/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%BA%D1%83%D1%80%D1%81-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B8%D0%B2%D 0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B5%D 1%82%D0%B5.pdf

http://subvencije.rs/wp-content/uploads/2015/03/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%B8%D 0%BA-%D0%B7%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B8%D0%B2%D 0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%82%D0%B5%D 1%82%D0%B5.pdf

Quercus
12-03-15, 20:07
Rtv.rs:

Међународни сајам вина - Винофест у Вршцу 20. и 21. мартаВРШАЦ - Међународни сајам вина у Вршцу "Винофест" одржаће се 20. и 21. марта у хотелу Србија, саопштила је данас Туристичка организација општине Вршац (ТООВ).

На "Винофесту" учествује око 60 излагача, оцењује се више од 200 вина, а манифестацију посети око 2.000 људи.
Осим домаћих винарија, своја вина су до сада представљале и винарије из Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Италије, Црне Горе, Чешке.
Сајам вина "Винофест", који се одржава 10. пут, је изложбеног, такмичарског и продајног типа.
http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/magazin/slike/2015/02/26/vinofest,-vinski-vitezi-sveti-teodor-jpg_660x330.jpgevrsac.rs

Ове године, 10 година постојања прославља и Банатски вински витешки ред Свети Теодор, чија ће се годишња скупштина одржати у оквиру сајма "Винофест".
Како су најавили организатори, за винаре и љубитеље вина биће организоване и различите радионице, а посету сајму је најавио и велики број сомелијера из Србије.
ТООВ наводи да Вршац има богату виноградарску традицију. Први писани документ о вршачком вину датира из 1494. године, а у 19. веку вршачко виногорје је било највеће у Угарској, које се простирало на 10.000 хектара.
Данас Вршачко виногорје има око 2.000 хектара под виновом лозом и представља највеће виногорје у овом делу Европе. Око 1.700 хектара припада "Вршачким виноградима", али се последњих година отвара и све више мањих, приватних винарија, додаје ТООВ.

Quercus
18-03-15, 21:23
Vino i sir:

http://i1343.photobucket.com/albums/o798/crvendac_011/1_zps3274eac5.jpg

Foto preuzet sa matchmywine.com

Quercus
20-03-15, 18:44
Rtv.rs:

На сајму вина у Вршцу око 60 излагачаВРШАЦ - Међународни сајам вина "Винофест", на коме ће се представити око 60 излагача са висе од 200 вина, биће данас отворен у Вршцу и трајаће до 21. марта.

Сајам вина, који се одржава десети пут, ће, како се очекује, имати око 2.000 посетилаца, а вина ће, поред домаћих, представити винарије из Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Италије, Црне Горе, Чешке.
http://www.rtv.rs/sr_ci/zivot/magazin/slike/2013/09/24/vrsac-2_660x330.jpgto.vrsac.com

Посету овогодишњем сајму вина најавио је велики број сомелијера из Србије, наведено је на интернет сајту Туристичке организације Вршац.
Вршац је град богате винарске традиције, а први писани документ о вршачком вину датира из 1494. године.
Данас Вршачко виногорје има око 2.000 хектара под виновом лозом и представља највеће виногорје у овом делу Европе.

Quercus
25-03-15, 19:54
Novosti.rs:

Počinje Ski Wine festival na Kopaoniku

Manifestacija o vinu, gastronomiji i vinskom turizmu počeće u četvrtak i trajaće do nedelje


http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2015//03/25/KOPAONIKi_620x0.jpg (http://www.novosti.rs/upload/images/2015//03/25/KOPAONIKi.jpg)






KOPAONIK - Na Kopaoniku u četvrtak počinje Ski vajn (Ski Wine) festival, manifestacija o vinu, gastronomiji i vinskom turizmu, koja će trajati do nedelje.


Organizatori Interfest i MK Mountain Resort su i ove godine pripremili trodnevni program u kom će uživati svi ljubitelji vina i aktivnog odmora.
Više od trideset vinarija iz regiona predstaviće učesnicima konferencije i drugim gostima svoj premium segment ponude, a biće organizovana i škola vina koju će voditi udruženje someliera Srbije i izlet do župskih vinarija.
Svi posetioci će moći da probaju veliki broj vina, a biće organizovane i brojne radionice na kojima će ovogodišnji panelisti kroz zanimljivu formu panel-diskusija pokušati da daju odgovore na zadate teme.

Quercus
30-03-15, 09:02
Novosti.rs:

Vinski turizam ima perspektivu

Vinski turizam u Srbiji ima perspektivu, ali je neophodno uraditi još dodatnih stvari kako bi ta vrsta turizma bila iskorišćena u punom kapacitetu


http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2012//08/31/dani-vina-vino_620x0.jpg (http://www.novosti.rs/upload/images/2012//08/31/dani-vina-vino.jpg)



Vinski turizam u Srbiji ima perspektivu, ali da je neophodno uraditi još dodatnih stvari kako bi ta vrsta turizma bila iskorišćena u punom kapacitetu, ocenili su danas prestavnik Turističke organizacije Srbije Pavle Đukić i izvršni direktor vinarije "Mačkov podrum" iz Iriga Đurđica Jojić-Novaković.


Đukić je, na panel diskusiji o vinskom turizmu na trećem Zimskom festivalu vina koji se održava u hotelu "Grand" na Kopaoniku, kazao da je za bilo kakvu analizu rezultata vinskog turizma u Srbiji potrebno imati tačne podatke kojima, kako je naveo, Srbija sada ne raspolaže. "Osim podatka da u Srbiji postoji 800 vinarija nikakve druge podatke nemamo ni o broju poseta, ni o broju noćenja turista koji zbog vina posećuju Srbiju", rekao je Đukić.
On je istakao da je država u poslednje četiri godine izradila nove turističke mape, a da je neophodno da se uradi dosta toga na edukaciji vinara i ljudi koji se bave tim turizmom, kao i na standardizaciji. "Edukacija se, uglavnom, vrši na lokalnom nivou dok je standardizacija vezana za donošenje državnih propisa, a i jedno i drugo su bitni da bi se znalo na koji način pristupiti gostu i promovisati vinski i svaki drugi turizam", konstatovao je Đukić.
Đurđica Jojić-Novaković je rekla da među poteze koji se mogu odmah uraditi na razvoju vinskog turizma spadaju udruživanje vinara i drugih pružalaca usluga koji se nalaze u neposrednoj blizini vinarija kako bi se stvorila što adekvatnija ponuda.
Po njenim rečima, potrebno je i mnogo veće korišćenje resursa Interneta i društvenih mreža. "Otvaranje Tviter naloga košta nula dinara, a reklamiranje preko fejsbuka je višestruko jeftinije od reklamiranja u nekim dnevnim novinama. Reklamiranjem preko fejsbuka već se unapred targetira potencijalni korisnik", rekla je Jojić-Novaković.
Ona je dodala da je, kada je reč o vinskom turizmu, neopravdano zapostavljen domaći gost jer, kako je pojasnila, stranci dođu i odu, a domaći gosti će dovesti svoju decu koja će jednog dana odrasti i koja će tada dovoditi svoje prijatelje, a kasnije i svoju decu na mesta koja su oni obilazili kada su bili mali.
Prema rečima Jojić-Novaković, na duže staze za razvoj vinskog turizma neophodno je popraviti infrastrukturu jer nam je pre svega saobraćajna infrastruktura vrlo loša, a kao primer uzela je saobraćajnicu između Iriga, kao jednog od centara vinogradarstva u Srbiji i manastira Krušedol, rekavši da na tom putu postoje deonice tako uske da se dva automobila ne mogu mimoići.
Jojić-Novaković je poručila da je potrebno dosta uraditi i na popravljanju imidža Srbije.


- - - - - - - - - -

Rts.rs:

Домаће сорте за промоцију српских винаријa

На Копаонику је завршен трећи фестивал вина "Винтерфест", на којем је представљено 30 винарија из шест земаља Европе. На неколико панел дискусија разговарало се о могућностима повећања извоза вина из Србије и о промоцији винског туризма


У Србији има око 800 винарија и 25.000 хектара под засадима грожђа. Само четири винарске куће флаширају до 500.000 боца, док су све остале мале породичне винарије.

"Ја знам да су квоте за извоз вина из Србије у ЕУ велике, али ми нисмо искористили ни 10 посто од тих количина које можемо да извеземо", рекао је Драган Васић, винар из Смедерева.
"Једина шанса да постигнемо успех на страном тржишту је удруживање. Ми смо мали винари. Жупа има 59 малих винарија и самосталан наступ на иностраном тржишту је неадекватан", рекао је енолог Јовица Миловановић.
Више од једне деценије извоз вина у Русију и земље Европске уније, зависно од бербе и производње, варира од 10 до 20 милиона евра. Извоз је и шанса за нова радна места.
"Да има више посла и извоза, ја бих запослио два човека која ће то да раде", каже винар из Тржца Момчило Минић.
Већи извоз допринео би и развоју винског туризма. Обележени су вински путеви по регионима, а поједине винарије изградиле су етно насеља где гости осим дегустације вина могу да обиђу и засаде вод чокотима винове лозе.
"Србија је атрактивна за извоз јер имамо аутохтоне сорте - тамњанику и прокупац, али ми не можемо својим количинама да подмиримо ни домаће тржиште", истиче Милан Спасић, винар из Александровца.
Менаџер винарије из Суботице Златко Живанић додаје да је Србија млада винска земља и да је значајно освајати све више медаља за квалитет вина на најпрестижнијим светским сајмовима.
Ради већег пласмана наших вина на светско тржиште, порука је са трећег Винтерфеста, треба подизати нове засаде са аутохтоним или одомаћеним сортама винове лозе.

Quercus
21-04-15, 10:02
Rts.rs:

Стиже 650.000 литара флашираног вина са Косова

Наредне седмице почеће испорука 650.000 литара косовског флашираног вина у централну Србију, тако да ће се укупна испорука вина повећати на око три милиона литара до краја године, преноси косовска телевизија РТК 2 на српском језику.



2

Артур Цамај из компаније "Стоункасл" из Ораховца најавио је да ће се средином наредне седмице, или најкасније до 1. маја, у мегамаркетима у Београду, Крагујевцу, Чачку и Нишу, наћи прве количине од 650.000 литара флашираног вина са Косова, преносиТанјуг.
http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2015/04/20/18602011/Vino-police.jpg
За сутра је најављено склапање уговора о набавци стаклених флаша из панчевачке стакларе, уместо из Грчке, одакле се "Стоункасл" годинама снабдевао.
Цамај је рекао да је компанија "Стоункасл" добила све потребне дозволе из Србије, пошто су је посетили и представници Министарства пољопривреде Србије, а у току је израда етикете и амбалаже за вина.
Компанија "Стоункасл" је и до сада извозила вино у Србију, и то у ринфузу, па је тако у 2014. години извезла 1,35 милиона литара вина, а до краја 2015. године планирају да извезу 2,25 милиона литара вина у ринфузу, уз најављених 650.000 литара флашираног вина.
РТК 2 преноси да је "Стоункасл", власништво Американца пореклом из општине Дечани. До сада је увозио амбалажу из Србије, али само пакете.

jakovljevic79
29-04-15, 12:07
Četvrti međunarodni sajam vina u Aleksandrovcu Župskom, koji se održava 8. i 9. maja.

Očekuje se da se za dva dana u srpskoj prestonici grožđa i vina slije više vina nego ikada ranije, jer pored najboljih župskih vina ovde će izlagati vinari i vinogradari iz više evropskih zemalja. Ovde će biti preko 100 izlagača, a osim vinara i vinogradara iz Srbije u Aleksandrovac, između ostalih, dolaze i izlagači iz Bugarske, Rumunije, Hrvatske Slovenije, Italije, Španije, Grčke i drugih vrhunskih kuća u svetu za proizvodnju najboljih vina.

http://www.novostitop.com/zupljani-na-sajmu-vina-u-aleksandrovcu-ocekuju-30-hiljada-posetilaca/ (http://www.novostitop.com/zupljani-na-sajmu-vina-u-aleksandrovcu-ocekuju-30-hiljada-posetilaca/)

dejan98
25-08-15, 22:47
Da li neko moze, u kratkim crtama, da mi objasni kako se proizvodi belo vino? Unapred hvala.

jakovljevic79
25-08-15, 23:00
Sveovinu.com, na ovom forumu imaš sve detaljno objašnjeno.

Послато са GT-I9505

SAMA
29-09-15, 09:47
https://www.youtube.com/watch?v=poe2Z5EVGOs

nenad88
05-10-15, 07:36
Ove godine imam dosta komovice i hteo bih da napravim travaricu,


U zdravoj hrani sam kupio razne susene biljke:


1.Pelin
2.Anis
3.Komorac
4.Cvetovi kamilice
5.Klek
6.Zalfija
7.Ruzmarin
8.Shipak




Da li imate neki recept, pre svega me zanima koliko grama po litru i koje trave?

drotos
08-10-15, 12:48
http://poljoinfo.com/showthread.php?156-Lekovita-vina-i-rakije ovde ces naci korisne savete>:({ pa ''nazdravlje''

nenad88
08-10-15, 16:00
Hvala za link, na zalos nista od recepta za travaricu. Moracu da eksperimentisem.

drotos
09-10-15, 07:19
Cekaj malo da pronadjem knjigu tamo ima sigurno,nemoj eksperimentisati.Ili obidji poljoprivrene ducane imaju knjizicu ''Spravljanje rakije u domacinstvu'' u njoj imas recepte za razne rakije. pozzz

nenad88
06-11-15, 11:42
Di ste vinari, jel ce biti vina ove godine?

Kod mene je sledece stanje:

1. Roze M. Hamburg
Fermentacija zavrsena, otoceno sa grubog taloga.

2. I. Rizling
Fermentacija zavrsena, otoceno sa grubog taloga.

3. Merlot
Fermentacija zavrsena kao i produzena maceracija. Ispresovano, otoceno sa grubog taloga i smesteno u drveno bure na maturaciju.

cika_laza
08-11-15, 09:52
Moje vino jos uvek fermenise. Slabo to ide. Da li moze sad da mu se ubaci kvasac,posto mu nisam stavljao na pocetku fermentacije,ili da li postoji neki drugi nacin da se ubrza fermentacija da ne bi ostalo slatko?siru sam ostavio na 19

nenad88
09-11-15, 07:32
Mozes i sad dodati, ali jacu dozu nego inace posto su sad nepovoljniji uslovi za razmnozavanje kvasaca.

Za pokretanje zastale fermentacije 50 gr kvasca na 100 litara tečnosti (odnosno 100 kg kljuka ili voća)
Za pokretanje zastale fermentacije 70 gr hrane na 100 litara tečnosti (odnosno 100 kg kljuka ili voća). Za pokretanje zastale fermentacije treba pratiti posebnu proceduru.

http://enovitis.net/uputstvo-za-pripremu-kvasca-i-hrane-za-kvasce/

cika_laza
09-11-15, 07:37
Mozes i sad dodati, ali jacu dozu nego inace posto su sad nepovoljniji uslovi za razmnozavanje kvasaca.

Za pokretanje zastale fermentacije 50 gr kvasca na 100 litara tečnosti (odnosno 100 kg kljuka ili voća)
Za pokretanje zastale fermentacije 70 gr hrane na 100 litara tečnosti (odnosno 100 kg kljuka ili voća). Za pokretanje zastale fermentacije treba pratiti posebnu proceduru.

http://enovitis.net/uputstvo-za-pripremu-kvasca-i-hrane-za-kvasce/
hvala na odgovoru

nenad88
14-01-16, 10:43
Da li neko ide u Temerin sa svojim vinima? Danas je poslednji dan da se odnesu uzorci?

nenad88
18-01-16, 09:06
Evo da se pohvali. Srebro za Italijanski Rizling:

Italijanski Rizling 2015 Kosanović Nenad Stara Pazova 11 77,83

nenad88
25-01-16, 08:10
Evo jos malo:

Dani vina Rivica 2016

Kosanović Nenad Talijanski riz. St.Pazova Zlato 19,00
Kosanović Nenad Hamburg St.Pazova Srebro 18,1

nenad88
12-02-16, 10:38
Vinsko vinogradarski blog

Nedavno sam poceo da pisem blog, bice dosta interesantnih tekstova.

www.podrum-kosanovic.rs (http://www.podrum-kosanovic.rs/)

nenad88
30-03-16, 07:18
http://podrum-kosanovic.rs/vino-jedne-noci/

nenad88
02-09-16, 10:14
U nedelju beremo Hamburg. Kiseline su vec dosta pale, ne zelim vise da cekam.

Tomix
02-09-16, 20:12
% secera ?

nenad88
05-09-16, 09:23
18% u vinogradu, kiseline 7.2

SeljakizGrada
18-09-16, 12:44
Hoću da pravim Rose,pošto kupujem grožđe koja sorta je najbolja za tako nešto?

Entuzijast
18-09-16, 18:40
Rose možeš napraviti od bilo koje crvene -crne sorte grožđa samo je kraće maceriraš(držiš izmuljanu na tropu-komu) znači odabereš sortu koja ti paše po tvom ukusu i uz kraću maceraciju dobiješ slabiju obojenost vina(biti će u vinu i manje nekih drugih sastojaka aroma , tanina... ali za neko vino za osobnu upotrebu znači ne neka vrhunska vina neprimjetno )

zupa100
20-09-16, 08:41
...i da dodam, sto bude lepo roze vino ako dodas 10-15% tamjanike!!!

Entuzijast
21-09-16, 06:18
Možeš upotrebiti i bijelo grožđe samo ubaciš 10tak % crnog i ostaviš malo na tropu-komu da ti oboji mošt - širu.

cika_laza
21-09-16, 19:41
Ja moj roze pravim od Italijanskog rizlinga i stavim malo hamburg da ga oboji.

ilicstefan
05-10-16, 20:24
Imam par pitanja u vezi vina. Da napomenem vino pravim samo za sebe i još učim šta i kako tako da se izvinjavam ako izjavim neku nebulozu :)

Imam jedno bure sa izmuljanim grožđem, dodao sam u to i petnaest kilograma Moldavije kako bi vino imalo dobru boju (na preporuku prijatelja). Sve je to lepo prevrelo i sada treba otočiti ali mene muči jedan problem. U vino volim da dodam od 1 do 2 kilograma šećera na 35 litara (toliki mi je stakleni balon) jer mi onda nekako zaokruži ukus vina. To sam radio i prošle godine, otočio, dodao šećer i potrudio sam da se potpuno istopi i posle toga sam stavio vinobran. Problem je što je vinobran malo skinuo boju od tog prošlogodišnjeg vina i nije imalo tako sjajnu boju ali je ukus bio odličan, sve se popilo :)

E sad, da li postoji nešto slično vinobranu a da ne skida boju? Ne bih ni stavljao vinobran ali čim ubacim šećer vino počne malo da radi i opet se vrati na ono staro. Da ne radim nešto pogrešno?

nenad88
06-10-16, 08:07
Da ne radim nešto pogrešno?
Pa sad...

E sad, da li postoji nešto slično vinobranu a da ne skida boju?
Vinobran u ovoj fazi skida boju zato sto se antocijanini nisu jos uvek polimerizovali sa taninima. Boja se posle odredjenog vremena vrati, ako do tad ne popijes vino :)
Da, postoji i vinobran sa taninom za crvena vina, ne znam koliko lako mozes da ga nadjes u poljo apotekama.

nenad88
11-10-16, 22:25
http://podrum-kosanovic.rs/sta-sve-treba-da-znate-o-vinu/

novii
15-11-16, 11:37
„RAVANGRAD WINE FEST“ - FESTIVAL VINA I HRANE (http://poljoinfo.com/calendar.php?do=getinfo&e=47&day=2016-12-3)


Osmi put u Somboru

Proizvođači i ljubitelji kvalitetnih vina, rakije i dobrih zalogaja, okupiće se ove godine po osmi put na Međunarodnom festivalu vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“.

Festival će biti održan u subotu, 03.12.2016. godine, u gradskoj hali „Mostonga“. Vrata hale će za posetioce biti otvorena od 12 do 20 časova.

Evo prilike za sve koji žele da se promovišu, ali i za one koji žele da vide zanimljive stvari vezana za vino i vinarstvo.

nenad88
16-01-17, 09:29
Zavrseno je ocenjivanje vina u Temerinu.
Tri medalje za podrum Kosanovic:

1.Italijanski Rizling 2016 zlato
2.Merlot 2015 srebro
3.Roze Natalija 2016 bronza

Sicko1984
16-01-17, 14:06
Čestitke.... ;D}

wlayco
16-01-17, 14:19
Pridruzujem se! Svaka cast!

novii
12-02-17, 12:40
Evo jedne zanimljive vesti

Od ideje do nacionalnog patenta (http://www.inovacionicentar.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=81%3Aod-ideje-do-nacionalnog-patenta&catid=5%3Aopste-novosti&Itemid=39&lang=sr) -- izvor inovacionicentar.rs


Uređaj za točenje i očuvanje vina – pronalazak koji je rezultat višegodišnjeg istraživanja članova Inovacionog centra Mašinskog fakulteta u Beogradu i kompanije PORT-TR, od pre tri nedelje je i zvanično zaštićen priznanjem nacionalnog patenta Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Reč je o pronalasku, koji omogućava točenje vina na čašu, a da pri tome, ostatak vina u boci ostaje u zaštitnoj atmosferi inertnog gasa (argona), ne menjajući kvalitet.

O tome kako se na osnovu zahteva tržišta identifikuje i razvija jedna ideja u nov komercijalno atraktivan proizvod, razgovarali smo sa dr Milošem Miloševićem, naučnim saradnikom u IC, koji je zajedno sa Bojanom Lazićem vlasnik intelektualne svojine, a sa svojim timom osmislio i napravio ovaj uređaj.

http://www.inovacionicentar.rs/images/vesti/uredaj-nac.patent-1.jpg

Na tržištu postoje različiti sistemi za čuvanje vina, od vakum čepova do tzv. enomata, ali su mnogi od njih nefunkcionalni, istakao je dr Milošević. Kao primer naveo je vakum čepove koji su pre četiri, pet godina na tržištu doživeli pravu ekspanziju, ali su isto tako brzo povučeni jer nisu mogli da sačuvaju kvalitet vina na duži rok.

S druge strane, dodao je, enomati, uređaji koji takođe rade na principu inertnog gasa, su prevelikih dimenzija, organičenog kapaciteta i preskupi. Nakon analize tržišta i identifikovanja nedostataka postojećih sistema, partner na projektu, biznismen koji se bavi prodajom ugostiteljskih uređaja, najpre u neformalnom razgovoru, predočio mi je realne potrebe tržišta. Tako smo mi razvili i napravili uređaj koji je malih dimenzija, ne košta puno i koji omogućava da se na čašu služi istovremeno i do 20 flaša vina i to dok se boce ne isprazne, naveo je dr Milošević.

...

SAMA
14-02-17, 18:12
http://fotkica.com/thumbs3/1_tmb_148709230_16730290_10208417460374382_8717014 925098804577_n.jpg (http://fotkica.com/slike.php?slika=1_148709230_16730290_1020841746037 4382_8717014925098804577_n.jpg)

stevanleka
07-09-17, 17:01
Pozdrav dragi vinari,danas sam mjerio slast grozdja,posto bih htjeo da pravim vino,kada sam izmjerio slatkoca je bila 24.Jel ovo bas puno slatko bojim se da nece moci krenuti fermentacija,i kakvo se vino dobije?Jel bude previse slatko?

cika_laza
07-09-17, 19:15
Dodas mu malo vode,doteras ga na 20 i resis problem.....

stevanleka
07-09-17, 19:48
Hvala puno,a jel problem da ga ostavim na 24?Koliko da odignem crevo od dna kad budem pretakao vino,i sta da radim sa talogom,jel mogu da ga procjedim i vratim u vino?Jel dosta 10gr vinobrana na 100kg kljuka?Znam da smaram ali prvi put pravim vinoLkl{{Hvala unapred.

Philby
07-09-17, 19:55
Kod pretakanja ja uvijek imam nekoga da pridrži crijevo i uvijek bude par cm od vrha. Na kraju kad se približi talogu pretačemo u drugu posudu pa ako i povuče ne ode u glavni dio. Ono, svejedno se pretoči još par puta, ali ako može da bude manje taloga neka bude tako. Uz talog ako se bure ne mućka i ne promiješa crijevom ode možda litar vina, ali to je zanemariva količina.

cika_laza
07-09-17, 19:58
Nisam ni ja neki strucnjak za vino,ali dok se ne javi neko iskusniji reci cu ti sta ja znam. Ja sam ostavljao na 24 i dugo nije htelo da prevri. Na kraju je prevrelo i sve je sve bilo u redu,ali duze je trajalo. Neki mu stave kvasac i vrenje ide mnogo lakse. Ja licno ostavljam na 19-20 .Crevo odignes oko 2 cm od dna,ali to pretaces tek kad prevri.Ja talog prosipam,ne verujem da mozes da ga procedis i vratis u vino. 10 gr vinobrana ti je dovoljno. I ja toliko stavljam,ako je grozdje zdravo. Ja uzmem tanak prut i na njega bakarnom zicom zavezem crevo,ali ne poravnjam vrh pruta sa vrhom creva,vec mi je vrh creva 2 cm povucen. Spustim prut u bure,on udari u dno,a crevo bude 2 cm podignuto otprilike tacno iznad taloga.

stevanleka
07-09-17, 20:32
Tako sam i mislio sa crijevom da uradim,koliko treba da prodje vremen da prevri?7,8 dana?jel mogu da ga pretacem i ako nije prevrelo a proslo je 8 dana?Hvala vam puno.

cika_laza
07-09-17, 21:28
Mozda mu i duze bude trebalo. Vino pretaces kad skroz prevri. Ja ga pretacem u decembru,januaru....

stevanleka
08-09-17, 09:52
Vazi,hvala punoLkl{{

gandrad
09-09-17, 19:51
Ja za otakanje vina koristim drvenu burad sa "šajtovom" napred...Ispod njega u buretu ostaje oko petnaestak litara, a pošto mi je to previše za bacanje, polako naginjem bure tako da istočim još desetak litara...Ostatak prospem, ili ubacim u kominu, ako dotad nisam pekao rakiju...Onda obavezno vodom isperem bure i tek onda vratim vino....E sad, ima neko pretače i tokom vrenja pa onda dodaje ,valjda kvasac da nastavi ili podstakne vrenje...Time se dobije ranije bistro i kvalitetno vino za ispijanje ...mnogo ranije... u novembru ili decembru...Ja nikad tako nisam radio jer imam manje količine i nisam neki pivac, a i nikad nisam koristio kvasce.
Inače i ja sam imao problema sa početkom vrenja, a nekad i cele zime ostane slatko ....sve do proleća i prvih toplih dana. Doduše , nemam merač šećera...a samo vrenje dosta zavisi i od spoljne temperature...

ben roj
19-05-19, 20:49
Juce sam bio u Sremu I imao sam priliku da probam I da pijem vino koje je kako mi kazu bilo pobednik u grupi malih proizvodjaca vina na vinijadi u Berkasovu za ovu godinu.

To je vino od sovinjona mislim 70 % grozdja I
šadonea 30% grozdja.
Izvanredano je nema kiseline.

A probao sam I cist rajanski rizlig.
I on je isto tako jako dobar. Ima malo malo kiseline.

German hunting terrier | Jagdterrier