Isplativost i zarada gajenja povrća u plastenicima!!!
- Začetnik teme Salee
- Datum pokretanja
S
Smart
Guest
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
Posto vidim da se proizvodjaci povrca u plastenicima uglavnom opredeljuju na proizvodnju na zemljistu zatecenom u plasteniku iako je i sama sterilizacija zemljista sama po sebi skupa,da li neko ima iskustva sa uzgojem u saksijama na supstratu sa navodnjavanjem kap po kap kao mogucom opcijom ustede vode,prihrane i smanjivanjem stete od bolesti i stetocina?
Mozda je veca pocetna investicija ali je mozda i veca mogucnost ustede...
ili nije
Posto vidim da se proizvodjaci povrca u plastenicima uglavnom opredeljuju na proizvodnju na zemljistu zatecenom u plasteniku iako je i sama sterilizacija zemljista sama po sebi skupa,da li neko ima iskustva sa uzgojem u saksijama na supstratu sa navodnjavanjem kap po kap kao mogucom opcijom ustede vode,prihrane i smanjivanjem stete od bolesti i stetocina?
Mozda je veca pocetna investicija ali je mozda i veca mogucnost ustede...
ili nije
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
Bio sam na predavanju o sterilizaciji plastenika ali je moj zakljucak da je to jako skupo za pocetnika. Znam da je to jako dobro ali se pridrzavam stare tehnologije sa krecom jer je tako jeftinije. Sto se tice gajenja u saksijama neces ustedeti na vodi i prihrani jer koristis isto kao i na obicnom zemljistu. Jedino moze i jeste da pomogne oko zastite od stetocina. Nisam siguran koliko je to pametna investicija za pocetak pored svih STVARNO potrebnih sredstava. Na stetocine se deluje preventivno a ne kad za to dodje do potrebe.
Bio sam na predavanju o sterilizaciji plastenika ali je moj zakljucak da je to jako skupo za pocetnika. Znam da je to jako dobro ali se pridrzavam stare tehnologije sa krecom jer je tako jeftinije. Sto se tice gajenja u saksijama neces ustedeti na vodi i prihrani jer koristis isto kao i na obicnom zemljistu. Jedino moze i jeste da pomogne oko zastite od stetocina. Nisam siguran koliko je to pametna investicija za pocetak pored svih STVARNO potrebnih sredstava. Na stetocine se deluje preventivno a ne kad za to dodje do potrebe.
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
Što se tiče dezinfekcije uspešno i jednostavno se radi Basamid granulama (a.m. dazomet).
Što se tiče proizvodnje u supstratu bilo da je kamena vuna ili neka kombinacija treseta, kokosovih vlakana, perlita, zeolita... to jeste da tako kažem naprednija tehnologija (stručni naziv "hidroponija") koja ima svoje prednosti ali i mane. Prednosti su te što ne gajiš biljke u zemljištu i time izbegavaš neke probleme kao što su štetočine, bolesti korovi i "zamor zemljišta" koje se javlja u monokulturi ali i brži razvoj biljke jer se koren lakše zagreje u supstratu nego u zemlji.
E sad mane. Za ovakav vid proizvodnje potrebno je više znanja naročito oko prihrane jer je biljci na raspolaganju samo ono što joj daš preko sistema za navodnjavanje. Potrebno je i više opreme (čitaj para) tankovi za mešanje i uredjaji za doziranje djubriva, razni uredjaji za kontrolu rastvora (EC-metri, Ph-metri...) zatim ako hoćeš da još bolje iskoristiš plastenik treba ti dodatno osvetljenje a postoje i uredjaji koji povećavaju koncentraciju CO2...
Kad sve sabereš i oduzmeš za neku manju da ne kažem običnu proizvodnju odlične rezultate daje Basamid.
Nadam se da sam ti bar malo pomogao, ako te zanima nešto više pročešljaj malo po netu naći ćeš dosta toga.
Što se tiče dezinfekcije uspešno i jednostavno se radi Basamid granulama (a.m. dazomet).
Što se tiče proizvodnje u supstratu bilo da je kamena vuna ili neka kombinacija treseta, kokosovih vlakana, perlita, zeolita... to jeste da tako kažem naprednija tehnologija (stručni naziv "hidroponija") koja ima svoje prednosti ali i mane. Prednosti su te što ne gajiš biljke u zemljištu i time izbegavaš neke probleme kao što su štetočine, bolesti korovi i "zamor zemljišta" koje se javlja u monokulturi ali i brži razvoj biljke jer se koren lakše zagreje u supstratu nego u zemlji.
E sad mane. Za ovakav vid proizvodnje potrebno je više znanja naročito oko prihrane jer je biljci na raspolaganju samo ono što joj daš preko sistema za navodnjavanje. Potrebno je i više opreme (čitaj para) tankovi za mešanje i uredjaji za doziranje djubriva, razni uredjaji za kontrolu rastvora (EC-metri, Ph-metri...) zatim ako hoćeš da još bolje iskoristiš plastenik treba ti dodatno osvetljenje a postoje i uredjaji koji povećavaju koncentraciju CO2...
Kad sve sabereš i oduzmeš za neku manju da ne kažem običnu proizvodnju odlične rezultate daje Basamid.
Nadam se da sam ti bar malo pomogao, ako te zanima nešto više pročešljaj malo po netu naći ćeš dosta toga.
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
Imam i ja ovdje štošta za reči. Ljudi, ako ozbiljno razmišljate o proizvodnji povrća, kupujte plastenike sa svim sredstvima koje imate, čak i onima koje nemate, ako imate mogučnost. Mogu vam reči, da vam je Todorić došao na tržište, a kuda on dođe, ne ostaje prektično nitko drugi. Kod nas u hrvatskoj, u zadnje tri godine dogodile su se ogromne promjene u proizvodnji povrća. Unazad taj period nije bilo neke plasteničke proizvodnje, a sada već pomalo neće kupovati vanjsku papriku i paradajz. A glavni kupac je Todorić, 90 % proizvodnje. Isplativo je, na dulje vrijeme. Sama tehnologija omogućuje dulji period berbe, dakle veći prinos, a i bolju kvalitetu, koja se sve više traži na tržištu.
Da vam dam kalkulaciju za negrijani plastenik za proizvodnju paradajza u hrvatskoj.
Površina 400 m2 - 5.500,00 eura
Biljaka paradajza 1200 s prosjekom od 6 kg po biljci - cijena kg paradajza 0,45 eura - 3.200,00 eura
Ambalaža za paradajz 400 eura
Repromaterijal za proizvodnju - sve potrebno cca 600 eura
Radna snaga - 300 eura
Dakle, ako zbrojite 5 godina proizvodnju ispadne vam neto oko 4 tisuće eura ili 1000 eura godišnje.
Postoje tu još neki sitni troškovi, ali ne mogu umanjiti zaradu za više od 100 ili 200 eura
Ispada onda da je isplativo podizati plastenike, naravno uz poznatog kupca robe koju proizvedete. E da napomenem, ovo je prinos u negrijanom plasteniku, grijanje može povečati prihod, ali upitna je cijena ranog paradajza, jer je Todorić pokupovao veliku večinu plodnih makedonskih polja i tamo širi proizvodnju povrća.
Plastenik vam mora biti čvrste konstrukcije da se ne sruši pod snijegom.
Naravno da postoje i plastenici koji koštaju puno više po kvadratu, ali tu ulazi bočno provjetravanje, krovno provjetravanje, multipla konstrukcija, grijanje termogenima ili centralno grijanje, kompjutorsko vođenje i upravljanje. Koliko više uložite na početku, nakon deset godina više štedite. Uvjek je to tako.
Ima jedino jedan dosta veliki problem, a zove se plodored. Sve dezinfekcije nisu učinkovite koliko je učinkovit plodored, a tri kulture koje se proizvode u plastenicima su paradajz, paprika i krastavac, a napadaju ih isti štetnici i iste bolesti. Ipak ne treba previše razmišljati, več ako to radite krenite i ne osvrčite se. Zarada je solidna, samo treba raditi ko magarac i ne gledati lijevo i desno što ljudi govore.
Isprika na poduljem postu. A sad idem kartati Belu i dolazim za koji dan
Imam i ja ovdje štošta za reči. Ljudi, ako ozbiljno razmišljate o proizvodnji povrća, kupujte plastenike sa svim sredstvima koje imate, čak i onima koje nemate, ako imate mogučnost. Mogu vam reči, da vam je Todorić došao na tržište, a kuda on dođe, ne ostaje prektično nitko drugi. Kod nas u hrvatskoj, u zadnje tri godine dogodile su se ogromne promjene u proizvodnji povrća. Unazad taj period nije bilo neke plasteničke proizvodnje, a sada već pomalo neće kupovati vanjsku papriku i paradajz. A glavni kupac je Todorić, 90 % proizvodnje. Isplativo je, na dulje vrijeme. Sama tehnologija omogućuje dulji period berbe, dakle veći prinos, a i bolju kvalitetu, koja se sve više traži na tržištu.
Da vam dam kalkulaciju za negrijani plastenik za proizvodnju paradajza u hrvatskoj.
Površina 400 m2 - 5.500,00 eura
Biljaka paradajza 1200 s prosjekom od 6 kg po biljci - cijena kg paradajza 0,45 eura - 3.200,00 eura
Ambalaža za paradajz 400 eura
Repromaterijal za proizvodnju - sve potrebno cca 600 eura
Radna snaga - 300 eura
Dakle, ako zbrojite 5 godina proizvodnju ispadne vam neto oko 4 tisuće eura ili 1000 eura godišnje.
Postoje tu još neki sitni troškovi, ali ne mogu umanjiti zaradu za više od 100 ili 200 eura
Ispada onda da je isplativo podizati plastenike, naravno uz poznatog kupca robe koju proizvedete. E da napomenem, ovo je prinos u negrijanom plasteniku, grijanje može povečati prihod, ali upitna je cijena ranog paradajza, jer je Todorić pokupovao veliku večinu plodnih makedonskih polja i tamo širi proizvodnju povrća.
Plastenik vam mora biti čvrste konstrukcije da se ne sruši pod snijegom.
Naravno da postoje i plastenici koji koštaju puno više po kvadratu, ali tu ulazi bočno provjetravanje, krovno provjetravanje, multipla konstrukcija, grijanje termogenima ili centralno grijanje, kompjutorsko vođenje i upravljanje. Koliko više uložite na početku, nakon deset godina više štedite. Uvjek je to tako.
Ima jedino jedan dosta veliki problem, a zove se plodored. Sve dezinfekcije nisu učinkovite koliko je učinkovit plodored, a tri kulture koje se proizvode u plastenicima su paradajz, paprika i krastavac, a napadaju ih isti štetnici i iste bolesti. Ipak ne treba previše razmišljati, več ako to radite krenite i ne osvrčite se. Zarada je solidna, samo treba raditi ko magarac i ne gledati lijevo i desno što ljudi govore.
Isprika na poduljem postu. A sad idem kartati Belu i dolazim za koji dan
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
Ma ne sekiraj se za dužinu posta kome je dugačko neka ne čita. Zanimljivo je ovo što si napisao za Todorića. Kod nas je Rodić pre par godina kupio plastenike u Gložanu kod NS renovirao i sad proizvodi povrće za svoje markete tako da je to izgleda neki trend. Samo treba znati da su to trgovci, i to veliki a oni kupuju na veliko a plaćaju na malo . Šalim se naravno ali u svakoj šali ima istine. Da bi bio zanimljim velikim lancima treba ti i velika količina robe, sve više se traži da to bude kalibrirano, čisto, lepo upakovano... Nedavno sam gledao neki TV prilog o jednoj povrtarskoj zadruzi koja je trebala da izvozi robu u Sloveniju i sve je bilo ok i cene i količina ali nisu mogli da isporuče robu odgovarajućeg standarda i posao je propao.
Dakle, da bi bio interesantan velikima moraš i sam biti veliki ili ići na udruživanje i formiranje zadruga.
Što se te cene od 0.45 e tiče mislim da je to dobra cena. Nisam proizvođač ali koliko se ja sećam kod nas je cena u najvećem delu sezone bila oko 25 din. što je tada bilo oko 0.30 e. Kod mene u okolini je čovek pred novu godinu prodavao na veliko za 50 din (0.55-0.60 e). Opet kažem nisam proizvođač pa dozvoljavam da grešim, ima ovde proizvođača pa neka kažu nešto više o ceni kod nas.
Što se tiče plodoreda slažem se da je to najbolje rešenje ali u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji sve teže ostvarivo zbog malog broja kultura koje se proizvode. I sam si rekao paradajz, paprika, krastavci na koje otpada najveći procenat plasteničke proizvodnje napadaju iste bolesti i štetočine tako da je neki vid dezinfekcije neophodan.
Evo i ja se malo zaneo, nago reci mi kako vi u HR stojite sa jagodama?
Ma ne sekiraj se za dužinu posta kome je dugačko neka ne čita. Zanimljivo je ovo što si napisao za Todorića. Kod nas je Rodić pre par godina kupio plastenike u Gložanu kod NS renovirao i sad proizvodi povrće za svoje markete tako da je to izgleda neki trend. Samo treba znati da su to trgovci, i to veliki a oni kupuju na veliko a plaćaju na malo
. Šalim se naravno ali u svakoj šali ima istine. Da bi bio zanimljim velikim lancima treba ti i velika količina robe, sve više se traži da to bude kalibrirano, čisto, lepo upakovano... Nedavno sam gledao neki TV prilog o jednoj povrtarskoj zadruzi koja je trebala da izvozi robu u Sloveniju i sve je bilo ok i cene i količina ali nisu mogli da isporuče robu odgovarajućeg standarda i posao je propao. Dakle, da bi bio interesantan velikima moraš i sam biti veliki ili ići na udruživanje i formiranje zadruga.
Što se te cene od 0.45 e tiče mislim da je to dobra cena. Nisam proizvođač ali koliko se ja sećam kod nas je cena u najvećem delu sezone bila oko 25 din. što je tada bilo oko 0.30 e. Kod mene u okolini je čovek pred novu godinu prodavao na veliko za 50 din (0.55-0.60 e). Opet kažem nisam proizvođač pa dozvoljavam da grešim, ima ovde proizvođača pa neka kažu nešto više o ceni kod nas.
Što se tiče plodoreda slažem se da je to najbolje rešenje ali u intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji sve teže ostvarivo zbog malog broja kultura koje se proizvode. I sam si rekao paradajz, paprika, krastavci na koje otpada najveći procenat plasteničke proizvodnje napadaju iste bolesti i štetočine tako da je neki vid dezinfekcije neophodan.
Evo i ja se malo zaneo, nago reci mi kako vi u HR stojite sa jagodama?
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
sve te price o ogromnim prinosima su sarena laza one su dobijene u idealnim uslovima kakvih je kod nas malo realan prinos paradajza kod nas je od10 do 15kg po metru kvadratnom a vecina kalkulacija nije uzela u obzir cijenu zastite ni vodotopivih djubriva svako ko pocne plastenicku proizvodnju iprve godinevrati ulog ijos nesto zaradi treba da je zadovoljan
sve te price o ogromnim prinosima su sarena laza one su dobijene u idealnim uslovima kakvih je kod nas malo realan prinos paradajza kod nas je od10 do 15kg po metru kvadratnom a vecina kalkulacija nije uzela u obzir cijenu zastite ni vodotopivih djubriva svako ko pocne plastenicku proizvodnju iprve godinevrati ulog ijos nesto zaradi treba da je zadovoljan
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
Jagode? Pa stanje je takvo da svaki ozbiljniji proizvođač jagode ima minimalno jedno jutro pod veronezzi plastenikom. Pod plastenicima prvenstveno zbog kiša koje znaju u berbi smanjiti prinos i 50 posto. Ne možeš brati dok pada, a jagoda zrela. Svi znamo što se onda događa.
Cijena kile je nekih 12 kuna prosječna, dakle 1,65 eura za kilu. Prinosi su nekih 600 grama po biljci, a mogući su i veći, samo kod pravih proizvođača. Ja osobno ne sadim zbog radne snage, ne želi nitko brati. U mom kraju su ljudi navikli rađe doma odmarati za 1000 kuna mjesečno, koje dobe kao socijalnu pomoć, nego raditi za 3000 kod nekoga kao ja. Jer ja sam "lakom"!!!
U posljednje vrijeme, samo kod pravih entuzijasta, kreće vertikalan uzgoj jagode u grijanim plastenicima, tako da ima jagode cijelu godinu. Ide se u biti na to da se bere u zimi kad je cijena najveća, samo nekako mi se čini da je grijanje preskupo. I sama oprema košta čitavo bogatstvo. Plastenik sa svom opremom košta nekih 70 tisuća eura za nekih 1000 kvadrata.
Jagode? Pa stanje je takvo da svaki ozbiljniji proizvođač jagode ima minimalno jedno jutro pod veronezzi plastenikom. Pod plastenicima prvenstveno zbog kiša koje znaju u berbi smanjiti prinos i 50 posto. Ne možeš brati dok pada, a jagoda zrela. Svi znamo što se onda događa.
Cijena kile je nekih 12 kuna prosječna, dakle 1,65 eura za kilu. Prinosi su nekih 600 grama po biljci, a mogući su i veći, samo kod pravih proizvođača. Ja osobno ne sadim zbog radne snage, ne želi nitko brati. U mom kraju su ljudi navikli rađe doma odmarati za 1000 kuna mjesečno, koje dobe kao socijalnu pomoć, nego raditi za 3000 kod nekoga kao ja. Jer ja sam "lakom"!!!
U posljednje vrijeme, samo kod pravih entuzijasta, kreće vertikalan uzgoj jagode u grijanim plastenicima, tako da ima jagode cijelu godinu. Ide se u biti na to da se bere u zimi kad je cijena najveća, samo nekako mi se čini da je grijanje preskupo. I sama oprema košta čitavo bogatstvo. Plastenik sa svom opremom košta nekih 70 tisuća eura za nekih 1000 kvadrata.
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
2 cabage
Ja imam jutro pod jagodom na otvorenom folija, sistem za navodnjavanje... Reci mi kakvi su to verronezzi plastenici, jel to neki proizvođač ili model plastenika
. Ako imaš neke slike ili link nakači da vidim o čemu se radi. Što se tiče cene to je ok cena, znam da je u HR cena viša, kod nas je bila oko 1 e u jeku berbe na veliko, na početku je cena veća ali kasnije padne.
Sa radnom snagom je isto i ovde. Ako hoćeš pravu ekipu sa grupovođom (da ne kažem sa šefom) na koju možeš 100 % da se osloniš moraš dobro da zavučeš ruku u džep.
Što se tiče vertikalnog uzgoja ja još nisam čuo da je neko zaradio pare osim onih koji prodaju opremu. Oni će sigurno naći nekog da pokažu kako to sve savršeno funkcioniše ali ja nisam siguran. Sve to lepo izgleda ali ja ovo radim za pare a ne iz hobija.
2 cabage
Ja imam jutro pod jagodom na otvorenom folija, sistem za navodnjavanje... Reci mi kakvi su to verronezzi plastenici, jel to neki proizvođač ili model plastenika
. Ako imaš neke slike ili link nakači da vidim o čemu se radi. Što se tiče cene to je ok cena, znam da je u HR cena viša, kod nas je bila oko 1 e u jeku berbe na veliko, na početku je cena veća ali kasnije padne.Sa radnom snagom je isto i ovde. Ako hoćeš pravu ekipu sa grupovođom (da ne kažem sa šefom) na koju možeš 100 % da se osloniš moraš dobro da zavučeš ruku u džep.
Što se tiče vertikalnog uzgoja ja još nisam čuo da je neko zaradio pare osim onih koji prodaju opremu. Oni će sigurno naći nekog da pokažu kako to sve savršeno funkcioniše ali ja nisam siguran. Sve to lepo izgleda ali ja ovo radim za pare a ne iz hobija.
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
Evo link da pogledaš kakvi su to plastenici. To inače ljudi najjeftinije naprave doma sami, jer je stvarno jednostavno i praktično. Inače ovi na slikama su za jagodu, visine boka negdje oko metra a u sljemenu dva i pola. Slični takvi se kod nas jako koriste i za papriku, rajčicu i krastavac. Naravno da se mora izrađivati posebna armatura za krastavac i rajčicu jer ovi plastenici ne mogu nositi teret. Služe samo tome da ne pada kiša po biljkama, da ne dolazi do flakavosti. Inaće su praktični i jeftini, samo što ima posla sa skidanjem folije prije zime, jer ne može podnijeti snijeg.
http://www.koting-plastenici.hr/component/option,com_expose/Itemid,19/
Evo link da pogledaš kakvi su to plastenici. To inače ljudi najjeftinije naprave doma sami, jer je stvarno jednostavno i praktično. Inače ovi na slikama su za jagodu, visine boka negdje oko metra a u sljemenu dva i pola. Slični takvi se kod nas jako koriste i za papriku, rajčicu i krastavac. Naravno da se mora izrađivati posebna armatura za krastavac i rajčicu jer ovi plastenici ne mogu nositi teret. Služe samo tome da ne pada kiša po biljkama, da ne dolazi do flakavosti. Inaće su praktični i jeftini, samo što ima posla sa skidanjem folije prije zime, jer ne može podnijeti snijeg.
http://www.koting-plastenici.hr/component/option,com_expose/Itemid,19/
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
2 cabage
Ovi plastenici izgledaju ok, dobra ideja. Samo me interesuje kako vrše prskanje t.j. zaštitu, kako prolazi traktor sa prskalicom. Čini mi se nemoguće to sklanjati da bi prošao traktor ili ima neki drugi način
2 cabage
Ovi plastenici izgledaju ok, dobra ideja. Samo me interesuje kako vrše prskanje t.j. zaštitu, kako prolazi traktor sa prskalicom. Čini mi se nemoguće to sklanjati da bi prošao traktor ili ima neki drugi način
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
Naravno da je jednostavno. Napraviš na prskalici grane koje nisu šire od te tri gredice koje su pokrivene jednom lađom plastenika. Dakle prolaziš svakim tunelom. Prednost toga je što recimo na tako male grane možeš napraviti malo i kerefeke pa staviti više dizni i pod kutevima tako da bolje prskaš, hehe. Nije loša ideja, jel.
Moj ti je savjet da to probaš raditi, efekt je očigledan. Pogotovo jer toga kod vas nema koliko sam shvatio. Sam napraviš takav plastenik za nekakvih 2 eura po kvadratu maksimalno. Lukovi su od cijevi fi 22 x 1,5 a stupovi fi 27 x 1,5. Shvačaš mjere valjda. Raspitaj se za cijevi kolko koštaju.
Nemam u blizini ni jednog za poslikati, ali ako budem išao tastu skoro potrudit ću se da ti uslikam kak to ljudi rade sami. Folija se veže gore špagom s jednog stupa na drugi u križ i tako od početka do kraja. Neće to nikud, osim ako nemaš neke olujne vjetrove da to sve polome
Naravno da je jednostavno. Napraviš na prskalici grane koje nisu šire od te tri gredice koje su pokrivene jednom lađom plastenika. Dakle prolaziš svakim tunelom. Prednost toga je što recimo na tako male grane možeš napraviti malo i kerefeke pa staviti više dizni i pod kutevima tako da bolje prskaš, hehe. Nije loša ideja, jel.
Moj ti je savjet da to probaš raditi, efekt je očigledan. Pogotovo jer toga kod vas nema koliko sam shvatio. Sam napraviš takav plastenik za nekakvih 2 eura po kvadratu maksimalno. Lukovi su od cijevi fi 22 x 1,5 a stupovi fi 27 x 1,5. Shvačaš mjere valjda. Raspitaj se za cijevi kolko koštaju.
Nemam u blizini ni jednog za poslikati, ali ako budem išao tastu skoro potrudit ću se da ti uslikam kak to ljudi rade sami. Folija se veže gore špagom s jednog stupa na drugi u križ i tako od početka do kraja. Neće to nikud, osim ako nemaš neke olujne vjetrove da to sve polome
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
Nije loša ideja
. Hvala ti. Kod nas nisam video da neko tako radi, ili rade čisto na otvorenom kao ja ili plastenik. Ima pokušaja da se radi vertikalni sistem ali mršavi su rezultati a mnooogo veliki ulog.
Nije loša ideja
. Hvala ti. Kod nas nisam video da neko tako radi, ili rade čisto na otvorenom kao ja ili plastenik. Ima pokušaja da se radi vertikalni sistem ali mršavi su rezultati a mnooogo veliki ulog.hermes_plastenici
Novajlija
- Učlanjen(a)
- 11 Nov 2008
- Poruka
- 5
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
S obzirom da imam taj plastenik za koji komentarišete, i provereno je zato sam i stavio na forum, jer sam prezadovoljan.
Ukoliko vas interesuje bilo kakva informacija o zaradi i uopšte o palsteniku raspolozen sam da komentarišem,
Kontaktirajte me i daću vam informaciju
S obzirom da imam taj plastenik za koji komentarišete, i provereno je zato sam i stavio na forum, jer sam prezadovoljan.
Ukoliko vas interesuje bilo kakva informacija o zaradi i uopšte o palsteniku raspolozen sam da komentarišem,
Kontaktirajte me i daću vam informaciju
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
citajuci ovo sve pitam se gde ja gresim ? haha . imam plastenik 8x20 metalna konstrukcija i dupla folija . zalivanje kap po kap . zaludjujem se sa njim od 2004 i dosada sam zaradio zuljeve i ... sve je to lepo sto prodavci plastenika pisu , normalno samo dabi prodali plastenik, a kad stigne roba i kad je treba prodati onda je prica drugacija tu te njihove kalkulacije nemaju veze sa stvarnim stanjem
_________________________________________________Post je spojen: [time]1236784546[/time]_________________________________________________
ako nekoga nesto interesuje neka pita , jasam experimentisao sve i svasta i mrka kapa od svega, i paradajz i paprike i krastavce i salatu i spanac itd i shvatio neke fore u proizvodnji posto ja sam pravim rasad i pratim od smena do ploda sve faze razvoja
citajuci ovo sve pitam se gde ja gresim ? haha . imam plastenik 8x20 metalna konstrukcija i dupla folija . zalivanje kap po kap . zaludjujem se sa njim od 2004 i dosada sam zaradio zuljeve i ... sve je to lepo sto prodavci plastenika pisu , normalno samo dabi prodali plastenik, a kad stigne roba i kad je treba prodati onda je prica drugacija tu te njihove kalkulacije nemaju veze sa stvarnim stanjem
_________________________________________________Post je spojen: [time]1236784546[/time]_________________________________________________
ako nekoga nesto interesuje neka pita , jasam experimentisao sve i svasta i mrka kapa od svega, i paradajz i paprike i krastavce i salatu i spanac itd i shvatio neke fore u proizvodnji posto ja sam pravim rasad i pratim od smena do ploda sve faze razvoja
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
Vidi sa tih 160 m2 i nemožeš očekivati čudo. Mene interesuje kakve su cene povrća bile u odnosu na ono što u svojim kalkulacijama prikazuju proizvođači (i prodavci) plastenika?
Vidi sa tih 160 m2 i nemožeš očekivati čudo. Mene interesuje kakve su cene povrća bile u odnosu na ono što u svojim kalkulacijama prikazuju proizvođači (i prodavci) plastenika?
Odg: isplativost i zarada gajenja povrca u plastenicima!!!
pa dobro nisam ja ni ocekivao nesto extra ali bar neku zaradu nesto malo , a ja zaradim za seme supstrat i prihranu i totije to , mada ja to radim vise iz hobija ne zivim samo od toga , pa vidi ovo naprimer sada imam spanac u plasteniku i cepam svaki dan po 10kg , moja tetka ide na pijacu u zemunu , ali ona prodaje pilice i zivinu, i nema mesta na tezgi da mi ona prodaje spanac , daje ga tamo prodavcima koji prodaju povrce , i oni meni placaju kilu 50din a oni prodaju pola kile za 100din , pa ti sad racunaj koje tu lud a na kvantasu u bg je 80din kila. a ja daidem svaki dan na kvantas da prodam 10 kila po 80 nemam ni za gorivo
pa dobro nisam ja ni ocekivao nesto extra ali bar neku zaradu nesto malo , a ja zaradim za seme supstrat i prihranu i totije to , mada ja to radim vise iz hobija ne zivim samo od toga , pa vidi ovo naprimer sada imam spanac u plasteniku i cepam svaki dan po 10kg , moja tetka ide na pijacu u zemunu , ali ona prodaje pilice i zivinu, i nema mesta na tezgi da mi ona prodaje spanac , daje ga tamo prodavcima koji prodaju povrce , i oni meni placaju kilu 50din a oni prodaju pola kile za 100din , pa ti sad racunaj koje tu lud a na kvantasu u bg je 80din kila. a ja daidem svaki dan na kvantas da prodam 10 kila po 80 nemam ni za gorivo
