ORAČI SRBIJE
Četvorica najvećih veleposednika u Srbiji imaju više od 100.000 hektara oranica. Pojedini posedi veći i od nekih evropskih država
BEOGRAD - Najveći srpski veleposednici zajedno imaju više zemlje nego što su površine pojedinih država ili gradova. Samo četvorica najvećih srpskih gazda poseduju više od 100.000 hektara zemljišta, a pojedinačno su jači i od najvećih evropskih zemljoposednika.
U samom vrhu nalaze se Đorđije Nicović, vlasnik “Irva grupe”, sa 30.000 hektara, Miroslav Mišković, vlasnik “Delte”, sa 25.000, Miodrag Kostić, vlasnik “MK Komerca” ima 24.000, a Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa “Matijević” 16.000 hektara.
Daleko iza njih je, recimo, “Viktorija grupa”, čiji su vlasnici Milija Babović, Zoran Mitrović i Stanko Popović, sa oko šest hiljada hektara. Međutim, treba napomenuti da sva ta zemlja nije u njihovim vlasništvu, već je dobar deo uzet u zakup od države. Bilo kako bilo, njihovi rančevi su, na primer, veći od države Lihtenštajn, koja ima površinu od oko 160 kvadratnih kilometara ili 16.000 hektara. Pojedinačno su veći od Novog Sada, koji je površine 235 kvadratnih kilometara ili 23.500 hektara. Ovo se, međutim, odnosi samo na zemljište koje su oni i njihove firme kupovali. Ali, ima zemlje koje su kupovali njihovi bliski saradnici i članovi porodice.
Donedavno se u eliti nalazio i Mile Jerković sa 16.000 hektara, ali je Agencija za privatizaciju s njim raskinula veliki broj ugovora, a i on sam je, kako pišu mediji, deo, navodno, prodao vođi narkoklana Darku Šariću.
Branislav Gulan, stručnjak za poljoprivredu, kaže da je kod nas zemljište bilo mnogo jeftino i da su neki zato pokupovali velike površine.
- I sada možete u pojedinim delovima Vojvodine naći kuću i okućnicu za pet hiljada evra. A što se tiče privatnika, pa kod nas je i pre privatizacije oko 95 odsto zemlje bilo u privatnim rukama, s tim što je danas došlo do toga da nekoliko ljudi ima u posedu više desetina hiljada hektara - kaže Gulan. Većina je u privatnim rukama, dok se u državnom vlasništvu nalazi još oko 240.000 hektara.
Ovaj stručnjak smatra da će vrednost zemlje višestruko porasti po ulasku u Evropsku uniju.
Cena zemlje skočiće deset puta ulaskom u EU
Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije, kaže da najveći srpski veleposednici imaju više zemlje nego gazde u Evropskoj uniji.
- I to mislim na Evropsku uniju pre proširenja, jer za nove članice nemam podataka. Ali, ono što je poznato jeste to da je u EU prosek po gazdinstvu oko 20 hektara, dok je u Srbiji oko tri hektara - kaže on i dodaje da mnogi veleposednici, poput “Delte” i “Irve”, dobro upravljaju zemljištem, ali ne isključuje mogućnost da su ga neki kupili kako bi ga prodali čim uđemo u EU, jer će tada cena višestruko skočiti.
Prema njegovim podacima, hektar najkvalitetnijeg zemljišta kod nas je oko pet hiljada evra, dok je u Italiji oko 50.000 evra. Do pre nekoliko godina privatizacijom propalih poljoprivrednih kombinata hektar plodne zemlje mogao se pazariti i za tričavih 500 evra.
, 
