PDA

View Full Version : Koja đubriva koristiti u organskoj proizvodnji


Advertisement


Advertisement

Advertisement


novii
26-07-07, 18:07
Pri organskoj proizvodnji jako je važno da se poveća broj organskih materija u zemljištu. Najpoznatije đubrivo za organsku proizvodnju je stajnjak, koji svoje korisne materije oslobađa u dužem vremenskom periodu do čak 5 godina. Narvno nesme da se koristi svež nego samo kompostireni stajnjak koji je već neko vreme odležao. Takođe je popularno korišćenje plodoreda u kome jedna biljka, koja se skida ostavlja sledećoj mineralne materije u većem obimu direktno u zemljištu. Ne sme se ni u kom slučaju izostaviti kompost koji ima izvestan bro prednosti u odnosu na stajnjak, a to je pre svega mogućnost uticaja na hranjive materije i na minerale na način što se bira koji će se sastojci mešati. Međutim to povećava cenu u odnosu na stajnjak. I na kraju još ostaje jedan način đubrenja koji izaziva velike polemike, a to su žetveni ostatci, koji se kod nas na velikim površinama spaljuju. Određeni broj poljoprivrednika neobazire se nina zakonsku zabranu.

Takođe postoje i komercijalna organski materijali ili prirodna mineralna đubriva, ali njih treba oprezno koristiti jer neki kupci neće da kupuju čak ni ako je to korišćeno.

bojan65
28-07-07, 23:16
Stajnjak je u velikoj prednosti ja bih rekao u odnosu na ove ostale, a posebno konjsko stajno đubrivo koje povrtari posebno hvale. Mada se u poslednje vreme spominje i neko tečno stajno đubrivo, ali o tome nemam pojma.

tarana
23-10-07, 13:42
zaboravili ste glistenjak.
koliko se sećam 1kg glistenjaka menja 20kg stajnjaka.
o konjskom stajnjaku se raspredaju priče, ali sam negde nabasao na uporednu tabelu sadržaja konjskog,svinjskog,goveđeg,kokošijeg i mešanog stajnjaka.razlike nisu toliko drastične.
ono što je za stajnjak vrlo važno, je da se mora zaorati istog dana kad se i razbacuje, jer je gubitak azota posle prvog dana 15-ak a posle trećeg 40%.

novii
28-10-07, 23:02
Kada sam sa ljudima razgovarao o gubitku azota i zaoravanju stajskog đubriva, dobio sam dosta odgovora da ljudi jednostavno izvoze stajnjak, jer im smeta u dvorištima. Ali niko se nije baš raspitivao kako stajnjak deluje na zemljište, moram priznati da ni meni to nije palo na pamet. ^-^

A tema je sigurno negde obrađena, pitanje je kako na primer doči do tabele koju ti spominješ o uporednim podatcima za različite vrste đubriva?

novalis
12-03-08, 17:51
o konjskom stajnjaku se raspredaju priče, ali sam negde nabasao na uporednu tabelu sadržaja konjskog,svinjskog,goveđeg,kokošijeg i mešanog stajnjaka.razlike nisu toliko drastične. u ovoj raspravi SLOVIM SEBE ZA STRUCNJAKA, I TO VRHUNSKOG, tako reci EXPERTA . /nije daleko od istine, obzirom na nase experte./ TU TABELU IMAM I MOGU VAM JE PREZENTOVATI -samo da je nadjem. MALA JE RAZLIKA U KOLICINI I ODNOSU HRANLJIVIH MAKROELEMENATA ./ N, P, K, Ca, Mg, / ali je znacajna u MIKROELEMENTIMA . TAKO NEKOJ KULTURI VISE ODGOVARA OVO, a nekoj ONO . Na primer - paradajz je najbolji u ovcijem , i to ubedljivo ,uz dovoljne kolicine vode . lubenica u konjskom , itd .A U VEZI RASPREDANJA PRICA, IMA PUNO PRETERIVANJA , CAK I U VEZI GLISTENJAKA - ONO STO STAJNJAK DAJE ZA 5 GODINA TO HUMUS DAJE ZA JEDNU , ZNACI , JACI JE ZA OKO 4 PUTA / OD 2 kg STAJNJAKA NASTAJE 1kg GLISTENJAKA, sa izbalansiranim /uravnotezenim/odnosom elemenata. NAJBOLJI JE U POVRTARSTVU. za cvecarstvo nije dovoljno kiseo / P H neutralan - od 6,8 do 7,2 / NASTAVICEMO...

novii
22-10-08, 18:09
Malo surfujući po netu naišao sam na sledeći članak u PDF formatu. Organska poljoprivreda Biljne vrste kao organska đubriva.

To je inače izvod iz publikacije:
ĐUBRIVA U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI, dr Azra Hadžić, Sarajevo 2004

Okači ću ga uz ovu poruku kao atachment da se može skinuti koga zanima. Pored preporuke kako da se koristi kao đubrivo, ima i preporuka za pripremu folijarne prihrane.

Posebno se napominje da se ne koriste korovi kada su u fazi zreloga semena

vidang
08-11-08, 15:03
Ma ljudi nekaže se džabe car laže đubre ne laže.

tartuf
05-01-09, 21:53
Kod nas je proizvedeno i proizvodi se SERTIFIKOVANO ĐUBRIVO ORGANSKOG POREKLA, komercijlni naziv je OFERT, inače se dobija od đubreta sa farmi koka nosilja i farmi svinja.

jhon dere
27-03-09, 23:48
jasam citao sledece , dase u obican stajnjak ili ostatke bilnjne mase , u mom slucaju , naprave rupe otprilike 50cm dubine na 1m2 4 rupe na coskovima znaci , mada ja pravim i na sredini , i tuse sipa voda , mlaka u kojoj je rastopljen secer , na 10l vode 1oogr secera , i da to navodno fermentise ili tako nesto i dase tu stvaraju neke bakterije koje poboljsavaju taj stjanjak ili ostatke bilne mase , e sad voleo bi da to neko strucniji malo objasni , ako je to tacno

Lumbrinis
01-03-10, 19:47
Humus glistenjak nije svemoguc ali jeste mocan. Trinaest godina ga koristimo moji prijatelji i ja u povrtarstvu, vocarstvu i cvecarstvu. Rezultati su fenomenalni i nastavicemo s njegovom upotrebom. Glistenjak hrani biljke i obogacuje zemlju mikro i makro elementima. Koriscenjem ovog djubriva povecava se prinos kod povrca u proseku za 30%. Pod uticajem humusa biljke su otpornije, a plodovi ranije sazrevaju, lepse izgledaju i boljeg su kvaliteta i ukusa.
Kontinuiranim, visegodisnjim koriscenjem glistenjaka poboljsava se kvalitet zemljista koje je upotrebom hemijskih djubriva i preparata degradirano i dehidrirano.
Ovo djubrivo mozete proizvesti i sami, na sopstvenoj farmi, kao sto mi radimo u Udruzenju "Bio-humus" Zaplanje, Niska Banja. Pruzamo sve informacije i pomoc u poslu.
ekohumus@live.com

aremane
01-03-10, 22:31
prema nekim nemackim preporuka 1 kg koncentrovane preradjene huminske kiseline zamenjuje na godisnjem nivou 30 tona svezeg stajnjaka, (licno mislim da su preterali malo) visegodisnja upotreba dovodi do poboljsanja kvaliteta zemljista.
http://www.humintech.com/001/agriculture/information/general.html#top

uticaj na biljke je relativno brz, posebno na slabo humusnim i peskovitim zemljistima.
poboljsava strukturu zemljista, balansira pH vrednost, pojacava razvoj mikroorganizama koji kad izumru ostaju u zemljistu kao hrana za biljke, itd.....

sve u svemu,

ajde na ne preterujemo pa odmah organska proizvdnja il' da crknemo.
cuo sam po macvi da su do pre par godina nalazili ljudi zakopane dzakove vestaka jer kada je zorka pocela da radi bilo je obavezno da se uzme ali su ljudi iz straha od novih stvari zakopavali komplet dzakove da ih komsija nebi prijavio da nisu bacili.

upotrebom organskih materija u klasicnoj proizvodnji moze da se smanji koristenje svih vrsta hemije (i pesticida i djubriva) u nekoj meri.
organska djubriva nisu svemoguca ali mogu da pomognu mnogo, jer kod nas sve ide iz krajnosti u krajnost

jedan profa sa bg poljoprivrednog fakulteta je rekao da ono sto ne pojedu raznorazne stetocine ostaje za nas

dzionik
02-03-10, 11:35
Većina stručnjaka gleda na probleme djubrenja jednostrano sa strane njihove specijalizacije što dovodi to katastrofalnih grešaka koje svako malo isplivaju na površinu. Tako se do skora mislilo da su veštačka djubriva sasvim dovoljna i preporučivane količine su bile tri puta veće nego današnje. Sada se zna da bez odredjene količine organske materije tj humusa ne mogu da se dobiju pristojni prinosi niti može da se zadrži veštak u površinskom sloju.
Umesto da učimo posmatrajući prirodu i njene sisteme mi se uporno borimo protiv nje.
Tako u prirodi ne postoji deo ciklusa kada je zemlja gola i izožena vremenskim uticajima i eroziji a opet današnja poljoprivredna praksa je takva da ostavlja zemlju golu više puta godišnje i to po više meseci.
Koliko je to loša praksa pokazuju milioni hektara nekadašnje obradive zemlje koja je pretvorena u slanu polupustinju širom sveta pa i u klimatskim i zemljišnim uslovima koji su slični našim.

Ne treba gledati na organska djubriva kao na nešto što se svodi na stajnjak od ove ili one sorte već kao na sistem koji treba da obezbedi što veći biodiverzitet zemljišta i biljaka na njemu koje će rasti i ostajati na njoj tokom cele godine.
Važan deo tog ciklusa su korovi (naročito korisni jednogodišnji) koji su pored drveća jedini koji učestvuju u stvaranju plodnog zemljišta izvlačenjem hranljivih materija sa veće dubine i stvaranjem organske mase iznad i ispod površine što opet dovodi do boljeg vodnog kapaciteta i strukture zemljišta. To opet dovodi do kontinuiteta i biodiverziteta zemlišnih organizama koji su toliko važni u pravilnoj i kontinuiranoj ishrani gajenih biljaka što svakako nije slučaj kada se zemlja ostavlja golom i gde se svako malo organizuje njihov pomor.

telnett
02-03-10, 12:34
Mislim da ce u naredno vreme biti dokazano da je master Fukuoka bio debelo u pravu u vezi unapredjivanja kvaliteta zmljista

dzionik
02-03-10, 12:56
Pa on je to odavno dokazao samo što se to slabo čuje i nije u interesu hemijskog i agrobiznisa pa se ismeva na sav glas. Šta bi radili svi ti poljoprivredni paraziti kad bi paor bio samodovoljan, kome bi prodavali m... za bubrege.

Države sa visokom socijalnom i moralnom odgovornošću će verovatno otvoriti i otvaraju put nekom takvom održivom razvoju i pored sve većih potreba za hranom i industrijskim biljkama. Videće potencijal u obogaćivanju već postojećih površina a ne u krčenju novih.

Da se nadovežem na ovaj link gore Humintech koji je savršen primer kako prodavati maglu i bespotrebno arčiti prirodne resurse koji nisu obnovljivi. Kako izvući iz konteksta samo jedan element čaja od komposta i odgovorno tvrditi da je to bogom dani eliksir i samo vam on fali da bi bili savršeni.

telnett
02-03-10, 13:04
Jeste ali to je u Japanu, od nas parsto iljada kilometara . Ovde nema tako nesto gde bi se to videlo, a stalno se u medijima tako sta pobija recima . Fujj kupi vestak ori dublje prskaj, monosan radazin motivel total, "ja radio ovako i super" {"{":

Lumbrinis
05-03-10, 22:00
Humus glistenjak se moze koristiti za djubrenje biljnih kultura u kombinaciji sa vestackim djubrivima, kompostima, tresetom i drugim supstratima, a moze i samostalno. U mom malinjaku koji je prilikom sadnje tretiran u osnovi velikom kolicinom glistenjaka na 13 ari uberemo 2.5 tone prvoklasne maline. Koristim i tecnu varijantu za zalivanje i folijarno prskanje.
Oko ovog djubriva ne treba praviti mistifikaciju. Njegova proizvodnja i primena je prosta ko pasulj! Treba znati da od vrste hraniva imamo 6 kategorija humusa po kvalitetu.

Deda Lala
07-03-10, 19:27
E,sada ste končno rekli prave stvari i hvala vam za to.Još kada bi se to i primilo kod većune paora bilo bi jako lepo.
Svako poljoprivredno ,i svako drugo, domaćinstvo bi moglo da samo proizvodi kvalitetno organsko đubrivo koje uz
dobru tehniku unošenja u tlo sigurno vodi ne samo ka kvalitetu nego i kvantitetu proizvoda.
Da se razumemo ,pobornik sam uzajamnog korišćenja kako organskih tako i neorganskih komponenti,a isto tako se zalažem i za pravilnu analizu tla da bi se saznalo koliko je makro i mikro elemenata dostupno biljkama u svakom i
datom trenutku(što je veoma važno kada se radi o proizvodnji u zaštićenom prostoru).
Važna je i analiza makro i mikro elemenata u samim biljkama da bi se znalo da li i kako intervenisati ako se ustanovi
manjak ili višak nekih od elemenata važnih za rast i plodonošenje biljaka.
Postavio bih svima vama koji ovo čitate pitanje:koliko vas zna i može samostalno da vrši analizu tla i analizu sastojaka makro i mikro elemenata u tlu i u biljkama,i čime se to radi? Pored mašina koje imate ovo je važna disciplina
u poljoprivredi.Koliko vas ima neki instrument za kolorimetriju i fotometriju i kako ga koristite?

dzionik
08-03-10, 07:40
Niko ne pravi mistifikaciju ali da bi znao otprilike šta ćeš da dobiješ moraš i da znaš koje osobine imaju sastojci koje stavljaš na kompostiranje. Nikad nisam čuo za klasifikaciju komposta ili humusa ali to mi ne preterano korisno, kako klasifikovati tako kompleksne smeše?? Pa ni listnjak od bukve i topole nemogu da budu isti.


Postavio bih svima vama koji ovo čitate pitanje:koliko vas zna i može samostalno da vrši analizu tla i analizu sastojaka makro i mikro elemenata u tlu i u biljkama,i čime se to radi? Pored mašina koje imate ovo je važna disciplina
u poljoprivredi.Koliko vas ima neki instrument za kolorimetriju i fotometriju i kako ga koristite?

Interesantno pitanje da li to uopšte može da se radi u kućnoj radinosti, osim ispitivanja kiselosti.

aremane
08-03-10, 08:35
Moze i na gepeku da se radi analiza,

kofer laboratorije kostaju od 4.000 - 8.000 evra, pa kome trebaju neka se preracuna

dzionik
08-03-10, 09:26
Stotinak analiza, plus potrošni materijal.Pretpostavljam da se nekome isplati selu, zadruzi, udruženju,

Ajsha
17-03-10, 15:00
Evo ljudi pogledajte kako covek to radi...Ja sam imala veoma veliki problem sa biljkama,ma koliko se trudila oko njih ono je venulo...ne znam sta nisam kupovala dok nisam naletela na taj HUMUS RADOVANOVIC..u Metrou,ima ga i u Merkuru...ono sto je ta zemlja uradila za moje cvece i mojih prijatelja i rodjaka nailazi samo na reci hvale...evo pogledajte link...ono sto sam cula kad sam se malo pozabavila ovom zemljom da ovaj covek prodaje zemlju ljudima koji se ozbiljno bave svojim parkovima..i kupuju drvece od 5.000-50.000e iz Italije,Tajlanda...to je jedina zemlja koja odrzava te biljke ...a to ipak nesto znaci jel da ?!! Evo linka FARME RADOVANOVIC

http://www.farmalumbrikumradovanovic.rs/

I STO JE NAJ BITNIJE:TO JE ORGANSKA ZEMLJA!!!




Dobar dan i dobrodošli na poljoinfo.Pre pisanja bilo kakvog posta dužni ste da pročitate pravila i predstavite se u temi http://poljoinfo.com/caffe/za-nove-clanove-da-se-predstave/
a tek onda možete aktivno da učestvujete u diskusijama na forumu.

Lumbrinis
24-03-10, 19:54
Postavio bih svima vama koji ovo čitate pitanje:koliko vas zna i može samostalno da vrši analizu tla i analizu sastojaka makro i mikro elemenata u tlu i u biljkama,i čime se to radi? Pored mašina koje imate ovo je važna disciplina
u poljoprivredi.Koliko vas ima neki instrument za kolorimetriju i fotometriju i kako ga koristite?



u Srbiji postoje kuce koje rade analizu zemljista (za registrovana domacinstva besplatno) ili oko hiljadu dinara po parceli. Oni daju preporuke kako prihranjivati zemljiste.
Takodje postoje kuce koje rade potpunu analizu organskih djubriva. Cena je 14 000 dinara + PDV. To se radi najpreciznije u Beogradu i Novom Sadu.

dzionik
28-04-10, 19:00
Ovo je postalo neozbiljno već druga reklama koju niko ne briše:lol:
Moderatori čitate li vi ?

MARČELO
11-05-10, 23:24
Postavio bih svima vama koji ovo čitate pitanje:koliko vas zna i može samostalno da vrši analizu tla i analizu sastojaka makro i mikro elemenata u tlu i u biljkama,i čime se to radi? Pored mašina koje imate ovo je važna disciplina
u poljoprivredi.Koliko vas ima neki instrument za kolorimetriju i fotometriju i kako ga koristite?



u Srbiji postoje kuce koje rade analizu zemljista (za registrovana domacinstva besplatno) ili oko hiljadu dinara po parceli. Oni daju preporuke kako prihranjivati zemljiste.
Takodje postoje kuce koje rade potpunu analizu organskih djubriva. Cena je 14 000 dinara + PDV. To se radi najpreciznije u Beogradu i Novom Sadu.
Na institutu u NS analiza nije beplatna ni za registrovana domaćinstva pošto ministarstvo poljoprivrede još nije odobrilo za ovu godinu navodno tako mi reče čovek kad sam ja bio a inače je 3000 din po uzorku, a što se tiče analize organskih đubriva poslaću vam količinu makro i mikro elemenata u stajnjaku mada to je odprilike . :P{

Post je spojen: 1273614666________________________________________ _________
Prosečne količine makro hranjiva u stajnjaku u %. - Goveđi stajnjak:N 0,6-2,1 P 0,7-1,1 K 2,4-3,6 -Konjski stajnjak N 1,7-3,0 P 0,7-1,2 K 1,2-2,2 Živinski stajnjak N 2,0-4,5 P 4,5-6,0 K 1,2-2,4 -Ovčji stajnjak N 3,0-4,0 P 1,2-1,6 K 3,0-4,0 -Svinjski stajnjak N 3,0-4,0 P0,4-0,6 K0,5-1,0 Prosečne količine mikrohraniva u stajnjaku ( mg/kg). Mn 30-50 Zn 10-20 B3-5 Cu1-3 Mo0,1-0,2 >:D

dzionik
17-05-10, 08:07
Kao i u svim ostalim stvarima mnogo je važnija ravnoteža hranivih elemenata od količine hranivih elemenata.
U konvencionalnoj proizvodnji "rešavaju" to dodavanjem odredjenih veštačkih djubriva dok se u organskoj niko ne zanosi da može egzaktno da se utvrdi količina i vrsta hraniva koja je trenutno potrebna biljci. Jedini pouzdan način je dodavanje komposta. Drugi je dodavanje odredjenih tečnih ili čvrstih hraniva u odredjenim periodima rasta biljke. Recimo čaj od koprive ili gaveza kada je biljci potreban azot, iako su količine tako unetog azota minimalne, dešava se da umnožavaju zemljišni organizmi koji uz dovojno humusa proizvode dodatne količine azota i biljka ne pati od nedostatka.

Evo malog pregleda nekih organskih hraniva:


Hranjivi
elementi
Izvori hranjiva*


Bakar
Kopriva, konjski stajnjak, piljevina koja nije tretirana, maslačak, stolisnik (hajdučka trava, kunica)
Bor
Netretirana piljevina, konjski stajnjak, ličće šećerne i stočne repe
Cink
Netretirana piljevina, konjski stajnjak, stabljike kukuruza
Azot
Đubrivo peradi, sjeckana trava, koštano i krvno brašno
Fosfor
Koštano i krvno brašno, konjski stajnjak
Kalcij
Koštano i krvno brašno, konjski stajnjak, sijeno lucerke, maslačak
Kalij
Konjski stajnjak
Magnezij
Sjeckana trava
Mangan
Netretirana piljevina, travnata mišjakinja (Stellaria graminea)
Molibden
Sjeckana trava, stabljike kukuruza
Sumpor
Listovi kupusa
Željezo
Kopriva, konjski stajnjak, maslačak

Deda Lala
17-05-10, 23:44
Već više od dva meseca nema odgovora na moje malo pitanje postavljeno 7.03. ove godine.
Očekovao sam bar nekoliko odgovora.
Očekivao sam da neko kaže da ima i koristi nešto , i kako.
Makar naznaku da neko ima nameru da nabavi nešto od opreme za analizu tla i analizu makro i mikro elemenata u biljakma.
Dali ste svesni koliko je to važno znati takve podatke?
Da li znate šta time dobijate?
Dali znate koliko može da se uštedi para i rada?
Itd..itd....

mihajlo.m84
20-06-10, 20:54
Zdravo svima, nov sam na ovom forumu, mogu Vam reci da ovde mogu da se dobiju veoma korisne informacije. Ono sto mene zanima je zivinski stajnjak. Konkretno, pocetkom proleca nabavio sam svezi cureci stajnjak, pa me interesuje koliko je on pogodan za povrtarske biljke i da li da ga rasturim sledece godine ili da sacekam jos jednu celu godinu. >:D >:D >:D

futurefarming
27-08-10, 00:50
o konjskom stajnjaku se raspredaju priče, ali sam negde nabasao na uporednu tabelu sadržaja konjskog,svinjskog,goveđeg,kokošijeg i mešanog stajnjaka.razlike nisu toliko drastične. u ovoj raspravi SLOVIM SEBE ZA STRUCNJAKA, I TO VRHUNSKOG, tako reci EXPERTA . /nije daleko od istine, obzirom na nase experte./ TU TABELU IMAM I MOGU VAM JE PREZENTOVATI -samo da je nadjem. MALA JE RAZLIKA U KOLICINI I ODNOSU HRANLJIVIH MAKROELEMENATA ./ N, P, K, Ca, Mg, / ali je znacajna u MIKROELEMENTIMA . TAKO NEKOJ KULTURI VISE ODGOVARA OVO, a nekoj ONO . Na primer - paradajz je najbolji u ovcijem , i to ubedljivo ,uz dovoljne kolicine vode . lubenica u konjskom , itd .A U VEZI RASPREDANJA PRICA, IMA PUNO PRETERIVANJA , CAK I U VEZI GLISTENJAKA - ONO STO STAJNJAK DAJE ZA 5 GODINA TO HUMUS DAJE ZA JEDNU , ZNACI , JACI JE ZA OKO 4 PUTA / OD 2 kg STAJNJAKA NASTAJE 1kg GLISTENJAKA, sa izbalansiranim /uravnotezenim/odnosom elemenata. NAJBOLJI JE U POVRTARSTVU. za cvecarstvo nije dovoljno kiseo / P H neutralan - od 6,8 do 7,2 / NASTAVICEMO...


Da li ima iko neke tabele i sl. podatke koji stajnjak je odgovarajući za pojedine povrtarske kulture?

chickenlover
28-08-10, 23:55
Ja ne koristim nikakve tablice, merice ni aparaturu. Ne kazem da ne treba, al to jednostavno ne koristim, jer nemam potrebe, obzirom da mi sve prilicno uspeva ovako kako radim. A koristim sledece: piljevinu, susku, seno, razno lisce, kosenu travu, otpad lisnatog povrca, trulo voce, pocerupano perje, izmet zivine...

U razlicitim kombinacijama navedenog, pravim tecni kompost, zivinski stajnjak i malc. Sve to trpam svuda, u razlicitim intervalima i prema potrebi, al sve manje vise odokativno i po iskustvu. A naravno, tu je i stari dobri sistem eksperimentalnih pokusaja i greski, koji te fakultetski obrazuje za tri sezone.

Ishod toga je da se ne secam kad sam imala neku stetocinu, ili stetu, osim od klimatskih uslova (poslednji grad, napr.)

Napominjem da sve ovo primenjujem na povrtarske kulture. Zitarice ne gajim, tako da za njih ne mogu da kazem nista.

futurefarming
29-08-10, 20:46
E,sada ste končno rekli prave stvari i hvala vam za to.Još kada bi se to i primilo kod većune paora bilo bi jako lepo.
Svako poljoprivredno ,i svako drugo, domaćinstvo bi moglo da samo proizvodi kvalitetno organsko đubrivo koje uz
dobru tehniku unošenja u tlo sigurno vodi ne samo ka kvalitetu nego i kvantitetu proizvoda.
Da se razumemo ,pobornik sam uzajamnog korišćenja kako organskih tako i neorganskih komponenti,a isto tako se zalažem i za pravilnu analizu tla da bi se saznalo koliko je makro i mikro elemenata dostupno biljkama u svakom i
datom trenutku(što je veoma važno kada se radi o proizvodnji u zaštićenom prostoru).
Važna je i analiza makro i mikro elemenata u samim biljkama da bi se znalo da li i kako intervenisati ako se ustanovi
manjak ili višak nekih od elemenata važnih za rast i plodonošenje biljaka.
Postavio bih svima vama koji ovo čitate pitanje:koliko vas zna i može samostalno da vrši analizu tla i analizu sastojaka makro i mikro elemenata u tlu i u biljkama,i čime se to radi? Pored mašina koje imate ovo je važna disciplina
u poljoprivredi.Koliko vas ima neki instrument za kolorimetriju i fotometriju i kako ga koristite?



Za fotometriju se koriste luxometri koliko je meni poznato, a za kolorimetriju zaista ne bih znao, možda spektrometar ili nešto slično na bazi svetlosne prizme? Što se analize tiče, postoje mini laboratorije da se naruče, vidim da kalkulišu veliki broj parametara ali ne znam da li je to dovoljno. Inače, nedavno sam gledao prilog o tome koliko pH utiče na konsumpciju minerala i ostalih elemenata kod biljaka, vrlo ozbiljna stvar, ako je pH iznad 6,4 unos gvožđa i mangana postaje gotovo potpuno blokiran!

dzionik
30-08-10, 07:51
http://i35.tinypic.com/29ndwdf.jpg

Ja koristim ph test za vodu, razmutim zemlju u neutralnoj vodi ostavim da se staloži pa ubacujem reagens. Nije baš precizna metoda ali daje okvirne rezultate.

futurefarming
09-09-10, 18:41
Vidim da se na zapadu koriste organska đubriva na bazi ekstrakta morskih algi, da li takvih stvari ima kod nas, više puta sam čuo da su đubriva od algi neprevaziđena u povrtarskoj proizvodnji?

Da li sam dobro razumeo da su preparati Slavol i Agrostemin prihvatljivi za organsku proizvodnju, ima li još takvih preparata na domaćem tržištu?

branko
09-09-10, 18:47
Da li sam dobro razumeo da su preparati Slavol i Agrostemin prihvatljivi za organsku proizvodnju.


Dobro si razumeo.

markodanube
09-09-10, 19:06
Nasao sam clanak da Universitet u Berlinu radi na razvoju Peleta od ovcije vune. Te pelete su probali u povrtarstvu i dosli do zakljucka da je sasvim ok.

Skuplja vodu kada je ima viska i to 3,5 puta svoje tezine , sa time se siri i pomaze rastresivanje zemlje .

U samoj vuni ima 11.5 % azota , 5-6% Kalijuma , 1,9% Sumpora i ima Ph 8 .

Za povrce koriste 50 gr. / m² za salatu, mrkvu, boraniju, pasulj i grasak
za krastavac , paradajz i kupuse 100-150 gr/ m²

Kazu da je dobro i da se koristi u vocarstvu , pored korena u zemlju zakopati 150-200 gr.

http://i56.tinypic.com/ettvfs.jpg
http://i54.tinypic.com/2rrl5c8.jpg

futurefarming
09-09-10, 19:29
Eto, još 1 korisna stvar, jedino što je pH 8, znači bolje u kiselim zemljištima jer povrće najbolje uspeva kad je pH oko 6.

Šta piše, jesu li oni to namenski pravili za supstrat ili se koristi za nešto drugo pa su experimentisali?

chickenlover
09-09-10, 19:44
Ovo je stvarno zanimljivo, ali za sad nedostupno. Alge takodje, mislim da je to veoma skupo. Verovatno bi trebalo da se orijentisemo na djubriva do kojih je lako doci. Osim raznih stajnjaka, veoma dobri rezultati se postizu sa tecnim kompostom, a to moze skoro svako sam da napravi od razlicitih kombinacija gotovo bilo kojih organskih materija. Besplatno.

Problem je samo doci do vecih kolicina tih "besplatnih materija". No, kako postoje mnogi koji ih ne koriste, nego bacaju, ni to nije neizvodljivo.

markodanube
09-09-10, 19:50
Šta piše, jesu li oni to namenski pravili za supstrat ili se koristi za nešto drugo pa su experimentisali?
[/quote]

Krenuli su od istrazivanja gde da upotrebe ovciju vunu sa kojom nezanjusta da rade.
Upotrebljavaju kao supstrat .
Verovatno je skupo kod njih ali mislim da " balkanski " majstori koji rade pelete od drveta i slame mogu da naprave i pelet od vune ?

Nevidim neku veliku problematiku u tome ^-^

Sto se tice cena vune kod nas na balkanu ? nema cene jer niko ne kupuje , nikome ne treba vuna .

futurefarming
09-09-10, 20:27
I ja mislim da ovo ne bi bio problem napraviti, a alge nisu nešto skupe samo ih nema na domaćem tržištu, čini mi se.

Da li dodaju nešto u vunu ili samo presuju sirovu, ako piše. Možeš i link da staviš, sve će to google prevesti.

Post je spojen: 1284056967________________________________________ _________
Sad nešto razmišljam, pa od vune bi možda mogli da prave izolaciju za objekte. ^-^

markodanube
09-09-10, 20:35
http://www.wurmwelten.de/swp/
schafwollpellets.de

http://duengepellets.de/?Das_Produkt_-_Schafwollpellets

sirovu je presuju da bi ostalo prirodno djubre kojeg ima u vuni

chickenlover
09-09-10, 20:42
@future, dobro razmisljas, al prvo proveri koje je vreme razgradnje, pre nego pocnes da izolujes kucu sa tim. Mislim da bi morala da se stabilizuje pre nego se tako primeni.

U medjuvremenu razmislite o kompost djubrivu od kiselog kupusa i ljuski jaja (dominantni sastojci). Trenutno mi je to u eksperimentalnoj fazi, ali sam vec primetila da odbija stetocine samo tako.

banatski
09-09-10, 20:58
Nisam pravio kompost od kiselog kupusa, ali sam koristio rasol za prskanje luka protiv lukove muve, i mogu reci da je vrlo delotvorno.

Izvinjavam se za :){{

futurefarming
09-09-10, 21:09
Ne bi bilo zgoreg tema o organskim "home made" pesticidima.

Još niko ne reče ništa koji stajnjak leži kojoj kulturi a danas mi teča priča kako se radi rasad paradajza na ovčijem u toploj leji.

chickenlover
09-09-10, 21:12
Nije off. Ne mogu da zamislim bolje djubrivo od onog koje je visenamensko - hrani i tera stetocine. Sta ces bolje. A vrlo ga je jeftino napraviti.

Meni pileci stajnjak radi odlicno za svo povrce, (za voce ga jos nisam koristila) ali to je i zbog toga cime hranim kokosi, predpostavljam. Pitanje je samo u kojoj fazi "odstajalosti" ces ga koristiti gde.

futurefarming
09-09-10, 21:33
Mnogo bolje ti to znaš od mene chicken pa ćeš me savetovati kad dođe vreme ali bih voleo i da čujem nešto i od ljudi koji koriste kozji, ovčiji, konjski itd. ili znaju nešto o tome.

vojin
21-10-10, 11:01
http://www.poljoprivreda.info/?oid=8&id=791 :D


Post je spojen: 1287654329________________________________________ _________
@chickenlover, pileci stajnjak je najbolji izvor fosfora jos kada su pilici gajeni organskom hranom bolje nemoze.
Problem je njegova kiselost , tako da je dobro u njega dodati kalcijuma u prahu , zeolit ...

futurefarming
21-10-10, 15:25
Pitanje za vojin-a, ako možda znate, da li se pileći stajnjak može upotrebljavati kao valjano đubrivo u organskoj proizvodnji borovnice? Pitam zbog kiselosti a u literaturi se ne pominje. >:({

toshiba
21-10-10, 16:55
Konjski je daleko najbolji! Svinjski najgori.

futurefarming
21-10-10, 17:30
Konjski je daleko najbolji! Svinjski najgori.


Misliš konkretno za borovnicu ili uopšte? Malo mi je tu konfuzna situacija u knjigama, neki kažu jedno, neki drugo ^-^


Meliorativno dubrenje: Zbog velike vegetacione mase i relativno visokih prinosa borovnica iz zemljišta iznosi znacajne kolicine hranljivih materija. Pored toga, mora se imati u vidu i cinjenica da ce zasad na istom mestu ostati 15 i više godina. Meliorativno dubrenje je obavezna mera i ona se sastoji u rasturanju i zaoravanju 40-60t/ha dobro zgorelog stajskog dubriva (govedeg ili ovcijeg, a nikako konjskog ili svinjskog) i 600-900 kg NPK mineralnog dubriva (NPK 8:12:26 + 3% MgO, zatim 8:16:24, 4:8:20, 8:15:20, 8:4:24). Polovinu mineralnih dubriva rasturiti po celoj površini pre oranja i zaorati, a drugu polovinu posle sadenja oko svake sadnice (20-30 grama po sadnici).

vojin
21-10-10, 17:50
@futurefarming, kada se radi o pilecem stajnjaku njegov proces fermentacije je mozda najduzi da bi bio primenjljiv kao takav za ishranu neke od kultura. Drugi problem koji se javlja je i visoko koncentrovana hrana kojom se hrane pilici sto u mnogome obara kvalitet stajnjaka. Znaci i vreme i kvalitet su ogranicavajuci faktori. U slucaju borovnice kojoj najvise trebaju minerali u tragovima dobar je zeolit / ima ga u Brusu / , treset koliko sam ja informisan. >:({
toshiba @ slazem se sa tobom za moje gliste on mu dodje kao torta , odma ga napadaju i posle par dana prerade. >:({

futurefarming
21-10-10, 18:08
Nema spora da je konjski stajnjak izuzetan nego sam naišao na par mesta da nije pogodan za sve kulture. Zeolit je jako dobra stvar. >:({

Nego, nikako ovo da nađem:





o konjskom stajnjaku se raspredaju priče, ali sam negde nabasao na uporednu tabelu sadržaja konjskog,svinjskog,goveđeg,kokošijeg i mešanog stajnjaka.razlike nisu toliko drastične. u ovoj raspravi SLOVIM SEBE ZA STRUCNJAKA, I TO VRHUNSKOG, tako reci EXPERTA . /nije daleko od istine, obzirom na nase experte./ TU TABELU IMAM I MOGU VAM JE PREZENTOVATI -samo da je nadjem. MALA JE RAZLIKA U KOLICINI I ODNOSU HRANLJIVIH MAKROELEMENATA ./ N, P, K, Ca, Mg, / ali je znacajna u MIKROELEMENTIMA . TAKO NEKOJ KULTURI VISE ODGOVARA OVO, a nekoj ONO . Na primer - paradajz je najbolji u ovcijem , i to ubedljivo ,uz dovoljne kolicine vode . lubenica u konjskom , itd .A U VEZI RASPREDANJA PRICA, IMA PUNO PRETERIVANJA , CAK I U VEZI GLISTENJAKA - ONO STO STAJNJAK DAJE ZA 5 GODINA TO HUMUS DAJE ZA JEDNU , ZNACI , JACI JE ZA OKO 4 PUTA / OD 2 kg STAJNJAKA NASTAJE 1kg GLISTENJAKA, sa izbalansiranim /uravnotezenim/odnosom elemenata. NAJBOLJI JE U POVRTARSTVU. za cvecarstvo nije dovoljno kiseo / P H neutralan - od 6,8 do 7,2 / NASTAVICEMO...


Da li ima iko neke tabele i sl. podatke koji stajnjak je odgovarajući za pojedine povrtarske kulture?

vojin
21-10-10, 18:19
donekle je dat odgovor u naznacenom citatu. Licno smatram da je glistenjak univerzalan i uz dodatak zeolita moze se primeniti na bilo koju kulturu .

futurefarming
21-10-10, 18:30
Hvala na savetu, još samo jedno pitanje da ne davim previše: da li se đubrenje glistenjakom, recimo u 3.-4. godini, obavlja na isti način kao kad je u pitanju "redovan" stajnjak? >:({

vojin
21-10-10, 20:01
odlicno pitanje ;D}, iskustva pokazuju da se kolicina glistenjaka koja se dodaje smanjuje iz godine u godinu.Kako je i ranije istaknuto odnos je 1:5 u korist glistenjaka.I ako je o njemu dosta toga receno prave vrednosti se tek dokazuju. Za sada nije poznata brza metoda u obradi djubriva koliko ja znam >:({

Post je spojen: 1287684234________________________________________ _________
da budem precizniji 1t glistenjaka menja 5t stajskog djubriva.

futurefarming
21-10-10, 20:16
Počeo sam malo da povezujem stvari, valjda će ispasti bar pola poljoprivrednika od mene, puno hvala za info. >:D

toshiba
21-10-10, 21:21
Konjski je daleko najbolji! Svinjski najgori.


Misliš konkretno za borovnicu ili uopšte? Malo mi je tu konfuzna situacija u knjigama, neki kažu jedno, neki drugo ^-^


Meliorativno dubrenje: Zbog velike vegetacione mase i relativno visokih prinosa borovnica iz zemljišta iznosi znacajne kolicine hranljivih materija. Pored toga, mora se imati u vidu i cinjenica da ce zasad na istom mestu ostati 15 i više godina. Meliorativno dubrenje je obavezna mera i ona se sastoji u rasturanju i zaoravanju 40-60t/ha dobro zgorelog stajskog dubriva (govedeg ili ovcijeg, a nikako konjskog ili svinjskog) i 600-900 kg NPK mineralnog dubriva (NPK 8:12:26 + 3% MgO, zatim 8:16:24, 4:8:20, 8:15:20, 8:4:24). Polovinu mineralnih dubriva rasturiti po celoj površini pre oranja i zaorati, a drugu polovinu posle sadenja oko svake sadnice (20-30 grama po sadnici).



Mislio sam uopste! >:D

futurefarming
25-10-10, 19:49
Pitanje za sve koji su već u organskom režimu biljne proizvodnje, kako ste rešili đubrenje, da li nabavljate organsko sertifikovano (ako ga uopšte ima) ili vaše sert. kuće dozvoljavaju "običan" stajnjak, ili koristite kompost i glistenjak (mada mi i tu nije jasno da li "ulazna sirovina" mora biti organska)? >:D

vojin
25-10-10, 19:57
@futurefarming u principu svaki organski proizvodjac bi trebao da ima vlastito djubrivo , da bi bio " siguran" sto posto. Dobro si primetio da i "ulazna sirovina" mora biti organska ukoliko je u pitanju recimo i sam glistenjak.
Tako da licno mislim da je najbolje biti sam svoj majstor kako me iskustvo uci.

futurefarming
25-10-10, 20:36
vojin, potpuno si upravu takvu preporuku sam dobio već više puta. U zakonu o o. proizvodnji piše da je konvencionalni stajnjak dozvoljen ukoliko organskog nema, a pošto ja tek nameravam da napravim zasad, nisam siguran da li u startu mogu da đubrim na klasičan način pa da čekam do prvog roda 2-3 godine kada mi se i završava konverzija ili da odmah krenem sa organskim režimom, bez obzira kad dobijem sertifikat. Problem mi je, jer stoke nemam, niti ću je imati bar u početku, a verujem da je, zasad, gotovo nemoguće naći sertifikovani stajnjak, bar dok proizvodnja kod nas ne zaživi pa se napravi lanac proizvoda i sredstava.

Zoran Petrov
25-10-10, 20:41
vojin, potpuno si upravu takvu preporuku sam dobio već više puta. U zakonu o o. proizvodnji piše da je konvencionalni stajnjak dozvoljen ukoliko organskog nema, a pošto ja tek nameravam da napravim zasad, nisam siguran da li u startu mogu da đubrim na klasičan način pa da čekam do prvog roda 2-3 godine kada mi se i završava konverzija ili da odmah krenem sa organskim režimom, bez obzira kad dobijem sertifikat. Problem mi je, jer stoke nemam, niti ću je imati bar u početku, a verujem da je, zasad, gotovo nemoguće naći sertifikovani stajnjak, bar dok proizvodnja kod nas ne zaživi pa se napravi lanac proizvoda i sredstava.

Moje su krave sertifikovane. Dođi jedan dan u Vršac sa dve kofe za stajnjak pa ću ti pokazati kako Marija Tun rešava taj problem za ljude koji nemaju krave.

dzionik
25-10-10, 21:57
Ko je Marija?

vojin
25-10-10, 22:46
dzionik-u mali vrage ili vraze kako vec da li je i u Beogradu pisno kao i u Nisu >:({

futurefarming
25-10-10, 23:12
vojin, potpuno si upravu takvu preporuku sam dobio već više puta. U zakonu o o. proizvodnji piše da je konvencionalni stajnjak dozvoljen ukoliko organskog nema, a pošto ja tek nameravam da napravim zasad, nisam siguran da li u startu mogu da đubrim na klasičan način pa da čekam do prvog roda 2-3 godine kada mi se i završava konverzija ili da odmah krenem sa organskim režimom, bez obzira kad dobijem sertifikat. Problem mi je, jer stoke nemam, niti ću je imati bar u početku, a verujem da je, zasad, gotovo nemoguće naći sertifikovani stajnjak, bar dok proizvodnja kod nas ne zaživi pa se napravi lanac proizvoda i sredstava.

Moje su krave sertifikovane. Dođi jedan dan u Vršac sa dve kofe za stajnjak pa ću ti pokazati kako Marija Tun rešava taj problem za ljude koji nemaju krave.


Dogovoreno! :D >:({

dzionik
26-10-10, 09:28
dzionik-u mali vrage ili vraze kako vec da li je i u Beogradu pisno kao i u Nisu :prijateljski pozdrav:

Ne kapiram šta si hteo da kažeš?

Možda bi bilo razumljivije sa ovim programčićem:
http://www.srpskey.com/

čžćš itd

vojin
26-10-10, 10:02
@dzionik, evo i od mene za svakog po nesto http://www.4shared.com/dir/15031163/2f69be16/sharing.html i od Marije Tun >:({

Post je spojen: 1288080188________________________________________ _________
folder PERMAKULTURA

futurefarming
26-10-10, 18:05
Hvala za materijal vojine, svega lepog ima! >:({

vojin
26-10-10, 18:41
@futurefarming znanje je najmocnije naoruzanje >:({

dzionik
27-10-10, 06:29
E hvala to je Marija daklem.

futurefarming
13-11-10, 16:02
Može li mi iko reći šta ovi ljudi rade sa mašinom, od 2:20 min. snimka?

http://www.youtube.com/watch?v=RZ3mwhk8PPI

Dragan18
13-11-10, 16:09
koliko se meni cini oni sa tom masinom prave prizmu od stajnjaka- komposta sta li je .... samo ne znam za sta ce im u prizmi.

Zoran Petrov
13-11-10, 17:16
Slike nemaju puno veze sa onim sto covek prica. Ne vidi se kakve veze imaju kupe pravljenog komposta sem ako to nije u vezi sa izjavom da dodaje riblje brasno za djubrenje pa onda slika pokazuje kako to izgleda. Mislim da je od vece vaznosti njegova izjava i slika gde pokazuje kako uzgaja belu detelinu, maslacak i heljdu izmedju redova i da to kosi da bi borovnicama omogucio bolju prihranu.

futurefarming
13-11-10, 18:25
Taj deo nije sporan, i to je prava stvar nego mi je privukla pažnju mašina a našao sam šta je. Reč je o mašinskoj obradi komposta, slike i linkove stavljam u temi o kompostu. >:D

Deda Lala
13-11-10, 21:54
Tako je sinko dobro si uočio.
Kompost,kompost i kompost .Tla siromašna kompostom su siromašna i zemljišnim bakterijama i zemljišnim gljivicama sa samim tim i slabije se biljke u takvom tlu i uzgajaju.
Treba koristiti i baštovanske tehnike.Na žalost njih ne znaju baš svi.

dzionik
15-11-10, 07:42
Ovakve velike mašine se koriste uglavnom za kompostiranje kanalizacionog mulja, gde se isplati imati ovolike namenske mašine.
Oblik prizme je najzgodniji jer se manje rasipa, a mašina prevrće kompost, stavlja ono što je spolja unutra. Dim koji se vidi iza mašine je para jer unutrašnji deo komposta zagrevaju termofilne bakterije do 70 stepeni da bi se uništila većina patogenih bakterija. Komunalni kompost se koristi isključivo za industrijske biljke.

futurefarming
05-01-11, 00:41
http://www.youtube.com/watch?v=aEpqUCa2rd4
Dobar klip, malo slabiji zvuk. Kaže čovek da je glistenjak najbolje organsko đubrivo (pored đubriva od slonova :D :lol:) a pH je oko 5-5.5 što je meni posebno bitno. Inače, na tom kanalu ima dosta praktičnih saveta, vredi pogledati.

Slučajno sam nabasao na netu, i kod nas u ponudi ima organskih đubriva sa ekstraktima algi. >:({

vebra
01-05-11, 20:28
@future, dobro razmisljas, al prvo proveri koje je vreme razgradnje, pre nego pocnes da izolujes kucu sa tim. Mislim da bi morala da se stabilizuje pre nego se tako primeni.

U medjuvremenu razmislite o kompost djubrivu od kiselog kupusa i ljuski jaja (dominantni sastojci). Trenutno mi je to u eksperimentalnoj fazi, ali sam vec primetila da odbija stetocine samo tako.

Kakav je to eksperiment sa kiselim kupusom kao kompostom?Ako ima vajde da ne bacam kupus,pošto mi ga je dosta ostalo,nego da kopam jamu za kompost. Pozdrav. Vebra

pole
04-10-11, 18:47
>:({
Osim raznih stajnjaka, veoma dobri rezultati se postizu sa tecnim kompostom, a to moze skoro svako sam da napravi od razlicitih kombinacija gotovo bilo kojih organskih materija. Besplatno.
moze li se malo odredenije pojasniti (laicima) kako se pravi i upotreblj. tecni kompost HVALA

futurefarming
04-10-11, 20:50
Tečni kompost je komercijalni proizvod a ono što farmer može sam da napravi je komposni čaj, iscedak glistenjaka i razna fermentisana i nefermentisana organska tečna đubriva.

Kako se pravi komposni čaj (Google Translate):
http://translate.google.com/translate?sl=auto&tl=sr&js=n&prev=_t&hl=en&ie=UTF-8&layout=2&eotf=1&u=http%3A%2F%2Fwww.dep.state.pa.us%2Fdep%2Fdeputat e%2Fairwaste%2Fwm%2Frecycle%2Ftea%2Ftea1.htm


http://www.youtube.com/watch?v=-0en00_CSM4

dzionik
05-10-11, 07:20
Garetov recept je dobar ali kod nas ne možeš da nadješ morske alge i melasu, bar ne po nekoj normalnoj ceni tako da ostaje varijanta samo sa kompostom. Ne treba uzimati onaj komercijalni u džakovima jer je u većini slučajeva sterilisan tako da od njega nema vajde. Najbolji je sopstveni kompost, prosejan pa ostavljen još mesec dana da odleži. Može aerisanje akvarijumskom pumpom a može i da se samo potopi na jedan dan uz povremeno mešanje.

futurefarming
05-10-11, 21:13
Ako se forsiraju gljivice može i riblje ulje a mogu se u Bg pazariti ekstrakti morskih algi. Melasu sam dobio od jednog kolege a mislim da se može naći uz malo pretrage. >:({

Deda Lala
05-10-11, 21:51
Компост,компост,компост..и то онај направљен на старомодан начин.Признајем ,навике су чудо. Никако да се од тога одвикнем.А још када је и добро.

dzionik
06-10-11, 07:46
Dobre navike ne treba menjati :-)

zippacope
09-11-11, 12:51
postovanje kolege,
zanima me Vase misljenje o pripremi zemljista za sadnju tresnje. (3 hektara)
konkretno sta mislite o djubrenju zemlje djubrivom od pecuraka, umesto klasicnog stajnjaka ? (analiza zemljista kaze da je potrebno 5 tona po hektaru)
unapred zahnvalan

siki7
18-11-11, 19:27
"CAK I U VEZI GLISTENJAKA - ONO STO STAJNJAK DAJE ZA 5 GODINA TO HUMUS DAJE ZA JEDNU , ZNACI , JACI JE ZA OKO 4 PUTA "
po mom saznanju glasi ovako, 1 tona glistenjaka vredi kao 5 tona stajnjaka. I nije "jaci" nego kvalitetniji, to je drugar kao sto i sam znas ORGANSKO,......
itd itd

hanza
18-11-11, 20:08
Da tačno, Namesto 5 tona stajnjaka 1 tona komposta, ali ne bilo kakvog stajnjaka, dobro zagorelog stajnjaka, sa svežim stajnjakom napravite više štete nego koristi.

siki7
18-11-11, 21:38
E,sada ste končno rekli prave stvari i hvala vam za to.Još kada bi se to i primilo kod većune paora bilo bi jako lepo.
Svako poljoprivredno ,i svako drugo, domaćinstvo bi moglo da samo proizvodi kvalitetno organsko đubrivo koje uz
dobru tehniku unošenja u tlo sigurno vodi ne samo ka kvalitetu nego i kvantitetu proizvoda.
Da se razumemo ,pobornik sam uzajamnog korišćenja kako organskih tako i neorganskih komponenti,a isto tako se zalažem i za pravilnu analizu tla da bi se saznalo koliko je makro i mikro elemenata dostupno biljkama u svakom i
datom trenutku(što je veoma važno kada se radi o proizvodnji u zaštićenom prostoru).
Važna je i analiza makro i mikro elemenata u samim biljkama da bi se znalo da li i kako intervenisati ako se ustanovi
manjak ili višak nekih od elemenata važnih za rast i plodonošenje biljaka.
Postavio bih svima vama koji ovo čitate pitanje:koliko vas zna i može samostalno da vrši analizu tla i analizu sastojaka makro i mikro elemenata u tlu i u biljkama,i čime se to radi? Pored mašina koje imate ovo je važna disciplina
u poljoprivredi.Koliko vas ima neki instrument za kolorimetriju i fotometriju i kako ga koristite?

.....mene licno naravno zanima ta analiza zemljista, pa i adekvatni instrumenti za tu svrhu, znam i adrese firmi u Srbiji koji prodaju te instrumente za kolorimetriju i fotometriju, imam i volje da ih kupim ali nemam dovoljno novaca da ih kupim, ph metar naravno imam i to ne bilo kakav, ali ovi ostali sto ste Vi nabrojali za mene su nepristupacni zbog cene.
Kolorimetar 710 eu (bez pdv), fotometri (za monoparametre) od 210 do 240 eu (bez pdv) za multiparametre 430 do 990 eu (bez pdv) !!!!
to je problem nista vise....barem kod mene..

---------- Poruka napisana u 21:08 ---------- Prethodna poruka je at 20:55 ----------


@futurefarming u principu svaki organski proizvodjac bi trebao da ima vlastito djubrivo , da bi bio " siguran" sto posto. Dobro si primetio da i "ulazna sirovina" mora biti organska ukoliko je u pitanju recimo i sam glistenjak.
Tako da licno mislim da je najbolje biti sam svoj majstor kako me iskustvo uci.

....u vezi ovog dobro postavljenog pitanja "ulazna sirovina" za organsku ...bla bla, delimicno se slazem (moje licno misljenje), zasto?...zato sto je to diskutabilno i mogli bi razglabati??..... ako procitas ovaj moj kao neki odgovor, molim Te odgovori mi na sledece pitanje ili barem razmisli: Koja je to materija, kako se zove taj materijal-podloga-hrana nazovi ga kako hoces sto dajes glistama a da NIJE organskog porekla?
Mozda ja neznam, pa Te zato dobronamerno pitam.
pozdravljam Te drugar

---------- Poruka napisana u 21:11 ---------- Prethodna poruka je at 21:08 ----------


Da tačno, Namesto 5 tona stajnjaka 1 tona komposta, ali ne bilo kakvog stajnjaka, dobro zagorelog stajnjaka, sa svežim stajnjakom napravite više štete nego koristi.

....ufff, HVALA Hanza na ispravci, zaboravio tu cinjenicu da napisem u vezi svezeg stajnjaka.....Lkl{{

---------- Poruka napisana u 21:19 ---------- Prethodna poruka je at 21:11 ----------


Nema spora da je konjski stajnjak izuzetan nego sam naišao na par mesta da nije pogodan za sve kulture. Zeolit je jako dobra stvar. >:({

Nego, nikako ovo da nađem:

....tesko drugar, nacekaces se ako cekas one tabele sto Ti ovaj covek ponudio.....iz vise razloga to zakljucujem...

---------- Poruka napisana u 21:23 ---------- Prethodna poruka je at 21:19 ----------


donekle je dat odgovor u naznacenom citatu. Licno smatram da je glistenjak univerzalan i uz dodatak zeolita moze se primeniti na bilo koju kulturu .

BRAVO !!!!! odlicna kombinacija (vidi se da drzis gliste !!,:lol::lol:)
pozdrav

---------- Poruka napisana u 21:38 ---------- Prethodna poruka je at 21:23 ----------


http://www.youtube.com/watch?v=aEpqUCa2rd4
Dobar klip, malo slabiji zvuk. Kaže čovek da je glistenjak najbolje organsko đubrivo (pored đubriva od slonova :D :lol:) a pH je oko 5-5.5 što je meni posebno bitno. Inače, na tom kanalu ima dosta praktičnih saveta, vredi pogledati.

Slučajno sam nabasao na netu, i kod nas u ponudi ima organskih đubriva sa ekstraktima algi. >:({

@futurefarming, malko cu se nasaliti sa Tobom ako dozvolis... u vezi onoga sto si rekao (tj. rekao "onaj" covek na filmu, njegova izjava), boldovao sam.....
DOBRO JUTRO ! Lkl{{;D}

futurefarming
18-11-11, 23:51
siki7, zakasnela reakcija s moje strane ali bolje ikad nego nikad, glistenjak je pH neutralan tako da ta‚da je "stručnjak" sa snimka očigledno zakazao. Na kiselost/baznost treba obratiti pažnju i kod komposta jer utiče na brzinu konverzije organske materije.

siki7
20-11-11, 16:36
siki7, zakasnela reakcija s moje strane ali bolje ikad nego nikad, glistenjak je pH neutralan tako da ta‚da je "stručnjak" sa snimka očigledno zakazao. Na kiselost/baznost treba obratiti pažnju i kod komposta jer utiče na brzinu konverzije organske materije.

dozvoli opet da te ispravim futurefarming,
TREBALO bi da bude humus-glistenjak oko neutralne pH, tada govorimo da je taj humus-glistenjak "kandidat" za I. kategoriju ali nije svaki, .....veruj mi, nezaboravi tu cinjenicu, ph metar u ruke i.....
....odmah da Te pitam, neznam dali imas iskustva sa tim, kako bi Ti "smanjio" pH humusu-glistenjaku ako si ustanovio-izmerio recimo 6.5pH?.. zaso?...pa zato sto toj biljci taj pH odgovara
....i jos nesto, pH je UVEK vazan ne samo kod komposta, ma UVEK

---------- Poruka napisana u 16:36 ---------- Prethodna poruka je at 16:20 ----------


Garetov recept je dobar ali kod nas ne možeš da nadješ morske alge i melasu, bar ne po nekoj normalnoj ceni tako da ostaje varijanta samo sa kompostom. Ne treba uzimati onaj komercijalni u džakovima jer je u većini slučajeva sterilisan tako da od njega nema vajde. Najbolji je sopstveni kompost, prosejan pa ostavljen još mesec dana da odleži. Može aerisanje akvarijumskom pumpom a može i da se samo potopi na jedan dan uz povremeno mešanje.

...tako je, a ima jos par carobnih reci -worm tea, worm compost, itd itd... (neki ljudi nemaju akv. pumpu, ma samo potopite humus u vodu, neka stoji do 1 dan procedite ako pustate u sistem kpk, ili zbog dizni procedi jos jedanput i udri po biljci,;D}, ako ide folijarno, naravno paziti na temperaturu vode ........)

futurefarming
20-11-11, 20:19
Vi kolega imate više iskustva ali evo kako su mene učili Lkl{{ pH 6.5-7.5 su granične vrednosti za normalan život i rad glista a sve van toga je problem. Što se tiče "štelovanja" pH gotovog proizvoda elementarni sumpor u prahu ili granulama za povećanje kiselosti a saturacioni mulj za povećanje baznosti. Postoje i druga rešenja ali ureu, amonijum sulfate i sl. hemiju ne koristim ( urin može ali treba imati količinu Lkl{{ ) kao ni kreč. Kiseli treset, crnogorična piljevina i soc od kafe takođe dolaze u obzir.

siki7
22-11-11, 11:29
....ajmo dalje ljudi, neverujem da smo "razglabali" sve.....Lkl{{

Iron ex stefanvoce
14-12-11, 20:46
Sta raditi protiv plamenjace?? a da se izbegne hemija??

ako je neko vec ovo postavljao...sorry :)

lala.si
23-12-11, 19:28
Sta raditi protiv plamenjace?? a da se izbegne hemija??

ako je neko vec ovo postavljao...sorry :)
Upotrebom komposta smanjuje se mogućnost obolenja kod biljaka 60-70%

dzionik
24-12-11, 09:07
Malčiranje i čaj od preslice.

sarbanac
29-12-11, 12:49
Evo kako ja đubrim svoju baštu. U jesen kad bašta prođe na toj parceli od par ari noću zatvaram ovce 70komada. Tako do zime. Nema te hemije ni veštaka koji može nađubriti kao ovca. Povrće prosto poludi naročito paprika.

anthrax
01-01-12, 11:05
To i nije losa ideja nego jel' ti utabaju koliko?

sarbanac
01-01-12, 16:57
Ugaze ali nije strašno. Ali bašta je kao na filmu. Čisto da ne veruješ očima. Paprika rodi kao čičak.

anthrax
02-01-12, 12:48
Ja predprosle godine popodim (sto bi rekli mi sumadinci) bastu zgorelim ovcijim stajnjakom sa 15 do 20 cm i izfreziram. Od 30 struka paprika ispala tura ajvara :) Totalno ludilo! Paradajz rasturio, nista plamenjaca nista stetocin. Eto sta znaci kad je biljka u dobroj kondiciji. A komsija mi se smejao, veli sve ce da pogori i da cu morati da zalivam svaki dan.

Iron ex stefanvoce
02-01-12, 14:55
Ja predprosle godine popodim (sto bi rekli mi sumadinci) bastu zgorelim ovcijim stajnjakom sa 15 do 20 cm i izfreziram. Od 30 struka paprika ispala tura ajvara :) Totalno ludilo! Paradajz rasturio, nista plamenjaca nista stetocin. Eto sta znaci kad je biljka u dobroj kondiciji. A komsija mi se smejao, veli sve ce da pogori i da cu morati da zalivam svaki dan.

Svaka cast , i ja sam tako nekako odradio proslu godinu , a za ovu videcemo , kako Bog da... :-) Sve najbolje u novoj godini svima , i naravno bez hemije :D

skove
02-10-12, 16:49
@dzionik, evo i od mene za svakog po nesto http://www.4shared.com/dir/15031163/2f69be16/sharing.html i od Marije Tun >:({

Post je spojen: 1288080188
_________________________________________________
folder PERMAKULTURA

Jel mozes da postavis ponovo izbrisan je folder .

gumar
26-03-13, 09:36
U organskoj proizvodnji dozvoljeni su preparati na bazi cistih elemenata iz prirode kao sto su bakar i sumpor kao i bakar okis hlorid,ulja za zimsku zastitu itd.
Na sajtu ministarstva postoje dozvoljena sredstva za zastitu u organskoj proizvodnji.
Najbolje je ako se ne mora i naravno ako je biljka u dobroj kondiciji biti ce otpornija.
Imam neke slike organske psenice sa moga imanja ove godine i imanja moga komsije gde je prisutna i stara sorta banatka posejano 30 kg po kj pa ce
mo da je pratimo.
Inace organska psenica nije prerasla i kao da prati prirodu??

German hunting terrier | Jagdterrier