PDA

View Full Version : Formiranje manjeg vinograda ( 150 čokota )


Poljoinfo Wiki - poljoprivredna enciklopedija
Poljolink - adresar poljoprivrednih firmi

Advertisement


Advertisement

Advertisement


mali paor
23-01-12, 14:58
Nov sam na forumu pa se izvinjavam ako sam malo promasio temu, ali moj otac i ja zelimo da posadimo jedan mali vinograd za nase potrebe oko 150 cokota pa posto vidim da ovde ima ljudi koji se u ovo razumeju, zeleo bih da mi preporuce koje sorte da stavimo koje vinske a koje stone unapred hvala*

novii
23-01-12, 16:24
Već postoji tema koja obrađuje pitanje zasnivanja vinograda i poslova koje treba obaviti, ali je opštog tipa. Pošto veliki broj članova zanima sadnja manje količine vinove loze, odvojio sam tvoj post i napravio temu sa fokusom na male vinograde. Ali pre bilo kakvog daljeg zapitkivanja, obavezno pročitati temu

Priprema zemljišta za sadnju vinograda (http://poljoinfo.com/showthread.php?5008-Priprema-zemlji%C5%A1ta-za-sadnju-vinograda)

pa tek nakon toga, pitati za specifičnosti vezane za male vinograde.

drotos
24-01-12, 20:12
Mali paor, pre izbora sorti treba da se izjasnis koje vino volis /belo ili crveno/kojeg kvaliteta da bude to vino obicno kolicina ne ide uporedo sa kvalitetom .Dali imas dovoljno vremena za prskanje.Sorti ima mnogo dele se na vinske i stone pa na vreme sazrevanja zatim na otporne na bolesti ili manje otporne,neke su otpornije na izmrzananje,...Dali ce to biti spalir ili cokoti.Malo pojasni sta bi zeleo da dobijes od tog vinograda.Dobro pripremi zemlju za sorte ces lako,bitna je dobra volja vinograd ce ti mnogo radosti doneti.Imas moju podrsku srecno.>:({

mali paor
25-01-12, 21:11
*Pre svega hvala drotos na podrsci, planiramo da to bude spalir i da pravimo samo crvena vina, ali i da imamo malo i stonih sorti za jelo (odnos stonih i vinski sorti da bude pola pola) sto se kvaliteta tice u to se bas *i ne razumem tako da bih tu cenio savet nekog iskusnijeg. Ovaj vinograd treba da zadovolji neke nase porodicne potrebe i nista preko toga, slazem se s tobom za sorte to cu gledati u knjigama ja bih voleo neke savete onako uopsteno od vas koji se razumeju sta trebe raditi a sta ne. *
sto se volje i vremena tice toga ce se naci jer je vinograd imao i moj pradeda i deda a ja planiram da nastavim ovu tradiciju.
i sad dok planiram to imam jedno konkretno pitanje koji bi trebao razmak da bude izmedju cokota a koji izmedju redova? uopsteno govoreci.

zupa100
26-01-12, 07:26
@mali paor, da raspravimo u startu! Želiš da posadiš 150 kalemova, od toga pola za vino. 75 čokota u punoj zrelosti treba da ti da po 2 - 2.5 kgr. kvalitetnog grožđa. Od toga ti treba cca. 2 kgr. grožđa za 1 kgr kvalitetnog vina! To je maksimalno 70-80 litara za tvoje burence. Da li ti je to dovoljno?

Ono, ima i da čokot rodi i do 4-5 kgr. grožđa, ali takvo grožđe ti neće dati kvalitetno vino! Nećeš želeti takvo vino da izneseš pred komšije (drugare), kada probate domaće kobasice.

Razmak između čokota bi trebao da ti bude ne manji od 0.8 metara, i ne više od 0.9 metara. Razmak između redova je relativan, u zavisnosti od obrade, kreće se od 1.2 metara pa na više. Pošto je će to biti super mali vinograd, pretpostavljam da ćeš manje-više ručno da ga obrađuješ, odnosno nekom rotofrezom i možda leđnom pumpom. U tom slučaju išao bi na manji razmak između redova.

Što se sorti kalemova tiče, najbolje je da odlučiš sam. Samo, budi jako oprezan, obrati pažnju na ono što je napisao kolega DROTOS, sasvim je lepo pisao, ne bih da se ponavljamo!

Pozdrav i srećno!

drotos
26-01-12, 15:17
Mali paor,75 cokoti stonog grozdja neznam ko ce ti to pojesti,velika je to kolicina cak i da pravite kompot pa ga je i onda mnogo.Sav visak stonog otocice u vino,dobro,stono je oglavnom bele boje pokvarices boju vina.I to se da popraviti sadeci koji kalem bojadisera.Stono bih ti preporucio da budu zastupljene sve epohe sazrevanja/vreme sazrevanja.Opet vodi racuna o broju kalema ranu sortu obicno napadaju ose i nemoze dugo da se cuva na lozi.Negineti olovka i papir pa racunaj koliko cega.Postoje novi hibridi kalema koji zadovoljavaju oba uslova -krupnocu,miris/ obicno su i otporne na izmrzavanje rodnih pupoljaka i otporne su na pojedine bolesti i stetocine-to neznaci da ga netreba prskati vec samo da mu je potreban manji broj tretiranja.Novi hibridi su bujni cokoti i moj ti je savet namoj manje odstojanje od cokota do cokota 90-100cm-ja sam lastu sadio na 100.Njihov smanjen kvalitet popravices sortom od koje se prave vrhunska vina.Razmak izmedju redova da bude kako kaze Zupa-izmeri frezu tanjiracu traktor pa malo dodaj,visinu spalira uskladi sa visinom freze.Svasta sam ti napricao a o sorti nista to je stvar ukusa a o tome nevredi mnogo raspravljati.::vino::

mali paor
26-01-12, 19:54
Zupa i Drotos hvala *na savetima sad je na meni da vidim stacu i kako cu, jos jednom hvala i ziveli!!

nem
26-01-12, 20:36
Obavezno uzmi u obzir Muskat Hamburg, lep je i za jelo i za vino i za rakiju.

zupa100
29-01-12, 14:58
Nije za vino, ali jeste za rakiju! Najlepši je za jelo!

drotos
30-01-12, 18:02
Ja sam ga posadio 75 cokoti.Pravio sam jednom vino samo od M.Hamburga zenama se svidelo lagano a mirisljavo vino.Ja vise volim jaca punija vina,pa sam za popravak ukusa dodao 75 cokoti Vranca i 20 Kaberne Sovinjona sad je vino po mom ukusu.Hamburg sam sadio s namerom da ga iznesem na pijac da ga prodam,pa sam se predomislio falice mi vina.Kad vec nemoze jare i pare dajte vina.

sladjans
25-03-12, 15:39
Pozdrav svima!Planiram ovih dana da posadim jedan manji vinograd na okucnici i to stone sorte muskat hamburg,afus ali,kardinal itd.Molim vas za savet koji bi razmak u redu i izmedju redova bio optimalan?Obradu bi vrsio malom rotofrezom od 0,5m sirine a prskanje rucnom prskalicom.Polozaj je takav da moram praviti kaskade za redove,u koje bi islo desetak kalemova.Da li je 1,8m mali razmak red od reda?I jos jedno pitanjce:da li u jedan red da sadim samo jednu vrstu i da li mogu mesati jedan red belo,sledeci crno grozdje ili je to individualno?Hvala unapred,svaki savet bi mi dobrodosao!

zupa100
26-03-12, 07:19
Pozdrav svima!Planiram ovih dana da posadim jedan manji vinograd na okucnici i to stone sorte muskat hamburg,afus ali,kardinal itd.Molim vas za savet koji bi razmak u redu i izmedju redova bio optimalan?Obradu bi vrsio malom rotofrezom od 0,5m sirine a prskanje rucnom prskalicom.Polozaj je takav da moram praviti kaskade za redove,u koje bi islo desetak kalemova.Da li je 1,8m mali razmak red od reda?I jos jedno pitanjce:da li u jedan red da sadim samo jednu vrstu i da li mogu mesati jedan red belo,sledeci crno grozdje ili je to individualno?Hvala unapred,svaki savet bi mi dobrodosao!

Meni zapadne da prvi odgovorim, skoro uvek! Freza će da radi, znači i leđna pumpa, kod nas popularno nazvana "bakaruša" Kratko ali je..tačno, što reče Mija Aleksić u maratoncima, razmak u redu od 0.8-0.9 metara, razmak reda od reda od 1.5-1.8 metara, odluči sam. A pogledaj gore malo iznad, opširnije sam pisao.
Što se tiče sorti i načina sadnje, bilo bi bolje saditi red istih kalemova, zar ne? Ja sam početke i krajeve koristio za vinske sorte, samo zbog krađe stonih sorata, brate neće da se uvlače duboko u vinograd. Mada i to ne vredi mnogo, svinja kad navikne da izvrne plot ili tarabu, ima da je slomi pa neka je od gvožđa.Tako je i sa kradljivcima, kad ugledaju lepo grožđe, idu posle stalno.

milan 87
26-03-12, 13:07
kakva je po vama sorta prokupac?dal ona dobra za vino?

sladjans
26-03-12, 19:50
Zupa100,hvala za savet,pomno citam i upijam svaku rec vas iskusnih,i molim vas jos nesto.Posto nisam u mogucnosti da uslikam opisacu:mesto na koje sadim se blago uzdize od reda kajsija koje su stare oko 7 godina.Koliki razmak bi trebalo da bude izmedju vocke i reda buduceg malog vinograda.Zahvaljujem se i veliki pozdrav!

mali paor
03-04-12, 22:44
E ovako u ovu subotu me ocekuje sadnja vinograda sadnice su nabavljene, za sada ce na vinograd da idu samo vinske sorte oko 100 cokota dok cemo stone sorte posaditi oko kuce. Interesuje me samo citao sam ovde o nekakvoj mesavini gline i balege u koju se stave kalemovi pre sadnje pa me interesuje da li neko zna koliko gline a koliko balege treba staviti u tu smesu.I naravno svaki savet je dobrodosao sto se tice same sadnje.. Pozdrav iz Zrenjanina

drotos
04-04-12, 17:00
Priblizno pola -pola,kravlja balega daje pocetnu hranu za sadnicu a glina da se bolje lepi za koren i pokriva ceo korenov sistem time istiskuje sav vazduh sa korena loze ma koliko bio tanak.Najveci neprijatelj posadjene sadnice je vazduh oko zila,na tom delu nema hrane nema vode pa se ona najcesce osusi.Ovako se pokrivaju sve eventualne greske pri sadnji.
Zelim ti sretnu sadnju dobar rod veselo drustvo za ispijanje buduceg vina...,...

---------- Poruka napisana u 16:00 ---------- Prethodna poruka je at 14:31 ----------

mesto na koje sadim se blago uzdize od reda kajsija koje su stare oko 7 godina.Koliki razmak bi trebalo da bude izmedju vocke i reda buduceg malog vinograda.Zahvaljujem se i veliki pozdrav![/QUOTE]

Da neostane pitanje bez odgovora @sladjans loza nepodnosi drvo iznad sebe hlad joj smanjuje rod,pa prema tome se i ravnaj.Kajsija ti je sed malena dace bog da bude velika izmeri krosnju od stabla do kraja grana /naces negde u komsiluku/ i to bi bila minimalna mera.Sedece treba da vidis duzinu senke,to vec zavisi od polozaja loze u odnosu na kajsiju sa istocne,juzne i zapdne strane kajsije mozes saditi metar dalje od buduce ktosnje a sa severne strane gde je i najveca senka moraces vise odmaknuti i tad bi bili najbolje da vidis negde na licu mesta kolika je senka stare kajsije i to jula meseca kad pocinje formiranje rodnih pupoljaka loze,ako tad bude u senci nece formirati cvet u pupoljku tako da ces imati lastar iz novog pupoljka a nece biti roda.A zavisi i od gustine krosnje kajsije.Izvini sto te saljem na teren to bi po meni bilo naj sigurnije,toliko od mene pozdrav i samo hrabro napred svi problemi imaju resenje >:({

sladjans
04-04-12, 20:06
Pozdrav i hvala Drotos na sugestijama.Pa,u mom slucaju loza bi bila iznad kajsija,pravac reda loze bi bio sever jug,sto znaci da kajsije ostaju istocno od vinograda.Uradicu vec sutra onako kako si mi naveo,pa se javljam.Hvala!

mali paor
05-04-12, 19:52
Drotos hvala,danas iskopane rupe a sutra sadnja..

drotos
05-04-12, 20:38
@mali paor nadam se da si spremio tecnost za potapanje korena jos bih da dodam samo da ako sadis asovom onda zile skati na sirinu rupe da lepo stanu horizontalno nikako navise.Ja sam sadio tako sa malo duzim korenom i bio sam prezadovoljan a ako sadis pomocu neke naprave onda duzinu prilagodi sirini rupe i opet da zile ne idu navise.Sbozjom pomoci sretan rad

mali paor
07-04-12, 11:47
E sada i malo slika sa sadnje vinograda, malo su mutne..
http://www.dodaj.rs/t/2D/tS/4z6SGjw/p4050082.jpg (http://www.dodaj.rs/?2D/tS/4z6SGjw/p4050082.jpg)
http://www.dodaj.rs/t/y/WW/3CVvy1uD/p4050084.jpg (http://www.dodaj.rs/?y/WW/3CVvy1uD/p4050084.jpg)
ovako to izgleda kad su sve sadnice posadjene
http://www.dodaj.rs/t/3/k6/49G2enOK/p4060021.jpg (http://www.dodaj.rs/?3/k6/49G2enOK/p4060021.jpg)
i na kraju zaplet sadnje se desio oko dva sata kad smo rucali..
http://www.dodaj.rs/t/3Z/eM/zVviHUs/p4060005.jpg (http://www.dodaj.rs/?3Z/eM/zVviHUs/p4060005.jpg)

drotos
07-04-12, 18:05
@mali paor drago mi je da si uspesno posadio lozu bice tu lepih plodova.Nebih da kvarim lepo raspolozenje po uspesnom zavrsenom poslu ali moram da dam jednu primedbu nisi ukopao stubice /kocice / uz sadnicu.Ona ti je potrebna da lastar,buduce stablo,vodis vertikalno u vis baz tog ces imati krivo stablo i nece biti lepo.Znam iz licnog iskustva nisam bio u mogucnosti da stavim stubice pa su mi sad stabla uvijena /iskrivljena/.Nije ti kasno ni sad samo je malo teze promasiti sadnicu,mozes ih ukucatu sad ili kad isklijaju lastari.Kocic treba da bude oko 80cm iznad zemlje i treba da traje bar 3 godine tako da biraj tvrdje drvo topola istrune u zemlji vec sledece godine.Zaplet ti nije los svidja mi se,bice tu i rostilja samo da krene loza

Molim te navedi sorte koje si posadio;D}

mali paor
07-04-12, 18:30
Drotos, uopste ne kvaris raspolozenje uvek sam spreman za savete i predloge, sto se tice koceva taj posao me ceka u utorak. Na slikama se ne vidi ali pored svakog cokota sam pobo jedan mali stap.. :)

Posadio sam 50 cokota kabarne sovinjona i 50 cokota vranca.

drotos
07-04-12, 19:56
Au sto je to dobra kombinacija a dobri su i posebno

zupa100
08-04-12, 16:52
Vranac će da izumre u našim krajevima. Smeta mu temperatura ispod - 14 C, na žalost!

mali paor
08-04-12, 17:03
Ma ima da mu uvedem centralno grejanje ako treba :))
Sta mu Bog da to ce mu biti..
E sad imam jedno pitanje koji uzgojni oblik savetujete za kabarne, a koji za vranas stim da bih ipak pokusao da ocuvam vranac u vinogradu..

drotos
09-04-12, 16:07
Do formiranja uzgojnog oblika ima vremena,u drugoj godini imaju skoro svi oblici isto otezivanje,znaci trece godine biras uzgojni oblik.Do tad ga digni na potrebnu visinu.Kaberne sovinjon je jedan od najotpornijih na hladnocu a vranac bas i nije izdrzava -15do-18 stepeni.Jesenas sam vranca u dvoristu upakovao u papir pa cu videti razliku izmedju njega i vranca koji je bez zastite u vinogradu.Ti nemas mnogo i vrediceti da se potrudis oko utopljavanja zimi /dva tri sata posla i gotovo/.

drotos
12-05-12, 09:55
Mali paor
moj vranac u vinogradu je tesko podneo mrazeve sve sto je bilo iznad snega je smrzlo,rezervni pupoljci u dnu stabla su bili ispod snega i sad oni teraju i nose rod.Ima i cokota gde nisam ostavio rezervu tu sad nema nista suvo do bola.Moja omiljena sorta desetkovana,dusa me zabolela,bice bolje zbog neceg je i ovo trebalo da se desi.
Postavio si pitanje uzgojnog oblika e pa prika moj kaberne mozes dici koliko hoces u vis a Vranac sto je moguce nize da mozes SVAKE jeseni da ga ZAGRNES.Ove godine je bilo snega pa su rezerve prezivele a da nije?Nebih voleo da i ti dozivis ovo sto se desilo meni a nazalost i mnogim drugim.
Moj predlog a i molba da postavis niski spalir on ti je negde oko 1m visine,glava cokota je pri zemlji,lako se zagrce citaj SPASAVA OD IZMRZAVANJA,moze da se orezuje na kratke ili duge lukove ,u sustini sve je kao i visoki spalir samo je nisko i malo teze raditi oko njega /treba se sagnuti/ .Video sam jedan takav i verujmi da lepo izgleda iako je nizak a isplaticeti se sigurno posle ovakvih zima.Imam negde uputstva za formiranje ovog spalira ako se odlucis javi nacicemo resenje.
Probao sam da umotam vranac u papir,u dvoristu mi je par komada, i mogu ti reci da nije uspelo opet se smrzo i sad tera ispod nivoa snega.
Kako je krenulo sad treba da je vec lastar napolju,javi interesujeme pozdrav

mali paor
18-05-12, 15:09
Drotos hvala na odgovoru loza je super krenula oko 94 loze su mi se primile i skoro su sve sad vec visoke mozda 10 cm
sto se tice vranca to cu poslusati tvoj savet i ima da napravim nizak spalir kao sto si rekao, sledece nedelje cu slikati pa da mozete da vidite i kako to izgleda..pozdrav

mali paor
27-05-12, 16:58
Konacno sam uhvatio malo vremena pa sam i slikao lozu...pozz na jednoj od slika se vidi i mali grozd Lkl{{ http://www.dodaj.rs/f/2Q/gJ/3T0u7Rzt/loza-2-2012.jpg
http://www.dodaj.rs/f/3D/te/2T7HPAWh/loza-2012.jpg
http://www.dodaj.rs/f/1D/RX/2YFD4RUS/loza-3-2012.jpg

drotos
01-06-12, 09:24
mali paopr
Bravo,sta drugo reci.Spremaj stubice loza do 30cm sporo raste a posle kao da tera normu,hoce da se odvali izdanak od osnove cak i od manjeg vetra,bila bi velika steta da se tako nesto desi kad vec tako lepo tera.One sto nisu izisle nije im jos kasno da izbiju.;D}

zupa100
02-06-12, 07:52
I jos nesto, nikako nemoj da zalamas lastare mali paor, neka rastu koliko hoce. Stara je stvar da koliko ide lastar u visinu, toliko ide koren u dubinu.

mali paor
15-07-12, 11:01
E ovako juce sam bio na vinogradu i primetio sam da su listovi poceli da se suse, iako je loza zalivana pre mozda 2 nedelje prskao sam lozu protiv pepelnice i plamenjace pa reko dal mozda znate sta to moze biti?

mali paor
21-07-12, 14:16
evo i slike loze koja se susi ili se vec osusila
http://www.dodaj.rs/f/1o/136/13NQBUVU/za-p-loza.jpg
http://www.dodaj.rs/f/C/2e/49UzgTFi/za-p-loza-2.jpg

MILOJKO
21-07-12, 15:18
Na obe fotografije se vide pukotine u zemlji, pa pretpostavljam da su se cokoti osusili od nedostatka vlage. Ako si sadio neparafinisane kalemove, da li si uklanjao povrsinske zile?

mali paor
21-07-12, 16:03
sadio sam parafinisane kalemove, sad se vide pukotine ali loza je dobro zalivena.. ona je pocela da se susi jos pre nedelju dana, a slikao sam danas lozu i stavio na forum...

MILOJKO
21-07-12, 16:57
Ko o cemu, baba o ustipcima, e tako i ja: kojm preparatima i koliko puta si prskao lozu?

drotos
22-07-12, 14:45
mali paor
na drugoj slici se vide suvi listovi, kakvo je stablo dali je i ono uvenulo?

mali paor
23-07-12, 01:19
Stabljika je jos zelena ona se nije skroz osuila to jest bar ne jos, napisao sam protiv cega sam prskao 2 puta ali ne znam tacno naziv preparata moracu da nadjem bocicu...pa javim

drotos
23-07-12, 15:24
Pukotine nastale posle zalivanja mogu da budu vrlo opasne,prostiru se po dubini koliko je i vlaga stigla znaci do korena.Razmicanjem zemlje dolazi do istezanja zila pa i do pucanja,druga nevolja je isusivanja zemlje u pojasu zilica.Zato je potrebno u ovako vrelo vreme posle upijanja vode obavezno prekopati [isitniti ]zemlju da se spreci pucanje,i brzo isusivanje.
Po ovolikoj susi probleme prave i insekti ,rovci ,krtice,zecevi...i sve ostale zivotinje koje nalaze vodu bas tu gde se zaliva rasad,i svaka pravi stetu trazeci vodu.Neverujem da si pogresio sa prskanjem,sad dolazi malo normalnije vreme pa ce biti bolje.Ako se stablo nije osusilo[uvelo] isterace nove listove a sve ostalo videces do jeseni.
Nego nerece koliko ima ostecenih sadnica,nadam se da nema mnogo. pozdrav

mali paor
24-07-12, 02:09
Pa od ukupno 100 sadnica nije se primilo 5 i sad je jedno 5-6 stradalo videcemo sad sta ce biti dok su jos ove vrucine,
Hvala svima na savetima...

mali paor
19-10-12, 14:12
Posto je ova godina bila losa skoro u svemu tako je i na mom novom vinogradu nastalo dosta stete od vrucine tako da se od tri reda dva opstala a jedno 25 cokota se osusilo i otislo u nepovrat.. Sad planiram da presadim lozu i napravim od tri dva reda i posadim jos 2-3 nova reda pored ovih starih..
Bice i slika uskoro da vidite kako to izgleda.

drotos
01-11-12, 16:26
Moj ti je savet da ne presadjujes vec primljenu lozu,opet ces biti na pocetku i postoji mogucnost da se osusi ako bude vrucine kao ove godine.A sto lepo ne popunis sa istom sortom prazna mesta prve tri cetri godine ce se primecivati razlika u starosti loze posle ce biti kao da su vrsnjaci.Ove sto su prezivele susu zagrni da ne bude stete od zime,na prolece popuni novim sadnicama i bice to divan vinograd. pozdrav

mali paor
19-11-12, 18:03
Bio da obidjem vinograd i imao sam i sta da vidim komsija pustio stoku u lozu i stoka pojela sve listove ::lose:: ali koliko sam primetio grancice nisu pojedene tako da sam je zagrnuo a na prolece cemo videti sta je prezivelo a sta ne..

zupa100
20-11-12, 07:44
Ne sekiraj se, prezivece kalemovi, pod obavezno! To sto se desilo tebi nije nista novo, govorim ti znaci iz iskustva!

drotos
21-11-12, 17:58
Zima mi je odnela dosta cokota vinove loze,nisu izdrzali niske temperature,leto pak prepolovilo mlad zasad/odnela susa i vrucina/,sad me muci jedna dilema kad posaditi kaleme dali u jesen ili rano u prolece.Razmisljam se da posadim sto je pre moguce s proleca mozda ce uspeti da se bolje uzile pre velikih vrucina.Za jesenju sadnju sam zakasnio a za prolecnu nisam siguran sta bi bilo najbolje ,do sad nije bilo kasno ni do maja a i klima je bila blaza, kad sad saditi kad su nam leta paklena.Vinova loza je mediteranska biljka tamo su leta uvek vrela nije mi jasno kako odnosno kad oni rasadjuju lozu?Neverujem da i oni imaju bas ovoliko problema sa letnjim isusivanjem mladog zasada.Mozda mi negde gresimo neznam...Ima li neko neku ideju kako pobediti letnju zegu,voda nije problem zalivacemo, ali sunce...^-^

- - - - - - - - - -

@ mali paor
dobro je de si zagrnuo lozu to si svakako morao uraditi,a sto se tice stoke bas i neznam na koga se to odnosi.Listovi joj i inace sad netrebaju i nemaju nikakvu ulogu

Tomix
21-11-12, 18:12
Mali Paor
Listove bi i onako orezao na mladim kalemovima . Najvaznije je da ih stoka nije polomila.

drotos
Ako imas vode za polivanje u trenutku kada su najvece suse onda problema nema. Samo dobra protiv korova.
Ja mislim da jos uvek nije kasno za jesenju sadnju . Ako i ne zasadis sada onda u rano prolece i pesma.

mali paor
22-11-12, 22:45
Drotos u mom ataru ja mislim da kad bi sad u jesen posadio kalemove na prolece ih vise ne bi bilo, e sad kako je kod tebe ne znam..

mali paor
07-05-13, 21:07
E ovako posle uzasnih vrucina i suse koja je bila prosle godine i toga da mi je komsija uterao ovce i krave u lozu od nekih 100 loza prezivelo je oko 63-4 sto je zaista lose ali sve sto je bilo u nasoj moci smo uradili sad nas ceka postavljanje ozbiljnijih kocica, nisam poneo bio fotoaparat ali kada budemo postavili kocice stavljam slike imam samo jedno pitanje koje duzine da budu kocici otprilike da se ne zeznem i stavim prekratke?

zupa100
08-05-13, 07:58
Sasvim je dovoljno da budu 3 x 3 cm duzina ne bi trebala da bude manja od 1.2 metra. Po mogucstvu da budu bagremovi, to je idealno.

VETOINE
04-04-14, 00:13
Pozdrav svima.
Drotos, zupa100, podsada je odradjena, u ovaj red razmak izmedju kalemova je 60-70cm
http://thumbnails111.imagebam.com/31867/0838e6318669189.jpg (http://www.imagebam.com/image/0838e6318669189)
Pozdrav.

remiks
02-10-14, 07:27
Koji nacin sadnje je bolji? Na spalir sa zicom ili na gidzu? Ako sam dobro procitao kad se sadi na gidzu sadi se na rastojanju 1m x 1m? Koje su prednosti i nedostaci i jednog i drugog? Hvala

wlayco
01-06-16, 15:40
Nekako se nadjoh u ovoj temi a “mlad” sam da otvorim svoju pa ajd da je iskoristim…
Odakle da pocnem a da bude ukratko… Nas stari vinograd, koji je jos deda posadio, je poziveo oko 70 godina. Zadnjih 10-15god (mozda I vise) zemlja je odmarala I jedva nabedih oca da ponovo zasadimo vinograd. On ima dosta iskustva a ja citam strucnu literaturu (VInogradarstvo od I.Avramov-a).

Plan je bio da zasadimo toliko vinograda da deca imaju sta da jedu a mi da napravimo malo vina koje bi imali da pijuckamo tokom godine. Nista vise od toga. Sredili smo plac, doboko oranje, ciscenje, tanjiranje, drljanje…zemlja usitnjena sve OK. Gajicemo lozu na cokote, kao I pre. Kvadratni raspored za taj nas mali plac. 1.2m x 1.2m, dovoljno da prodje freza izmedju cokota bez ikakvih problema. Izracunah da ce biti 324 cokota vinove loze. Plac je osuncan, blagi pad ka Jug-u, blizu kuce, moze I da se zalije lako I po potrebi.

Sto se sorti tice, odlucili smo se da zasadimo 4-5 sorti koje su nasem starom vinogradu uspevale I pre, da kazemo proverene… Ima ih 5 ukupno: Hamburg (100 kom), Prokupac (102 kom), Lisicina (Plovdina, 45 kom), Smederevka (45 kom) I Tamjanika (32 kom). Tako je ispalo.

Kopali smo duboke rupe, 40-45cm. Svaku parafinisanu sadnicu smo umakali u razvodnjeni stajnjak, stavljeli na dno, prekrivali korenje sa peskom I sitnom zemljom, zatim jos malo zemlje da se popuni pola rupe. Onda jos po lopata stajnjaka (dobro zagorelog – I da ne ide na koren) pa zalivanje sa nekoliko litara vode I blago gazenje u isto vreme (da izbegnemo potencijalne vazdusne cepove). Onda ostatak zemlje do vrha I opet zalili malo.

Posle par nedelja smo pobili I kolje, odmah da kasnije ne bi ostetili lozu. Bagremovo, strugano, 3.5cm x 3.5cm I visine 120cm. Posle pobijanja visina kolja je recimo oko 90cm. Sadnja je zavrsena oko polovine Aprila, kolje malo kasnije. Evo proslo je vec 30-40 dana od sadnje I situacija je sledeca: Sve sorte su lepo krenule sem Hamburga. Prekjuce sam izbrojao da jos uvek nije krenulo oko 60-ak loza (da kazemo 20%) a sigurno 50 od tih 60 njih je Xamburg. Ne znam zasto, uslovi su svima bili isti. Kazu da je osetljivija sorta, neznija, verovatno su u pravu ljudi. Ove sadnice koje su krenule, razlicitih su velicina, ima ih od 2-3cm pa do 20-25 cm vec poneke.

Covek koji mi je prodao sadnice kaze da cekam kraj Oktobra I da tada vrsim popunu a do tada nista da ne diram. Time stizu I prva pitanja… Sta vi mislite o popuni? Jesen ili prolece? Takodje, da popunim sa ovim sortama koje vec imam u vinogradu I koje su se primile lepo?

Takodje, vec smo frizirali vinograd I 2 puta smo ga lagano kopali motikama oko cokota, unistavali korov kojeg iskreno nema uopste mnogo ali volim da bude sto cistija situacija.

E sad, iskreno, ja bih zeleo da koristim sto je moguce manje hemije pa makar I znao da cu da imam pola prinosa nego sto bi imao sa upotrebom raznih sredstava. Do ovog trenutka nista od hemije nije korisceno a verovano sam mozda I morao nesto? Sta je minimum od koriscenja sredstava u vinogradu I kada koristiti iste (pre kise, posle kise…)? Prevashodno mislim na plavi kamen ili sta se vec koristilo pre, nisam bas siguran. Sta me savetujete da primenim od mera u toj prvoj godini u tim prvim trenucima a da je kao st rekoh minimum?

Mozda nesto od procesa koji smo primenili tokom sadnje nije dobro, mozda se vi ne bi slozili sa tim, ali to je vec uradjeno, tako kako je I nema nazad. Sad se javljam da se posavetujem sa vama za ostale korake jer iskreno nisam ni znao za postojanje ovog foruma do pre neki dan…

Tomix
01-06-16, 19:59
Sto se tice popune posto nemas rezervnih kalemova moras sacekati jesen i ako je moguce tada sadi.

Izbor sorte je tvoja stvar, ubaci jos koju sortu npr Muskat Italiju, Moldavu ili Kardinal . Da bi u svom vinogradu imao grozdje tokom cele sezone od ranih do kasnijih sorti zrenja.

U prvoj godini vegetacije najvecu paznju posveti borbi protiv korova (bez upotrebe herbicida prve 4 god).

Takodje gresis oko ne upotrebe hemije . Npr ne prskaj protiv plamenjace ove god i rekao si cao svom vinogradu u nastanku.
Znaci prskanje pod obavezno protiv plamenjace i pepelnice redovno da bi loza lepo sazrela .

Ako si u mogucniosti polivaj svoj vinograd . Kalem je jos mlad i nema dovoljno razvijen korenov sistem da se bori sa velikom susom.

Za pocetak tolko nadam se da sam bio od pomoci.

gandrad
01-06-16, 20:27
Wlayco, bravo , na samoj odluci!!! Čestitam!!!
Lepo si to odradio po svim "pravilima" , bar meni poznatih... Ne popunjavaj ništa sad u ovom periodu , jer je kasno za sađenje vinove loze , evo nam leta uskoro. Zadnjih godina, je počela neka "moda" da se svo voće i vinova loza sadi u jesen. Stavio sam to pod navodnike , jer izgleda da su u pravu, pa tako i ti ostavi to za jesen , a sada ( tjt. tokom leta) zalivaj, da bi nadoknadio tu razliku jesenje i prolećne sadnje...
Što se tiče prskanja, i ja sam sličnog mišljenja kao i ti...ali...Nekad se prskalo samo plavim kamenom, odnosno bordovsjkom čorbom , i to je bilo dovoljno, ali...Drugo vreme je došlo...Ako me pitaš šta to znači...Prvo podloge za te kaleme su "savremene" tretirane su od početka...samo okruženje je puno razne "hemije" iz različitih izvora...tako da ti prskao ili ne, hemije će biti na grozdovima...dalje nametnici koji napadaju vinovu lozu , a i tako mlade i nežne biljke vinove loze, kakve su sad u ovom trenutku, napada "sve živo"..Kažu ( ili kazivali su, jer svi koji su meni to kazivali nisu više sa nama) stari ljudi da prskanje ili ne prskanje vinove loze na vreme , nosi rizik od manjka roda i sledećih sezona tjt. iduće godine se oseti kako je tretirana ( mislim na sve ukupan odnos) vinova loza ove godine...
Moraš je zaštititi i od gljivica i od paukova i od insekata...kao što ćeš je svakako štititi , recimo od ulaska koza, svinja i kučića koji bi se igrali po vinogradu , ali bi napravili veeeliku štetu...
Što se tiče asortimana, svakako ubaci kardinal jer to je rana a izuzetno privlačna sorta za decu...
I tako, želim ti puno uspeha u formiranju tvog vinograda!!!

nenad88
02-06-16, 08:05
Mislim da je sve receno, samo da se nadovezem sa par konstatacija.
Loza koju budes sadio na jesen, stici ce za godinu dana ovu sto si sadio u prolece, tako da nista nisi izgubio.

Sto se tice prskanja u prve dve godine, dovoljno je da ides sa bakrom preventivno pre padavina.
Uslovi za plamenjacu su ostvareni tako da ti savetujem da isprskas sada protiv plamenjace nekim sredstvom na bazi bakra, a na dalje da pratis vremenske uslove i stitis.

wlayco
02-06-16, 08:46
Tomix, gandragad, nenad88, hvala vam svima na brzim odgovorima, savetima i podrsci, zaista cenim to! Vidim da sam na pravom mestu :)

Za popunu je to u redu, cekamo jesen pa polako. Nadam se da je Kardinal manje nezniji od Hamburga pa cu sigurno dodati njega i jos koju sortu da popunim te praznine.

E sad, sto se prskanja tice, svi se slazete, plavi kamen odnosno sredstva na bazi bakra odmah. Samo mi treba pojasnjenje oko tacnog vremena kad se prska.
I vi i jos jedan kolega sa foruma "zupa100" rece u drugoj temi "Apsolutni minimum je plavi kamen ili bilo sta na bazi bakra svaki 6-7 dan do npr. Sv. Ilije (pocetka avgusta). Bas bas...i to preporucenom dozom da ne izgoris mladare. Iza tog perioda prema potrebi." I nenad88 rece "a na dalje da pratis vremenske uslove i stitis".

Sta to tacno znaci? Ima li veze ovo nase prskanje sa kisom tj. da li ide pre kise ili posle kise odmah ili jednostavno da prskam svake nedelje kao sto kolega zupa100 rece?

Tomix
02-06-16, 15:56
Nasi stari kazu bolje prskati pre kise no posle , ili bolje prskati i posle kise no nikada.

Prskanje se vrsi preventivno da ne dodje do infekcije .

Ako prskas kontaktnim sredstvom zasticen si do 14 dana od prskanja ili do prve sledece kise( na to je Nenad mislio kada je rekao da pratis vremenske uslove).

Ako pak prskas sistemicnim sredstvom miran si i ako pada kisa jer stiti biljku 10-14 dana (zavisi od kolicine padavine).

U sustini sve stone sorte su neznije od vinskih .Hamburg i Kardinal slicni za odrzavanje.
Kardinal ranije sazreva.

wlayco
02-06-16, 19:14
Dobro, vazno mi je da znam da vinograd moze da se prska cak i u ovako ranoj fazi (plavi kamen odnosno sredstva na bazi bakra). 14 dana max ako nema kise. Razumeo :)

Tomix
02-06-16, 20:37
Jako bitno pridrzavaj se koncetracije sredstva .
Prskaj redovno propisanu dozu .

wlayco
02-06-16, 21:11
Razume se... A neko konkretno sredstvo kao preporuku? Secam se bordovske corbe cini mi se, to mu dodje na bazi bakra tako?

nenad88
03-06-16, 07:07
Ja takodje imam mladi zasad. Danas cu obaviti prvi tretman preparatom na bazi bakra (http://www.fitofarmacija.rs/proizvodi/fungicidi/bakarni_oksihlorid_50.html).
Hteo sam da uradim pre koji dan, ali nisam stigao. Listovi su se dovoljno razvili a vremenski uslovi su povoljni za razvoj plamenjace. Nisam primetio uljane pege od primarne zaraze ali ne zelim vise da cekam.

50g na 10 litara.

wlayco
03-06-16, 10:15
Rezumeo. Buni me samo ovo iz uputstva... "У току године на истој површини може се највише 2 пута применити у засадима воћа..."

Tomix
03-06-16, 10:29
To se odnosi i na vinograda do 2 tretmana pa menjas kombinaciju koju koristis.

wlayco
03-06-16, 14:34
Znaci, da bi mogao da prskam na svake recimo 2 nedelje u narednih 2 meseca recimo, moram da imamo nekoliko razlicitih preparata? Ili sam sve pogresno razumeo?

nenad88
03-06-16, 14:54
Sve si pogresno razumeo. :)

Naravno salim se ali ima tu i istine. Secam se kad sam pocinjao kao i ti, u svemu sam trazio neko pravilo, neki patern koji ce se primenjivati pa ce sve biti uredu. Prskati svakih x dana, pretakati vino x dana posle vrenja itd.
Sve su to upostene stvari kojih ako se drzis ima sanse da ne pogresis. :)

Ako zelis zaista da uradi pravilno, nemoj ocekivati da ces dobiti recept ili ti zlatnu koku. Moras malo da zagrejes stolicu ili da nadjes nekog ko je volja da te savetuje a vec ima predznaje.
Dakle idemo redom:

1.Imas mladi zasad koji je sadjen ove godine.
2.Ove a ni sledece godine neces imati grozdja pa samim tim prioritet ti je razvoj korenovog sistema sto uslovljava i razvoj lisne mase.

Zakljucak gore navedenog je da moras stititi lsnu masnu.

Upostena preporuka bi bila stiti svaki 7 dana preparatima na bazi bakra i pri tome vodi racuna koliko puta u jednoj godini mozes koristiti odredjeni preparat.

Nesto detaljnija preporuka bi bila, stiti lisnu masu preventivnim fungicidima kako ne bi doslo do primarne zaraze od plamenjace (uljanih pega).
Zastitu sprovodi pre uslova za ostvarenje primarne zaraze:

1.da se u prirodi nalaze klijave spore,
2.da je srednja dnevna temperatura vazduha 2-3 dana iznad 11 stepeni
3.da vinova loza ima razvijeno lišće veličine najmanje 5-10 cm,
4.da kišni period traje najmanje 2-3 dana i da u to vreme padne najmanje 10 mm kiše.

Kako je u pitanju mladi zasad, verujem da do sada lisce nije prelazilo potrebne dimenzije i da nije doslo do primarne zaraze.
Koliko cesto prskati kontaktnim fungicidima? Zavisi od kolicine padavina, prskanje treba ponoviti nako 40-50 mm padavina.

Zakljucak, ako si jos uvek nov u svemu ovom, stiti svaki 7 dana preparatima na bazi bakra i pri tome vodi racuna koliko puta u jednoj godini mozes koristiti odredjeni preparat.

wlayco
03-06-16, 15:37
Hvala na vremenu i savetu. Ovo mi je kristalno jasno... Lkl{{

Entuzijast
05-06-16, 16:48
Ako baš nećeš da koristiš sistemike koji su ti po mome bolji i sigurniji u zaštiti (a svejedno nećeš u prvoj godini imati rod pa se ne truješ) ne moraš koristiti samo preparate na bazi bakra imaš cijelu gomilu organskih kontaktnih fungicida npr Dithan ili Antrakol koje također možeš upotrebiti.
Što se tiče prskanja prije ili poslije kiše uvijek je bolje prije jer vlaga(kiša) ti stvara potrebne uvjete uz temperaturu za razvoj patogenih gljivica tj plamenjače ili pepelnice npr . Ali da razjasnimo stvar kontaktni fungicidi stvaraju na površini lista ili grozda prevlaku tvari koja se u dodiru sa vlagom topi i onemogućava razvoj gljivica znači djeluje preventivno na površini biljke ali se i lako ispere od malo jače kiše i treba ponoviti zaštitu a sistemik ili kombinirani fungicid (sistemična komponenta+kontaktna) ulazi u biljku (sistemični dio) i kreće se kroz njenu unutrašnjost(najćešće uzlazno ali to je sad opširnija priča) i štiti biljku iznutra ali i oni to rade preventivno tj moraju biti prisutni prije zaraze da bi djelovali ali se ne ispiru i obično drže oko 14 dana a neki koji imaju i kurativno djelovanje mogu djelovati i poslije zaraze(rijetki i obično najskuplji).

telnett
05-06-16, 17:14
Kako mlada loza ove godine posadjena, il loza uopste reaguje na folijarnu prihranu ureom ?

Entuzijast
05-06-16, 17:25
Pa reagovaće sigurno većim prirastom zelene mase ako ne preteraš sa koncentracijom i ako ima lista da primi prihranu ali gnojidba sad sa dušičnim(azotnim) gnojivom mogla bi ti produžiti vegetaciju pa ti loza ne dozre prije zime i izmrzne.

telnett
05-06-16, 19:39
Koja koncentracija je isprobano maksimalna tj preko koje da ne idem .

Entuzijast
06-06-16, 03:38
UREA je kvalitetno dušično gnojivo, visoke topivosti u vodi koja se može upotrijebiti za folijarnu gnojidbu skoro svih kultura, potrebno je samo paziti na koncentraciju otopine, jer pri visokim koncentracijama može izazvati ožegotine na listu. Osim koncentracije, važno je poznavati i količinu biureta u UREA gnojivu. UREA koja sadrži više od 1% biureta (piše na deklaraciji/etiketi pakiranja) nisu prikladne za folijarnu gnojidbu jer izazivaju ožegotine na lišću poljoprivrednih kultura. Isto tako, ne preporuča se folijarna primjena UREE u vrijeme cvatnje kultura.
Folijarna primjena otopine UREE daje posebno dobre rezultate u sušnom razdoblju (nedostatak vode u tlu i otežano usvajanje hraniva) i tamo gdje nije moguće navodnjavanje. UREOM se u većini slučajeva može prihranjivati putom lista, zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja.http://www.gnojidba.info/wp-content/uploads/2011/02/Tablica-primjene-UREE.png

telnett
06-06-16, 07:41
E to znaci na kantu od 5l dodje oko 50 grama . Potrudicu se prehraniti je koji dan .

wlayco
10-06-16, 21:09
Losa situacija. Sve sam vise I vise utucen...realno. Po poslednjoj racunici, broj onih sadnica koje se nisu primile je oko 90 (od 324 ukupno) sto mu dodje nekih skoro 30%. Neke koje su I krenule su se osusile, zato se broj I povecao. Vecina je da kazemo OK, kao na prvoj slici. Neki su mnogo manji, kao na drugoj slici. Neki kao da su tek pre neki dan I krenuli, veoma mali listici... Ostali su suvi skroz, bez ijednog listica (+ one kojima su se listici osusili...).

http://s33.postimg.org/j1vbvq2d7/untitled.jpg (http://postimg.org/image/j1vbvq2d7/) http://s33.postimg.org/em8rw3hiz/untitled2.jpg (http://postimg.org/image/em8rw3hiz/)

Mislim, da se razumemo...ja jesam apsolutni amater. U jednom od prethodnih postova sam ukratko napisao sta smo radili I kako smo radili. Recimo da mi prezivi pola od ovih 300+ sadnica. Nece moj budzet propasti da ih na jesen zasadim ponovo, ipak je ovo omanji vinograd. Ono sto mene brine je sta ja to pogresno radim? Da li su mozda lose sadnice? Ne znam...

zupa100
11-06-16, 06:55
Ono sto mene brine je sta ja to pogresno radim? Da li su mozda lose sadnice? Ne znam...

Naterao si me da se vratim na prethodnu stranu i ponovo pazljivo procitam sta ste radili prilikom sadnje. Lkl{{ Sve ste lepo odradili, sem ako niste "provetrili" koren, da su kalemovi stajali bez vode (sto ne verujem). Ko moze znati pravi razlog, sem da kalemovi nisu bili dobri. Mislim, 30% da se ne primi vec je mnogo. Sve do recimo npr. 5% je podnosljivo, preko toga nije.

Popricaj sa onim ko ti je prodao kalemove, verovatno ce ti deo stete nadoknaditi, sto u krajnjoj liniji nije ni vazno. Nista, s jeseni nabavi kalemove i sadi odmah. Samo pre toga iskopaj rupe, da malo vlaga udje bolje i ponovi sve ono sto si uradio. Bice to dobro.
Pozdrav zupa100!>:({

wlayco
13-06-16, 08:20
Da znas da si verovatno u pravu. Tek sad sam se setio...a to je razlog verovatno. Kalemi su putovali do mene duze nego sto je trebalo (smelo)... U cetvrtak su poruceni a isporuceni tek u ponedeljak ili utorak. Ja sam ih zatrpao u pesak i nalio vodom. Vrlo je verovatno da su se tako i ostetili, to sam skroz smetnuo s uma. Inace, zalivani su dobro, veruj mi. Kazes da postupak ponovim. Da li bas isti, znaci opet stajsko djubre i pesak i zalivanje? Pitam, da ne bude mozda previse djubreta? Mozda moze da naskodi? Ili se to sve razlozi... Stavljao sam po lopatu na svaki i to ne na koren, kao sto sam i napisao...
Inace, hvala puno!

zupa100
13-06-16, 08:56
wlayco,

ako kalemovi nisu imali minimum vode u korenu prilikom transporta, verovatno je to razlog loseg prijema. Da se razumemo, ne branim kalemara ni malo, ali je to verovatno razlog. Samo je ipak trebao da ti te kalemove uvije lepo i ostavi vlazne zemlje u korenu.
Dobro, za ucinjenim ne valja kukati, obezbedi kalemove za jesen i sadi. Vidi, postavis kalem da viri do 10-ak cm iz zemlje, do pola utabas zemlju (prethodno skratis malo zile) djubrivo stavis tek onda, nikako da bude u dodiru sa korenom jer ces izgoreti kalem. Potom polijes malo i zatrpas ga do visine okolne zemlje. To pod uslovom da su parafinisani. Skratis lastarcic do dva pupolja i to je to. Lkl{{

Pozdrav zupa100! >:({

wlayco
13-06-16, 17:26
Hvala druze, tako ce i biti... Inace, skratim lastar na dva pupoljka ako ga ima...ili mora da ga ima?

zupa100
14-06-16, 08:03
Hvala druze, tako ce i biti... Inace, skratim lastar na dva pupoljka ako ga ima...ili mora da ga ima? Da, imace bar jedan lastar, obicno bude dva ili tri. Ostavis najbolji i njega skratis na tacno dva pupolja. Pozdrav zupa100!

wlayco
14-06-16, 14:21
Onda mozda i zamenim dobavljaca jer ove koje mi je prve poslao nisu imale lastare uopste. Svi su krenuli tek posle sadnje... ili mozda mora da se napomene da budu sa lastarima?

nenad88
15-06-16, 08:00
Ako su bili parafinisani, onda je dobavljac vec orezao lastare i zalio voskom, zato ih nisi video.

wlayco
15-06-16, 08:02
Bili su. Ok, sad je sve jasno...

Plevak
19-06-16, 09:42
Pozdrav
Na proljeće sam posadio stollnu sortu loze i budući da je bio mraz izmrzli su izdanci (vidi se na gornjem smeđem dijelu). Sada je ona ponovno potjerala mladice ali na ovakav način koji se vidi na slici. Pitanje je da li ju to sada cijepljeni (sortni) izdanci ili izdanci od podloge. Zahvaljujem!


http://i66.tinypic.com/nfrzg2.jpg

gandrad
23-06-16, 13:01
Ipak ti je ovo sorta... Vidi se sa slike, vrlo jasno da su izašli iznad kalemljenog mesta...nemaš brige...
Nego ostavi samo dva lastara iz dva pupoljka , one ostale poskidaj.

nenad88
23-06-16, 14:54
Podloga obicno ima crvenije lastare i vidno drugacije listove, a pored toga, kao sto je gandrad rekao, izbija ispod kalemljenog mesta.

_kreativac_
17-02-17, 13:28
Veliki pozdrav svima, novi sam na ovom forumu, prelisto sam ga i vidim da ima dosta zanimljivih tema i oblasti o kojima se piše, naime blizu kuće imam jednu prilično šljunkovitu njivu koju godinama otac i ja nismo htjeli obrađivati baš zbog tog šljunka u njoj.Nekada je po sredini nje tekao manji potok pa je zbog toga ostala puna šljunka, kasnije su taj potok mještani izmjestili sa strane pa je s godinama napravio sebi novo korito.Čitajući o tome vidio sam da je takva zemlja jako dobra za vinograd, zemlja je izrazito crne boje pomiješana sa šljunkom, planiram je ovih dana odnijeti i na analizu.Pošto se ta njiva već dugo nije obrađivala kontam na njoj upravo da posadim vinograd, okrenuo bih ga u pravcu sjever-jug, u blizini nema nekog velikog drveća pa kontam da je i osvijetljenje dobro ali me brine što živim na sjeveru Bosne a ne na primjer negdje u Hercegovini gdje zime nisu toliko blage i gdje su česti mrazevi. Pa me zanima koje mi sorte preporučujete da posadim, na prvom mjestu mi je da je loza otporna na niske temperature i na bolesti, a opet bih volio da se od nje može dobiti vino solidnog kvaliteta, ne mora biti vrhunskog :), nisam ja na nekoj velikoj nadmorskoj visini, nalazim se na približno 130 m od nivoa mora a vidim da se vinova loza sadi do 400 m.Sad za vikend planiram da pozovem čovjeka da uzore i izfreza tu njivu a u martu planiram da posadim vinograd pa me zanima da li sam zakasnio? :) Planiram za početak da posadim jedan red a možda i dva sve zavisi kako se ja i otac dogovorimo, jedno 160 čokota, sadio bi ih na 100 cm jedan od drugog u redu, a razmak između redova bi ostavio toliki da traktor može da uđe između njih.Imam malo strah od formiranja i obrezivanja jer nisam to nikad do sada radio ali se nadam da prve godine i ne moram o tome mnogo da brinem a do sledeće ću vadlja skontati šta i kako.I da napomenem da planiram saditi crno grožđe. :)

2pan
18-02-17, 22:04
sve sve, ali ako mrzne vranac nikako ne sadi... kod mene mrzne jezivo

Entuzijast
19-02-17, 08:58
Frankovka ti je jedna od starijih i prilično otpornih europskih sorti koja je na ovim terenima već jako dugo tako da bi ti se ona možda prilagodila uvjetima kod tebe ali isto zahtjeva određenu količinu zaštite kroz god zavisno od vremenskih uvjeta. Ja si trenutno sadim nove otporne sorte koje nabavljam uglavnom preko raznih kontakata na forumima (razmjenjujemo i šaljemo si poštom) koje su novo razvijene u NJemačkoj u zadnjih 15-20 god i kojima gotovo nije potrebna nikakva kemijska zaštita pa ako si mozes nekako nabaviti te to bi ti bilo možda i najbolje . Ja imam nažalost samo bijele sorte Johaniter Muscaris i Souvignier a sad sam dobio i par reznica Solarisa pa ću ga nakalemit ali nemam crnih od kojih bi najviše volio doći do Regenta ili Cabernet Cortisa.Malo proguglaj o tim sortama pa ako možeš do njih po mom mišljenju to bi ti bilo super pošto su i prilagođene NJemačkoj klimi koja je oštrija od naše.Ovdje možeš viditi većinu tih otpornih sa slikama ako znaš nešto Njemačkog iliEngleskog imaš i opis.Muscaris - Reben Sibbus - Muscaris - Sortenbeschreibung (https://www.google.hr/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=0ahUKEwiDlKm10KjJAhVEVywKHaWYDx4QFggnMAE&url=http%3A%2F%2Fwww.sibbus.com%2Fde%2Frebenveredl ung%2Fsorten%2Fweissweinsorten%2Fmuscaris.html&usg=AFQjCNFWXJL0pIKoYdLyoGqP4jwxyupqZQ)

DraganTesic
05-01-18, 12:14
Имам мали виноград на Бежанијској коси, сада је то у Новом Београду. Засадио га је мој покојни отац пре педесет година, а задњих тридесетак га ја негујем. Овако је изгледао пре две године.

https://drive.google.com/open?id=1Bbv6Y6qxSFMYBB1iGaVvBGLNoEus9R96


Да којим случајем пожелим да засадим нови мали виноград, полазећи од тога да је реч о малом винограду, све бих урадио другачије, а ево како.
Мали виноград је мала површина па зато нису потребне никакве машине за обраду. Ако нема машина, онда нема потребе за садњом у редове, може се садити густо, на квадрат. Још је боље садити на једнакостранични троугао јер је тада могуће на истој површини посадити већи број чокота. Густа садња даје највећи принос и најквалитетније грожђе. Између чокота би био класичан размак од 100 до 130 сантиметара, све у зависности од места где је виноград, локалне климе и од квалитета тла. Најбоље да је чокот уз колац, а стабло ниско. Уместо коља, уз губитак могућности обраде са све четири (односно три ) стране, могу се користити три жице развучене на стубовима. Ја тако радим. Гијо облик чокота сам превео у чашу, а ластаре из равни у ваљак, кружно у сноп. Сада ми сваки поветарац, ма из ког правца дувао, суши сву лозу након кише, росе, магле. Раније су то радили само ветрови који су дували дуж редова. Везивање ластара се свело на укупно три везивања по чокоту. У сваком приручнику о виноградарству пишу да је кружно везивање уз колац лоше јер загушује ластаре. Ако је пречник снопа круг пречника рецимо 50см, онда је тај круг дуг око један и по метар, па сваки ластар (ако их је оптималних 6) има бар 25см. Мало ли је, гуше ли се? Чокоти су облика чаша, жупска, Бордо ( како је већ ко зове) са шест ластара, а резидба је резник на резник, на два окца. За оне који желе лозу зими да загрћу мислим да је боља крајинска резидба у главу, али се тада треба помирити са половином неродних ластара. На северу копају рупе, канале у којима су чокти, а глава је нижа од површине земље, али мислим да не треба претеривати, свака љубав има своје границе, па и она према лози.

ben roj
22-05-19, 17:49
http://i66.tinypic.com/nfrzg2.jpg


Iskoristio bih ovu sliku za pitanje pa dami pomognete u objasnjenju.

Ova dva lika najniza , ovi ispod reznika a odmah iznad kalem mesta, da li su se razvila iz jednog pupoljka.

Ako od ta dva treba da ostane jedan verovatno se bira onaj jaci tj bolji. Onaj slabiji da li se odstarnjuje kidanjem ili makazama.

E sada ako su iste debljine koji se ostavlja onaj niyi ili vislji.

Primetio sam kod mog mladog vinograda da ima ovave situacije.

Tomix
22-05-19, 22:01
Ako se ne varam na slici su i gornji i donji parovi(iz istog pupoljka).
Obavezno se Ostavlja samo po jedan iz pupoljka.

U slucaju mladog kalema ostavi onaj koji je lepsi .

Na primeru ovog sa slike iz gornjeg pupoljka jedan lastar takodje i iz donjeg pupoljka jedan lastar.

ben roj
23-05-19, 17:08
Kapiram, iz jednog pupoljka ima par.
Ostavljam lepsi, e sada je pitanje ako su podjednako lepa
da li ostavljam visi ili nizi lastar.

Tomix
23-05-19, 19:41
Na primeru slike iz gornjeg pupoljka jedan lastar, iz donjeg pupoljka jedan lastar.Neka zajedno rastu do sledeceg proleca uz kocic ih vezuj i odrzavaj pravim.

Sledece godine rezes gornji lastar ostaje donji i on ce biti cokot podizes ga na visinu koju zelis 0.6 m ili 0.8 m ili vise zavisno od pocetka spalira .

ben roj
23-05-19, 22:07
Ok to je tema za naredno prolece.

E sada od narednih sorti koje su za dugu rezidbu a koje za kratku.

Kako sam nasao afus ali je za dugu na 12 okaca
Muskat hamburg za kracu 5 okaca
Kraljica vinograda ?
moldava ?
demir kapija ?
Muskat italija ?
Znam ti je tek za 4 godinu vinograda ali da znam.

Tomix
24-05-19, 20:26
Ok ako je ovo tema za sledece prolece.

Tvoje pitanje je za sledece prolece + jos tri proleca.

ben roj
24-05-19, 22:42
To ne znaci da odgovor treba cekati toliko, pogresno si zakljucio.

Tomix
26-05-19, 20:40
U pravu si mozda je potrebno i vise proleca.

ben roj
31-05-19, 18:30
Nasao sam odgovore za hamburg kraljicu moldavu I italiju.
Kada nadjem za sve ove sorte mogu I napisati.
:)

gandrad
01-06-19, 11:22
Ha ha ha ha...Dobri ste...što je važno pozitivni...
Posle izvesnog vremena,doduše neopravdano, isčitavam nepročitane poruke...
I lepo sam se oraspoložio...Hvala vam...

ben roj
01-06-19, 18:41
Ha ha ha ha...Dobri ste...
I lepo sam se oraspoložio...Hvala vam...
Bicu realan, to je ipak vise zahvaljujuci Tomi, a posto je smeh je zdravl zadovoljan sam sto sam bar malo doprineo. :)

Ustvari Tomin pristup diskusiji je pravi I veoma koristan.
Da on odmah napise odgovor ja bih to primio zdravi za gotovo, ovako ja trazim citam, malo se mucim I dolazim do spoznaje ali sa puno vise razumevanja .
Istrazujem I kvalitet te saznaje je mnogo veci od pukog memorisanja napisanog.
To mu dodje kao sto je razlika izmedju bubanja I ucenja sa razumevanja.

A sadadva pitanja jer ipak sam pocetnik.

Lozu sam orezao I ostavio dva pupoljka na najboljem lastaru.

E primetio sam dve stvari za koje ne znam kako dalje postupati.

Iz reznika iz jednog okca ide lep lastar a iz drugog nije krenuo. Medjutim iz stabla iznad kalem mesta krenuo razvio se lep lastar . Sta sa njim da radim.
Dosta je velik prakticno isti kao I ovaj iz reznika.

Drugo pitanje, na jednoj lozi lastar se razvio lepo ali mozda na trecem ili cetvtom clanku od vrha sa strane razvio se drugi lastar na ovom glavnom. Sta je to. I sta sa tim da radim , da ga odsecem.
Uz odgovor iskusnijih zamolio bih I obrazlozenje,
jer kao sto rekoh hocu da ucim sa razumevanjem .

Tomix
01-06-19, 18:48
Ben sve je dobronamerno pritom znam da se neces na mene ljutiti.

Daj neku sliku da objasnimo kolko je moguce.

ben roj
01-06-19, 20:06
Jebiga ne umem da postavim slike a sa copy past ne moze.


Pa jsno je sve.
Iz reznika ide lastar kako I treba.
E sada iznad kalem mesta da kazem na stablu koje je starije od reznika koji sam napravio ovog proleca, se razvio lastar drugi. On se razvio iz spavajuceg okca I sada je krenuo jalovak. On je ispod reznika a iznad kalema.
Da imam dva luka ja bih ga skinuio a kontam da ga mozda ostavim jer imam samo jedan luk pa da ostane kao rezerva ako luk zbog necega strada.

Pitanje ostavljam ga ili secem.

A drugpitanje iz lastara koji se razvio na 1/3 od vrha trenutnog razvio se ili bolje reci krenuo drugi lastar koji ima 4 ili 5 listova. To znaci kao da se lastar tu grana,
ajde da tako kazem.
I to isto ili ostavljam ili secem.

Pa ti kao iskusan vinogradar, trebao bi odmah da predpostavis koje su to situcije koje zbunjuju pocetnika ....

peceni
01-06-19, 21:13
Idi na www.fotkica.com tamo uploaduj slike pa taj link za forum ubaci ovde kad kliknes na ikonu sa drvetom...

ben roj
04-06-19, 23:35
Tomo, ajde bar ti kada drugi nece podeli znanje I iskustvo

Entuzijast
05-06-19, 06:10
Uvjek možeš ostaviti lastar iz panja ako njime imaš priliku popraviti uzgojni oblik ili da ti ostane kao reznik ili luk za na godinu ali na većini sorti on ti je ove god nerodan. Što se tiče račvanja lastara ja obično skinem lošiji dio ili onaj koji će mi u buduće možda smetati na prm ako od tog lastara na god ostavljaš luk jedna račva ti smeta (ali može se ona odrezati i u zrelo tj u zimskoj rezidbi). Rezidba ima par osnovnih pravila kojih se treba držati ali ne treba to baš biti sveto pismo možeš biti malo i fleksibilan trs se oblikuje prema njegovim mogućnostima i mojim željama.

ben roj
05-06-19, 15:54
Zahvaljujem Entuzijat.

Znaci ovo kod racvanja mogu sada odrezati makazama.
A lastar iz panja cu ostviti kao rezervu I iduce zime ce ga odseci na dva ili jedno okce.

Tomix
05-06-19, 20:44
Lastar iz panja ostavi sledece sezone moze biti za dva okca.

Ako nije previse gusto i racvanje ostavi .

ben roj
05-06-19, 21:02
Molim za obrazlozenje,
zasto, u kom slucaju ce se iskoristiti.
Pogotovu racvanje mi nije jasno.

Tomix
05-06-19, 21:10
Jer ti sad smeta ?
Imas li previse mase pa hoces da razgusis?

ben roj
05-06-19, 21:56
Pa ne semeta mnogo.
A zasta bi ga iskoristio.

Tomix
05-06-19, 22:23
Ako ne smeta ako nije pregusto - neka ga.
Miruj

ben roj
05-06-19, 22:42
Obrazlizi, zasta bi se iskoristio taj ogranak.

Entuzijast
06-06-19, 06:21
Pa ako nije trs u rodu onda mu dodatna lisna masa pomaže i ishrani i razvoju korjena. Znači jače će se razviti tj narasti a može ti ga napasti plamenjača opet bolje da ima više listi koji bi mogli preživjeti itd.Tomix je u pravu ako ti ne smeta ostavi ga lako ćeš ga odrezati uzrelo.Kud mene je vinograd u rodu pa take duple zagušuju trs i stvaraju preduvjete za bolesti (gužva granja nemoguče oprskati listove u dubini trsa) zato ih obično uklanjam.

ben roj
06-06-19, 18:25
Sada je jasnoje.
Osravljam oboje I racvanje I lastar iz stabla.

ben roj
15-06-19, 20:40
Danas sam postavio betonske stubove u vinograd.
Masinski sa burgijom fi 20 izbusene rupe 60 do 65 .
Stub je 2.5 metra. Jedna rupa je sada na 50 di 55 cm
pa 35 cm dve kose rupe pa 35 cm dve kose I nesto krace pa jos dve kose rupe.

Prvu zicu cu uzeti 3 ili 2.8 a sada mi recite koliko od ovih gore 6 rupa zicu da ppstavljam I stavio bih 2,5
mozda prva dva para a najgornje bi stavio 2,2.

E ne znam da lida postavim prvi par zica ili po jednu zicu od svakog para.

Inace vinograd mi je u drugoj godini , znaci ima najcesce dva lastara. A kao sto znate ponegde ima I jedan I jalovak iz stabla.

ben roj
16-06-19, 22:04
Ljudi pa dajte praktican savet.
Da stavljam sve zice odjednom ili
prvo da stavim neke.

I drugo da li treba da sacekam neki vreme od postavljanja stubova, procitao sam negde.

ben roj
18-06-19, 21:09
Bogte, niko ne odgovara ..

Sicko1984
18-06-19, 21:24
Ben roj koliko čokota imaš?
Ja verujem da kao pretpostavljam početnik tražiš savet za sve ali ideš u krajnost.
Ako imaš već svu žicu kupljenu stavi sve.
Stubove ako ih nemaš mnogo najbolje “zali“ suvim peskom ili sitnom zemljom.

Shvati ovo kao moju dobronamernu primedbu.

ben roj
18-06-19, 21:47
Ok , stubove sam postavio
i sada cu I svu zicu da postavim.

U pravu si, I naravno razumeo sam.
Nekad I jednostavne stvari izgledaju komplikovane pocetnicima. Problem mi je
sto nemam nekog u okruzenju ko ima vinograd, pa zato izgleda mnogo zapitkujem.

ben roj
22-06-19, 20:48
Imam moralnu obavezu, posto sam izgleda nekima detaljista, da referisem.

Zicu sam zategao odlicno, komsija mi pomogao da ankerisem krajne stubove.
Danas vezao lozu I oprskao sa cabrio top.

Imam pitanjce, neke su mi loze visoke 2 m da li treba da ih zakinem.

peceni
23-06-19, 13:02
Kod mene su stubovi 1,9-2m iznad zemlje i na toj visini i rezem lozu. Visina prve zice mi je na 0.8-0.9m. Po preporuci visina zelenog zida treba da bude 1.1-1.2m pa ti sad premeri kako je to kod tebe.
http://fotkica.com/thumbs3/1_tmb_156128755_IMG_20190622_144402.jpg (http://fotkica.com/slike.php?slika=1_156128755_IMG_20190622_144402.jp g)
http://fotkica.com/thumbs3/1_tmb_156128755_IMG_20190622_144354.jpg (http://fotkica.com/slike.php?slika=1_156128755_IMG_20190622_144354.jp g)
http://fotkica.com/thumbs3/1_tmb_156128755_IMG_20190622_144412.jpg (http://fotkica.com/slike.php?slika=1_156128755_IMG_20190622_144412.jp g)

ben roj
23-06-19, 13:20
E kod mene je raspored zica isti kao kod tebe u ovom prvom redu. Jedino mi je prva zica na oko 55 cm jer su stubovi nesto dublje ukopanina 65 do 70 cm.

ben roj
24-06-19, 18:30
Jedno pitanjce, danas sam cuo od jednog vinogradara
da zaperke ne treba skroz zakidati iz pazuha, vec sami zalomiti da imaju dva tri lista navodno onda ti listovi
doprinose ishrani.

Kako treba raditi.

Mardav
24-06-19, 18:54
Jedno pitanjce, danas sam cuo od jednog vinogradara
da zaperke ne treba skroz zakidati iz pazuha, vec sami zalomiti da imaju dva tri lista navodno onda ti listovi
doprinose ishrani.

Kako treba raditi.

U pravo je taj vinogradar
Ne treba skroz zakidati, nego prekracivati na 2-4 listova jer uticu na bolji kvalitet grozdova

ben roj
24-06-19, 18:59
Pravim pitanjem do zlatnog znanja. :)

ben roj
26-06-19, 08:47
Nadjoh o zakidanju zaperaka.
Pa da podelim .
Najkrace zakidaju se posle cvetanja do sarka.
Kada je zaperak ima 5 do 6 lista zakida se da ostane 3 do 4 lista. Listovi zaperaka dosta doprinose u ishrani loze I za balivanje ploda narocito posle zatvaranja bobica.
Ako se pojavi drugi zaperak iz istog pazuha on se u celosti uklanja.

ben roj
17-07-19, 12:26
Tomo, jesi li tu, pitao bih te nesto,
istina malo unapred ali radoznalost mi ne da mira.

German hunting terrier | Jagdterrier