Šljiva

@Dragojlo mislimo na istu mašinu ::namigivanje::, upravo tako, IMT 533 je bio poder nje i posluživao je, bruka je to mašina, ali nzm to za koren, svaššta se tu radi, oko dobijanja dozvola i sertifikata, samo se mora dobro podmazati, ni list na toj voćki koju otreseš ne ostane :nono:... 14000 ::novac:: veruj mi da sam mislio da nije skupljao od 4000 evra :haha:
 
Drustvo ima li neko iskustvo sa ruskom sljivom. Mislio sam da podignem neki vocnjak na 1 hektar, cisto za rakiju. Sta mislite o tome? Ili da idem sa neko drugom sljivom?
 
sa ruskom šljivom nemam iskustvo, to treba dobro da razmotriš, šta ti je najisplatljivije, da pogledaš neku subvenciju, da odlučiš za šta ćeš koristiti šljivu, preradu ili direktan plasman, ako je moguće malo da oslušneš kako stoji tržište, veliko je Vranje, možda možeš naći kupca pa tek onda odluči koju ćeš vrstu.... :D :ppozdrav:
 
dudovcanin je napisao(la):
Drustvo ima li neko iskustvo sa ruskom sljivom. Mislio sam da podignem neki vocnjak na 1 hektar, cisto za rakiju. Sta mislite o tome? Ili da idem sa neko drugom sljivom?

dali si mislio na rusku dzanariku ? ili ima jos neka "ruska sljiva" .
rusku dzanariku sade puno na jugu srbije , oko prokuplja skoro sav novi zasad je zasad ruske dzanarike. sto se tice subvencija mozes i sa njom da ostvaris tako da to nije problem a sto se tice trzista mislim da moze da se proda kompletan rod i ima trziste. kao stona vrlo losa i skoro nikakvu prodju , kao industriska koristi se kao "podloga" za vocne sokove i trazi se. ako se dobro secam bila je 8 dinara prosle godine ili je to cena bila od preprosle neznam tacno tako da vam to ne bude merilo. jedne godine je bila izmedju 22 i 25 dinara sto je super cena ali je to bilo samo jednom pre 4 ili 5 godina, nije sorta koja me interesuje pa nisam bas obracao paznju, ali ko zeli da ne radi puno a da bere svake godine sa malim ulaganjem za odrzavanje onda je perfektna sorta naravno i prihod srazmeran trudu.

1 hektar za rakiju neznam sta imas u planu ali za licne potrebe ti je dovoljno 30-40 stabala i to da se dobro pije rakija. ako planiras prodaju. moras da uzmes u obzir da dok tvoje sljive stignu pocece da se primenjuje zakon o proizvodnji alkoholnih pica jer to je neminovno a to da ce drzava da nadje nacin da sprovede u to ne sumnjam jer ni pojas nije niko vezivao a vidi sad jel neko sedne u auto a da ga ne veze.
 
@krcinac druže lepo si objasnio ::svaka cast::, ašljiva je bila po 8 dinara 2008 godine, nama prerađivačima bi bilo dobro kada si se takva godina ponovila, ali proizvođačima to nikako ne bi odgovaralo...... :nono:
 
Imam jednu njivu blizu hektar do koje veca mehanizacija nemoze uci (kombajn, balirka) pa bih tamo tu "rusku dzanariku", nemora sve ona.Naslo bi se mesta i za neko drugo voce.
Gde da nadjem nesto od literature, ili neki link ako moze, tipa kako se sadi, kolko rastojanje, prinos, sastav zemljista i tome slicno?
 
kod nas nema literature da nadjes , sto se tice sadnje isto kao i za ostale sljive . a kod zastite navodno jedno do dva prskanja dovoljno posto je otporna na mnoge bolesti , tako kazu drugi ali dali je stvarno otporna nemam pojma .ja sam imao par stabala u vocnjaku i jesenas sam ih povadio. sto se sadnica tice ima kod krusevca covek (selo lazarevac) koji samo nju kalemi i ima u ponudi zutu i crvenu a cena je bila jesenas kao i za normalne sadnice sljive.
 
Požegača (madžarka, bistrica) je kod nas odomaćena sorta a poreklom je iz Male Azije. Najrasprostranjenija je vrsta šljive – čak četvrtina svih stabala na svetu pripada ovoj vrsti. Modroplavi plod požegače je sitan, nepravilno jajolik, a po celoj dužini pruža se plitka brazda. Meso je zlatnožute boje, a odnos šećera i kiseline u plodu, koji joj daju specifičan ukus i aromu, predstavlja standard, ne samo u Srbiji, već i u svetu. Od požegače se pravi najkvalitetnija rakija šljivovica.



Stenli (Stanley) vodi poreklo iz SAD gde je prvi put proizvedena 1926. godine. Dozreva u drugoj polovini avgusta, a plodovi su veoma veliki (teški od 36 do 40 g), tamnoplavi, izduženo-ovalni, slatkog ukusa i sočnog zeleno-žutog mesa. Koristi se u svežem stanju, pogodna je za sušenje, kao i za industrijsku preradu. Koštica je krupna i lako se odvaja od pulpe.



Kalifornijska plava (Californian Blue) je američka sorta, a danas se gaji u mnogim evropskim državama. Dozreva sredinom jula, a okrugli, krupni plod bere se dva do tri dana pre potpune zrelosti jer u suprotnom sam otpada. Osnovna boja mu je zelenkasta, pokrivena ljubičastom pokožicom. Ovo je vrlo sočna šljiva, meso joj je žućkasto, prijatnog i osvežavajućeg, slatko-kiselog ukusa. Košica je sitna i lako se odvaja od srednje čvrstog mesa ploda.


Valjevka je jedna od 14 sorti stvorenih u Institutu za voćarstvo u Čačku. Gaji se od 1985. godine, a Nemačka, Češka i Poljska prve su kupile licencu. Sazreva početkom septembra. Težina zrelog ploda varira od 22 do 40 grama (najčešće oko 30). Plod valjevke je plav, ovalnog oblika i srednje krupan, a meso je žuto, sočno i veoma kvalitetno. Koštica je glatka i srednje krupna, te se lako odvaja od mesa zrelog ploda. Ova sorta šljive veoma je pogodna za sušenje i drugu vrstu prerade.



Valerija je sorta koju su stvorili domaći naučnici u oblasti biotehnologije, a sada se gaji u nekoliko evropskih zemalja. Priznata je pre tridesetak godina, a „roditelji“ su joj čuvene nemačke sorte hol i rut geršteter. Krupan plod, loptastog oblika odlikuje ovu sortu, a za branje dozreva krajem jula i početkom avgusta. Plod tamnoplave boje dostiže težinu od 46 do 59 grama. Veoma krupna koštica nalazi se u čvrstom, zelenkastom mesu, slatko-nakiselog ukusa. Valerija spada u grupu samooplodnih i na virus šarke otpornih sorti.

Čačanska rana je još jedna u nizu novijih domaćih sorti šljive. Sazreva već početkom jula, rađa dobro i redovno, posebno u toplijim krajevima, a osim što ima kvalitetne plodove, otporna je na bolesti, te se preporučuje za gajenje. Plod je krupan i težak, jajastog oblika, pomalo izdužen, a boja mu se kreće od ljubičaste do plave. Relativno krupna koštica smeštena je u žutom i čvrstom mesu, slatko-kiselog ukusa. Zreli plodovi slabije podnose transport.


Crvena ranka (darosavka, šumadinka, crvenjača) najstarija je domaća sorta šljive. Pretpostavlja se da vodi poreklo iz sela Darosave kod Aranđelovca. Sazreva u prvoj polovini avgusta, plavo-crveni plod je elipsoidan, a ukus slatko-kiselkast. Koštica se ne odvaja lako, te je ranka rakijska šljiva i nije pogodna za sušenje, niti za slatko i kompote. Rakija „ranovača“ dobra je za varenje, podstiče rad srca i cirkulaciju. Stručnjacii trvde da je rakiju od ranke najbolje peći u bakarnim kazanima i čuvati u hrastovim buradima. Ranka najbolje uspeva u Aranđelovcu, Belanovici, Ljigu, Lazarevcu, Rekovcu i Čačku.

Dženerika (ringlov, pljuskavac, migoljac) je vrsta divlje, nekalemljene šljive i jedna je od najstarijih sorti ovog voća. Raste u obliku žbuna ili niskog drveta. Cveta rano, još sredinom februara, a potpunu zrelost plod dostiže od jula do septembra. Prečnik mu je od 2 do 3 centimetra, ovalnog je oblika, tamnožute ili crvene boje, a tekstura kože je glatka. Zbog kiselosti ploda, najčešće se koristi za pravljenje džemova, vina i destilovane rakije.


Čačanska lepotica je domaća sorta šljive, stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku, a 1975. godine priznata je kao sorta. Za berbu dospeva krajem jula i početkom avgusta. Plodovi su joj srednje krupni, jajastog oblika, sa uzdužnom brazdom. Tamnoplave su boje, kiselkastog ukusa i sočnog, čvrstog, zeleno-žutog mesa (srednje krupna koštica lako se odvaja od mesa). U Srbiji je zastupljena sa 6% stabala u rasadničkoj proizvodnji šljiva, a gaji se i u nekoliko evropskih zemalja – Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Nemačkoj, Bugarskoj.


Čačanska rodna je sorta za koju stručnjaci kažu da je najbolja od svih koje su stvorene u čačanskom Institutu za voćarstvo. Spada u novije vrste, a „roditelji“ su joj stenli i požegača. U rasadničkoj proizvodnji učestvuje sa 18 %, a sa uspehom se gaji i u voćnjacima širom Evrope. Krajem avgusta dozrevaju tamnoplavi, jajasti plodovi aromatičnog mirisa i dobrog kvaliteta, težine oko 30 grama. Meso zrelog ploda je žućkaste boje, čvrsto, sočno i veoma slatko. Redovni i obilni prinosi učinili su ovu sortu izuzetno zahvalnom za uzgoj.

Čačanska najbolja je domaća sorta, priznata 1975. godine. Iako se u Srbiji gaji sporadično, pravo na njeno uzgajanje otkupile su Mađarska, Češka, Slovačka i Nemačka. Sazreva u trećoj dekadi avgusta, plod na grani može da opstane duže od dve nedelje a da pri tom ne izgubi na kvalitetu. Veoma je krupan i loptastog oblika, a sočno i čvrsto meso ima slatko-kiseo ukus i žute je boje. Ova sorta rađa obilno, otporna je na bolesti, pogodna za zamrzavanje, sušenje i proizvodnju rakije, te stoga spada u kvalitetne stone šljive
Post je spojen: [time]1295542087[/time]
_________________________________________________
Evo,naso sam opis nekih sorti,ako vam znaci...
Meni bi znacilo kada bi neko okacio opis belosljive,i neku slik!
 
tesko da ce neko da ti da neki siri opis , ja nisam do sada naisao nigde da nesto pise o belosljivi i da nije ispalo to tako sa kajsijom ostala bi zaboravljena. posto nije bas interesantna kao sljiva verovatno zato i nema literatura za nju , ja cu da pokusam da je opisem kako budem znao i umeo a ako nekode pogresim vec ce neko da me ispravi.
belosljiva je slabo bujna obicno se nekada sadila jer se verovalo da je dobar oprasivac pa je imalo u svakom sljivaku ( to neznam dali je tacno) plod je prilicno krupan mozda oko 40 grama. okrugao podseca na japanske sorte sljiva , meso se tesko odvaja od kostice i osim za rakiju neznam da je iko upotrebljavao za nesto drugo. za sliku moraces da sacekas leto ako ne zaboravim negde po brdu mora da ima jos neka da raste.

usput i to sa kajsijom je samo teorija mnogi cinioci su krivi za odumiranje kajsije ne samo podloga, a naucnici nisu jos uvek otkrili razlog apopleksije, ovo sam napisao posto predpostavljam da se zbog toga raspitujes za belosljivu
 
Evo nešto iz literature koju ja posjedujem.
Žute šljive-cjepače bjelice ili bjelošljive
U literaturi su prvi put prikazane 1899-u poznatoj publikaciji Zemaljske vlade[ u Sarajevu,izdanoj na njemačkom jeziku:poljoprivreda u Bosni i Hercegovini (Die Landwirtschaft in Bosnien und drer Hercegovina).
Tu se navode pod imenom kao žuta bosanska cjepača
Prikazuje se ovako:
"U habitusu stabla slična je bosanskoj plavoj šljivi mađarki,ali ima male do srednje velike,ovalno-jajaste plodove,koji veoma podsjećaju na mirabele sa sumpornožutom,crveno tačkastom i prstenastom kožicom i sa slatkim mesom.
Zbog svijetle boje kožice,ne upotrebljava se za sušenje u svrhu trgovine,već isključivo za rakiju.
Drvo se odlikuje izvanrednom skromnošću,trajnošću i rodnošću,a poglavito se kultivira u sjevernim šljivarskim područjima,veoma često u šljivicima požegače.

Pored sjeverne Bosne,bjelošljiva se gaji u susjednim prečanskim krajevima,Vojvodini,Mađarskoj,Slovačkoj,kao i krajevima istočno od Južne Morave,gdje se od davnina razmnožavaju pod imenom BJELICE ,i u istočnoj Makedoniji pa sve do Đevđelije."/i]
 
:cao:Dali neko zna može li se od koštica belošljive stvarati podloge za kajsije.Znači posadiš košticu belošljive i ... :cao:
 
U principu može, samo pitanje je šta ćeš kasnije da dobiješ. Možeš još manje bujnu voćku imati, a i ne moraš. Najbolje je vegetativnim putem razmnožavati je, tad je potomstvo isto roditelju. :D
 
Naravno u tome i jeste poenta cele ove price
keserovic preporucuje Belosljivu kao podlogu za kajsiju sa porednikom stenly . kostice belosljive se stratificiraju (to ce fruitboy bolje da objasni ) pa se na njih kalemi stenly a dogodine na stenly se kalemi kajsija. visoko kalemljenje tako da je stenly deblotvorac. Ne sumnjam da je keserovic sto se tice kajsije mozda jedan od nasih vodecih strucnjaka ali ja sam imao prilike da vidim i stabla kajsije visoko kalemljena koja su pukla duzinom od mesta kaljemnjenja do zemlje (Verovatno od mraza) a sto je jedan od vise uzrocnika apopleksije
 
Slažem se sa Krčincom.
Preporučuje se kalemljenje Kajsije na podlogu belošljive !!!
Smatra se da je kajsija na belošljivi dugovečnija.
 
--------------------------------------------------------------------------------
izvinite nemo da se ljutite nemogu da nadjem na forumu interesujeme gusta sadnja slive gde mogu da se posavetujem sa nekim
zanimame splirska sadnja
 
bosanac_iz_bosne je napisao(la):
Evo nešto iz literature koju ja posjedujem.
Žute šljive-cjepače bjelice ili bjelošljive
U literaturi su prvi put prikazane 1899-u poznatoj publikaciji Zemaljske vlade[ u Sarajevu,izdanoj na njemačkom jeziku:poljoprivreda u Bosni i Hercegovini (Die Landwirtschaft in Bosnien und drer Hercegovina).
Tu se navode pod imenom kao žuta bosanska cjepača
Prikazuje se ovako:
"U habitusu stabla slična je bosanskoj plavoj šljivi mađarki,ali ima male do srednje velike,ovalno-jajaste plodove,koji veoma podsjećaju na mirabele sa sumpornožutom,crveno tačkastom i prstenastom kožicom i sa slatkim mesom.
Zbog svijetle boje kožice,ne upotrebljava se za sušenje u svrhu trgovine,već isključivo za rakiju.
Drvo se odlikuje izvanrednom skromnošću,trajnošću i rodnošću,a poglavito se kultivira u sjevernim šljivarskim područjima,veoma često u šljivicima požegače.

Pored sjeverne Bosne,bjelošljiva se gaji u susjednim prečanskim krajevima,Vojvodini,Mađarskoj,Slovačkoj,kao i krajevima istočno od Južne Morave,gdje se od davnina razmnožavaju pod imenom BJELICE ,i u istočnoj Makedoniji pa sve do Đevđelije."/i]





ovo sam prevideo , pa nisam odgovorio u predhodnom postu . postajem senilan
ova belosljiva koju ja znam i koja se koristi za podlogu nema veze sa ovom koju je naveo bosanac iz bosne sasvim druga sljiva je u pitanju

none73
samo malo opsirnije opisi sta te interesuje tacno , sta ti podrazumevas pod spalir , kako si dosao na tu ideju. mislim nemo da se ljutis al ja nisam cuo jos da neko sadi sljivu pod spalir a sve je moguce cak i drven sporet..
 
to moze ali to nije spalir vec jednostavno gusta sadnja. e sad ovde je dosta o tome pisano , samo mora malo da se cita i pocnes od pocetka . to i nije neki problem da odradis mislim sa gustom sadnjom kad znas na kom rastojanju hoces da sadis a ti si vec odlucio 4x2 , spremi zemljiste i posadi to ti je standard , jedinu o cemu treba da vodis racuna je oblik krune sve ostalo je isto. ja bih smeo lepoticu da sadim i gusce u redu a izmedju reda mi je cetri reda malo . ako sadis puno, vise hektara gledaces da sve to masinski obradis onda mi je cetri metra malo prostora. ja sam sadio na 5 metara red od reda . sve zavisi koliko zemlje imas i kako ces da obradjujes.
a sad cu nesto da ti kazem ali nemoj da neko zna za ovo.
kicca koji je isto na ovom forumu sadi sljivu (cim se sneg otopi) timocanka 4x2 u mestu selevac a to ti je tu iza coska pa ti lepo spijuniraj kako on radi i resio si problem a mozda ce i on da odreaguje ako se oseti prozvanim.. :ppozdrav:
 
Nazad
Vrh