PDA

View Full Version : Kajsija


Advertisement



Strane : [1] 2 3 4 5 6 7 8

krcinac
13-11-08, 21:34
Koje sadnice kajsija biste sadili

i ako neko ima kajsiju kakvih iskustava imate

North ARMY
13-11-08, 21:37
ima moj prvi komsija koji je bascu pretvorio u vocnjak i ima ~40stabala,vrstu ne znam,a stare su oko ~4god i visoke su preko 2m,za jelo je bila po koja kajsija,ali za ozbiljan rod bar jos 2 godine....

brundalo
13-11-08, 21:40
Evo meni jos jedne zanimljive teme o barakokulama (kajsijama) kako ih zovu u nas u Dalmaciji. svaka ti cast sta si pokrenuo ovu temu. U meni cete imat redovnog i odlicnog(nadan se) ucenika >:({ >:({ >:({

ivanhoe
14-11-08, 14:06
Zerdelije olicne kad predju u tekuce agregatno stanje >:({ >:D Madjarice (madjarska najbolja) su se kod nas pokazale odlicno,lep aromatican plod,najmanje su sklone "slogu" odlicna sirovina za dzem, a za tekuci obaska :D

novii
24-11-08, 22:58
Mi smo do sada promenuli par stabala u dvorištu, i uvek biramo sortu Mađarska najbolja. :D

krcinac
29-11-08, 18:42
Ja imam u planu da sadim oko dva hektara, ali eto dvoumim se izmedju par sorti madjarska najbolja , keckemetska ruza novosadska rodna i ns-4 . ali dok spremim zemlju valjda cu se vec odluciti i za sortu. Posto je problem mraz dali je neko razmisljao o zastiti . u svakom slucaju pisite sta ko zna ili je cuo od nekog nije bitno nesto ce biti vec od koristi. sadnju planiram tek za jesen 2009 tako da ima dosta vremena. sto se tice mraza imam u planu da na bagremovim stubovima( koje vec imam) zategnem zicu armaturu fi 6 da simulira krov i prko toga zategnem plastiku kao na plastenicima samo sto nebi bilo stranica vec samo krov . dali je to neko vec radio i imate li neki drugi savet . nesto slicno kao sa protivgradnim mrezama . bagremove stubove samo da izbegnem impregnirane stubove iz uvoza koji su preskupi i iz istog razloga armaturu umesto sajli.
pozdrav

North ARMY
29-11-08, 18:51
u susednom selu covek ima vocnjak jabuka i stiti ga starim gumama,odn.pali stare gume ako vidi da je noc vedra i da ce biti mraza i tad zapali gume koje dime i mraz ne ubije cvet

Čugi
29-11-08, 19:34
Gume...smrdi...moj otac potpali piljevinu i ona lagano dimi celu noć.

brundalo
29-11-08, 19:42
Gume smrde.... ali drvo sta zelenije to bolje. Dobro dimi. Inace to sa dimon je stara fora. Ja san medju najstarijima ovdi i sican se da se uvik nekog vraga palilo kad bi mraz zapritija >:({ >:({

North ARMY
29-11-08, 20:02
pa dobro bar guma ima pored puta za dz a i lako se pale :lol:
salu na stranu,ali dom pomaze Lkl{{

novii
29-11-08, 20:29
Kako se to misli sa piljevinom, za gume mi je jasno. Koliko se gusto raspoređuju gomile piljevine i dali se sa nečim možda poliju da bi gorile?

To je sasvim ok, samo treba da se piljevina zažari malo vremena. :D

Čugi
29-11-08, 20:36
U krug oko stabla odmaknuto od njega 20cm, debljina sloja 5cm i potpališ sa 4 strane, ako ima vetra nema brige, samo tinja i dimi se.

zarkodj
29-11-08, 20:37
Baš ne bi trebalo da se zažari. Piljevinu treba čak posipati vodom da ne gori.Ta zaštita pali samo do oko minus 6 stepeni . Preko toga batali posao. Savremeno voćarstvo koristi mikrorasprskivače vode kojim se stvara ledena pokorica u cilju zaštite.

ivanhoe
29-11-08, 22:58
Vocnjak rođaka sam stitio automatskim sistemom paljejna vatre. Odlično je funkcionisalo di 90ih godina otad sekundarci primetel žice razvaljuju ogradu... ":":{

brundalo
29-11-08, 23:20
Vocnjak rođaka sam stitio automatskim sistemom paljejna vatre. Odlično je funkcionisalo di 90ih godina otad sekundarci primetel žice razvaljuju ogradu... ":":{

Postavi im "malo prepravljenog" elektricnog pastira pa da vidis kako nece he he :lol: >:({ >:({

Tar
29-11-08, 23:44
Ne svidja mi se ovo sa gumamama. Kada guma gori u dimu se formiraju froncle gara koji lici na neku paucinu. Mozda nije bas kancerogeno ali ne bihj dao deci da jedu to voce!
Moje iskustvo sa dimljenjem ribe. Nalozis vatru pa kada se dobro razgori "ugasis je piljevinom koja treba da ima vlage ali da ne bude mokra. Tinja i traje.
Krecenje stabla takodje pomaze. Belo odbija svetlo pa se okrecena stabla sporije greju i sokovi kasnije krenu. Nekada je i par dana presudno.
Za okucnice stare sorte koje su ipak trajale. I mirisale su. A rakija super, cak bi se Ivanhoe i ja izljubili :lol:
Koliko sam primetio ove sto su kalemljene na dzenerici (migavcu) su kratkog veka.
Znaci Madzarka!

@brundalo
ma mani se kajsije, sadi murve!

brundalo
30-11-08, 00:16
Ne svidja mi se ovo sa gumamama. Kada guma gori u dimu se formiraju froncle gara koji lici na neku paucinu. Mozda nije bas kancerogeno ali ne bihj dao deci da jedu to voce!
Moje iskustvo sa dimljenjem ribe. Nalozis vatru pa kada se dobro razgori "ugasis je piljevinom koja treba da ima vlage ali da ne bude mokra. Tinja i traje.
Krecenje stabla takodje pomaze. Belo odbija svetlo pa se okrecena stabla sporije greju i sokovi kasnije krenu. Nekada je i par dana presudno.
Za okucnice stare sorte koje su ipak trajale. I mirisale su. A rakija super, cak bi se Ivanhoe i ja izljubili :lol:
Koliko sam primetio ove sto su kalemljene na dzenerici (migavcu) su kratkog veka.
Znaci Madzarka!

@brundalo
ma mani se kajsije, sadi murve!

Tar ma ocu imat 2 kajsije u vrtu i nista vise. Onako za sebe da je mogu frisku pojist. Jedino sta cu sadit osim murve i smokve je maslina

Tar
30-11-08, 00:34
Ja sam se ove godine razvalio od smokava. Imam neku vrstu koja je vec preko 100 god u Bg. Uprolece prvo izbiju smokve pa lisce. Te prve mi sazru krajem juna, onda mala pauza pa kada se zalete ima ih sve do prve slane. Reznice se primaju kao da je vrba. Mnogi uzimaju izdanke pored stabla pa se nacekaju dok rodi. Ja secem grane debele ko prst, postidam sve pupoljke osim dva i odsecem vrh, zabodem u zemlju i ako ne zaboravim tu i tamo zalijem. Malo kunja pa kad krene i vec sledece rodi par komada. E sad bolje ih je skinuti jer ce brze da ojaca. Ne mora u zemlju moze i u sud sa vodom dok ne ozili. Bilo kako da se uradi prima se 100%.
Jel valja rakija od smokava?

North ARMY
30-11-08, 11:43
uzmete panj i zapalite ga,on polako gori i posipate ga piljevinom po malo
tako deda lozi u pusnici,a to bi trebalo da je isti sistem

brundalo
30-11-08, 12:00
Ja sam se ove godine razvalio od smokava. Imam neku vrstu koja je vec preko 100 god u Bg. Uprolece prvo izbiju smokve pa lisce. Te prve mi sazru krajem juna, onda mala pauza pa kada se zalete ima ih sve do prve slane. Reznice se primaju kao da je vrba. Mnogi uzimaju izdanke pored stabla pa se nacekaju dok rodi. Ja secem grane debele ko prst, postidam sve pupoljke osim dva i odsecem vrh, zabodem u zemlju i ako ne zaboravim tu i tamo zalijem. Malo kunja pa kad krene i vec sledece rodi par komada. E sad bolje ih je skinuti jer ce brze da ojaca. Ne mora u zemlju moze i u sud sa vodom dok ne ozili. Bilo kako da se uradi prima se 100%.
Jel valja rakija od smokava?

Tako se smokve i sade. Sta se tice rakije, ako je znas spremit, odlicna je, blaga ko i sve vocne rakije

krcinac
30-11-08, 17:43
ANTIFRIZ za voce sledeci tekst sam prekopirao sa neta ima li ko iskustva sa time i dali to funkcionise ? mislim ako to funkcionise to bi bio veliki preokret za sve koji imaju vecu kolicinu voca i problem sa mrazevima

JABUKE I KRUŠKE: ovaj tip voća trebalo bi tretirati prvi puta odmah nakon otpadanja listova u jesen. Da bi se zaštitili od hladnoće i smrzavanja druga primjena bi trebala biti obavljena kad se pupovi mjenjaju u cvijet i mladi plod. Primjena u proljeće zahtjeva predviđanje i pračenje vremenske prognoze da bi se prskalo najkasnije 2 dana prije rizika od smrzavanja. Koristiti 500 ml CROPAIDA razrijeđenog sa 100 l vode. Kad su proljetne hladnoće prošle i prošla opasnost od smrzavanja primjenite CROPAID svakih 15-20 dana da poboljšate ulaz minerala te čvrstoću i kvalitetu biljke.


ŠLJIVA: prva primjena u jesen kad otpadne lišće, u proljeće kad pupovi počnu rasti i u vrijeme cvatnje. Primijeniti svakih 7-15 dana ako postoji rizik od smrzavanja. Da se poboljša prinos primjena svaih 15-20 dana, koristiti 500 ml razrjeđenih sa 100 l vode.


TREŠNJA, NEKTARINE, MARELICA: koristite 500 ml CROPAIDA RAZRIJEĐENOG SA 100 ML. VODE ZA SVE PRIMJENE. Prva Primjena bi trebala biti u jesen kad padne lišće. Slijedeća primjena u proljeće kad pupovi počnu rasti te još jedna primjena u vrijeme cvatnje. Pratiti vremensku prognozu i primijeniti bar 2 dana prije hladnoće i smrzavanja.

CROPAID
PRIRODNI BILJNI ANTIFRIZ
BIOLOŠKA I EKOLOŠKA POMOĆ ZA USJEVE

Povećava otpornost biljke na smrzavanje i hladnoću

Ako se CROPAID NPA primjeni u jesen reducirat će količinu opadanja listova sa biljaka koje nose plodove i dati će pupovima nešto dodatne topline i otpornosti na hladnoću. Ako se primjeni na početku rasta te za vrijeme razvoja pupova, cvatnje i rane faze plodonošenja povećava otpornost biljke na ozljede od kasnih proljetnih hladnoća, a primjenom na kraju rasta listova povećava otpornost biljke na rane jesenske hladnoće. CROPAID NPA je proizveden koristeći Thiobacillus ssp. Bakterije i minerale u specijalnoj formuli što je prirodno i sigurno za okoliš.




CROPAID
PRIRODNI BILJNI ANTIFRIZ

Cropaid NPA pruža biljci nekoliko prednosti:

1. Proizvod se ne smrzava i snižava točku smrzavanja pa povećava otpornost biljke na ozljede od hladnoće.
2. Za vrijeme vegetacije primijenjen u pravilnoj dozi i pravo vrijeme potaknuti će biljku da proizvede antifriz proteine(AFP) i antifriz aminokiseline (AAA) koje će pojačati otpornost biljke na hladnoću i smrzavanje.
3. Formulacija proizvoda je pažljivo napravljena da se apsorbira preko listova i korijena biljke. U kratkom vremenskom periodu biljka će odgovoriti povećanjem metaboličkog rasta, rezultirati povećanim sadržajem AAA i proteina, šećera, ulja, vitamina i minerala.
4. Ovaj proizvod neće omogućiti biljci da naraste izvan svoje normalne veličine i privremeno će pomoči biljci kao što je gore opisano unutar 15 dana od primjene.

KOMPANIJA - CROPAID ima bazu u Velikoj Britaniji i globalni je distributer prirodnog antifriza za bilje (NPA – natural plant antifriz), a članica je CHA (COMERCIAL HORTICULTURAL ASSOCIATION)

aremane
12-12-08, 00:06
koga zanima kako sve to radi neka se javi da pogleda slike iz proizvodnje i oglede iz lab.,
ja sam u Beogradu.
Ima da se kupi u Srbiji i R. Srpskoj

popovic
12-12-08, 00:22
Ljudi otrovasmo i ovo malo ''zdrave'' prirode i zdravog voca sto je ostalo.Pa ko bi normalan dao to posle svojoj deci da jedu:lol:

novii
12-12-08, 12:06
Pa to se ne daje deci, nego se prodaje megamarketima. Staro je pravilo da se jedno gaji za kuću, a drugo za prodaju.
Ja se trudim biti optimista što se tiče gajenja organske hrane, i to se zaista trudim. Ali od toga se ovde ne može živeti. A kajsije su se našle ovde veoma dobro. Mogu da se koriste sveže, za sokove, za pekmeze i džemove, ali su veoma popularne i osušene. Što je veoma bitno, veoma su cenjene među kupcima.
Što se tiče ljudi koji mogu da prigovore što se tiče otrovnosti, to su oni koji se bave organskom proizvodnjom. Ja sve što radim u poljoprivredi se trudim raditi što savremenijim metodama, a jasno je šta to donosi. Tako da ne mogu da kritikujem metode kada i sam primenjujem slične.

:){{ Malo sam skrenuo sada sa teme o kajsijama pričom o opravdanosti prskanja, za to je ipak deo neka tema u delu foruma o organskoj proizvodnji.

Čugi
12-12-08, 12:23
Pa to se ne daje deci, nego se prodaje megamarketima. Staro je pravilo da se jedno gaji za kuću, a drugo za prodaju.


Uh, novii, pa iz megamarketa će opet stići do nečije dece.... no tako to ide....:<<>

novii
12-12-08, 23:16
Nažalost tako ide ::lose::

krcinac
13-12-08, 00:42
ako sam ja dobro razumeo sredstvo nije otrovno ono natera biljku da proizvede nesto sto vec ima u sebi . i to na prirodnoj bazi i samo vazi za biljke koje poseduju taj enzim, mozda bi aremane mogao malo vise o tome.

neznam kako drugi proizvodjaci ja prskam svoje voce i pridrzavam se svih normi i ono sto dajem tudjoj deci dajem i svojoj.
a prskanje je neminovnost jar da ne prskam nebi ni moja ni tudja imala ista od tog voca, mada verujte mi da bi mi nalepse bilo kada nebi morao da prskam o ono lepo rodi bez bolesti a sve stetocine u sirokom luku beze od mog vocnjaka i sve bioloski cisto i........ utopija

novii
13-12-08, 09:46
@ Krcedinac

Koje sorte kajsije imaš posađene ?

aremane
13-12-08, 21:17
biljke poseduju odredjenu toleranciju ka niskoj temperaturi, neke manju a neke vecu,
npr. lubenica i kupus nemaju ni blizu istu toleranciju na hladnocu,
ista stvar je i kod razlicitih vrsta voca, cak i u okviru iste vrste.
Preparat "natera" biljku da ona sama proizvede Antifriz proteine, A.amino kiseline, vitamine i slicne stvari koje i inace nastaju u samoj biljci tokom vegetativnog perioda samo u vecoj koncentraciji nego sto je to u standardnim uslovima gajenja.
To je kao dobro utreniran i kondiciono spreman covek, sasvim logicno, ako ste fizicki spremniji lakse podnosite stresove.
U pitanju je cista mikrobiologija, a to me mrzi da objasnjavam a nije ni bitno.
Sto se tice organskog porekla, ja cu da ga popijem za opkladu tako da nema frke, karenca: 0 dana, 0 minuta.
Prskanje se radi u odredjenom trenutku, a zavisi od vrste biljake i nekih drugih okolnosti.
Proizvodi se u Turskoj i provereno radi (bio tamo pre 10 dana)
Za konkretnu upotrebu kazi sta hoces da prskas da ti posaljem nacin primene.


www.youtube.com/watch?v=JfhqUn2nEoI

http://www.google.com/url?sa=t&source=web&ct=res&cd=18&url=http%3A%2F%2Fwww.poljoberza.net%2FAutorskiTeks toviJedan.aspx%3Fime%3DV001_9.htm%26autor%3D18&ei=jRFESZjLJZX8QaemmekI&usg=AFQjCNEZ5O_c-aEVhZFSeQG3yt0k3Uno5A&sig2=EGxL-5BnDc6vc_uLuU1B5Q

krcinac
14-12-08, 19:25
nemam ni jednu ( ok imam jednu posadjenu u dvoristu) ove godine sam spremio zemljiste oko 1,5 hektara i planiram dogodine jos 1 hektar tako da planiram na sledecu jesen da posadim za sada imam u planu 4 sorte ali do jeseni je duuuugo. Madjarska najbolja, keckemetska ruza,ns-4, novosadska rodna. zato sam i otvorio ovu temu da saznam nesto vise jedino sto me brine to je mraz i izumiranje stabala.pre tri godine sam ostao bez roda sljiva imam ok 2,5 hektara tako da me je to navelo na razmisljanje dali uopste da sadim kajsiju. cak sam razmisljao i ceo vocnjak da pokrijem ako ne bude druge mogucnosti sto bi me verovatno kostalo vise nego ceo vocnjak tako da ako ovo funkcionise sa antifrizom to bi bila prava stvar.
aremane konkretno Sljiva i Kajsija

krcinac
14-12-08, 19:28
Krcinac :D krcedin je daleko daleko od krcina

krcinac
14-12-08, 20:01
avgust

http://img2.imagetitan.com/img2/small/18/18_dsc0001.jpg (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=18_dsc0001.jpg)

oktobar

http://img2.imagetitan.com/img2/small/18/18_002.jpg (http://img2.imagetitan.com/img.php?image=18_002.jpg)

a dogodine stize slika vocnjaka

brundalo
03-02-09, 22:16
Moze li mi neko od vas iskusnijih u uzgoju kajsija preporucit neku sortu za mediteranske prilike. Znaci relativno visoko susna ljeta i samo ponekad ostrije zime sa puno hladnog vjetra kao sto je bura, proljece i jesen relativno jako kisoviiti. >:({ >:({

ivanhoe
05-02-09, 21:21
Keskemetska ruza
Nekad kodnas na pesku ih bese puno pa su izasle iz mode, sitniji plod.

ilijat
14-02-09, 17:26
Jer ima taj CROPAID da se kupi i po obicnim polj. apotekama?

aremane
23-02-09, 20:50
negde ima, negde nema
ima na netu sigurno (isporuka "pony expresom")
kosta 70 eura/lit

od 01.11.2009. cena je promenjena na 35 e/lit

krcinac
20-04-09, 17:14
KECKEMETSKA RUŽA - samooplodna

Dozrevanje: 3/7
Oblik: spljošteno-okrugli, narancasto-crveni
Meso: tamnožuto, tvrdo, srednjeg okusa
Težina: 30-35 gr.

MADjARSKA NAJBOLJA - samooplodna

Dozrevanje: 2/7
Oblik: okruglast, narancasto-žuta s karmincrvenim krugovima i šarama na sunčanoj strani
Meso: narancasto-žuto, sočno, slatko-kiselo aromatično i vrlo kvalitetno
Težina: 40-55 gr.

CEGLEDI BIBOR - samooplodna

Dozrijevanje: 2/7
Oblik: ovalan, sa strane spljošten, narancasta, sa suncane strane intenzivno crvena
Meso: čvrsto, vrlo sočno i aromatično
Težina: 50-60 gr.

MANDULA

Dozrevanje: 2/7
Oblik: bademast, narancasto-žuta s blagim crvenilom
Meso: narancasto-žuto, tvrdo i ukusno
Težina: 55-60 gr
Oprašivaci: Madjarska najbolja

GENCIKA - samooplodna

Dozrevanje: 2/7
Oblik: stožasto-okrugao, narancasto žuta sa karmincrvenim šarama
Meso: narancasto-žuto, sočno i aromatično
Težina: 40-55 gr.

BERGERON - samooplodna

Dozrevanje: 3/7
Oblik: stožasto-okruglog oblika, narancasto-žuta, na sunčanoj strani tamnocrvena
Meso: narancasto-žuto, tvrdo, odlicnog ukusa
Težina:40-45 gr.

tarana
27-07-09, 12:26
koja sorta dospeva početkom jula? domaća ili mađarska nije bitno.
imam 5-6 ranih i 3 kasne kajsije a fale mi "srednje". ove godine sam morao rane da ostavljam u frižider, jer nisam imao šta da stavljam u kominu 3-4 dana.

somika
18-02-10, 09:28
Veliki pozdrav za sve ljubitelje ovog voca.

mims
18-02-10, 12:07
Imam par kajsija u dvorištu, jedna ima dvadesetak godina i ta je uredu, ali ove koje sam sadio kasnije prežive 4-5 godine i osuše se, neko mi je rekao da je u pitanju neka gljivica koja parazitira u sprovodnim kanalićima i na taj način ih zapušava kod se biljka skroz ne osuši. Imate li vi pojma o toj gljivici ili je nešto drugo u pitanju. Hvala.

somika
11-03-10, 21:35
evo nesto iz moga vocnjaka
http://i39.tinypic.com/2evsphd.jpg
http://i41.tinypic.com/14312y8.jpg
http://i41.tinypic.com/24uzyat.jpg
http://i42.tinypic.com/9abt38.jpg
http://i41.tinypic.com/11c47z4.jpg

svetitrifun
11-03-10, 23:48
@mims
Кајсија ти потиче из Индије и тих предела. По својој природи не подноси добро зиму и мразеве. Изузетно нежно и осетљиво створење. Мраз удари и замрзне јој њене сокове у каналима,дрвету и гранама, кори и долази до пуцања, рака, инфекција и на крају сушења. Једино да је кречиш и то добро пред зиму, ал питање да ли и колико би је то заштитило. Можда неко утопљавање (ако је једно дрво у питање) ?

mims
12-03-10, 00:28
Sad je ostala samo jedna od tih mladih što hoće da se osuše. U svakom slučaju sad je kasno za bilo šta, videću za u buduće da li će ta ostati. Hvala.

pavle85
16-04-10, 09:53
Preporuka za brundala je Roksana. Najvise se gaji u Tukoj jer joj odgovaraju uslovi pa mislim da ce dobro da uspe kod tebe. Ja u svom vocnjaku imam par kajsija ali planiram da posadim jos 20 i to sledeca struktura: 8 Novosadskih rodnih da mi daju masu, 8 Cegledi orijas i 4 Liabo da mi daju perfektnu aromu za rakiju,pekmeze... Trenutno imam jedno veliko stablo N.rodne, jedno manje Cegledi orijas i jedno veliko Liabo sorte i rakija mi ima ukus kao da jedete pekmez a secera nisam dodao ni kasicicu

didi79
11-06-10, 23:52
Da se ukljucim i ja malo u temu. Jesenas sam posadio 780 kajsija.Nisam toliko filozofirao nego sam otiso pravo kod jednog moj prijatelja koji ima rasadnik. Uradio sam tako kao sto je on rekao: " Nemoj stavljati puno sorti odluci se za 2-3". Tako je i bilo 500 sadnica sam uzeo Novosadska Rodna 150 NS 4 i 120 NS 6 , sve su dupli kalemovi. Mogu reci za sada da su se sadnice primile 100 % i da su za svaku pohvalu, sta ce biti naredne godine videcemo.

omegapn
05-07-10, 22:04
Jedno pitanje za kajsijare, na tv sam čuo da kajsija koja prva cveta kasnije sazri rod od one koja kasnije cveta. Malo mi je nelogično ali...

valhalla
05-07-10, 22:11
da,rane sorte cvetaju kasnije

kicca
24-07-10, 05:14
Ajde da probamo da malo ozivimo ovu temu ;D}
U poslednje vreme novosadske sorte imaju primat na trzistu sadnica ovo sto je didi79 zasadio je otprilike i njihov udarni sortiment zanima me dali je neko sadio Cacansko zlato vrstu dobijenu generativnim razmnozavanjem klonova domace kajsije.
posebno mi je interesantno to sto se kajsija u maticnim krajevima srednjoj aziji razmnozava generativnim putem i da postoje sume kajsija ali se ne belezi pojava apopleksije koja kod nas proizvodnju ovog voca cini visokorizicnom i maltene neisplativom {"{":
Zanima me jos dali je neko podigao zasad kajsije kalemljene visoko na belosljivu ;D}

nemanja_st01_58
10-12-10, 02:40
Ja imam na belosljivi oko 5 stabala, dva su mi se osusila zbog lose nege (susa, sadjenje na ledinu) , trenutno su treca godina i rodila su po dve tri kajsije. Ne bujaju mnogo, mozda zbog ledine a videcemo koliko ce da traju

Kengur
10-12-10, 22:17
Stvar je do samih drva, imao sam ja perfektnu negu i odose u 3 lepe {"{":
videces, to je odmorna zemlja bice tu roda naleto :-*
>:({

Umpahpah
15-12-10, 08:56
Od svih voćnih vrsta najviše volim kajsiju, zadovoljava sva moja čula.

Osim mađarskih sorti koje su se najviše gajile u Vojvodini u voćnjake poslednjih godina ulaze novosadske sorte.

I pored tih sorti većina voćara preferira francuske sorte,zbog izuzetnog ukusa koji imaju.
Iako je kajsija došla iz Azije prvih izvornih sorti malo ima na tržištu. Meni je poznata samo Roksana iz Avganistana koja plemi svojim kvalitetom.
>:D

Kengur
15-12-10, 11:49
Roksana je bozanstvena. :D

Koje su to francuske sorte ^-^ Treba nesto drva da dosejem, ako nadjem takve sadim te

>:({

Umpahpah
15-12-10, 12:13
Od najpoznatijih francuskih sorti su: Bergeron, Bergaruž, Luizet.
Ušao sam im u trag i mislim da ću ih uspeti nabaviti,ali veću količinu.

Kengur
15-12-10, 12:22
Na prolece ces ih saditi ^-^ Da se nekako dogovorimo, meni bi trebalo jedno samo 15 - 20 sadnica

Umpahpah
15-12-10, 12:40
Svakako >:D

Kengur
15-12-10, 15:20
Imam ideju.... recimo za sve koji su zainteresovani da se napravi spisak kome koliko treba, mozda se na kolicinu dobije i neki popust

sta mislite o tome ^-^

FruitBoy
15-12-10, 18:20
Prijatelju, ovaj naš kolega radi u trgovačkoj firmi i u principu može sve da ti nabavi što je u njihovom domenu. Količina tu ne igra preveliku ulogu. Znači, košta kolko košta! :lol: :lol:

Kengur
15-12-10, 18:28
Slažem se ja, dogovor kuću gradi :D

>:({

Umpahpah
16-12-10, 09:14
Prijatelju, ovaj naš kolega radi u trgovačkoj firmi i u principu može sve da ti nabavi što je u njihovom domenu. Količina tu ne igra preveliku ulogu. Znači, košta kolko košta! :lol: :lol:


Ej Miki ne čepaj me. :<<>
Nikad ne bih ponudio bilo kakav kvalitet samo da bih zadovoljio nivo tražene cene.
I uvek gledam očima voćara a ne trgovca Ja sam voćar po struci a trgovinom nek se bave ostali koji rade oko mene.

omegapn
22-12-10, 23:58
Preporuka za brundala je Roksana. Najvise se gaji u Tukoj jer joj odgovaraju uslovi pa mislim da ce dobro da uspe kod tebe. Ja u svom vocnjaku imam par kajsija ali planiram da posadim jos 20 i to sledeca struktura: 8 Novosadskih rodnih da mi daju masu, 8 Cegledi orijas i 4 Liabo da mi daju perfektnu aromu za rakiju,pekmeze... Trenutno imam jedno veliko stablo N.rodne, jedno manje Cegledi orijas i jedno veliko Liabo sorte i rakija mi ima ukus kao da jedete pekmez a secera nisam dodao ni kasicicu

где могу да се купе Лиабо саднице кајсије

zoranknez
04-01-11, 16:31
Planiram da u jesen 2011.godine posadim negde oko 50 ari kajsija,ali se dvoumim dali saditi klasicne kajsije madjarsku,novosadsku 4x4,ili stublaste 0.7x0.7 sa rasrojanjem od 3 m.Ovde ima vise stabalaali kada se sve proracuna ima vise da se ubere nego klasicno.
Dali moze neko da mi pomogne sta je bolje posto do jeseni imam jos vremena.
Ima li neko iskustva sa stublastim kajsijama.
Inace mesto mi je idealno za polivanje i zemlja je pogodna za kajsiju.
Svaki savet je dobrodosao.
Pozdrav od carapana!!!!!!!

http://i53.tinypic.com/v42gih.gif

kicca
04-01-11, 22:59
interesantno pitanje.
Jesi li se vec negde informisao o tome naravno ne racunam one koji prodaju sadnice ili strucne tekstove onih koji su ih selekcionisali jer je to naravno subjektivno misljenje.
Licno sumnjam u ekonomsku opravdanost ovakvog zasada i to iz par razloga prvi je iskustveni odnos sadnica je 7 ili 8-1 u odnosu na konvencionalne nasade tesko je da ce 7 stubastih enormno prebaciti ronoscu 1 konvencionalnu sadnicu mrzelo me je da googlam koliko rodja stubasta ali iz iskustva sa drugim vocem imam ovo misljenje
Drugi razlog je taj sto je vec dosta vremena proslo od kada se proizvode ove sadnice i koliko mi je poznato ozbiljnijih zasada nema znaci ljudi koji dosta ulazu i imaju da tako kazem neogranicene resurse kupuju danas uvozne knip sadnice/ili domacew/ ali su to vocnjaci koji se formiraju kao vitko vreteno ili vretenasti zbun mislim da je isplativo vise bi se sadilo
Znam da ti nisam nesto pomogao ali sam pokusao da ti preusmerim nacin razmisljanja mislim da su stubaste idealne za okucnicu i bastu ali za nesto vise sumnjam >:({

zoranknez
05-01-11, 11:55
Ma raspitivao sam se i radio neke kalkulacije,ali vise ljudi vise znaju,pa mi je svako misljenje dragoceno.
A evo i moje kalkulacije:

STUBASTI ZASAD:
ZASAD STUBASTOG VOĆA - KAJSIJA 1mx0.6m za 50ari na ovom rastojanju potrebno je 8333 stabla puta cena od 450 din (cene su sve iz prosle godine) to je 3.750.000 din.Kada na svakoj kajsiji rodi po 3 kg dobije se kolicina od 25.000 kg puta 40din. cena prihod je 1.000.000 din.rashod djubrivo,gorivo,prskanje....128.000 din.
Ostaje zarada od 872.000 din.

STANDARDNI ZASAD:
ZASAD - KAJSIJA 4-2.5 m za 50ari na ovom rastojanju potrebno je 460 stabala puta cena od 450 din (cene su sve iz prosle godine) to je 206.897 din..Kada na svakoj kajsiji rodi po 40 kg dobije se kolicina od 18391 kg puta 40din. cena prihod je 735632 din.rashod djubrivo,gorivo,prskanje....111.477
din.
Ostaje zarada od 624.155 din.

E ovo je matematika a da li je u stvarnosti tako to vec neznam i zato zelim da se konsultujem sa vama.

:<<> ::traktor:: :-X ::traktor1::

krcinac
06-01-11, 17:05
ma nemoj da se konsultujes sa nama jer mi svi imamo oprecna misljenja tako da na kraju neces da znas sta da radis :lol:
i ti bi ulozio toliko novca za pola hektara ??
kico vidis da ima i od nas l... hahahhahaaa izvini zemljak naravno sve cemo da pomognemo sto je u nasoj moci.
sto se tice sadnica to ceti biti malo problem prvo nabavka a u slucaju da nadjes toliko bice problem da ostvaris povracaj neznam sad tacno koliko je ministarstvo propisalo za ovu godinu( ali 8000 pali bi u nesvest) a i kalemari tu oko krusevca nemaju "licencu" za kalemljenje stubastog voca pa tako ni sertifikat za njih vec je to sve onako na crno.
ali slusaj neko mora da bude prvi......

sad malo mi se ne poklapa cena ti si tu blizu konjuha i velike drenove trebao bi da bolje poznajes cene sadnica tako tek da znas stubaste su 3-4x skuplje od standardnih koje su ove godine kostale 140 din sa sertifikatom za povracaj ili ako neces sertifikat 100 dinara

e sad nesto sto neznam i sto do sada nisam video je recimo madjarska najbolja kao stubasta neznam ni dali postoji ijedna poznata sorta kajsija ili jabuka a da je ima i kao standardna i kao stubasta obicno su neke leve sorte koje na trzistu nemaju prodju bar sorte jabuka koje sam imao priliku da vidim pa ako neko zna i mene zanima ... a sta vredi posaditi ako niko nece da kupi

sto se tice rastojanja vec vidim komentare strucnjaka koji se malo vise razumeju nego ja ovo sto ti nazivas standardno je za njih gusta sadnja i siguno nece da ostane bez komentara

seneka
06-01-11, 21:22
Zorane,ova gornja kalkulacija ne drži vodu :<<> :<<>,kako si to računao?? ^-^

kicca
06-01-11, 22:35
Ma gornja jos i drzi donja nije dobra jer je u njoj cena obicne sadnice 450RSD a realna je 150RSD plus sto bi ove stubaste kompletan zasad trebalo rucno obradjivati znaci motika pa rucno prskati bi se pojavio problem zasencenja pa problem plamenjace zbog tolike gustine pa bi trebali jedno 5.000kg vestackog djubriva da ne nabrajam dalje
Ovu ideju smesta ODBACI i smisli nesto drugo >:({

zoranknez
15-01-11, 17:02
Ovo je samo neko vidjenje sta da se radi a sto se fice cena kalema namerno sam uzeo da su iste jer NS 6 u Novom Sadu u rasadniku prosle godine je bila ta cena.
{"{": {"{": {"{":

ns10
20-01-11, 17:59
Moze li neko da okaci opis belosljive,sortu na koju se kalemi kajsija? I neku sliku ako moze da nadje,jer ja nisam nasao ni jednu!

butros
22-01-11, 17:43
Zivim u Sumadiji bogom danom mestu za vocarstvo al je to kod nas slabo korisceno.Konkretno u mom zaseoku je takva mikro klima da pogoduje kajsiji,nema mrazeva u fazi cvetanja,te ona moze da uspeva skoro svake godine jedino varira kolicina prinosa.U sustini svake godine ima neki prinos. Trenutno postoje neki stari zasadi kajsije. Pre se nije ulagalo toliko u vocarstvo svi su radili u fabrikama u Kragujevcu ali vreme se promenilo.Iz ovih razloga nas nekoliko smo resili da se okrenemo u ovom smeru i da iskoristimo nase prirodne pogodnostii da zasadimo neke povrsine pod kajsijom i u skladu sa mogucnostima povecavamo te povrsine.Prosle godine smo osnovali i udruzenje kako bi obezbedili neko trziste u planu je i izgradnja hladnjace za prihvat kajsije. Udruzenje cine uglavnom mladji ljudi koji imaju i zelju i volju da ovo proradi.Ne bih da dalje gnjavim ,hteo bih da zamolim svakog ko ima iskustva u oblasti proizvodnje kajsije i dalje distribucije,mogucnosti da se dobiju neka sredstva od drzave, subvencija da nas putem ovog foruma posavetuje.Unapred hvala.Uzgred udruzenje se zove udruzenje poljoprivrednika DRDICI Resnik, i imamo 16 clanova.

provac
22-01-11, 22:37
samo ako uspeva vi gajite a za plasman ja mislim da nece biti problema jer je jako deficitarna a ostalo zna se razmisljajte i o susenju i o rakiji.pozzzz

butros
22-01-11, 23:52
Uspeva, uspeva.Al cemo morati dosta i da ulozimo a vremena su krajnje teska.Svaki savet ili putokaz je znacajan.Da li neko zna jel drzava daje neki povracaj za sadnice posto za jesen planiramo malo vece zasade kajsije.Konkretno me interesuje cena sadnica posto sam video razne cifre,na forumu od 150 do 450,gde je 150 na primer.Ako neko zna neka mi ostavi poruku. LJudi unapred hvala na pomoci,svaka informacija je znacajna.

zoran38
03-03-11, 22:13
Jel mogu i ja da se prijavim za 10-tak sadnica

oktopod
03-06-11, 11:06
U mom kraju su sadnice upravo tako oko 150 do 250 dinara.

Hteo sam nešto i da pitam, pojavilo mi se na kajsiji na plodu kao rupa koja se popuni smolom, pretpostavljam da je ovo neko fizičko oštećenje od ptica, možda i grada koji nisam siguran da li je pao neki dan u manjoj količini i slično?

Inače rodila je baš lepo, kao i prošle godine, mnoge se grane posavijale, pa pošto su neke visoko nisam mogao da poduprem nego sam kanapom vezivao za neku jaču granu, ne znam i dal je to OK, već par dana stoji tako i rekao bih da je dobro...

Vocar
03-06-11, 11:26
U redu je to samo pazi da ti se kanap ne ureže u koru pa da dođe do smolotočine i neke infekcije.

oktopod
03-06-11, 11:37
OK, koristio sam onaj običan deblji kanap što se raspada...a šta misliš za ove rupe sa smolom? A evo i kako je rodila :)

http://s1.postimage.org/1sbbpiqbo/photo0187.jpg (http://postimage.org/image/1sbbpiqbo/)http://s1.postimage.org/1sboxti9w/photo0188.jpg (http://postimage.org/image/1sboxti9w/)http://s1.postimage.org/1sc3tnmpw/photo0190.jpg (http://postimage.org/image/1sc3tnmpw/)

Vocar
03-06-11, 11:41
Djeluje kao fizičko oštećenje. Lijepo ovo i zdravo izgleda, biće tu dobrih kajsija. Good work! :)

oktopod
03-06-11, 11:47
Hvala, nisam ja puno zaslužan koliko su sveopšti uslovi u mom kraju solidni, ovakve su bile i prošle godine bez prskanja, ali sam ove godine krenuo da prskam jesen proleće i monilija laxa :)

Zezaju me svake godine ta fizička oštećenja, npr na ovoj na slici u dnu ploda isto možeš da vidiš rupicu, rupice se pojave od džombe na grani gde kreće list i slično, kako plod raste tako se ta džomba urezuje u njega i svake godine me zezaju za cenu jer mi skoro svaka ima crnu tačku i nije lepo obla nego ima taj đavo, dok su drugi prodavali za 85 dinara, ja sam za 65, nije ni to loše, ali 20 kinti na 50 drveta... :)

Vocar
03-06-11, 12:49
Koliko znam iz istog razloga se breskva orezuje kako se orezuje.

oktopod
04-06-11, 01:10
Kako se to orezuje? :) Jedino što znam je da se orezuje u cvetu, to sam ove godine video i mislio sam ovo neki ludaci, a ono breskva i tako treba...

joekiki
28-06-11, 23:02
Pozdrav svima!

Evo moje kajsije 14 stabla, od 11godina starosti...
Zadnjih 5 godina nije rezano, pa je rod pobegao prema krajevima, a stabla imaju visinu oko 5metra...pa se sad sve uvija, a i visoko...čik oberi plod sa vrha"...
Grane susednih stabala, se međusobno prepliću...i kad dune jači vetrić, sve se trese i sve odpada...
Neznam dali smem, ili nesmem?...ali ih moram orezati, i skratiti na pristojnu visinu da se mogu ljudski brati plodovi, jer ovo kao sad...nevodi nikud - samo treseš i kad padne, bude fljoka od ploda - i direktno u bure...

http://img339.imageshack.us/img339/4100/fot1207.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/339/fot1207.jpg/)

Plodovi su sve pegave, kao "pipi duga čarapa"...prosto mi je strah piti rakiju od tih kajsija :lol:

http://img339.imageshack.us/img339/3912/fot1208.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/339/fot1208.jpg/)

http://img811.imageshack.us/img811/9642/fot1209.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/811/fot1209.jpg/)

Ima tu i tripovanih plodova...može se koristiti kao držac za čačkalice...
http://img695.imageshack.us/img695/9180/fot1210.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/695/fot1210.jpg/)

Tu je i "šarka šljive", koja se ugnezdila doživotno i na moje kajsije...
Baš se lepo ucrtavaju razni kružići i oblici na koštici,,,a i na spoljasnosti plodova............baš sam oduševljen!!!!!!!!!! al eto....
Sećam se lika, u emisiji "5KZANJE", pre par godina...u fazonu - kao on ima neku kajsiju, gde na košticama ima nekih čudnih crta i krugova, pa ko rascepi taj plod kajsije, oni čitaju sa koštice, i proriču budućnost - kao iz šolje za kafu!...pa mogu sad doći i kod mene da gledaju u košticu...možda im se usreći! :lol:
http://img200.imageshack.us/img200/4259/fot1211.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/200/fot1211.jpg/)

http://img684.imageshack.us/img684/3203/fot1212.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/684/fot1212.jpg/)

I na kraju... smiley kajsija
http://img190.imageshack.us/img190/6714/fot1213.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/190/fot1213.jpg/)

pozzz joe!

oktopod
29-06-11, 01:19
Buahaha slatko se nasmejah :D meni je slična ova domaća sorta, ima svakakvih čudesa što se tiče pegavosti :) jedino mi koštica nije ovako ružna :)

Vocar
29-06-11, 08:50
@joekiki, ovo lijepo izgleda (sem špica), vrlo lijepo i sve uredno. Kad sretnem ovakav voćnjak odmah bi gazdu vodio na neki
ručak i točeno pivo za nagradu :) A sad da se vratim na temu. Ne vidim da se neke drastične mjere trebaju poduzimati na
ovim kajsijama. Samo "zarubi" sve vrhove na nekih 2,5 - 3m i rješen problem. Ovim čokotima vinove loze bi trebalo
dopustiti da malo dišu, pa ih oslobodi ovih "jorgana" nad njima :) U ostalom, kad odrubiš vrhove i malo skratiš grane,
imaćeš kišobrane i već lijepo razvedene grane, rod će se kroz 1-2 godine povlačiti prema unutrašnosti i imaćeš vrlo lijepe
kajsije. Kovrdžavost i pjegavost pretpostavljam da je zbog nedovoljne zaštite ili je pak odlika same sorte, ali ne vidim
da je to problem, po meni izgledaju vrlo lijepo. :)

@oktopod, druže ostao sam ti dužan odgovor. Znam da se breskve, a nekim dijelom i kajsije orezuju na princip "ne
dodirivanja plodova", tj. ako se vidi da će biti gronja, proređuju se. Takođe one site grančice se orezuju da ne dođe do
fizičkog oštećenja, tj. probijanja ploda.

oktopod
29-06-11, 12:09
Hvala brate, pravo da ti kažem ja ne vidim neku dobit od tih kajsija, na 50 drveta sam na prskanja i prehrane dao skoro 100 eur, a gde je gorivo i manuelni rad, da bih sad sve ukupno ako možda budem uzeo 300 do 500 eur...kad dodam i radne časove, koliko sam vremena proveo u voćnjaku, bolje da sam sedeo u hladu...
5 od 50 drveta ove godine nije rodilo, 5 ima sitan plod, 3 ima nedefinisan plod, kao neke loptice skočice, od ovog što ostaje 25% je popegavelo i oštetilo se...beri svaki dan po 30 kila, ne stigne sve odjednom, nosi na pijacu vamte tamte...onaj bi 10 kila, onaj 8, ovaj gajbicu, onaj 5 gajbica...prljav mi auto stalno kao kombi...

Jedva čekam trešnje da porastu pa da posečem sve ove kajsije i manem se muke. Od sad veruj mi nit ih prskam nit okopavam, projurim tanjiračom dva put mesečno i to je to od mene pa kako ispadnu.

Vocar
29-06-11, 22:04
To je istina. Evo for example što bi rekli englezi, jedan kolega je prošle godine počupao 2,5 hetara šljive Stenlejke (stare oko 25 godina) i zasadio sve pod trešnjom. Ima navodnjavanje iz rijeke itd... Prelazi na trešnju jer kaže da je najisplativija...mada, prošle godine udarila kiša i sve i jedna je bila kao kokica (ispucale), ove koje je posadio prije nekoliko godina. Skoro da ništa nije prodao, a ne može ni u rakiju...samo mulčiranje. Ali šta ćeš, svaka proizvodnja ima svoje rizike. Ja ću ovogodišnji rod dati kompletan u industriju, najmanje je glavobolje, a kad se sve sabere i oduzme dođe na isto. (industrija nabavi gajbe, doveze ih i odveze pune direktno sa voćnjaka).

joekiki
29-06-11, 23:33
Pozdrav svima!
Hvala na pohvalama.
Tako sam i mislio, da ga dovedem na 2,5-3m... nekako mi to najbolje zvuči.
Jedino me brine, kako će stablo podneti, ako ga naglo dovedem na tu visinu?

Nego evo još nešto iz moje kuhinje:
Zadnjih 3-4 godine se pojavljuju neki čudni buketiči na kajsijama!
U proseku 5-10 buketića po stablu, i tu negde kad je berba, one se sasuše...
Vrlo interesantno izgleda...

http://img706.imageshack.us/img706/1117/fot1120.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/706/fot1120.jpg/)

http://img607.imageshack.us/img607/635/fot1121.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/607/fot1121.jpg/)

http://img705.imageshack.us/img705/6477/fot1122.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/705/fot1122.jpg/)

http://img268.imageshack.us/img268/4243/fot1219.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/268/fot1219.jpg/)

pozzz joe!

del0230
29-06-11, 23:58
Pa ti možeš da počneš i saradnju sa cvećarama o istom trošku ili možda da gurneš buketić u flajku kajsijevače, verujem da bi izgledalo vrlo dekorativno. hahaha:lol:

oktopod
30-06-11, 08:19
Joekiki tebi nikako nije dosadno sa tim kajsijama :D

Ovo mi laički izgleda kao mladari koji se tako naguraju...

joekiki
04-07-11, 22:54
Pozdrav svima!

Joekiki tebi nikako nije dosadno sa tim kajsijama :D


Upravo tako,,,nikad mi nije dosadno...prava botanička bašta bolesti i štetočina...
Prekoputa od mene, ima jedan voćnjak oko 1ha, raznih voća! Ali ništa ne prskaju, nit obilaze, korov od 2m, a oni se samo pojave kad bi se trebalo brati..."navodno" tako da možeš zamisliti šta je žgadija, i boleština...a ja tu na 50metra! Čik se odbrani...
Al dobro je,,,šta Bog da...uvek ima

Berba kajsija se privodi kraju...
Nego, gledajte ova dva lika...prosto mi je bilo žao da ih uberem, pa sam ih ostavio da mi prave društvo :lol:

http://img197.imageshack.us/img197/2492/fot1299.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/197/fot1299.jpg/)

http://img64.imageshack.us/img64/2637/fot1300.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/64/fot1300.jpg/)

http://img580.imageshack.us/img580/1654/fot1301.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/580/fot1301.jpg/)

http://img23.imageshack.us/img23/9994/fot1304.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/23/fot1304.jpg/)

pozzz joe!

Srdjan Žorž
14-07-11, 17:22
ima li ko kajsije u mojoj blizini za prodaju ali za preradu u rakiju,ako ima neka sejavi na pp.

Matkee
14-07-11, 17:58
Kako rešavate problem mrava u voćnjacima kajsije ? plod koji nije za plasman na tržište ide u rakiju, otpada i posle 30 minuta mravi ga preplave...

Ratos
20-07-11, 20:50
http://http://www.dodaj.rs/?19/N3/gmPRhQL/p7197212.jpg (http://http//www.dodaj.rs/?19/N3/gmPRhQL/p7197212.jpg)
A evo kakve su moje kajsije ćiju berbu završavam ovih dana.

lajbi
25-07-11, 22:54
pozdrav. Ja sam takodje nasao ,na 3 stabla i to narocito kod madjarske sorte, bele oblike na koštici. Jedino neznam zasto i od cega. Interesantno da kod novosadske sorte to nije se dogodilo. Inace jako sam zadovoljan sa rodstvom i kvalitetom. Imam samo 20 drveca oko kuce i najbolje su mi pokazale sorte NS 5-6 i sorte bergeron ,koji u ovim vremenama dodje do sazrevanje.
postavicu nekoliko slike , rado ocekujem vase napomene.

http://www.personal.stcable.rs/~lajbi/IMG_1686.JPG

http://www.personal.stcable.rs/~lajbi/IMG_1687.JPG

http://www.personal.stcable.rs/~lajbi/IMG_1689.JPG

FruitBoy
25-07-11, 23:16
Lepe su ti kajsije! Nadam se samo da uradio zelenu rezidbu onomad!

lajbi
26-07-11, 12:45
Ja godisnjem ,samo jednom radim ,rezidbu na kajsijama, i to pre cvetanja. Tako su mi ucili vocari iz Horgosa. Tamo sam video 500 drveta kajsije i covek lepo zivi od toga. Pa nisam znao ,bas kada se vrsi rezidba kajsije ,jer sam citao ,da neki posle berbe ,neki u cvetanju . Kaze tip iz horgosa ,da on iskljucivo radi pre cvetanje ili jos moze i u cvetanju.
Ja netvrdim ,da je to uredu ,ali do sada tako sam radio. Mada mogu reci ,da su kajsije stari 5 godina ,i dve su do sada susile.

FruitBoy
26-07-11, 12:55
Da, bolje je što kasnije u zimu, tj proleće orezati kajsiju. Pred samo cvetanje najbolje. Jer kasnija rezidba ima za posledicu i kasnije kretanje vegetacije, što je prednost, jer mogu da se izbegnu kasni prolećni mrazevi koji umeju da desetkuju rod. Pored ove imaš još 2 rezidbe. Jedna koja se obavaljala pre mesec dana i njome su prekraćivani ovogodišnji mladari za trećinu, a negde može i za polovinu, zavisi od dužine. Time se potencira bočni porast, kvalitetnije je obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu, vegetacija nešto kasnije kreće, smanjena bujnost itd. Treća se obavalja u ovom periodu, posle berbe. Njome se uklanjaju slomljene, bolesne grane i one koje smetaju za prolaz mehanizacije!

Matkee
26-07-11, 21:07
Koje sorte kajsije su se po vama najbolje pokazale ?

Msm da njihovo sušenje ima veze sa kalemljenjem, jer sam tako čini mi se negde pročitao, ali možda i grešim, lepo se razvijaju i samo se odjednom osuše....^-^

joekiki
17-08-11, 23:36
Pozdrav svima!

Neznam zašto se ovi simptomi javljaju na listovima kajsije?
Predpostavljam da ima veze sa šarkom šljiva, jer su obline šara viđene na košticama, prilično slične...?
Bar ja tako mislim...

http://img8.imageshack.us/img8/3426/fot1396.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/8/fot1396.jpg/)

http://img12.imageshack.us/img12/790/fot1397.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/12/fot1397.jpg/)

http://img109.imageshack.us/img109/8149/fot1398.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/109/fot1398.jpg/)

http://img202.imageshack.us/img202/5521/fot1399.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/202/fot1399.jpg/)

http://img64.imageshack.us/img64/84/fot1400.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/64/fot1400.jpg/)

http://img827.imageshack.us/img827/3660/fot1401.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/827/fot1401.jpg/)

http://img651.imageshack.us/img651/7554/fot1402.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/651/fot1402.jpg/)

http://img716.imageshack.us/img716/3549/fot1403.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/716/fot1403.jpg/)

http://img824.imageshack.us/img824/8344/fot1404.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/824/fot1404.jpg/)

pozzz joe!

FruitBoy
19-08-11, 14:35
Čuj @joekiki


interesantna stvar, koja se ne može često videti. Na prvi pogled jesu simptomi šarke, i sam kažeš da ima kojekakvih deformacija na koštici.
Mada, pored toga meni to liči i na nedostatak magnezijuma. Simptomi se najčešće manifestuju na starijem lišću, a u slučaju većeg nedostatka i na mlađem. Magnezijum ulazi u sastav hlorofila i njegov nedostatak smanjuje aktivnost ovog biljnog pigmenta neophodnog u procesu fotosinteze. Sami simptomi se manifestuju kao hlorotične pege između lisnih nerava. Ništa preciznije ne bih mogao da ti kažem, za sad nek ostane ovako na ovome, pratićemo dalji razvoj situacije!

Oklagija
31-08-11, 02:47
Dakle situacija je sledeca, pre recimo 10 godina moj cale je zasadio 10-ak kajsija i jos par drugih vocaka.
Sve je bilo fino do pre 2-3 godine. Pocele su da trule, izvadjeno 4-5 stabala, 2-3 ubogaljena, i saka jada ostala!
Naravno moja predpostavka je lose odrzavanje, kasno su poceli da krece stabla, mada sam nacuo da je kajsija vrlo osetljiva vocka?

oktopod
31-08-11, 11:45
Da nisu možda polako ostajale bez lista, tj od manjih grana preko većih se sušile, i tako to uzelo maha dok celo drvo nije ostalo bez lista? Ako je tako, to je monilia laxa, imaš temu opširnu o tome u podforumu Zaštita voćaka...vidi na netu malo slika monilie pa proceni da li je to...ukratko treba da se prska 2-3 puta za vreme pupoljka i cvetanja...naravno može da bude i da je loše zemljište, mada ne verujem da je toliko loše..

Oklagija
01-09-11, 00:20
Provericu bas sa caletom, inace mislim da drvece nikad nije prskano, shto je verovatno pogubno. Treba to redovno odrzavati, jedino se redovno podkresivalo!
Analiziracu situaciju sutra!

oktopod
01-09-11, 20:20
Da ne idemo u off topic, ali da ti kažem ukratko pa pročitaj u odgovarajućim temama...

Jesen po opadanju lišća, plavo prskanje bakrom, krečenje

Januar, februar, krečenje može, rezidba, đubrenje, plavo prskanje, kidanje izdanaka, đubrivo tipa urea (za bujnost)

Kad krenu pupoljci, dok se ne otvore, prvo prskanje protiv monilije
Kad se poluotovore ili svi otvore, drugo prskanje protiv monilije
Kad im opadnu latice, prskanje protiv monilije u precvetavanju, tad dodati i mankogal i insekticid

Đubrenje tipa KANom, za bolji plod

Pri branju, malo ranije malo kasnije, zeleno orezivanje

Ako sam nešto pogrešio ispravite me, ovo sam sam izvlačio zaključke u tefter, što sa foruma što sam gledajući i pitajući druge >:({

FruitBoy
02-09-11, 11:44
Eo, oktopod sve objasnio! :lol:

oktopod
02-09-11, 12:10
I ja nešto naučih :veseljak::::suncanje::

Oklagija
04-09-11, 03:40
Jeste objasnio, realno nema shta da trazim od ovih kajsija, od ovog shto si nabrijao, samo tehnika krecenja je koriscena :)

oktopod
04-09-11, 11:40
Iseci što veći komad osušenih grana sad odmah i gledaj na proleće kad krenu da rastu mlade grane dal možeš nekako da obnoviš...probaj nemaš šta da izgubiš a imaćeš i ogreva malo zimus :lol:

lajbi
08-09-11, 20:38
Mozda ,glupo pitanje... Zasto neki ljudi farbaju ,sa krecom kajsije? Za cega to sluzi ,ili od cega stiti stable

oktopod
08-09-11, 20:59
U zimu da zaštitiš koru od mrazopuca, u proleće da malo usporiš vegetaciju, imaš temu ovde: http://poljoinfo.com/showthread.php?10-Kre%C4%8Denje-vo%C4%87aka-kao-vid-za%C5%A1tite

lajbi
12-09-11, 13:44
procitao sam ! hvala ,sad mi je sve jasno. uradicu i ja u buduce!

VladimirGM
14-09-11, 21:15
Drugari, koju sortu kajsije preporučujete za proizvodnju rakije.

rosuljac
16-09-11, 00:24
i ja sam jos u dilemi... mnogi mi preporucuju madjarsku najbolju i ns rodnu. Mada pravilo je sto kasnije stize to je bolja za rakiju te bi onda po meni roksana bila najbolja za to . Mozda i k. ruza... cekamo iskusnije

krcinac
16-09-11, 02:31
jenny cote (25% secera)

rosuljac
16-09-11, 14:45
a gde je naci :lol:

FruitBoy
16-09-11, 15:21
Cegledi bibor, Kečkemetska ruža, NS rodna, Mađarska najbolja, Roxana. Ima još jedna sorta, sa ekstremno visokim sadržajem šećera, ali ne zna, koja je. Ako uspem da saznam, objaviću ovde. Izaberi 2-3 od ovih koje bi sadio.

krcinac
16-09-11, 15:40
na novom zelandu na primer Lkl{{ eto razlog da odes na novi zeland . a u evropi u svim vosarskim krajevima gde se gaji kajsija (I ,CH,A) malo se moras pomuciti ako nikako drugacije , platis nekome da ti u prolece nabavi ili donese kalem grancicu , siguran sam da bar nekog poznajes da je na radu u svajcarskoj na primer, sadnice su u evropi skupe i krecu se ok 30 eura komad. mozda se nesto promeni pa i usrbiji dodje do poboljsanja asortimana mada to ide vrlo sporo trebalo bi da se poradi na donosenju sorti otpornih ili delimicno otpornih na apopleksiju , problem je jedino sto sve te sorte je neko zastitio a u srbiji niko da kupi licencu za proizvodnju tih sadnica pa trenutno se kaleme samo one sorte koje su vec prevazidjene ili nase koje nisu zasticene. a kod dodje EU e onda veliki brat sve kontrolise pa ako nemas licencu ili ako si posadio zasticenu sortu a sam je razmnozio moras da platis odstetu a koja uopste nije mala. sta mislite cemu ova papirologija i prijave gazdinstva i slicne stvari samo iz jednog jedinog razloga, totalna kontrola. e sad ovo sam ti napisao da jednog dana ne kazes kako sam te ja nagovorio da razmnozavas zasticenu sortu a Jenny-Cote® je zasticena

rosuljac
17-09-11, 23:20
ma kad dodje do toga reci cu kupio sam na pijaci rekli mi da je roksana i gotovo... moja rec protiv njihove najgore cu morati da ih povadim al do tada ima da se naberemo ploda samo tako. Mada bas nesto ne verujem da ce dodju kod mene i bas mene gledaju koju sortu imam a imam 100 komada mozda neko ko ima 2000-3000kom

FruitBoy
18-09-11, 11:16
Kada budeš kupovao sadnice, gledaj ako možeš da ti budu kalemljene na belošljivu. Može i dženarika sa nekim posrednikom. Pazi samo da podloga ne bude vinogradarska breskva. U tom slučaju nećeš imati zasad duže od 5-6 godina.

aremane
18-09-11, 23:04
znas li koga da ima niski kalem direktno na belosljivu ili nesto osim dzenarike (bez posternika),

rosuljac
19-09-11, 13:31
ja jos uvek trazim i nisam nasao, ali ima par ljudi visokokalemljenu na stenly ali je cena mnoooogo veca nerealno velika 250din pa na gore, isplati se sam kalemiti a kupiti stenly za 100din

FruitBoy
19-09-11, 19:03
Auuuu ne znam da tako nešto neko radi. Na belošljivi i nije problem nisko iskalemiti, problem je što te podloge nema. Bar ne u ovom momentu.
@rosuljac pa naravno da se isplati sam iskalemiti. Ako imaš neku manju površinu, uzmi sam iskalemi šta želiš!

bratori
20-09-11, 17:38
Росуљац, ако можеш да нађеш изданке маџарке то би било добро, није лоша ни ранка, али она има плитак коренов систем, па је зато боље са маџарком! Поздрав>:({

FruitBoy
20-09-11, 18:24
Madžarka je osetljiva na šarku, druškane! >:({

bratori
21-09-11, 14:39
Јесте, али, можда код њега нема симптома шарке, па што да не проба. Накалеми двадесетак, па нек процени да ли је добро! Може да проба са ранком, трновачом... Ако има времена и живаца, нека проба. Поздрав>:({

dejan10
01-10-11, 01:54
zelim da zasnujem zasad kajsija na 1h
zeleo bih da zasadim ranije sorte
ako mi mozete pomoci
koje su ranije sorte i kakvih problema ima osim mraza

krcinac
01-10-11, 14:48
kod nas najvise zasadjivana je krupna rana madjarska rana sorta koja ima prilicno krupne plodove. ja da sada sadim kajsiju sadio bih orange red i goldrich . stim da veci procenat bude Goldricha koji bi ujedno i bio oprasivac za Orange red . uz to dodati madjarsku najbolju kao oprasivaca goldrichu koji je takodje delimicno samooplodan , ovo sa madjarskom moglo bi i da se izbegne ukoliko imas neku drugu sortu mada meni nije poznato da u srbiji ima neka druga sorta u ponudi a da moze da posluzi kao oprasivac. sto se tice problema malo prosaraj po forumima ima toliko toga napisanog glavni problem je apopleksija i zato treba da ti je goldrich glavna sorta jer je najotporniji . drugi problem podloga u tvom slucaju trebao bi da ides na gustu sadnju a i dzenerika i belosljiva su bujne podloge tako da bi tu morao da ides na neku slabo bujnu podlogu. i treci problem je a verovatno i najveci sadni materijal i cistoca sorte. sto ce da te natera ako ozbiljno radis i hoces da imas to sto zelis da sam kalemis kod svoje kuce i da znas na cemu si. podlogu imas u maloj drenovi (st. julien) cuo sam da su skupi sto i nemora da znaci da je istina licno se nisam cuo sa njima rasadnik stremil ili tako nesto da ne tazim sad na netu.a i ove sorte kajsija ima u srbiji pa mozes da se malo raspitas

dejan10
01-10-11, 16:35
Hvala puno na sortama koje si dao (Goldricha - Orange red).Da li opadaju tokom zrenja i kakvog su kvaliteta
Posto nemam vremena da sadim kod kuce pa da sam kalemim trazicu u nekom od rasadnika
Koliko sam upoznat tesko cu naci te sorte
Koja je najgusca moguca sadnja, ja planiram 4.5x3.5
Ako neko poznaje dobar rasadnik neka napise a nemora da bude rasadnik
Malo cu i sam da potrazim

dejan10
01-10-11, 17:52
Trazeci po intrnetu nisam mogao da nadjem sortu orange red po rasadnicima , ali sam nasao dosta drugih ali kakve su one neznam
SPRING BLUSH - BERGERON - CEGLEDI ORIJAS
Prvi put zasnivam zasad kajsija i sve vise sto saznajem i trazim sve sam ludji trenutno neznam ni sta hocu
U pocetku sam mislio lako ce mo ali sve je gore
Citajuci po foromi vidim da ima dosta problema sa kajsijom ali resen sam da je posadim pa sta bude
Posto na terenu gde cu zasnovati zasad mraz je retkost idem na rane krupne sorte (veca para)

krcinac
01-10-11, 17:52
ja sam moje kajsije sadio na 5x3 podloga dzenerika moglo je i 4 ili 4,5 red od reda ali zbog masinske obrade isao sam na malo vece rastojanje red od reda u vocnjaku nesto vitko vreteno nesto vaza zavisno kako je kalemljeno i koja je podloga u pitanju. u planu proba sa st. julien kao podlogom na 4,5x2 . mada neki preporucuju vitko vreteno na 4-5x 2 na podlozi dzenerika . moj ti je savet da ipak nadjes vremena , iz sopstvenog iskustva ni jedan rasadnik mi nije isporucio ono sto sam hteo a radio sam sa "cenjenim" i "cuvenim" kalemarima koji svoju robu reklamiraju na svim mogucim oglasima po srbiji i koji kaleme na stotine hiljada kalema . bas ove godine mi je stigla na rod cacanska lepotica i to nije cak ni izmesana cista sorta ;-) . problem je samo sto ja nisam hteo lepoticu da posadim mogu da ti pisem i kako sam prosao i sa ostalim sortama zadnjih 10 godina od kako sadim vocnjake ali otisli bi daleko od teme , ovo ti pisem jer sam ogorcen na prevarante i lazove kojih je u ovom poslu i previse bar kad je kalemljenje u pitanju. zato i kalemim sve sam jer bolje da sacekam godinu dana nego da vadim za tri -cetri godine. goldrich imas u mavn rasadniku u kacu

oktopod
02-10-11, 09:18
Evo u ovom albumu imate moje kajsije, Kečkemeljska ruža, može tačno da se vidi veličina ploda, slikao sam uz metar :) Ne bih preporučio one rane, budu žute, suve, nikakve, nisu interesantne ni Rusima ni nikom jer su loše za transport...

http://postimage.org/gallery/1znb98t9k/

Prosečna veličina kod mene je bila preko 4.5 cm, imao sam ih dosta preko 5 cm, pa i 5.5, ali je meni još mlad voćnjak, šesta godina, kod ostalih su bile na granici taman preko 4 cm koliki je kalibar koji se traži...

krcinac
02-10-11, 16:30
@oktopod
verovatno ima i takvih malih zutih i suvih ;-) goldrih je krupna rana sorta krupnija od keckemetske ruze( sitnih plodova i industriska sorta) , Goldrich odlicno podnosi transport i lagerovanje i stize mesec dana pre keckemetske ruze
@dejan
nisam video tvoj post , Spring Blush je rana sorta srednje krupnih plodova stize pre goldricha u prvoj nedelji zrenja i za sad od svih tih sorti najbolje podnosi transport i dobra je da zatvori taj prostor posebno ako imas nameru da prodas to na kvantasu ili na nekoj pijaci. potreban je oprasivac ... ( aurora, goldrich ). nije mi poznato da je neke nase sorte oprasuju . a nisam ni znao da je ima neko u srbiji to je nova sorta i nije se bas puno pricalo kod nas o njoj a siguran sam da ce joj se u buducnosti posvetiti paznja i da je interesantna za intezivnu proizvodnju.
cegledy orijas stize odmah iza goldricha nekih nedelju dana pre m. najbolje. u . mozda se cak i poklope dok bergeron stize kasno i ako ides na rane sorte neznam zasto bi sadio njega. mada nije uopste losa sorta to je jedna od vodecih sorti u francuskoj i ako planiras na manje nemoras da se premisljas puno. opet sve zavisi sta hoces i kako hoces da plasiras voce ako ides na prodaju sam na pijacama onda gledaj da pokrijes celo vreme zrenja ako ides na prodaju hladnjacama i za izvoz onda jedna sorta +oprasivac i sto veci zasad sa sto racionalnijom proizvodnjom

dejan10
02-10-11, 19:23
@krcinac
Planiram sadnju na povrsini od otprilike 1h za pocetak u planu mi je sadnja na vecim povrsinama ali kasnije nisam poznavalac kajsije ali mi se kao vocka dosta svidja
Gledam da posadim ranije sorte po mogucstvu krupne zbog bolje cene a i zbog suse jer kise nema u poslednjih nekoliko godina kada treba
Sadim samo jednu ili dve sorte sa oprasivacem da bi imao kolicinu ,ranije sam pisao da na tom potezu gde planiram da sadim mraz je retkost pa tu vidim svoju sansu
Cuo sam da ranije sorte imaju sklonost ka opadanju u zrenju neznam kakve su ove nove sorte
Kako kajsija podnosi peskovitu zemlju jer mi njiva takva "sto bi rekla moja baba tu njivu smo kopali drvenim motikama"inace nije radjena oko 10 godina zbog daljine
Njiva je porana duboko pre oko dvadesetak dana zamlja se rasturala
Moram ici na kupovinu u rasadniku znam da dosta ljudi ima mnogo losih iskusava sa njima, Spring Blush sam nasao u ZELENOM HITU ali mi se do sada niko nije javljao iz tog rasadnika
pokusavao sam preko mail_a i telefona ali nista
Malo me hvata i panika vreme prolazi a ja jos nisam nasao sadnice neznam gde bi mogao da nadjem te novije sorte kajsija
Sve radsadnike koje sam kontaktirao nemaju te novije sorte ,sve je zasnovano na starijim sortama valjda je to sto su proverene i dosta se zna o njima a
Ja sam se nameracio da posadim nesto novo pa sta bude

dedavelja
09-10-11, 12:08
Zdravo @joekiki,te buketiće na kajsiji kod nas,u Bečeju zovu "veštičje metle",a one su posledica gljivičnog oboljenja i treba ih uklanjati pre nego se osuše,sazru i bace spore"seme" i time zaraze ostala drva.To si verovatno "dobio" od komšijakoji dolaze samo da beru.Pozdrav!!!

rosuljac
19-10-11, 15:23
Nadjoh ns rodnu na belosljivi u rasadniku Argus. Izgooglajte link. Te mozda nekom to bude bilo potrebno. Od novih sorti ama bas nista. Posadicu za sebe samo 50 Ns rodnih za sad a ostalo cu kalemiti sam ako nadjem grancice.

rosuljac
21-10-11, 02:11
ja jos ne odlucih se za sortu sad gledam neku vitilo isto rana ko goldrich 4-5 dana posle njega stize i nadjo neki text crnogorski naucni gde je nahvalili po pitanju izgleda ploda za prodaju. Stonu sortu trazim :)




Prethodni post i odgovor prebačen u: http://poljoinfo.com/showthread.php?4309-Chat-u-voćarstvu

ubovicratko
21-10-11, 17:01
Pozdrav svima evo da kazem sta sam ja ove godine sreo kajsiju kod brata
Radi se o obicnom sejancu (nikakava sorta) kajsija je starija od 20 goddina (sto je samo po sebi uspeh)
Ove godine je rodila oko 150 kg dok on kaze pre 2-3 godine je bas rodila - kaze vise nego duplo od ove godine
Tako da sam uzeo semenke, od prijatelja - radi u rasadniku saznao sam da semenke najbolje klijaju ako se u novembru stave u pesak pa na prolece kad naklijaju u zemlju, tako da cu gledati nesto nakalemiti na tu podlogu a nesto cu ostaviti da raste bez kalemljenja

butros
21-10-11, 23:59
Rosuljac,prvo da ti se zahvalim na savet za kopanje ovih rupa.A sto se tice sorte mi se odlucismo za roksanu.I po prinosu i kvaliteti,ali i po mogucnosti plasmana.Rane sorte imaju vecu cenu ,ali imaju manje prinose.Takodje najveca mana ,barem kod nas za kajsije uopste, je mraz a te rane sorte hoce da zakaci mraz ili slana pa da omlati sav rod.A koju ces ti sortu to je opet do tvog ubedjenja.Nama je pokazatelj bilo to sta rade miokovcani ,kod njih je zastupljena uglavnim roksana. evo ti neki linkovi http://www.agropress.org.rs/tekstovi/17695.html
i http://www.danisrpskekajsije.rs/sorte/ Pogledaj razmisli pa sadi.

dejan10
22-10-11, 16:04
Da li neko ima vise informacija o KRUPNOJ RANOJ
Da li je samooplodna
Koja je dobra sorta da se upari sa njom zbog cvetanja

rosuljac
23-10-11, 13:51
citat sa jednog sajta rasadnika :


Plod je veoma krupan, izduženo jajast sa dubokom uzdužnom brazdom, mase oko 100-140g. potkožica slamastožuta, sa sunčane strane zlatnožuta i išarana crvenim pegama. Meso svetložuto, sočno, slatkokiselo odličnog ukusa. Vreme zrenja druga polovona VI i početkom VII meseca . Stablo je umerene bujnosti. Dobro podnosi zimske mrazeve a srednje je osetljiva na pozno prolećne i sušu. Otporna je na parazite. Samooplodna je. Ova prastara mađarska sorta se gaji u Francuskoj i Nemačkoj a ima je i u našim voćnjacima. Po kvalitetu jedna od najboljih sorti kajsije u svetu. Ima veliku rodnost pa se preporučuje za gajenje i širenje.

dejan10
23-10-11, 17:33
rosuljac@
Hvala, to mi je bilo potrebno.
Posto hocu jos jednu sortu da uparim sa njom neznam koja je ima iste karekteristike kao KRUPNA RANA.
Bitno mi je da cvetaju zajedno zbog lakse zastite.

krcinac
23-10-11, 18:53
ovo je malo preterano posebno kada je u pitanju velicina. u opticaju je vise clonova tako da vise niko nezna koji je pravi i sta je prava krupna rana . ranocvetajuca sorta i vrlo osetljiva na mraz. ali posto nisi nasao nista drugo mozda da ne prenagljujes sa tom jednom sortom sve odjednom mozda se nesto promeni na trzistu ,mozda neka nova sorta dogodine se pojavi i kod nas koja je atraktivnija jel koliko znam ta se gaji bar 200 godina, u zadnjih 15 godina se naglo promenio asortiman kajsije u evropskim zemljama i vise niko ne sadi ove sorte verovatno da ima razloga.

polako ni rim nije za dan sagradjen , svaka greska moze kasnije visestruko da te kosta

inace glavni kritrijum kvaliteta kod kajsije je njena velicina cak i sitna sorta sa kvalitetnim plodovima moze da zavrsi u 2 klasu tako da ko hoce da prodaje kvalitet mora da obrati paznju na velicinu . u zadnje vreme se najvise koriste italijanske mere . B- 35-40 mm ili 2klasa . A-40-45 mm. AA-45-50mm. AAA-50-55mm. AAAA55-60mm. X-sve preko 60mm.

butros
26-10-11, 14:17
Rosuljac ,za koju sortu si se odlucio.Kad planiras sadnju?

rosuljac
26-10-11, 17:34
Odluka je pala n astone sorte uz veliku pomoc naseg druga sa foruma krcinaca ( kome se zahvaljujem na savetima i ovako javno ) na Goldrich. A oprasivac sledece jeseni no otom potom . Opcija samokalemljenja vecinom kako bi znao sta zaista sadim i sta da ocekujem kad rodi. Bice svasta, nisko visoko kalemljeno preko posrednika ako nadjem i na belosljivu, da vidimo sta i kako je najbolje. Sadnja ok oko 10.11. kad vreme bude dozvolilo.
Ti bese sadis roksanu ? I ja sam se do skora opasno premisljao oko nje, jer i ako ne ode u konzum a traze je rusi moze lepa rakija da se ispece ili dzem. Te je manje rizika sa njom. A i kasnije cveta te je otpornija na mraz od ranih sorti. Mada NS rodna najkasnije cveta 4-5 dana posle madz.najbolje pa za vece nadmorske visine mozda je i ona dobar izbor za nekog.
Problem sortimenta ne samo kod kajsije je taj da dok neka sorta dodje na nasu sortnu listu drzave, vec je neka druga nova sorta boljih karakteristika izasla i tako u krug kaskamo, a najbolje se to vidi kod breskve recimo.

butros
26-10-11, 17:56
Nadam se da ce da bude dobar izbor i tebi i nama.Ne znam kako je kod tebe ali kod nas jos trpimo posledice suse,pa kaskamo malo sa pripremom zemljista ,ali se nadam da pocenemo sa sadnjom od polovine novembra.A sto se tice Krcinca,sta da kazem i nama je mnogo pomogao .Pa preko njega smo i nasli kalemara koji nam je iskalemio sadnice.On najbolje poznaje ovu temu oko kajsije na forumu.I jos jednom,Krcinac hvala na pomoci.

rosuljac
26-10-11, 21:10
ja sam prosle jeseni uzorao na prolece sredio sve i iskopao rupe sad samo cekam sadnju

butros
26-10-11, 22:15
Pa mi da iskoristimo zemlju ,grehota da stoji prazna neposejana.Al susa ucini cudo.Kod nas u jednom periodu nije bilo skoro tri meseca kise.

pele
02-11-11, 19:49
Vidim da se slabo spominju ns sorte-4,6,rodna,kasnocvetna..Ja sam imao 2,5 tone na 2 jutra,razmak sadnje 5x5 od vocnjaka koji je posadjen u jesen 2009.Mislim da malo ima sorti koje mogu tako da rode a da nemaju ni dve godine,po stablu prosek 5 kg.Cemu onda rizikovati sa nekim ne proverenim sortama .Mozda i nisam u pravu,vreme ce pokazati!Jedino moze da predstavlja problem cena sadnice koja je tada bila 55o,oo din.Ove godine ce verovatno biti preko 600,oo din.




Naredni postovi prebačeni u: http://poljoinfo.com/showthread.php?541-Koja-je-kvalitetna-podloga-za-kajsiju

---------- Poruka napisana 02-11-11 u 08:12 ---------- Prethodna poruka je 28-10-11 at 21:19 ----------

Treba mi savet ili objasnjenje povodom pucanja kore na stablu kajsije posto otprilike na svakoj desetoj vidim da je kora pukla i rasirila se.Na nekima se cak vidi i golo drvo.Sta se desava i kako se to zaustavlja.Ne primecujem da se suse i ili boluju.Da li ce na tim mestima doci do smrzavanja.Savet?



---------- Poruka napisana u 08:14 ---------- Prethodna poruka je at 08:12 ----------



---------- Poruka napisana u 19:49 ---------- Prethodna poruka je at 08:14 ----------

http://www.dodaj.rs/f/3c/3p/3nwN0wF7/1/1320260487482.jpg

http://www.dodaj.rs/f/s/Ik/wGJfqHq/1/1320260537115.jpg

Evo i slike problema sa pucanjem kore.

rosuljac
02-11-11, 22:50
da li krecis sadnice pred zimu i pred kretanje vegetacije ?

---------- Poruka napisana u 22:50 ---------- Prethodna poruka je at 22:40 ----------

da li je ona visokokalemljena na neku sortu sljive ? koju ? da li pucanje javlja na juznoj strani ? da nisi preterao sa azotom .
ima vise uzrocnika , lose zime, nagla otopljenja, mrazevi, jedna baketerija Pseudomonas syringae pv. syringae isto utice ?
po meni jedino krecenje stabala pomaze i to dva puta, ja uvek dodam crveno ulje, za jesenje moze i samo bakar u krec ne mora skuplje ulje. Mozda neko zna bolji lek ?

pele
03-11-11, 08:56
Sadnicama je sada tacno 2 godine od kada su posadjene i nisam ih krecio jer nisam znao da li se i mlade sadnice krece.Pucanje je uglavnom na juznijoj strani,a sto se tice bakterije ne verujem jer redovno i pravilno prskam.Sto se tice kalema,dupli je,dzanarika sa posrednikom stenley.Mozda je stvar u preteranom porastu posto izgledaju kao da imaju 3-4 godine.Ne verujem ni da je azot u pitanju jer sam pre sadnje bacio 6 vagona stajnjaka i posle nisam bacao za ove dve godine posto kazu da treba da bacim vestaka tek u trecoj,zbog stajnjaka.Nista,sada cekam da opadne list(nece nikako da opadne) pa cu kreciti.Moze li krecenje pre prskanja i ima li ovim sadnicama kojima je pukla kora spasa?Mozda kalem voskom da ih zastitim?

oktopod
03-11-11, 17:14
I ja imam sličan problem, sve sadnice su mi kupljene u rasadniku Radmilovac, ne znam na šta su kalemljene na žalost, ali su isto tretirane što se tiče đubrenja, krečenja, obrade zemlje i "navodnjavanja"...
Meni puca uzdužno, ispod rameni grana, tu isto tako i smoljavi kao da je bušena burgijom na nekoliko mesta, ali je fazon što nemaju sve sadnice ovaj problem već samo manji broj njih...
Nisu najbolje slike, nisam to bio slikao, evo na ovoj prvoj ova levo najbliža je pukla celom jednom stranom, na ostalim slikama se vidi i dno te iste i još jedne sadnice koje je krajnje istripovano :) Mislim da je to od mladara, kako sam ih sekao a posle kad sam okopao malo sam preterao sa dubinom okopavanja...
Na drugoj slici se malčice nazire ta pukotina na vrhu slike...a vidi se i tek bačen azot, bacao sam jednu šaku po drvetu za celu godinu...

http://s7.postimage.org/lt2q3bdfb/Slika_316.jpg (http://postimage.org/image/lt2q3bdfb/)http://s7.postimage.org/yeq63fwzb/Slika_318.jpg (http://postimage.org/image/yeq63fwzb/)http://s7.postimage.org/acdxmb5pz/Slika_319.jpg (http://postimage.org/image/acdxmb5pz/)http://s7.postimage.org/p0yh891vb/Slika_320.jpg (http://postimage.org/image/p0yh891vb/)

pele
03-11-11, 20:31
Neznam druze,cini mi se da je kod tebe nesto drugacije,dosta je nisko,skoro kod korena.Kod mene je pucanje uglavnom na sredini.Ja nemam ni jednu sadnicu sa ostecenjem na tom delu.Da li imas susenja stabla posle toga? Cini mi se da si mozda i nesto plice posadio,po meni je trebalo sadnice posaditi bar jos 5-10 cm dublje.Mozda i gresim,neznam.Valjda ce jos neko da nam da savet.

oktopod
03-11-11, 20:35
Ma kažem ti puca ispod ramenih grana, vidi se ako bolje pogledaš na prve dve slike, druge dve sam okačio onako...možda ima veze Lkl{{

pele
03-11-11, 21:52
Valjda ce zarasti ,nadajmo se.

FruitBoy
03-11-11, 22:45
Ja mislim da tu ima svega po malo, previše hrane koja prouzrokuje nagli porast, ožegotine od sunca, nekrečenje itd. Ako ikako možeš probaj da uradiš kalemljenje na most, tj da zasečeš zdravi deo kore sa gornje i donje strane pukotine i u to uvučeš tanku grančicu. To zamažeš kalem voskom da bi kalusiralo i da bi rana kolko tolko bila sanirana. Mislim da to može dati dobar rezultat. Naravno, to uradiš kad počnu prve aktivnosti u proleće, tj kretanje sokova. Za sada samo uzmi dezinfikuj i okreči, a samu ranu umotaj krpom i slamom!

pele
04-11-11, 09:08
Mislim da to nije losa ideja,pogotovo ova sa slamom i krpom posle voska jer ce se vremenom pukotina zatvoriti.Imam taj problem na nekih 30-tak komada tako da se to moze uraditi za jedan dan!

rosuljac
04-11-11, 10:14
posto je kajsija preko posrednika radi se kao sto sam predpostavio o visku azota juznoj strani ne krecenju i bakteriji ( bravo ja ) i u predhodnoj poruci napisao o pucanju stabla tj kore sljive. Nasao sam u pojo listu Prof. dr Mirko Ivanovic sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemunu je pisao o tome te cu Vam sad prepisati sve to :

Pucanje kore i sušenje stabala šljive
Prof. dr Mirko Ivanoviæ,
Poljoprivredni fakultet, Zemun



Na nedavno održanom struènom skupu “Inovacije u voæarstvu i vinogradarstvu”, na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, saopšteno je da se u voæarskoj proizvodnji šljiva kod nas nalazi na prvom, a u svetu na devetom mestu. Po ukupnoj proizvodnji šljive naša zemlja se nalazi na petom mestu u svetu. Meðutim, iako je proizvodnja kod nas znaèajna, ona je istovremeno ekstenzivna, a u poslednje vreme ima opadajuæi trend. Uzroci takvog stanja su brojni: nizak nivo tehnologije gajenja, slab kvalitet ploda, niska cena i nestabilno tržište, a fi nale svega je mali profit.
Na ovakvo stanje u proizvodnji šljiva, bez sumnje, utièu brojne bolesti, posebno šarka šljive koju izaziva virus šarke (engl. Plum Pox Virus). Nepoštovanjem unutrašnjeg karantina i lošom kontrolom proizvodnje i prodaje sadnog materijala ovaj virus se raširio po celoj zemlji i otežava, a kod nekih sorti (požegaèa) onemoguæava dalje gajenje šljive.
Brojne studije o unapreðenju proizvodnje šljive su raðene, u njima su isticane preporuke, nauèna-tehnološka rešenja. Meðutim, u praksi nije došlo do bitnijeg poboljšanja i ekonomskog efekta.
Šta se može oèekivati u ovoj proizvodnji u narednim godinama?
Ranije smo pisali o pojavi pucanja kore debla i sušenju stabala šljive. Ovde æemo se osvrnuti na najnovija istraživanja raðena u svetu i kod nas, i rezultate do kojih su nauènici došli izuèavajuæi ovu pojavu, kao i efekte protekle „tople“ zime na dalje propadanje stabala šljive.


Slika 2. Sušenje stabala šljive tokom leta usled infekcije tokom zime

Simptomi sušenja i vreme njihove pojave
Zapaženo je da se podjednako suše mlada i starija stabla (od 1 - 10 godina). U našim uslovima simptomi se, uglavnom, javljaju na deblu. U proleæe, posle jakih zima, najèešæe sa južne strane, javlja se pucanje kore po dužini debla. Preko 80% sluèajeva pucanje se javlja sa južne strane. Ispod raspuknute kore zapaža se nekroza kambijalnog dela stabla (slika 1). Pukotine kore mogu biti od nekoliko do više desetina centimetara. Može biti jedna velika ili više malih pukotina, koje se vremenom spajaju, ponekad budu duž celog debla.
Nekroza može biti manja ili veæa, zavisno od velièine pukotine na kori. Nekroza se širi zahvatajuæi deblo po širini i po dužini. Nekrotirani deo debla može biti manji ili veæi, od nekoliko do više desetina centimetara. Po širini nekroza može zahvatiti od jedne èetvrtine do celog debla. Ako je zahvaæen manji deo debla veæa je verovatnoæa da voæka preživi. Obratno, ako je zhvaæeno celo deblo ono nekrotira, dobija braon boju i voæka se suši. Kad je celo stablo prstenasto zahvaæeno deo iznad mesta zaraze se suši najèešæe tokom leta dok je voæka optereæena rodom (slika 2). Godinu dana posle ostvarene zaraze, usled nekroze kambijuma, kora gubi vezu sa deblom i dolazi do njenog odvajanja. Voæari za tu pojavu kažu: “kora se svlaèi”. Ako je voæka u dobroj „kondiciji“, i ako je pucanjem zahvaæena manja površina debla, aktivira se kambijalno tkivo, rana zaraste i veæe su moguænosti da voæka preživi (slika 3).
Mnogi èinioci utièu na meðuodnos patogen-biljka: životna snaga voæke, životna snaga patogenog organizma, spoljni èinioci i sl. Teško je znati na koju æe stranu proces krenuti posle zime i tokom vegetacije, sušenje ili preživljavanje. Ponekad šljiva sa 70% zahvaæenog kambijuma preživi, ali nekada sa 20% ošteæenja se osuši.


Slika 3.

Uzroènik sušenja
Iako je sušenje šljive odavno prisutno na našim prostorima, a i u svetu, sve donedavno nije se znalo šta je uzrok ovoj pojavi. Tek nedavno su objavljeni eksperimentalni podacu u SAD i Nemaèkoj koji objašnjavaju etiologiju obolenja. Iz obolelih stabala nauènici su izolovali fi topatogenu bakteriju pod nazivom Pseudomonas syringae pv. syringae. Inokulacijom zdravih stabala šljive navedenom bakterijom simptomi su reprodukovani. Time je eksperimentalno dokazano da je navedena bekterija uzoènik sušenja šljive. Retko se izoluje i druga bakterija Pseudomonas mors-prinorum, i smatra se manje znaèajnom.
Radeæi na bakterijskim bolestima koštièavih voæaka, dr Veljko Gavriloviæ (2004), je utvrdio Pseudomonas syringae pv. syringae kao destruktivnog patogena, ali nije obraðivao i pucanje kore debla na šljivi.

Naèini dospevanja bakterija na stabla šljive
Fitopatogena bakterija Pseudomonas syringae pv. syringae je stalno prisutna u prirodi. Osim šljiva, napada i brojne zeljaste biljke, korove prisutne u voænjaku. Postavlja se pitanje zašto ranije nije bilo sušenja, šta se promenilo u tehnologiji proizvodnje ili u spoljašnjoj sredini te je naglo došlo do pojave pucanja kore stabla šljive? Prvo, danas se uglavnom gaji nisko kalemljena šljiva èije je deblo od nakalemljne sorte a ne od podloge. Ranije se, u Srbiji, gajila tzv. izdanaèka šljiva (nekalemljena), požegaèa i druge domaæe sorte. Poznato je da je deblo požegaèe veoma kompaktno i èvsto, dok kalemljene sorte nemaju to svojstvo.
Drugo, velike kolièine azotnih hraniva, bilo od mineralnih, bilo od organskih ðubriva (stajnjak, kompost ili osoka) produžavaju vegetaciju što utièe na slabo odrvenjavanje debla tako da voæka ulazi nepripremljena u zimski period. Usled velikih kolièina vode u deblu, u godinama sa niskim zimskim temperaturama (-20°C i niže) dolazi do mržnjenja i pucanja kore. Tokom dana deblo se zagreva (posebno sa južne strane), a pri veoma niskim noænim temperaturama se naglo hladi. Usled nejednakog širenja toplog i hladnog dela debla nastaje pucanje. Bakterije, koje se nalaze u krošnji šljive, kišnim kapima dospevaju u pukotine i vrše infekciju. Bakterijska infekcija dovodi do nekroze kambijuma, kora se odvaja od debla i presavija u stranu, ogoljavajuæi drvo koje, nezaštiæeno ostaje izloženo direktnoj sunèevoj svetlosti (slika 4). Tokom leta, tako nezaštiæeno drvo se nejednako zagreva na površini i dubini pa dolazi do daljeg pucanja drveta.

rosuljac
04-11-11, 10:19
Zaštita – preventivne mere


Da bi se dale preporuke i moguæa rešenja ovog problema mora se dobro poznavati uzroènik i epidemiologija. Veæ je reèeno da je uzroènik bakterija koja je uvek u prirodi prisutna, ali æe infekciju izvršiti samo u uslovima kada su prisutne rane ili povrede na biljci. Neophodno je da sadnice za zasnivanje voænjaka budu zdrave i kvalitetne. U toku kontrole rasadnika, struèna služba bi trebalo posebnu pažnju posvetiti pregledu sadnica tako da se spreèi dospevanje bakterija u mlad zasad sadnicama. Takoðe, kalemljenje šljive treba vršiti visoko i time poveæati otpornost na pucanje kore.
U voænjacima u kojima je zaraza veæ utvrðena, voditi raèuna o kolièini mineralnih hraniva koja se dodaju. Izbalansiranom ishranom voæka spremnije ulazi u period mirovanja sa manjim sadržajem vode u deblu. Znaèi, nikako velike doze azota i nikako njihova kasna primena.
Hemijska zaštita može biti korisna ali nije svemoguæa. Pošto bakterije prezimljavaju u krošnji voæke, može se vršiti zaštita u jesen (posle opadanja lista) da bi se spreèila kasnija penetracija bakterija u raspukline od mraza koje mogu nastati tokom zime. Ako bakterije dospeju u rane, zaštita je neefi kasna. „Zimsko“ ili „plavo“ prskanje se vrši rano u proleæe i najèešæe se u praksi obavlja kasno kada su bakterije veæ dospele u pukotine.
Efiksnost jedino ispoljavaju baktericidi na bazi bakra (Bordovska èorba, Bakar osihlorid, Cuproxat, Cuprozin i dr). i to pod uslovom da se primene pre pucanja kore, tj. pre infekcije.
Kreèenje stabala. Indirektno ova mera može imati povoljan uticaj na ublažavanje pojave pucanja kore tako što speèava zagrevanje debla (Slika 5). Bela boja refl ektuje sunèeve zrake, smanjuje zagrevanje sa južne strane, a time smanjuje i pucanje debla usled niskih temperatura. Ako nema pukotina na deblu, bakterije ne mogu u njega da prodru. Nepovreðena kora u potpunosti štiti šljivu od zaraze.
Kalemljenje. Obzirom na otpornost stabla džanarike na pucanje kore, a koja se koristi kao podloga za šljivu, potrebno je kalemljenje vršiti visoko tako da stablo buduæe sadnice bude od podloge a ne od plemenite sorte (sorte koja se kalemi). Za sada nema podataka o otpornosti drugih podloga za šljivu prema pucanju kore.

Šta se može oèekivati ove godine po pitanju daljeg sušenja stabala šljive?
Izuzetno jaka pojava pucanja kore stabla zabeležena je u proleæe-leto 2006. godine posle „jake“ zime kada se temperatura spuštala i do -20°C. Struènjaci iz zapadnog dela Srbije su nas upozoravali na neoubièajeno jaku pojavu i naroèito na sušenje mladih zasada šljive.
Sada je mart (2007), iza nas je jedna „blaga“ zima u kojoj je proseèna temperatura u januaru bila 6,7°C (proseèna višegodišnja temperatura za ovaj mesec je 0,1°C), u februaru su takoðe temperature bile više u odnosu na dugogodišnji prosek. Posle ovakve zime nije bilo pucanja kore. Na žalost, kod nas ne postoje podaci o broju stabala šljive koja su ošteæena ili osušena usled pucanja kore. Kod nas nije razvijen sistem evidencije i ne znamo intenzitet oboljenja ni po regionima, ni po sortama, ni po godinama. Pa kako da sada predvidimo da li æe biti napadnut veæi ili manji broj stabala u odnosu na prethodne godine. Ostaje subjektivna procena, a to je vrlo nepouzdano.
Zapad je razvio sastem evidentiranja pojava, svega i svaèega (èak se vodi evidencija koliko i kojih kornjaèa živi u nekoj bari). Sistem evidencije bi nam pomogao da laše izvuèemo zakljuèke o odreðenim pojavama. Lakše saznajemo, a znanje je novac. Zato predlažemo da voæari koji imaju problema sa sušenjem šljiva vode evidenciju o sušenju po godinama. Tako æemo posredno saznati da li eventualno niska temperatetura utièe na sušenje šljiva. U sluèaju da je prošlog leta, posle jake zime, bilo više sušenja nego što bude ove godine, posle slabe zime, to bi moglo da znaèi da zimske temeperature imaju uticaja na pucanje kore i potom, usled prodiranja baketrija na sušenje šljive.


a evo i slika iz pomenutoga teksta radi lakseg utvrdjivanja o cemu se radi :

http://www.poljoberza.net/casopisi/poljoprivrednilist/poljoprivrednilist/images/izdanja/55/55-4-2.gif


http://www.poljoberza.net/casopisi/poljoprivrednilist/poljoprivrednilist/images/izdanja/55/55-4-3.gif

http://www.poljoberza.net/casopisi/poljoprivrednilist/poljoprivrednilist/images/izdanja/55/55-4-4.gif

---------- Poruka napisana u 10:19 ---------- Prethodna poruka je at 10:16 ----------

Nasao sam jos jedan tekst iz PSSS Loznica od autora Zlatica Krsmanovic dipl. ing. vicarstva i vinogradarstva

Sušenje stabla šljive izazvano pucanjem debla I na području koje pokriva PSSS Loznica kao i drugim delovima Srbije zapaženo je da se stabla šljive suše čemu predhodi pucanje kore debla. Pucanje kore može biti u većem ili manjem obimu. Ako je pucanje debla u manjem obimu i ako su voćke u dobrom zdravstvenom stanju i kada se nezi debla posveti puna pažnja, takva stabla nastavljaju plodonošenje i neznatno im se skraćuje životni vek.

Kada je pucanje kore izraženo u većoj meri ispod raspuknute kore dolazi do nekroze kambijalnog dela koje se širi, na takva mesta se naseljavaju patogeni i zavisno koliki deo debla je zahvaćen stablo se suši pre ili kasnije. Razlozi za pucanje kore debla su višebrojni i vrlo često međusobno povezani. U proleće posle jakih zima kada temperature tokom zime dostižu do -20 stepeni najčešće kada krene vegetacija sa južne strane dolazi do pucanja debla. Na otvoreno mesto se naseljavaju patogeni-bakterija Pseudomonas syringe koja je stalno prisutna u prirodi koja nadalje dovodi do nekroze tkiva. Naučnici objašnjavaju njeno negativno dejstvo poslednjih godina upotrebom sadnog materijala koji nije izdanačkog porekla kao ranije, već se radi o nisko kalemljenim sortama čije je deblo od kalemljenih sorata koje nemaju kompaktno i čvrsto deblo te lako puca. Iz tih razloga se u novije vreme preporučuje kalemljenje na većoj visini podloge. Jedan od razloga za pucanje kore debla šljive jeste i upotreba velike količine azotnih hraniva, jer proizvođači vrlo često istovremeno koriste veće količine stajnjaka sa mineralnim hranivima ili prekasno tokom vegetacije prihranjuju svoje zasade tako da deblo ne stigne da odrveni do pojave niskih temperatura i nespremno ulazi u zimski period. Usled velikih kiločina vode u deblu, u godinama sa veoma niskim temperaturama dolazi do mržnjenja i pucanja kore, jer se deblo tokom dana zagreva a tokom noći naglo hladi.Za sprečavanje ove pojave značajno je krečenje debla tokom jeseni ili zime a ne u proleće kako mnogi naši proizvođači to čine. Bela boja odbija sunčeve zrake te je smanjeno preterano zagrevanje debla a time i variranje unutar sprovodnih sudova čime se sprečava ili ublažava pucanje kore debla. Hemijska zaštita u ovakvim slučajevima može pomoći ali nije svemoguća. Ona podrazumeva „plavo“ prskanje kako u jesen tako i u rano proleće kako bi se preventivno izvršila dezinfekcija a kada patogeni prodru u rane tada je već kasno. Mnogo bitnije je održavati stabla u ravnoteži bez previše azotnih hraniva i prevelike bujnosti stabala uz redovnu zaštitu i kompletnu agrotehniku. Na našem području imali smo slučaj sušenja stabala krimske džanarike kome je predhodilo pucanje kore i odvajanje kompletne kore debla od drvenastog dela. Fotografije Proizvođač je pre svega podigao zasad na neodgovarajućoj parceli,koja zadržava vodu. Potom je iskopao kanale koji obuhvataju čitav zasad. Padavine su tokom prošle vegetacije bile obilne i nivo vode u kanalima je danima bio veoma visok tako da je i u samom zasadu nivo podzemnih voda bio visok te se korenov sistem gušio u vodi. Zemljište je veoma bogato humusom i azotom a uz to proizvođač je koristio mineralna đubriva i živinski stajnjak i iz neznanja preforsirao voćke koje sada u četvrtoj godini izgledaju kao da su starosti 6-7 godina.Vrlo brzo tokom leta došlo je do sušenja kompletnih stabala. Savet: Prilikom izbora parcele i podizasnja zasada konsultovati stručnjake date oblasti.






Te se nadam druze da samo pomogao tebi i drugima a ovim tekstovima sam samo dokazao ukratko iznesene tvrdnje u mojoj prvoj poruci tj odgovoru na tvoje pitanje.
Pozdrav i sa srecom

pele
04-11-11, 17:14
Po ovim slikama vidim da je to u pitanju.Znam da nisam mogao spreciti kolebanje temperature,velike hladnoce,ali mi je krivo otkud bakterioza Pseudomonas syringae kada sam se bas pridrzavao plana prskanja i zastite.Danas sam ocistio sva ostecena mesta do zdrave kore i premazao kalem voskom.Negde oko 25 stabala imaju te simptome(od 500) ali sto mi je naj cudnije 99% ostecenih sadnica je sorte ns4 i ns 6.Na novosadskoj rodnoj nema nista (hvala bogu) kao i na ns kasnocvetnoj.To me buni. Sada cekam prskanje cuprozinom pa cu kreciti.Valjda ce preboleti jer stabla nisu zahvacena po celom obimu a u knjigama pise da drvenasti delovi biljke postaju vremenom otporni na ovu bakteriju pa se ona seli na zaljaste delove gde ne ispoljava nikakve simptome a tada je i lakse sa prskanjem to zaustaviti.Izgleda da je ns4 i ns 6 osetljiva na to a i jedine dve vocke koje su se osusile kod mene za ove dve godine su ns4.Mislim da je od ns sorti rodna najbolja, opste stanje vocke,kondicija,razvijenosti,nisam imao lomljenja grana,extra prinos,nema nekroza itd.

rosuljac
04-11-11, 19:18
druze ti imas ns rodnu ili bilo koju kajsiju tek od mesta kalemljenja, o tome ti pricam dakle po meni to nije do sorte kajsije vec iskljucivo podloge ! A podloga je celom duzinom sljiva ! E sad ko zna sta su nasi prevaranti rasadnicari stavljali kod tebe ko inter podlogu, a stavili su tj kalemili na ono sto nisu mogli da prodaju od sadnica sljive ! dakle mozda je na ns4 recimo posrednik aodna a na ns rodnoj stenly posrednik ! A to nikako nemozes sad da znas ! Zaleci to lepo i ne brini mogu one jos dugo. Neke cacanske sorte su podlozne pucanju kore.

YT1RDI
05-11-11, 10:03
Да ли је могуће да кајсија која треба да да род од 50 кг. да род од 300 кг. (извор "Прва телевизија", репортажа у емисији "Експлозив" о лечењу гљивама). Јуче приказују доктора који је миконизирао (ако се тако каже) корен кајсије мицелијумом белог тартуфа (чији род очекује за 10 год.) и три године касније уместо 50 кајсија родила 300 кг.!!?! Наравно, њему није циљ висок род кајсије већ производња тартуфа, тако да му кајсија дође као "колатерална штета".

oktopod
05-11-11, 17:36
Ma pričao mi kolega sa posla da je gleda, to je neki lik iz Vinče a ja sam tamo, molim vas ako je neko zapamtio ime da se raspitam ko je taj lik i odem do njega, ovako nešto bi se do sad čulo po selu pre nego na TV Lkl{{

YT1RDI
05-11-11, 22:56
molim vas ako je neko zapamtio ime da se raspitam ko je taj lik i odem do njega,
Др. Ђурица Поповић, биолог - генетичар, члан научног тима САНУ. Кад су рекли "Винча" мижда су мислили на институт.

oktopod
06-11-11, 23:09
Evo poslao mi je kolega yt1rdi kontakt, pa vam javljam za koji dan kad popričam sa čovekom šta i kako >:({

http://www.prehrambenafarmacija.rs/kontakt.html

rosuljac
10-11-11, 01:57
Oplemenjivacki rad na kajsiji je usmeren na dobijanje novih genotipova sa duzim i stabilnijim zimskim mirovanjem, poznijim cvetanjem, otpornostu prema bolestima, dobrom rodnoscu i dobrim kvalitetom plodova razlicitog zrenja. u Italiji su uvedene brojne nove sorte: Ninfa, Dora, Nella, Sylred (vrlo rane),Orange Red, Carmen Top, Eura, Lady Rose, Poppy, Solaria, Orange Rubis, Robada, Pincot, Boreala, Bora (rane), Sweet Cot, Gold Bar, Goldstar i Kioto (srednje pozne) koje su stvorene u Italiji, Francuskoj i SAD. Bosi je u Bolonji stvorio dve pozne kajsije: Ardore i Pieve (Bassi i Rizzo, 2004). U Italiji su stvorene dve sorte otporne na sarku sljive SEOPA – 1 i GOLGI 2 (Badenes et al., 2003). U Francuskoj su stvorene: Mariem, Ivresse, Comedie, Gaterie, Helena du Roussillion, Malice, Sortillage, Tardif du Tain i Fantasme (Audergon et al., 1995.), Frenesie i Royal de Roussillion (Andergon et al., 1999). U Rusiji su stvorene poznocvetne sorte: Yubileinyi Novoi, Kalon Bobai i Sazagani (Turakulov, 2003). Iz Kanade su proizasle: AC – Harojoy, AC – Harostar, AC – Harowblush, koje su otporne na mrazeve (Laune i Hanter, 2003a, 2003b, 2003c). Na Novom Zelandu stvorene sorte imaju vrlo krupne plodove (do 150 g): Cluta Sun, Valley Gold, Dunstan, Gabriel (rane), Cluta Gold, Cluta Star, Benmore, Alex, Vulcan (srednje) i Cluta Late (pozna sorta) (Hofstee i Malone, 1999). Juznoafricke sorte Supergold, Soldome, Imperial, Ladisun, Empress i Peeka imaju razlicito zrenje a neke se koriste za susenje Smith i Mollendorf, 1999). U Japanu su nedavno stvorene Kagajiozi i Hachirou (Yamaguchi et al., 2002), zatim Tube Hongguang 1, Tube Hongguang 2,Tbe Hongguang 3, Tube Zaohoe, Tube Taoxing 1 i Tube Taifeng (Shi Ying, 2003). Na stvaranju novih sorti kajsije rade i u Rumuniji, Madzarskoj, Ceskoj i Australiji.Na stvaranju podloga za kajsiju je radjeno u Bugarskoj, Rumuniji i Francuskoj. Interesantno je pomenuti bugarske podloge: Dzanka 4 koja se razmnozava iz semena jeftina i pogodna je za rasadnicarski rad, Green Gage SD4, slabije bujna od prethodne za 20 – 47% i Aidemirsku, generatvnu podlogu za visoko kalemljenje, smanjene bujnosti (Chokoeva i Dand Marinov, 1999). U Rumuniji su stvorene generativne podloge Konstanca 14 i Konstanca 16.

Комадара
14-11-11, 15:21
Да ли је неко калемио кајсију на шљиву ана шпет као посредник?

rosuljac
17-11-11, 00:43
Vidim zamrla tema iako sam ubacio zanimljiv tekst. NO ja nastavljam. Za probu sam od jednog rasadanika i prof. Ognjanovsa sa faksa u Novom Sadu ( u nemogucnosti da mi nabave Goldrich ) dobio sadnice kajsije Kostjuzenski po nekim istrazivanjima izuzetno dobre sorte pa rekoh da je opisem jer o njoj nema ni slova na nasim prostorima a veoma je zanimljiva. Cveta 3-4 dana pre madj. najbolje. ( moguci veliki problem po meni za moj slucaj ) a sazreva skoro kad i novosadska rodna dakle posle madjarske najbolje. Sa i preko 20% vece rodnosti od madj najbolje oko 70 kg po stablu u 5toj godini. Jedino je sorta Slava Djurdjija rodnija sa preko 80kg po stablu od nje. Masa ploda preko 55gr ! Dakle jedna od najkrupnijih sorti.
Hemijske osobine : Sadrzaj rastvorljivih suvih materija je oko 15% ( veoma malo nap.aut. ) Dok % secera je isti kao i kod madj. najbolje. od 10-11%, sa velikim procentom kiseline preko 1.41% !!! ( madj najbolja ima 1.01% kiseline (nap.aut.))
Izuzetno lepo obojena i atraktivna kupcima.
U istrazivanju dobila je najvecu organolepticku ocenu pred 10-tak drugih novih sorti te se preporucuje za gajenje.

Izvori za tekst su brojni clanci procitani i izgoglani na brojnim jezicima i jedno popodne za sredjivanje. Od nasih moram napomenuti originalni naucni rad : Prof. dr. Evica Nenadovic-Martinovic sa faksa u Zemunu pod nazivom Biolosko-pomoloske osobine sorti kajsije u beogradskom podrucju. Iz 2003god.

Tekst tj opis je Copyright te za njegovo kopiranje imate dozvolu samo ako navedete izvor tj link ove teme kao i nick autora. Hvala !

---------- Poruka napisana u 00:43 ---------- Prethodna poruka je at 00:42 ----------


Да ли је неко калемио кајсију на шљиву ана шпет као посредник?

ne vidim koja bi razlika bila , zar zaista mislis da u rasadniku je bas posrednik stenly ? Kaleme na ono sto im je ostalo neprodato !

Комадара
17-11-11, 22:25
Читао сам у књизи да је Ана Шпет отпорна на мразеве па сам мислио да јој не пуца дебло. Rosuljac да ли сте пробали ону кајсију џиновских плодова из истог расадника? Посадио сам је прошле јесени.

---------- Poruka napisana u 22:25 ---------- Prethodna poruka je at 22:18 ----------

Ја Костјуженски нисам садио због шарке, а узео сам јесенас томкот. Чуо сам да је некада било кајсија које су на окућницама живјеле до 40 година. Али их тада нису кљукали азотом као до сада па мислим да кајсије не треба много ђубрити азотним ђубривима. Новосадска родна ми се свиђа јер је прилично отпорна на шупљикавост лишћа док рецимо аурора није.

rosuljac
18-11-11, 14:07
danas stigle jos 20 ns rodne preko posrednika tako da cemo svi eto lepo na temi imati da sredjujemo utiske i da uporedjujemo

FruitBoy
24-11-11, 22:04
Pojedina stabla NS rodne kod jednog mog klijenta imala i preko 110 kg roda. Doduše, stabla su u 8. godini, ali skoro identična kao i pre 3 godine! Rodnost smo doterali na nivo, sad treba istu održati. O kvalitetu ne sme da se posebno priča-on mora da bude vrhunski, kako za konzum, tako i za proizvodnju rakije, koja ispečena od strane ovog čoveka ima neverovatno dobar ukus, miris, boju-full! :D

pele
25-11-11, 15:09
Lepo je cuti ovo za ns rodnu,meni se takodje najbolje pokazala,skoro 5 kg po stablu a tek je sada dve godine Samo ne razumem da li je rod bio isti kao u petoj godini ili vitalnost i izgled drveta godini.Reci nam da li je bilo susenja?

---------- Poruka napisana u 15:09 ---------- Prethodna poruka je at 14:22 ----------

Ns rodna je treci i cetvrti red i vidi se da je stablo dosta razvijenije i bujnije od ns4 i ns 6
http://www.dodaj.rs/f/2A/va/IFpvMJO/1/1322157687862.jpg

FruitBoy
25-11-11, 18:21
Ne znam kakav je bio rod u petoj godini,to vlasnika nisam pitao, s obzirom da mu održavam isti zasad, evo dve godine.Znam samo da mi je pomenuo da su imale neverovatan porast i da se od 5.godine pa na ovamo skoro nisu promenile. Sušenja je bilo, ali nešto malo, da ne kažem zanemarivljo. Ta stabla su povađena i na njihovo mesto posađene nove sadnice. Moram da kažem da bi za kvalitetno i rentabilno eksploatisanje zasada kajsije trebalo imati neki način navodnjavanja. Jedna jako dobra stvar koju sam video i koja mi se sviđa je postavljanje sistema za navodnjavanje koji je na prelazu zima-proleće antiforst sistem. Uspravne šipke 8m visoke sa rasprskivačima na vrhu. U horizontalnoj ravni postavljene su u svakom drugom redu, odnosno nekih 9m jedna od druge, i između svake 2 sadnice u redu,odnosno 10m. To sam video u jednom zasadu koji orezujem već 2 godine, na godišnjem nivou na tih 5ha se zameni svega 10ak stabala novim sadnicama!

aremane
25-11-11, 18:49
kriticne godine za susenje kajsije su 7 i 8, ko prezivi te dve kasnije ima manje problema


prvi antifrost sistem u srbiji na kajsijama
http://www.youtube.com/watch?v=_MmNqgQ-rZ8

pele
25-11-11, 19:57
Ja jos nemam sistem za navodnjavanje mada sam kupio pumpu i izbusio bunar.Sistem kap po kap nije skup medjutim ,2010 godine je bilo kise i previse a ove godine je bilo kise taman do berbe.Posle berbe, u avgustu i septembru ni kapi tako da sam zalivao rucno(sto naravno nije bas resenje ni kvalitet).Meni su se osusile 3 kajsije od 500, i to ns 4(2 kom) i ns 6 jedna.Mozda je uzrok i to sto su do zice(komsije), koji kad prska totalima i ko zna s cim verovatno bas razmislja o vetru i mojim kajsijama!:lol:

rosuljac
25-11-11, 21:02
jel zna neko iz iskustva dakle ne iz knjiga i neta kolka je razlika u vremenu cvetanja izmedju ns rodne i roksane tj koja ranije cveta. 4-5 dana ns rodna posle madj.najbolje to znamo ako treba reper. I dal rusi otkupljuju ns sortiment ? Roksanu znam da otkupljuju .

pele
25-11-11, 21:41
To jedino da ti kaze neko iz tvog kraja,nigde to nije isto,drugacije sever Vojvodine ,drugacije centralna Srbija ,drugacije jug Srbije.U razgovorima sam cuo da cveta oko 25 marta a to ti je par dana ranije od ns rodne,bar ovde u Vojvodini.Ajde da vdimo ko ima Roksanu pa neka ,,rece",sto kazu crnogorciLkl{{

rosuljac
25-11-11, 23:23
hehehe ma posadicu i nju par komada da je propratim u svom oglednom dobru od 7-8 sorti za sad jer bas ko sto kazes nije svugde isto

aremane
27-11-11, 21:41
http://i43.tinypic.com/9puyqx.jpg


http://i44.tinypic.com/dh3itc.jpg

Posadjena pre 5 dana, NS4, NS 6 i nesto malo NS rodna.

Ukupno 1.700 kom, gustina u redu 1.5 met., medjuredno 3.5 i 4.0 met. svaki drugi red, ukupna povrsina 1 HA
fali jos spalir, navodnjavanje i ograda, ali to za koji dan.
Dajte savet (svoje misljenje sta dalje), ne kazem da cu da poslusam ali da razmislim to hocu. ::ideja::
Mogu i novi savetodavci !!! ::ideja::

rosuljac
27-11-11, 22:02
Svaka cast ! Prelepo izgleda. Jel mi se cini ili nisu preko posrednika ? sam kalemio ? kupovao ? cena ? l ako moze razlog opredeljenja za ove sorte mada se vidi da se islo na stone. Nego koji ces uzgojni oblik zobrzirom na gustinu sadnje ? vitko vreteno ? koja je podloga ?

aremane
27-11-11, 22:13
niski kalem, cena 200 din/kom, nema razloga za ove sorte, nisam imao bolje da nadjem za te pare kod nas, a da uvozim (skupo ko djavo), oblik vitko vreteno (za sada), dzenarika podloga.
Nema tu greske, ako nesto za_ebem nek rodi dve godine (5-6 kg) i vratio sam razliku u ceni i moze da se pocupa na standardnu gustinu (razlika 850 sadnica i rad za sadnju, sve ostalo ide isto)

U srbiji nema sadnica na jednom mestu u toj kolicini (a da ti rasadnicar garantuje sortu), uzimao ih sa tri strane pa ima razlicitog kvaliteta, bilo mi je bas skupo da sadnim na 1 metar i da idem na Tatura trellis ili Y

FruitBoy
27-11-11, 22:28
Dobra ideja, šta da ti kažem......samo da se lepo isformira uzgojni oblik i kasnije da se isti održava i rentabilno raubuje!

rosuljac
27-11-11, 22:30
Imao si za 150din i manje preko posrednika da nadjes ali svakako ne tu kolicinu, ali uz narucivanje proizvodnje si mogao i to, a garanciju okaci mackom o rep svi lazu i to je najveci problem. ima u oglasima sad od jednog naseg druga oglas za kajsiju povoljno pa pogledaj 140din samo preko posrednika ! Za gustinu kapiram logiku.

aremane
27-11-11, 22:46
uz narucivanje moze ili da sam kalemim, to mu dodje isto, ali za sledecu godinu, nikako ove, sad sam imao vremena za sadnju, sledece godine ko zna kako ce da bude

Kad su meni poznati ljudi zvali kalemare iz svog kraja, vecina je rekla da nema te sorte ili ih ima u malom broju, naravno nisam stajao uz put i pitao imate li to i to jer bi sve imali :lol:
Inace oglasi su puni, samo kazi sta ti treba i to dobijas, "casna pionirska" da se ne kunu u decu pa nismo valjda dotle dosli.....

Meni nije ogdovarao visoki kalem zbog visine prve grane tako da je to odmah otpalo kao varijanta.
Gustinu na 2 metra sam video na mnogo mesta (u italiji) nije ta podloga ali je slicna, ima zasada i po 15-20 god starih

FruitBoy
28-11-11, 22:34
@aremane
Znaš šta bih ja uradio?
Kalemio bih preko posrednika, samo da mi taj posrednik bude dosta kraći, tako da mi prva grana bude na visini koju želim! Jbg, to je opet dvogodišnji posao! Al generalno, tvoja ideja mi se sviđa, može mnogo toga dobrog da donese. Sve će ti biti drastično lakše, i rezidba i zaštita i berba! A kvalitet plodova takođe bi trebao da bude mnogo bolji, jer krošnja je "tanja", te će plodovi biti bolje obojeni za stonu upotrebu. Sve što ne prodaš u toj kategoriji, spičiš u rakiju, a rakija od kajsije je možda i najbolja! :D
Kad ćeš opet do žabara da ideš?


A i još neš mi je palo na pamet! Kako npr da skratimo proizvodnju sadnica sa posrednikom sa 2 na 1 godinu, jesi razmišljao možda?

aremane
29-11-11, 10:06
ja da nisam sad posadio verovatno ne bi ni posadio, sad sta je tu je.

Kvalitet plodova ce verovatno biti losiji (sitniji), ali nema veze, probacemo da radimo sa "malo hemije" pa da vidimo sta ce da se desi.
Sledece sto mi treba u takvoj tehnologiji je "Vesela Masina"

Idem 13.12. na neki seminar o rezidbi kruske pa cu da vidim i za kajsiju sta kazu

ljubek
29-11-11, 10:28
da li kajsija može da se gaji u formi vitkog vretena jer mi je u šljiviku gde je šljiva u tom uzgojnom obliku usfalilo 7 komada neko se poslužio proletos mamicu mu lopovsku.
u pitanju je ns-6 nisko kalemljena podloga dženarika.

aremane
29-11-11, 10:44
namam pojma, videcemo za 4 godine :lol:

ljubek
29-11-11, 10:53
onda se čujemo kolega ja sam usadio pre neki dan- šta im bog da teraću stabla na čačkalice ali grane neću uvrtati pa kako ispadne..
čekamo odgovor od fruti boja možda on nešto ima za reć..

aremane
29-11-11, 11:30
ja cu da oborim grane da bi imao manji porast, a moze i uvrtanje

ljubek
29-11-11, 11:34
neće li smetati uvrtanje grana kad kora puca odma smola kreće na kajsiji a to je za nju loš početak.

aremane
29-11-11, 13:14
nadam se da nece, ali odmah po kretanju vegetacije, mlada je kora i brzo se regenerise, nije za preporuku drugome (ti imas 7-8 stabala pa mozes da se zezas)

Levač
29-11-11, 16:18
Uskoro bih posadio par sadnica kajsija za kućnu upotrebu pa me zanima šta je uvrtanje grana i kako se to radi. Hvala

ljubek
29-11-11, 16:41
probaj malo vršljati po forumu ima tema u kojima je to objašnjeno baš ok.
nema neke razlike do voćnih vrsta bitno je samo potrefit momenat kada mladar to dozvoljava i kada taj pomotehnički zahvat daje svoj pun doprinos formiranju krošnje tj stabla

aremane
29-11-11, 18:17
ako sadis za oko kuce, sadi kao sam normalan svet, mani se ovih ludorija sto ja i ljubek radimo.

Kupi visoki kalem, po jednu sortu od svake da stize na 10 dana i imaces i da jedes i za zimnicu, za rakiju ionako nemas dovoljno.

FruitBoy
29-11-11, 18:32
Kajsija možda i najbolje reaguje na uvrtanje grana. To treba da se uradi negde oko 10. juna. Tačno je da treba potreviti pravi momenat za to. Ako se porani, onda se ne dobije pravi efekat, jer vrh grane naknadno još malo poraste vertikalno. Ako se zakasni onda je preteško to za uraditi, jer je već otpočela sekundarna faza u razvoju mladara, odnosno uočava se veća pojava celuluze i drugih visokomolekularnih ugljenih hidrata koji daju čvrstinu drvetu, tj mladaru. A kora ako se i ošteti sigurno zaraste. Pisao sam na par mesta detaljno o ovoj tehnici i kako se radi i efekti same operacije! Za mene možda i najbolja tehnika obaranja grana, jer ne trebaju nikakvi savijači, čačkalice, samo jake ruke i dobra volja!
@aremane pišem ti pp

pele
29-11-11, 20:02
Vise mi nista nije jasno oko gustine sadnje.Kada sam ja sadio rekli mi 5x5 ili 5x4,retko 5x3.Sad vidim ,,Aremane" 1,5 m.Ko je tu u pravu i ko gresi?Znaci li to da sam ja mogao posaditi bar jos 500 komada na mojih 1.15h?Uostalom,vreme ce nam pokazati.Pitanje za prijatelja ,,aremane",gde je taj seminar posto bih i ja isao?

FruitBoy
29-11-11, 21:22
U pravu ste i ti i aremane. Samo vam se sistemi uzgoja razlikuju, samim tim i pomotehnika!

aremane
29-11-11, 22:40
ja nemam pametnija posla preko zime pa hocu malo da probam.
Osnovna ideja je velika gustina i drugi uzgojni oblik (ali bez rizika, ako rodi 2 godine pokrijo sam troskove materijala i rada pa nisam mnogo pod stresom)::)
Sto se tice seminara to je u Italiji i ide se na poziv a tice se orezivanje kruske.
Nije nesto mnogo bitno za srbiju jer italijani sade krusku na 3 - 12.000 kom./HA, a toga kod nas uglavnom nema.
Za ovu godinu je gotovo, neke sledece videcemo, ako bude neki interesantan skup na nivou fakulteta ili slicno pokusacu da dovedem coveka

U Italiji postoje 2 vrste oblika krune (kajsija).
U 90% slucajeva, vaza i neki oblici palmete (gde se formira rodni zid)

http://i40.tinypic.com/11bm7wj.jpg

http://i43.tinypic.com/2eoia2d.jpg

http://i41.tinypic.com/2hp17af.jpg

ova nije bas najjasnija, padala je kisa a nije mi se preskakalo preko ograde
http://i39.tinypic.com/imhsac.jpg

Комадара
29-11-11, 23:35
Ја гране савијам пластичним повијачима јер немам осјећај у рукама за увртања. За пластичне повијаче имам сваку похвалу. У Бањој Луци им је цијена пет евра за стотину комада.

FruitBoy
30-11-11, 12:01
U Srbiji na jednom mestu nađem po istoj toj ceni, a na drugom za 11e!

Vocar
05-12-11, 20:30
Kupih savijače (plastične), probao i odustao. Previše oduzimaju vremena, i često dolazi do pucanja grana. Mislim Komadara, da smo ih kupili vjerovatno na istom mjestu. Manji su dimenzijama od onih kakvi bi trebali biti, pa često umjesto savijanja (ako već i ne pukne grančica vremenom) oblikuje se slovo V, što mi se ne sviđa. Eno ih sad stoje, puna vreća ne znam šta bi s njima.

Комадара
05-12-11, 22:31
Воћар, то си у праву. Они служе да савијају младице из текуће године и то док не одрвене. За оне од прошле године се не могу користити. Ја их користим у мају и јуну и тада су добри јер су нове младице мекане. Имаш оне што се стављају до дебла младих воћака, као и оне које иду даље на гранчицама. Ја сам их купио преко пута касарне Козара. Прије сам правио тегове који су при јаким вјетровима ломили гранчице па су ме повијачи ријешили мука. Истина је да остаје прегиб на грани, али зато треба користити онај положај повијача који мање обара нагиб па и прегиб бива мањи.

oktopod
06-12-11, 18:07
Narode, hitno mi treba odgovor, sutra bih pazario 10ak kajsija, pa ima opcija "kajsija na posredniku i visoko kalemljena", da li je ovo bolje nego običan kalem, tj šta to tačno znači?

rosuljac
06-12-11, 18:38
Svakako je bolje preko posrednika druze, zbog apopleksije. vise o istoj http://poljoprivreda.info/?oid=9&id=144 A to znaci da je kalemljena na neku sljivu visoko u kruni na oko 80cm a sljiva na dzenariku, a visoko kalemljena direktno na dzenku ali na visoko ne na nisko. Sta si odabrao tj koju sortu ?

oktopod
06-12-11, 18:50
Idem sutra u Radmilovac da vidim šta imaju, nisam nešto probirljiv, to mi je da dopunim malo kod kuće...inače kod kuće imam Kečkemeljsku ružu, običnu i ranu, i onu neku staru domaću sortu koju svi imaju ako imaju staro voće :)

Znači visoko kalemljena ne podrazumeva i preko posrednika i obrnuto ili te nisam dobro razumeo?

aremane
06-12-11, 19:41
obicno je visoko kalemljena preko posrednika, to ti je sigurnija varijanta u slucaju susenja stabla

oktopod
07-12-11, 09:20
Javili mi se moji jutros, oni su zbog cene kupili 5 Keč. ruža i 5 Roksani, a ja sad idem da kupim šarenog voća po jedno dva, breskve, kruške i tako to da začinim dvorište :)
Nego mi recite kakva je ta Roksana? Oni su hteli neke novosadske ali nije bilo...

rosuljac
07-12-11, 11:31
Vrlo interensantna za tržište. Ima upadljivu crvenu boju, koja prekriva narandžastu osnovu plodova. Plodovi su veoma krupni, težine oko 80 grama, izduženog oblika i mogu se cepati. Meso je ukusno i čvrsto. Rađa redovno i kasno cveta. Odlična je za jelo i preradu. Poreklom je iz avganistana a u bugarskoj je posle ispitivanja dobila ime cveta srednje rano. cveta (podrucije beograda) pocetak 23.03 pun cvet 28.03. kraj 04.04 . osetljiva je prema prolecnim mrazevima.
sazreva kasno – krajem jula pocetkom avgusta. Samooplodna je sorta, prorodi kasno, a zatim obilno radja. Tolerantna je prema sarki, a nije ostljiva ni prema uzrocnicima gljivicnih bolesti. Okruglasto izduzenog oblika. Pokozica je narandzasto-zute boje, sa suncane strane prekrivena rumenilom. Meso je narandzasto, cvrsto,socno, slatko nakiselog ukusa, dobrog kvaliteta, dobre transportabilnosti. Dobra je stona i industriska sorta u srbiji je druga sorta po zastupljenosti posle madjarske najbolje prosecan prinos na oglednoj parceli bolec-beograd 95,96,97,i 99 g.=57 ,3 kg po stablu spada u vrlo rodne sorte.

ukratko dobra sorta, mislim da je butros sadio vecu povrsinu sa njom pa moze jos detaljnije da ti kaze nesto o istoj

branko
07-12-11, 11:37
Jedno pitanje.
Kada se kajsija orezuje?

Imam jednu kajsiju u bašti i ove i prošle godine je jako mnogo rodila da sam morao grane podupirati, pa bih hteo malo da skratim te jako dugačke grane.

Srdjan Žorž
07-12-11, 19:23
I ja bih pitao nesto.Pre 10-ak dana posadio sam 10 kom kajsija mislim sorta"Madjarska najbolja" na koju visinu da ih orezem,mislim od zemlje ne od kalema?

rosuljac
07-12-11, 21:15
Na nekoliko mesta sam nasao da se kajsija reze na zeleno posle berbe, a ako je to preskoceno onda sto kasnije kad krene vegetacija tj obavezno kad smo sigurni da je verovatnoca od mraza 0% !
Srdjan - zavisi koji ces uzgojni oblik kreirati da li ces koristiti mehanizaciju i sl, al neka generalna preporuka je 70-80cm , no sacekaj savete i jos po nekog sve poslusaj a radi kako mislis da treba

oktopod
07-12-11, 21:17
Ja sam čuo da je kajsija osetljiva na orezivanje zimi, dolazi do apopleksije, mislim da je bolje da se to uradi na proleće korektivno a onda posle roda odmah da se opet oreže...aj ko zna za sigurno nek javi :)

sharke
07-12-11, 22:14
Ja imam roksanu,i prezadovoljan sam sa njom kao sortom.Rađa redovno i obilno,i što je najvažnije lepo se prodaje.http://img855.imageshack.us/img855/8239/slika0956.th.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/855/slika0956.jpg/) http://img9.imageshack.us/img9/3921/slika0966.th.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/9/slika0966.jpg/)

FruitBoy
08-12-11, 10:06
Moja iskusta sa rezidbom kajsije su dosta dobra i nju poslednju orezujem. Prvi put u godini orežem neposredno pred kretanje vegetacije, a može malo i da krene. Drugi put bi trebalo, ali je obiman posao (u mladim zasadima bi ova rezidba bila itekako korisna) i ne sprovodi se uvek, da se uradi krajem juna, a treći put krajem jula-početkom avgusta kada se uklanjaju polomljene, bolesne grane, nasađene i one koje smetaju za prolaz mehanizacije!

rosuljac
10-12-11, 12:57
Mislim da bi bilo zanimljivo prikazati klimatkse prilike u reonu Malatija (Malatya) u Turskoj svetskom lideru, koji ima preko 500.000Ha pod ovim vocem i proizvodnjom oko 400.000t ( Srbija 20-30.000t nap.aut ), a sam ovaj reon Malatya gde se samo gaji kajsija je velicine Crne Gore !

Malatija (Malatya) je visoravan čija je prosečna nadmorska visina 954m. Karakterišu je suvo i veoma toplo leto i snežne zime

http://img832.imageshack.us/img832/2296/turskaoblasproizvodnjek.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/832/turskaoblasproizvodnjek.jpg/)

Oblast Malatya karakteriše veoma mala količina padavina tokom jula, avgusta i septembra. Tokom zimskih meseci nisu izražene ekstremno niske minimalne temperature. Prelazna godišnja doba su slabo izražena (direktan prelaz iz toplijeg u hladniji period i obrnuto) što izuzetno odgovara kajsiji kao voćnoj vrsti.

oktopod
10-12-11, 18:28
Kupih danas još par Roksana da popunim dvorište, a iz znatiželje uzeh i jednu sadnicu, jel zna neko nešto o toj sorti iz ličnog iskustva? Kalemljena je na džanariku.

mihalyocska
10-12-11, 20:20
Kupih danas još par Roksana da popunim dvorište, a iz znatiželje uzeh i jednu sadnicu, jel zna neko nešto o toj sorti iz ličnog iskustva? Kalemljena je na džanariku.
Ako mislite na Roksanu nije neko veliko iskustvo ,ove godine mi je prvi put rodio jedno drvo od njih deset ,kako su pocele zoriti iz daljine su izgledale kao da su narandaste ,ne opada dosta jako se drzi za granje ,u nejlon kesi sam uneo u kucu da ga izmerim i u roku od deset minuta kuca puna mirisa kajsije . Probao sam raznorazne sorte ali nikad vako ukusne nema onog gorkog ukusa sto ostane u ustima kao kod ostalih kajsija . Ima sitne okrugle kospice ,meso nije ni suvo ni previsa vlazno bas idealno i za pekmez i za rakiju i dosta su i slatke . Zalim sto nisam uzeo vise ,inace prvi rod je bio 3.2kg .>:({

oktopod
11-12-11, 10:41
Ma htedoh da pitam za sortu Bergeron, ne verujem da sam progutao celu reč :D

Jel zna neko nešto o sorti Bergeron?

rosuljac
11-12-11, 18:17
Bergeron ( Berzeron )

Poreklo: Francuska (St. Cyr at Mont d'Or blizu Lyona)

Dozrevanje: krajem jula

Stablo: srednje do jake bujnosti

Plod: srednje krupan (40-45 g), okruglasto-duguljastog oblika, svetlonarandzaste boje prekrivene s 10 - 40% crvenila

Meso ploda: čvrsto, slatkog ukusa, aromatično, srednje sočno s malim udelom kiselosti

Bolesti: osetljiva je na mraz i šarku , lagano je osetljiva i na moniliju

Oprašivači: samooplodna

---------- Poruka napisana u 18:17 ---------- Prethodna poruka je at 14:12 ----------

Evo za sve drugare sa foruma zbirka dokumenata , naucnih radova i sl sa besplatnim online citanjem i mogucnoscu downloada . A vezani su za kajsiju koja ce se dopunjivati kako nadjem jos neki zanimljiv tekst o njima. Preporuka za svakog ko zeli da gaji kajsije

link : http://www.scribd.com/collections/3383204/Kajsija-i-sve-o-njoj-sakupljac-Dragan-Ban

NNN
18-12-11, 21:45
Ljudi upravo jedem suve kajsije koje sam kupio po ceni od 110 din za 200gr. ili ti 550din po kilogramu uvoz iz turske pa nemoj neko da mi kaze da mi to neb proizveli jeftinije sramota za ovu drzavu???

FruitBoy
22-12-11, 12:22
U pravu si, ladno može da se proizvede! Za ukus ne treba da te pitam, je l da?

rosuljac
22-12-11, 17:13
j SVkw fod kupujem neke turske susene extra su. A mozda bi trebali da imamo posebnu temu susenje kajsije da ne razvodnjavamo ovu

dejan10
22-12-11, 21:39
Gde se mogu naci kalem grancice za kajsiju imam posadjenih oko 400 stabala sljive (djenerika-sterlej)
Da li ima nekih proizvodjaca u okolini Smedereva koji znaju sta imaju posadjeno u njivi.
Po forumu citajuci ima dobrih sorti ali se tesko nalaze mene interesuju ranije sorte, zbog terena njive retki su mrazevi.
Unapred zahvalan
Sto se tice susenog voca ima ga u mom kraju
Probno su osusili nekoliko vrsta vocaka sve su imale ekstra ukus posebno jabuka zlatni delisest
Cak su mogli i da nadju kupca za suseno voce ali nisu mogli da ispostuju kolicinu susara malog kapaciteta

oktopod
22-12-11, 22:40
Dođi do Vinče ili Ritopeka ako hoćeš da uzmeš kečkemeljsku ružu >:({

dejan10
28-12-11, 11:49
Da li se moze naci domaca rana
Da li si mislio keckemecka ruza ili se ona tako pravilno pise

oktopod
28-12-11, 11:59
Pa svakako se govori u narodu, a pravilno je valjda kečkemetska >:({

Imam ja i domaću običnu, stara ona sorta, ali nije nešto rana, stiže posle i za vreme kečkemetske ruže..ima i neka rana kečkemetska ruža, imam par drveta, ali je ona ružna, suva, ima neke tačke i nije dobra za transport, nije interesantna rusima, prepoznaje se tako što plod pobegne u visinu, pri dnu budu skroz gole skeletne grane sa malim grančicama na kojima je prvih godina bio plod...

krcinac
28-12-11, 14:10
@oktopod
"oce to kad se ne reze kako treba.

oktopod
28-12-11, 14:34
Ma veruj mi takva je sorta...imam jedno 7 od 50 drveta, ne kažem da znam da režem, ali samo na tih 7 ranih mi je tako, a i ostalima po selu identično, svi koji imaju tu ranu imaju taj problem.

Evo diskusije o tome :D


http://www.youtube.com/watch?v=aMp5oxFNM5Y&amp;list=UU7cYJ_QaJgmMzpG1dFGCojA&amp; index=25&amp;feature=plcp


Naredni postovi prebačeni u: http://poljoinfo.com/showthread.php?182-Kalemljenje-voćaka-u-kućnoj-radinosti

dejan10
18-01-12, 18:02
Da li neko zna za Novosadsku rodnu da li je samooplodiva

rosuljac
18-01-12, 19:10
da samooplodna je sorta


Naredni postovi prebačeni u: http://poljoinfo.com/showthread.php?3341-Plasman-Kajsije

Kompaj
09-02-12, 15:11
Član srđank je izneo bojazan od izmrzavanja šljive, a evo šta sam pročitao u 'Dnevniku'-u:

– Воће у војвођанским воћњацима за сада није угрожено, али би проблема могло бити ако би се температура спустила испод -18 степени – каже за „Дневник” проф. др Зоран Кесеровић с новосадског Пољопривредног факултета. – Најугроженији су засади брескве и кајсије на обронцима Фрушке горе, и то ако су испод 150 метара надморске висине. Управо би њих температуре од -18 до -20 степени могле највише и погодити. Проблем је, наравно, у томе што у тим зонама ово воће није требало ни садити а овај мраз би само могао потврдити да се мора пазити где се, како и које воће сади. Јабуке, као најважнија воћна култура у Војводини, за сада зиму пролаз без икаквих проблема. Рађене су и анализе родности које потврђују да нас чека солидна година уколико, наравно, не буде неких температурних удара, а они се не очекују.

Pošto smo mi (na telečkoj visoravni) na stotinak metara nadmorske visine, i mene strah od izmrzavanja.
Da li je neko imao iskustva sa izmrzavanjem kajsije, i da li se posledice javljaju samo za ovogodišnji rod, ili ima i trajnih?

Комадара
09-02-12, 19:09
Мени ће ова зима бити добар показатељ да ли да садим кајсије. Јутрос је измјерено -21 степен. Додуше моје кајсије су на брду па можда није било толико хладно. Ако после ове зиме цвјетају садићу још кајсија. Ево извода из једног научног рада који је могуће пронаћи на интернету:

UTICAJ NISKIH ZIMSKIH TEMPERATURA NA IZMRZAVANJECVETNIH PUPOLJAKA BRESKVE I KAJSIJE NA PODRUČJU
ČAČKA
R. Miletić, M. Mitrović, M. Rakićević, M. Blagojević*
Izvod: Kritične, minimalne temperature za izmrzavanje cvetnih pupoljaka breskve ikajsije od –18,0 0C i niže, registrovane 25 i 26. januara 2006. godine izazvale su značajnaoštećenja na cvetnim pupoljcima breskve i kajsije. Oštećenja cvetnih pupoljaka sortii hibrida breskve u kolekcionim zasadima u Ljubiću su bila 71,1 % i 65,9 %, odnosnood 61,0 % (Julija) do 100,0 % (Meril Sudance) i od 35,1 % (NoXX/55Br) do 87,7 %(NoVII/45VŠ) i 87,4 % (Clayton). U zasadima sela Lipnica prosečna oštećenja su 80,0%, Prijevora 80,3 %, a totalna u Viljuši kod manjeg broja sorti. Oštećenja na cvetnimpupoljcima kajsije su iznosila 67,9 %. Najmanja oštećenja su bila u selu Prijevor (60,7%), veća u Lipnici (68,6 %), a najveća, totalna na području istog sela u drugom zasadu.Cvetni pupoljci sorte Mađarska najbolja oštećeni su od 35,4 % pa do 100,0 %, hibridaIV/81 53,4 %, a sorte Harkot totalna.


---------- Poruka napisana u 19:09 ---------- Prethodna poruka je at 19:04 ----------

http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0354-1320/2006/0354-13200603010M.pdf

Vocar
09-02-12, 19:37
Ufff ovo je katastrofa! :(

rosuljac
10-02-12, 00:59
ako potraje moze biti zaista opasno za kajsiju

pele
10-02-12, 09:09
Kod mene je bilo -27,danas -24,mislim da sam ,,obrao " kajsiju za ovu godinu.Ne verujem da pupoljci mogu ovo da izdrze.Ako iscveta 20% bice premija.Orezao sam par jednogodisnjih grancica i stavio u vodu pa cu videti sta ce da izadje.Maksimalno koliko ja znam kajsija izdrzi do -25(tako pise u Keserovicevoj knjizi ,,gajenje kajsije").Sto drug Komadara kaze da ce sad da vidi da li da sadi kajsiju to ne pije vodu sada jer svo voce je pri ovim temperaturama u opasnosti.Drugar mi kaze da ce vinovu lozu morati formirati od pocetka(ispod snega) gde je nije uhvatilo ovih -27.A ni ja ne znam da li ova izmrzavanja vaze i za sledecu godinu,cuo sam da je to samo za ovu godinu.

rosuljac
10-02-12, 15:40
Neke prognoze su da ulazimo u duzi period susnih leta i veoma hladnih zima sa velikim padavinama . Bio jedan lik na TV pricao kako se to menja svakih 40-50god nisam ga bas najpazljivije slusao bila cela emisija a ja imo goste

pele
11-02-12, 10:17
Nisam gledao tv juce pa ne znam da li je neko spominjao sta ce se desiti vocu na ovim temperaturama.Mozda neko pamti 2oo1 godinu kada je bilo -22 pa ima iskustva sta se desavalo?!Koliko pomaze sneg posto je napadao pre ovih minusa,da li njegova visina stiti koren,kalem,stablo.Malo snega ima i na granama pa da li i to sprecava smrzavanje mladih grancica i pupoljaka?

Vocar
11-02-12, 10:22
Koliko znam, snijeg je pozitivan u ovakvim okolnostima, tj, on štiti od izmrzavanja.

FruitBoy
11-02-12, 13:54
Sneg je dobar izolator! :D

krcinac
11-02-12, 14:03
fruit bas tako a jos i dobro djubrivo Lkl{{ svaki cm. snega jedan gram azota na metar kvadratni . digitron u ruke i odmah izracunas koliko manje ces da nadjubris u prvom djubrenju azotnim djubrivom ....:-\ . ima i nesto pozitivno u svemu ovom

FruitBoy
11-02-12, 14:09
Čista matematika! :D

pele
11-02-12, 15:17
Pa onda bi to bilo 50 grama(50 cm snega) po m2x1oooo sto ispada 50o kg po hektaru1? Nesto mi je to puno...ili nisam dobar matematicarLkl{{

Vocar
11-02-12, 17:03
Volim brojeve, al neka mi neko pojasni ovo sa azotom, koliko je to zaista istina 1cm=1g/m2?

rosuljac
11-02-12, 17:47
mislim da daju vise nego sto je tj ova procena je bas bas velika , al da koristi sigurno koristi

krcinac
11-02-12, 20:12
toliko se azota veze iz vazduha i padne na zemlju sa snegom. koliko stvarno ima azota u snegu nemam pojma , hemija mi nije jaca strana ali da ima logike , to stoji. ali ako uzmemo u obzir vreme sneznih padavina i vreme kada je biljkama potreban ......... onda je jasno da biljke nece imati koristi od sve te kolicine ali ce sigurno biti vise nego da nije padao

pele
11-02-12, 22:33
Logike ima jer se u vazduhu nalazi pored svega i azot koji na kraju dospeva sa snegom na zemlju,samo je kolicina diskutabilna.Ima ga sigurno ali koliko-to je pitanje za nekog ko mozda bolje poznaje tu materiju.I mene sada to interesuje jer je usteda novca u pitanju,kilogram vestaka kosta 45 dinara pa ti gledaj...

rosuljac
11-02-12, 23:02
U svakom slucaju sneg koristi i vocu i dobro je sto ga ima, a i ima lepo da natopi zemlju samo da se polako topi, nedaj boze da udari jugo uz kisu ne ginu nam poplave

futurefarming
12-02-12, 02:32
U više tema se pominje ali rezime imate ovde:

http://poljoinfo.com/showthread.php?101-Analiza-zemlji%C5%A1ta (nekoliko najnovijih postova)

pele
12-02-12, 08:41
Da,evo pogledao sam na drugim postovima i u stvari je 1 cm snega -kilogram azota po hektaru,znaci 50 cm snega(koliko je kod mene)- 50 kg azota na hektar!To mi je vec prihvatljivo!Valjda smo dosli do tacnih informacija!

Vocar
12-02-12, 12:43
Znači nije 1g nego 0,0001g po m2, tj. 0,1 miligram. To je već moguće, i vjerovatno zavjesi od predjela gdje pada i čistoće zraka.

50cm snijega - 5g N/m2. To je od prilike osmi dio od redovne prihrane.

pele
12-02-12, 22:19
Izgleda da je tako!Vocar,kakva je kod tebe situacija sa hladnocom(ne znam da li imas kajsije)?

FruitBoy
12-02-12, 23:22
Ljudi, to je sve relativan pojam, negde je više, negde manje azota, ne treba se striktno toga držati.

German hunting terrier | Jagdterrier