Šljiva
- Začetnik teme wajbul
- Datum pokretanja
4X1.5 je sadnja takva da kad se sljiva razvije vadis svaku drugu sljivu u redu i ostaje 4X3.Sve je to zbog boljeg iskoristenja vocnjaka.Jedini veliki problem je sto se desi da vadis dobre sljive a ostaju zakrzljale.Tako se potrefi
kicca
Član
Ne mora da se vadi mada ima i onih koji to rade.Kao sto smo vec pisali problem su nase bujne podloge tako da je gust sklop tesko odrzavati posebnozato sto ako radis sljivu za konzum nemozes mu dozvoliti da prerodi sto bi gusilo prirast zelene mase jer gubis kvalitet ploda a sa druge strane ponavljam ako ces time da se bavis ozbiljnije moras prihvatis da na velikim povrsinama moras da se oslonis na placanje rezaca i za zimsku i za letnju rezidbu koji kod nas realno neznaju da rezu u gustom sklopu.Plus ako si pocetnik moras se osloniti na strucnu sluzbu tako da je za nase mlade kolege verovatno najbolje da poslusaju savet od ing. koji ce im u pocetku pomagati oko formiranja jer im je verovatno predlozio ono sto on najbolje zna i bolje je imati ispravno i lepo formiran vocnjak 4*4 nego nakazno 5*3 ili sta vec
Vocar
Član
@dfiskal, nije odgovor bio upućen direktno Vama, nego uopšteno sam rekao da stav da se Plum pox virus izliječi vodom je nemoguć. To mišljenje je samo rezultat dovoljnog nepoznavanja ove opake bolesti, mada niko od nas i nije dovoljno upućen, s čime se vjerovatno slažete.
@Vocarkica, sve pohvale za izbor vrste voća kojom se namjeravate baviti. Po mom mišljenju (ne zato što je kod mene 90% voćnjaka pod njom), šljiva je veoma zahvalna od voćnih vrsta, upoređujući ulaganja u zaštitu, podizanje i održavanje (obim posla) u odnosu na druge vrste. Mnogo pozitivan potez s tim obilascima drugih voćnjaka i stvaranja "slike" šta želite da postignete sutra u vašem. Sve mi se dopada ali mišljenje o razmaku sadnje ne (bila ona za konzumnu potrošnju ili industriju). Zagovornik sam o gustoj sadnji iz mnogo razloga koje navodim povremeno na ovom forumu. Usput, kod mene je na 4x2m. Te prednosti se naročito očituju od 5 godine starosti pa na dalje. Šta namjeravate sa šljivom je itekako bitan faktor pri izboru sorte i rastojanja sadnje, ali stanje na tržištu i otkup su stalno promjenljivi. Veliku pažnju obratite i na to, koje su sorte kompatibilne za određene oblike krune (vrlo bitno!).
@mirko 015,
Taj ko to već tako uradi (čupanje svake druge), taj je sebe osudio na direktan bankrot već u trenutku kad prvu sadnicu zatrpa pri sadnji. Uz uvažavanje, volio bih da mi objasnite koji je to princip "boljeg iskorištenja voćnjaka"?
@kicca, u poslednjem postu si pomenuo ključan bit održavanja šljive nevezano je li u gustom sklopu ili rijetkom, a to je "balans između redovne rodnosti i vegetatinog prirasta" Rezač koji ovlada tom tehnikom da u zelenoj i zimskoj rezidbi prepoznaje "opterećenost" šljive rodom, i rezom balansira dijelove krošnje, taj je postao profesionalac. Svaka čast!
Pogotovo što šljiva kao vrsta, ima cvijetne (rodne i abortirajuće) pupoljke, vegetativne, a u najvećem broju mješovite pupoljke.
@Vocarkica, sve pohvale za izbor vrste voća kojom se namjeravate baviti. Po mom mišljenju (ne zato što je kod mene 90% voćnjaka pod njom), šljiva je veoma zahvalna od voćnih vrsta, upoređujući ulaganja u zaštitu, podizanje i održavanje (obim posla) u odnosu na druge vrste. Mnogo pozitivan potez s tim obilascima drugih voćnjaka i stvaranja "slike" šta želite da postignete sutra u vašem. Sve mi se dopada ali mišljenje o razmaku sadnje ne (bila ona za konzumnu potrošnju ili industriju). Zagovornik sam o gustoj sadnji iz mnogo razloga koje navodim povremeno na ovom forumu. Usput, kod mene je na 4x2m. Te prednosti se naročito očituju od 5 godine starosti pa na dalje. Šta namjeravate sa šljivom je itekako bitan faktor pri izboru sorte i rastojanja sadnje, ali stanje na tržištu i otkup su stalno promjenljivi. Veliku pažnju obratite i na to, koje su sorte kompatibilne za određene oblike krune (vrlo bitno!).
@mirko 015,
Taj ko to već tako uradi (čupanje svake druge), taj je sebe osudio na direktan bankrot već u trenutku kad prvu sadnicu zatrpa pri sadnji. Uz uvažavanje, volio bih da mi objasnite koji je to princip "boljeg iskorištenja voćnjaka"?
@kicca, u poslednjem postu si pomenuo ključan bit održavanja šljive nevezano je li u gustom sklopu ili rijetkom, a to je "balans između redovne rodnosti i vegetatinog prirasta" Rezač koji ovlada tom tehnikom da u zelenoj i zimskoj rezidbi prepoznaje "opterećenost" šljive rodom, i rezom balansira dijelove krošnje, taj je postao profesionalac. Svaka čast!
Pogotovo što šljiva kao vrsta, ima cvijetne (rodne i abortirajuće) pupoljke, vegetativne, a u najvećem broju mješovite pupoljke.Ma to je kao sistem kao beres sljivu dok se ne razvije do odredjene granice pa kad kao pocnu da smetaju jedna drugoj pocupas svaku drugu.Teska glupost.Kod mene su mnogi tako radili.Citao sam u strucnoj literaturi o tome.Bas me interesuje koji je mozak to smislio
Čujte me, ovaj zasad koji sam ja video je zasad šljive, naravno, kalemljene na dženariku+zasad je podignut na veoma plodnom zemljištu, sa preko 3% humusa i veličine je 7ha. Kažem, pomotehnika je na izrazito visokom nivou, primenjene su malte ne sve mere koje propisuje literatura. Počevši od same pripreme za sadnju, sadnje i dalje održavanja. Kad spomenuh održavanje, moram i to da kažem da je za njegovu rentabilnost zadužen jedan jako dobar agronom voćar koji je ujedno i zaštitar, i mnogo dobrih stvari sam uspeo da čujem od njega. Ne znam da li je pamtno u ovom momentu zalaziti u detalje, al nekog ako zanima neka pojedinost nek se javi. Uzdravlje svima
lajbi
Član
Zdravo svima. Cale ima 150 stabla , sorte cacanske najbolje i najlepse . Stable imaju 10 god. Kao sto uvek jako dobro su rodile i cale mi zamolio ,da prodam nekoliko stotinu kila do 2-2.5 tone . Ako slucajno znate ko odkupljuje sljive ili nekome potrebano sljiva,javite mi . Unapred hvala
Poslednja izmena od urednika:
Imaš otkup šljive u Zaklopači kraj Ritopeka, više detalja kao i kontakt telefon imaš ovde : http://poljoinfo.com/showthread.php?3873-Otkup-voća-Ritopek-Vinča&p=346526&viewfull=1#post346526
@Vocar Nasa namera je rezidba vitko vreteno, jer koliko smo mi videli u obilascima tu je stablo iznosilo najujednaceniji rod i nije dolazilo do ostecenja nosecih grana. I mi smo u startu razmisljali o boljoj iskoriscenosti terena, odnosno o gustoj sadnji ali nas agronom iz savetodavne sluzbe pokusava odgovoriti.
Da li je cacanska lepotica dovoljno dobar oprasivac za racansku ranu, i po vasem iskustvu koja srazmera sadnje je najpovoljnija
U neposrednoj blizini terena koji ce od jesenas biti vocnjak se nalazi nekih 20ak kosnica.
Da li je cacanska lepotica dovoljno dobar oprasivac za racansku ranu, i po vasem iskustvu koja srazmera sadnje je najpovoljnija
U neposrednoj blizini terena koji ce od jesenas biti vocnjak se nalazi nekih 20ak kosnica.@vockarica
ko sto kica rece agronom ce vam predloziti ono sto on najbolje zna da odradi a vecina ih je na zalost vec u godinama i sa malo zastarelim shvatanjima, cast izuzecima koji su spremni na promene ili mladjim generacijama koje lakse prihvataju promene. sto se tice sortimenta mozes da posadis bilo sta ali cete prodati samo ono sto bude trziste trazilo ili ti hladnjace a oni traze sorte koje dobro podnose transport, koje mogu da se dobro i dugo lageruju pa tek onda dolazi na red sta hoce krajnji kupac u srbiji idu 4-5 sorti i sve ostalo je kocka. lepotica i cacanska rana su jedne od tih sorti . i lepotica jeste dobar ili mozda najbolji oprasivac cacanskoj ranoj. sto se tice sadnje 4x4 i uzgoljni oblik vitko vreteno ako ti je to savetovao taj agronom moj savet ti je da ga odmah zamenis. a da ides na gustu sadnju. za rastojanje izmedju redova neka vam bude merilo to koliko vam je potrebno mesta za masine kojima cete obradjivati a u redu da vam rastojanje odredi uzgojni oblik u slucaju vitko vreteno rastojanje od dva metra je dovoljno (podloga dzenerika). a visina stabla da vam ne prelazi 3 m. sve stone sorte se beru rucno i svako pentranje merdevinama platformama i slicno iziskuje vise radnika, veci rizik i sporiju berbu a nece uvek berac kostati 12-15 evra na dan.sto se tice kalemljenja sam kalemiti je jedini nacin ali bas jedini nacin da dobijes ono sto hoces i da budete sigurni sta ste posadili kod kalemara nista vam nije garancija ni sertifikat koji mozes u drenovi da kupis za 30 dinara i da ga zakacis na glogov trn. kalemaljenje kosta oko 5 dinara komad a cena podloge je bila oko 15 dinara u martu.
ovo na zalost moramda ti opovrgnem ako si mislio na institut u cacku , neznam kakvo je stanje sa drugim institutima ali oni vezuju ugovore sa kooperantima kji za njih kaleme . i ja sam kupio sadnice od jednog takvog kooperanta pa od 100 cacanskih ranih je pogodio 3 kom ostalo sve moguce sorte (koje sam nakon duzeg premisljanja morao da cupam a kostanje mi niko nije nadoknadio) a od 1500 lepotica e tu je vec bio uspesniji tu je pogodio oko 600 komada. i pojeo vuk magarca.
kako mislis da oberes lepoticu sadjenu 5x5 i naravno na to rastojanje ide i visina od 5-6 metara a da je lepo spakovana u gajbici da imaju sve peteljku ili bar 80 % i da joj ne skines "mahovinu" moj komsija vec tri godine ne prodaje lepoticu jer je previsoka a hladnjaca nece da mu je otkupi u stanju u kakvom je on moze isporuciti. ili si mislio da je otreses pa da je kupis sa zemlje, ukoliko sam dobro primetio ti imas samo stenley, neznam dali si ga ikad prodao kao stonu sortu ako jesi onda znas kako ti izgleda , druga je stvar prodati ga hladnjacama za zamrzavanje ili neki drugi vid proizvodnje gde je jedina bitna stvar da je sljiva zdrava.
stone sorte saditi tako da se beru sa zemlje na dohvat ruke a industriske koje se tresu moze i 5x5 ako u tome vidite neku ekonomsku isplativost.
ko sto kica rece agronom ce vam predloziti ono sto on najbolje zna da odradi a vecina ih je na zalost vec u godinama i sa malo zastarelim shvatanjima, cast izuzecima koji su spremni na promene ili mladjim generacijama koje lakse prihvataju promene. sto se tice sortimenta mozes da posadis bilo sta ali cete prodati samo ono sto bude trziste trazilo ili ti hladnjace a oni traze sorte koje dobro podnose transport, koje mogu da se dobro i dugo lageruju pa tek onda dolazi na red sta hoce krajnji kupac u srbiji idu 4-5 sorti i sve ostalo je kocka. lepotica i cacanska rana su jedne od tih sorti . i lepotica jeste dobar ili mozda najbolji oprasivac cacanskoj ranoj. sto se tice sadnje 4x4 i uzgoljni oblik vitko vreteno ako ti je to savetovao taj agronom moj savet ti je da ga odmah zamenis. a da ides na gustu sadnju. za rastojanje izmedju redova neka vam bude merilo to koliko vam je potrebno mesta za masine kojima cete obradjivati a u redu da vam rastojanje odredi uzgojni oblik u slucaju vitko vreteno rastojanje od dva metra je dovoljno (podloga dzenerika). a visina stabla da vam ne prelazi 3 m. sve stone sorte se beru rucno i svako pentranje merdevinama platformama i slicno iziskuje vise radnika, veci rizik i sporiju berbu a nece uvek berac kostati 12-15 evra na dan.sto se tice kalemljenja sam kalemiti je jedini nacin ali bas jedini nacin da dobijes ono sto hoces i da budete sigurni sta ste posadili kod kalemara nista vam nije garancija ni sertifikat koji mozes u drenovi da kupis za 30 dinara i da ga zakacis na glogov trn. kalemaljenje kosta oko 5 dinara komad a cena podloge je bila oko 15 dinara u martu.
ovo na zalost moramda ti opovrgnem ako si mislio na institut u cacku , neznam kakvo je stanje sa drugim institutima ali oni vezuju ugovore sa kooperantima kji za njih kaleme . i ja sam kupio sadnice od jednog takvog kooperanta pa od 100 cacanskih ranih je pogodio 3 kom ostalo sve moguce sorte (koje sam nakon duzeg premisljanja morao da cupam a kostanje mi niko nije nadoknadio) a od 1500 lepotica e tu je vec bio uspesniji tu je pogodio oko 600 komada. i pojeo vuk magarca.
kako mislis da oberes lepoticu sadjenu 5x5 i naravno na to rastojanje ide i visina od 5-6 metara a da je lepo spakovana u gajbici da imaju sve peteljku ili bar 80 % i da joj ne skines "mahovinu" moj komsija vec tri godine ne prodaje lepoticu jer je previsoka a hladnjaca nece da mu je otkupi u stanju u kakvom je on moze isporuciti. ili si mislio da je otreses pa da je kupis sa zemlje, ukoliko sam dobro primetio ti imas samo stenley, neznam dali si ga ikad prodao kao stonu sortu ako jesi onda znas kako ti izgleda , druga je stvar prodati ga hladnjacama za zamrzavanje ili neki drugi vid proizvodnje gde je jedina bitna stvar da je sljiva zdrava.
stone sorte saditi tako da se beru sa zemlje na dohvat ruke a industriske koje se tresu moze i 5x5 ako u tome vidite neku ekonomsku isplativost.
Poslednja izmena od urednika:
Vocar
Član
Potpisujem poslednji post od kolege krcinac, 
sa opaskom da ako ide u industriju, takođe je dobra sadnja na 4x2m.
@vocarkica,
To što agronomi "bježe" od guste sadnje je samo iz 2 razloga, ili ne poznaju dovoljno svoj posao, ili bi za istu količinu novca htjeli da rade (savjetuju) u manjoj mjeri. Taj koji Vas ucjenjuje, odmah odustanite od njega.
Što se tiče sorti za konzumnu potrošnju, sve su dobre, Ljepotica je lijepa ali je problematična monilija (kao kod Stenleja), Najbolja je najkrupnija, ima odličan mašak, i dobro podnosi transport pa je odlična za tržište. Najveća mana Najbolje je što je veoma bujna i ima problematično oprašivanje, pa prinos nije najbolji, mada je krupnoća nadoknadi. Takođe, ako će te ići na vitko vreteno u skopu 4x2m, Najbolju izbjegnite jer traži oštar rez, a plodonosi na dvo i višegodišnjim starijim granama, mada rađa i na mješovitim grančicama alternativno (nije za gustu sadnju). Č. rodna je dobra, vrlo slatka i odlična za tržište, rakiju, pekmeze, sušenje itd. (možda jedina mana rodne je što ima slab mašak, pa je pomalo neugledna, ali je kvalitet no1.).
Stenlej (kao i Ljepotica), su kao stvorene za uzgojni oblik vitkog vretena, idealne su za sklop od 4x2m i lako se održavaju (što se tiče orezivanja), ne bujaju mnogo, a redovno i obilno rađaju. Obe su tolerantne na šarku. Kad bih ponovo podizao još jedan voćnjak, njih bi samo sadio. Tržište veoma cijeni te sorte, kao što rodnu cijene za rakiju (zbog % šećera). Velika mana Rodne je što je osjetljiva na šarku, pa je praktično morate čupati ako oboli. Mana Ljepotice je što joj često kora stabla puca od mrazopuca, pa ako je imate u većoj količini nemojte da Vas iznenadi činjenica da svake godine nekoliko suvih čupate i sadite nove. Mana Stenleja je što mu plod najčešće ima malu pukotinu, pa za duže transportovanje nije pogodan.
sa opaskom da ako ide u industriju, takođe je dobra sadnja na 4x2m. @vocarkica,
To što agronomi "bježe" od guste sadnje je samo iz 2 razloga, ili ne poznaju dovoljno svoj posao, ili bi za istu količinu novca htjeli da rade (savjetuju) u manjoj mjeri. Taj koji Vas ucjenjuje, odmah odustanite od njega.
Što se tiče sorti za konzumnu potrošnju, sve su dobre, Ljepotica je lijepa ali je problematična monilija (kao kod Stenleja), Najbolja je najkrupnija, ima odličan mašak, i dobro podnosi transport pa je odlična za tržište. Najveća mana Najbolje je što je veoma bujna i ima problematično oprašivanje, pa prinos nije najbolji, mada je krupnoća nadoknadi. Takođe, ako će te ići na vitko vreteno u skopu 4x2m, Najbolju izbjegnite jer traži oštar rez, a plodonosi na dvo i višegodišnjim starijim granama, mada rađa i na mješovitim grančicama alternativno (nije za gustu sadnju). Č. rodna je dobra, vrlo slatka i odlična za tržište, rakiju, pekmeze, sušenje itd. (možda jedina mana rodne je što ima slab mašak, pa je pomalo neugledna, ali je kvalitet no1.).
Stenlej (kao i Ljepotica), su kao stvorene za uzgojni oblik vitkog vretena, idealne su za sklop od 4x2m i lako se održavaju (što se tiče orezivanja), ne bujaju mnogo, a redovno i obilno rađaju. Obe su tolerantne na šarku. Kad bih ponovo podizao još jedan voćnjak, njih bi samo sadio. Tržište veoma cijeni te sorte, kao što rodnu cijene za rakiju (zbog % šećera). Velika mana Rodne je što je osjetljiva na šarku, pa je praktično morate čupati ako oboli. Mana Ljepotice je što joj često kora stabla puca od mrazopuca, pa ako je imate u većoj količini nemojte da Vas iznenadi činjenica da svake godine nekoliko suvih čupate i sadite nove. Mana Stenleja je što mu plod najčešće ima malu pukotinu, pa za duže transportovanje nije pogodan.
Poslednja izmena:
@krcinac druze berem sa tresacem "elektronika"sopot http://www.tresac.co.rs/
Ja sadim 5X4 i hocu da mi u vocnjaku bude kao u parku,da mogu traktorom da prodjem kao covek i popreko i poduzini.Nije mi zinula ona stvar za zemljom,ona je bar kod mene dzabe
Ja sadim 5X4 i hocu da mi u vocnjaku bude kao u parku,da mogu traktorom da prodjem kao covek i popreko i poduzini.Nije mi zinula ona stvar za zemljom,ona je bar kod mene dzabe
Vocar
Član
Kolika je cijena tresača ako nije tajna?
@mirko
i to prodas kao konzumnu sljivu ? ovde se diskutovalo o stonim sortama . da je vockarica imala interesa za industrisku sljivu i moj odgovor bi joj bio drugaciji kao i sortiment a i sve ostalo .
a sto se tice zemlje kod guste sadnje se uopste ne radi dali se neko razbacuje ili ne i dali ima visak zemlje vec o tome da dobijes kvalitetno voce koje ces bez problema da plasiras bilo gde. a gustom sadnjom sigurno dobijas veci kvalitet.
i to prodas kao konzumnu sljivu ? ovde se diskutovalo o stonim sortama . da je vockarica imala interesa za industrisku sljivu i moj odgovor bi joj bio drugaciji kao i sortiment a i sve ostalo .
a sto se tice zemlje kod guste sadnje se uopste ne radi dali se neko razbacuje ili ne i dali ima visak zemlje vec o tome da dobijes kvalitetno voce koje ces bez problema da plasiras bilo gde. a gustom sadnjom sigurno dobijas veci kvalitet.
Poslednja izmena:
Naravno. Konzumne šljive su uvek imale veću cenu. Ali njima se mora daleko veća pažnja posvetiti. O berbi da ne divanim. Znam ljude koji traže da skoro svaki plod ima peteljku, da je pepeljak (plavi prah na plodu) u celosti prisutan po plodu i naravno veličina ploda karakteristična za sortu i namenu!
@krcinac, da li si nekad radio proredu šljive koja je bila namenjena za prodaju kao konzumna?
@krcinac, da li si nekad radio proredu šljive koja je bila namenjena za prodaju kao konzumna?
Vocar
Član
O utrošku, težini, načinu branja, iskoristivosti površine zemlje, olakšanom đubrenju i navodnjavanju bi se moglo mnogo razgovarati. Kao što kolega krcinac kaže, to nema veze sa "uštedom" zemlje.
Kod guste sadnje jeste intenzivnija rezidba, to je istina, ali kolike prednosti daje, višestruko se isplati. Uostalom ko posjeduje mulčer (malčer) njega je najmanja briga o granama sa orezivanja.
Opet ponavljam, vrlo je bitno ispitati tržište gdje će se plasirati roba, a takođe i sorta da li je za uzgojni oblik vitko vreteno i njegove varijatete. U ostalom, posjedujem i čačansku najbolju u gustoj sadnji, ali opet smatram da zbog njezinog ponašanja, nije dobra za vitko vreteno i ne bih nikome preporučio.
Pitanje za sve, da li je vama lakše brati ili potkupljati čačanske sorte šljiva? (nevezano koja joj je namjena osim konzumne potrošnje)
Kod guste sadnje jeste intenzivnija rezidba, to je istina, ali kolike prednosti daje, višestruko se isplati. Uostalom ko posjeduje mulčer (malčer) njega je najmanja briga o granama sa orezivanja.
Opet ponavljam, vrlo je bitno ispitati tržište gdje će se plasirati roba, a takođe i sorta da li je za uzgojni oblik vitko vreteno i njegove varijatete. U ostalom, posjedujem i čačansku najbolju u gustoj sadnji, ali opet smatram da zbog njezinog ponašanja, nije dobra za vitko vreteno i ne bih nikome preporučio.
Pitanje za sve, da li je vama lakše brati ili potkupljati čačanske sorte šljiva? (nevezano koja joj je namjena osim konzumne potrošnje)
Ja moju stenlejku prodajem za susenje,kao i svi sa ovog kraja,ona je za to najtrazenija.A to branje sljive sa pincetom i merenje sublerom da je svaka ista zbog koji dinar vise me ne vadi.Inace imam mulcer pa je odrzavam kao da je park
Poslednja izmena:
@fruit
razmisljao jesam ali nisam probao, a do ove godine nisam ni imao problem sa krupnocom plodova, sad koliko ce to biti uspesno to jest isplativo kod sljive neznam ni sam.
@mirko
e sad sve sam to ja i predpostavljao, ti si se odlucio za nesto sasvim drugo,sad da ne idem na siroko. najskuplja stons sorts prosle godine je prodavana za 120 din kg a najskuplja industriska 17-18 dinara. stenly sam ja kao stonu prodavao po 25 dinara, sad ne bere se pincetom i jedan berac nabere oko 60 -70 gajbica neto gajbica oko 6.5 kg.
tu je razlika da ja imam svoju susaru isao bih na industriske sorte a mozda i nebih . na tu cenu industriske sljive vise bi mi se isplatilo da je kupim.
O ceni šljive u posebnoj temi.
razmisljao jesam ali nisam probao, a do ove godine nisam ni imao problem sa krupnocom plodova, sad koliko ce to biti uspesno to jest isplativo kod sljive neznam ni sam.
@mirko
e sad sve sam to ja i predpostavljao, ti si se odlucio za nesto sasvim drugo,sad da ne idem na siroko. najskuplja stons sorts prosle godine je prodavana za 120 din kg a najskuplja industriska 17-18 dinara. stenly sam ja kao stonu prodavao po 25 dinara, sad ne bere se pincetom i jedan berac nabere oko 60 -70 gajbica neto gajbica oko 6.5 kg.
tu je razlika da ja imam svoju susaru isao bih na industriske sorte a mozda i nebih . na tu cenu industriske sljive vise bi mi se isplatilo da je kupim.
O ceni šljive u posebnoj temi.
Poslednja izmena od urednika:
