PDA

View Full Version : Žetveni ostaci-biomasa kao energent za grejanje domaćinstva


Advertisement


Advertisement

Advertisement


Strane : 1 [2] 3

Zoran0230
22-12-10, 09:32
Danas počinjem da pravim presu za presovanje stajnjaka (ručnu),da probam pa šta Bog da

dzionik
23-12-10, 12:50
Još jedan način da se iskoristi biomasa za grejanje i energiju je sistem koji je razvio Jean Pain, u Francuskoj još osamdesetih godina o kojem se malo zna. Već sam negde okačio emisiju sa youtuba, evo sada i njegove knjige u kojoj objašnjava kako je razvijao sistem tokom petnestak godina. "Another Kind of Garden" :
http://www.4shared.com/account/dir/g7Dzymwf/sharing.html?sId=7J8AbQsJTNbSrhLk

Mislim da će se ovo svideti Savorisu, ovo je njegov tip čoveka, pravi majstor. Knjižica se dosta bazira na fotografijama i crtežima tako da može svako da je pogleda i vidi o čemu se radi.

Na ovoj stranici ima još malo o temi i dokumentarac:
http://www.electricitybook.com/composting-for-heat/

Ukratko o nekim ciframa:
http://www.daenvis.org/technology/Jeanpan.htm

http://en.wikipedia.org/wiki/Jean_Pain

http://www.jean-pain.com/ang/planche_broy.htm

mcole
23-12-10, 19:16
Evo napokon... http://www.youtube.com/watch?v=LPWp-RlUo_c

urban
23-12-10, 19:45
sad da ja ne bio bezobrazan nameće se samo po sebi pitanje
a šta je pesnik hteo da kaže, ako je smanjenje volumena bale kao eksperiment je ok ali za neku ozbiljniju primenu nisam baš siguran, pumpa je mala za ovu primenu samim tim je ceo proces spor kad bi se tu stavila adekvatna pumpa ona zahteva i mnogo veći i jači motor to povlači još niz drugih problema tako da cela priča neznam da li ima smisla, no u svakom slučaju je za pohvalu svaki pokušaj tj eksperiment jer bez toga nema ni pravog rezultata u svakom slučaju drugari samo napred i hvala što ste to podelili sa nama

mcole
24-12-10, 14:55
Slazem se sa tobom, ovo je vise kao za one kojima loziste nije namenjeno za celu balu pa ... Taj cika je radio za neku nemacku firmu koja je postavljela kotlove na Biomasu po ExYu, i on mi je pricao da se od svih zetvenih ostataka silaza pokazala kao najzahvalnija /tacka topljenja, odrzavanje kotla, pepeo,itd./ Iskreno ja sam "u pelletu" evo 4 godine /studija za pogon od5-7 t/h/ ali posle svega mislim da je rinfuza najekonomicnije resenje, te njeno koriscenje sa gorionikom. Koji oblik skupljanja i lagerovanja to je pitanje na koje nema jos pravi odgovor, te da u njegovom resenju lezi kljuc.
Kod Zupanje /HR/ neki Belgijanci grade energanu sa plastenicima koje ce grejati sa silazom i drvenim opiljcima iz sume.

urban
24-12-10, 18:07
E baš lepo jesam li dobro shvatio ti se baviš-izučavaš pelet sistem grejanja e onda si ti stručan na tu temu pa da imamo koga gnjaviti, ti kažeš da je najekonomičnije grejanje u rnf sa gorionikom da li to znači da usitnjena masa ide na pr pužnim transporterom u gorinik gde se vrši sagorevanje pitanje je kakav je to gorionik ( ja sam pravio gorionik na piljevinu i pelet ) i kažeš da je najbolje sagorevanje silaže kako, što, jel možeš malo pojasniti

dukej
24-12-10, 18:13
Uze mi post sa tastature! :D I ja sam baš hteo to da pitam.

mcole
25-12-10, 13:36
Nazalost nisam strucan ali može se reci da dosta znam. Naime ja sa trgovac /20 g/ po zanimanju i iz tog stanovista sam se zainteresovao za briket i pelet, a kako sam Arhitekta po struci to mu je pak drugi osnov. Ideja mi je bila da napravim mobilni pogon za briketiranje mozda i peletiranje te da to radim "usurno" mislim da se to tako kaze. Svako ko napravi dovoljno veliku hrpu bala dodje kamion sa masinama to izbriketira, uzmes recimo 40% i ides dalje. Pelet je bio druga opcija i malo je zahtevniji, a obzirom da imamo kopletne pogone za peletiranje /po 5-10 t/h/ koji se ne koriste, nisam se dalje udubljivao. Rec je o pogonima za peletiranje rezanca šećeranama. /uglavnom Kahl-ove horizontalne prese/
Rinfuza se koristi isto kao i pelet, dakle puz u gorionik. Sad za kostrukciju gorionika bi se dukej bolje razumeo, ali koliko sam shvatio da je osnovna razlika u vodenom hladjenju gorionika i lozista /tako se postize manje lepjenje slame-silikata/. Slika u par postova pre se ondosi nakoriok koji koristi sve vrste rinfuza od drvenih komadica preko slame do piljevine. Inace rade ih i Slo i HR.
Silaza se /internet i onaj cika kazu/ koristi kao za stoku, iskobajnira se zelena, sabije gomila traktorom, stvara se temperatura, visak vlage ispari, pa u gorionik.

Ps. inace citam vase postove 6 meseci i odma mi je bilo jasno da cu imati od vas sta da naucim, a nisam se ukljucivao ranije usled nedostatka vremena /male dece/ i losijeg interneta. Ideja mi je samo da podstaknem razmisljanje i raspravu i iz ovog ugla pa ako gresim super, ponovo sam okoreli "pelletovac" :D

branko
25-12-10, 14:35
Moje iskustvo sa sušarom za kukuruz koja se loži bio masom (ima slika ložišta u temi silosi i sušare, na početku) je pokazalo da su čokanji (kukuruzni oklasak) kvalitetniji energent od sojine slame, a uz to ostavljaju i mnogo manje pepela. Takođe, potrebno je mnogo manje skladišnog prostora.
Već dve-tri godine razmišljam kako iza kombajna pokupiti čokanje i odvojiti od lišća, ali nemam uopšte ideju kako to izvesti.

mcole
25-12-10, 14:46
;D}, eto lepe teme za resavanje... mozda bi ovo pitanje trebalo postaviti i u delu gde gde se okuplaju mehanicari...

sinisa1979
25-12-10, 15:52
Branko,zar ne bi moglo kao na onoj slici gde rus ide pored prese sa prikolicom i odmah tovari bale? a odvajanje od lisca resiti nekim ventilatorom.

branko
25-12-10, 16:06
A kako uraditi "hvatač" čokanja?

dukej
25-12-10, 19:10
@ mcole

Na žalost, ja se u konstrukciju gorionika uopšte ne razumem. Čak šta više, poprilično sam smotan u bravarskim poslovima iako su mi i deda i otac bili kovači i bravari. Ja sam oduvek više volio lemilicu i instrumente od čekića i brusilice. Ipak, jako se zanimam za te stvari jer mi je to veoma interesantno a u poslednje vreme slobodno mogu reći i da mi je postala opsesija. Čitam sve što mi dođe pod ruku o temi grejanja i klimatizacije pa iako znam da npr. neću koristiti toplotne pumpe i solarne kolektore ja i to gledam i čitam. :D

Do ove godine sam se grejao na ugalj a od ove jeseni na sojinu slamu. Što se tiče uglja, nisam imao problema sa njim što se tiče samog grejanja. Doduše, koristio sam ovaj komadni, niskokalkorični ugalj sa površinskih kopova koji sam mešao sa šapurikama i imao zadovoljavajuće grejanje. Bez šapurika je slaba vajda od tog uglja a sa njima se može pristojno grejati. Međutim problem je bio na drugoj strani, ne tehničkoj, ako se to može tako nazvati. Jednostavno ni na jednom stovarištu ne mere količinu uglja i jednostavno je toliko uočljivo zakidanje na meri da sam ja najviše zbog toga rešio da pređem na grejanje na sojinu slamu. Nisam hteo da dozvolim da neko pravi magarca od mene. Oni jednostavno kašikom uspu u prikolicu ugalj i kažu tu ima toliko i toliko a ti ako nećeš slobodno idi na drugo mesto. A ja sam se na ugalj grejao 25 godina koliko imam centralno grejanje i znam koliko mi je stalo uglja u šupu nekad a koliko sad. Uvek ide priča kako uglja nema i kako ga je teško nabaviti i da praktično oni meni čine uslugu što su mi dali ugalj a ne nekom drugom. E, pa više mi neće činiti usligu, neka je čine nekom drugom a ja ću sam sebi obezbediti drugi vid ogreva a uz to je još i jeftinije.

I tako sam rešio da pređem na grejanje sa sojinom slamom. Na taj način se greje već više godina nekoliko mojih drugara a i sestra čija je kuća u neposrednoj blizini moje kuće. Iz njihovog iskustva a i svog jer sam povremeno ja ložio kod sestre, stvorio sam idealističku sliku o grejanju na soju. Mislio sam da za razliku od uglja ovde jednostavnije mogu dozirati loženje jer se sama potpala svodi na jednu šibicu. Međutim na početku grejanja moj entuzijazam za grejanje na soju je malo splasnuo.

Isprva sam imao problema sa gorenjem bale. Iako su bile potpuno suve, neke bale jednostavno nisu gorele kako je predviđeno i morao sam da otvaram cela vratanca za čišćenje pepela kako bi koliko toliko bilo dovoljno vazduha za gorenje jer i maksimalno otvorena klapna za promaju to nije obezbeđivala. Pored ovog problema, polako je počela da se stvara i smola u kotlu što je posledica niske temperature u ložištu. Prvo sam sumnjao na dimnjak ali isti takav ima i komšija pa kod njega identičan kotao dobro radi. Vremenom je taj problem skoro isčezao. Kad ubacujem balu u kotao, obavezno prekinem uzice i na gurkanje je uguram u kotao čime se ona rastrese i tad nema problema sa gorenjem. (Deluje šašavo ali radi posao! :D)

Međutim, iako su sad bale gorele i dalje sa prvom balom nisam mogao da postignem dovoljnu temperaturu vode da prestane smoljenje. Dalje, iako su bili relativno topli dani meni je trebalo po 4 i više bala da bi se kuća zagrejala pa sam mislio da neću imati ni dovoljno bala (izbalirao sam 1300) kad počnu ledeni dani i, kako sam tad cenio, budem trošio po desetak bala dnevno. (Pošto nemam dovoljno šapurika tad ih još nisam ložio.) Pored svega, nije mi se sviđalo ni to što su periodi između dva loženja jako kratki.

Sve je to uticalo na moje blago razočarenje u ovaj vid grejanja. Posle sam polako došao do svih odgovora (nadam se :D). Početno negorenje sam pripisao sabijenim balama. Nedostizanje veće temperature sa prvom balom sam objasnio velikom količinom vode u mom sistemu. Imam 313 rebara radijatora, dosta razvoda sa crnim cevima i kotao u koji stane 260l vode. Svu tu količinu vode ne može da zagreje prva bala na temperaturu iznad koje prestaje smolisanje. Zbog toga mi je sad taktika da posle prve bale odmah ložim i drugu i tad mogu da postignem visoke temperature vode. Kasnije je sve mnogo lakše pošto i kad dopustim da mi temperatura u sistemu padne na 40 stepeni sa novom balom lako idem na 70-80 stepeni tako da samo u prvom delu izgaranja bale imam uslove za smolisanje ali je to kratko. Kad su došli hladniji dani i kad sam počeo da dodajem šapurike, moj entuzijazam se polako vratio. :D Iako ne dodajem mnogo šapurika (jedan džak od veštaka na dva ili tri loženja), to je sad sasvim druga priča. Veće su temperature vode, duži interval između loženja i manji je problema sa gorenjem kad se priguši klapna. Regulator promaje sam sad tako uštelovao da ne dozvoli veću temperaturu vode od 75-80 stepeni i to mi obezbeđuje dva sata dok temperatura vode ponovo ne padne na 40 stepeni i tad ide novo loženje. Ovo je za prve tri bale. Kod sledećih bala se kuća već zagrejala i manje je oduzimanje toplote od radijatora pa se taj period produžava i na tri sata. Kod poslednjeg loženja regulator promaje malo prigušim pa onda ostaju topli radijatori i po 4 sata od loženja. To je zbog inertnosti sistema zbog velike količine vode u njemu i ono što je na početku dana i prvog loženja mana, na kraju dana i poslednjeg loženja je prednost. Kad su bili oni najhladniji ledeni dani ja nisam trošio više od 6 bala sa šapurikama (tri džaka od veštaka) i sad već vidim da ne samo da mi neće nedostajati bala do kraja sezone već ću imati i viška. Istina, ne ložim od ujutro jer pre podne i nismo unutra, a nema ni potrebe jer ostane dovoljno toplo od prethodnog dana. A preko dana, kad krene loženje u kući je toplo, za neke i pretplo. Po temperaturi u kući, komotno bih mogao povećati razmak između dva loženja i dopustiti da se voda u sistemu još više ohladi. Međutim, u tom slučaju je povećano smolisanje i iako izgleda nelogično veća je potrošnja ogreva pa mi je temperatura vode od 40 stepeni signal kad da ložim ponovo. Naravno da ne gledam u termometar, ali se ta granica jako lepo oseti na radijatorima koji tad nisu vrući već tek topli a ubrzo prelaze u mlake i hladne.

Sad sam video da se sa sojom jako kvalitetno mogu ogrejati (i jeftinije u odnosu na druge energente) i taj način grejanja ću svakako zadržati. Ali i tu ima nekoliko momenata na koji mi nisu baš po volji. Najpre je tu skladištenje. Iako sam odlično zašuškao kamaru ponjavom, ipak je jedan deo bala zakisao i prokisao i svakako da bi najblje bilo napraviti neki hangar za bale. Zbog toga mi je jako interesantna ideja da se bale dodatno sabiju na malu zapreminu. Em što treba manji prostor za skladištenje, em je i manipulacija lakša. Drugo je bezbednost, odnosno strah da ne planu bale koje držim u kotlarnici (količina za dva tri dana loženja). To iziskuje da kod svakog loženja detaljno počistim sve ostatke koji se raspu oko kotla. I na kraju tu je količina pepela kao i komfor loženja jer se ipak ne može otići na više sati od kuće. Zbog svega toga su mi pelete veoma interesantne i tome ću težiti.

Eto, napisah ovaj maratonski post, možda će nekom poslužiti ako se nađe dilemi za koji vid grejanja se opredeliti. >:({

KishRobert
25-12-10, 19:21
@dukej
svaka cast! :D

nego,ti imas,ako se secam pec iz sente?
da li si probao,nekad da je napunis sa sapurikama,bas,bas i da tako izmeris vreme koliko ti treba do sledeceg lozenja.
podrazumeva se da je u sistemu vec zagrejana voda.

tine
25-12-10, 19:31
@dukej

To o smolenju mi nekako 'pobeglo' iz uma da si pisao u starijim postovima.
Mislim, kako bi se to izbeglo ugradnjom ventila, koji meša vodu iz radiatora i kotla.

mcole
25-12-10, 21:16
greska u koracima, ono bese Urban pravio gorionik!!! I samo jos nesto da pojasnim, kod loženja slame u rinfuzi se postavlja sekačica ispred puza do gorionika, u nju se moze stavljati rol bala ili ova obična zavisi koja ti je balirka.

dukej
26-12-10, 04:05
@ KishRobert

Da, moja peć je iz Sente. A ovo sa šapurikama nisam probao. Ložišni prostor u toj peći je veoma velik i ako ga skroz napunim sa šapurikama postoji realna opasnost da voda prokuva i da napravi kakav kuršlus. Naravno, jasno mi je da bi regulator promaje svojim pravovremenim zatvaranjem dotoka vazduha trebao to da spreči, ali ovaj moj regulator je star i malo sporije reaguje. (Majstor je obećao da će kad ugrabi vremena doći i zameniti ga sa modernijim i bržim regulatorom ali očigledno da je u poslu kad još nije došao.) Bojim se da bi uz tu sporost mogla ogromna količina kalorija da se oslobodi iz te velike količine šapurika i da voda prokuva. Pretpostavimo i da je regulator dovoljno brz i da na vreme zatvori klapnu i da se spreči prokuvavanje vode. Uz tako veliku količinu šapurika dovoljno je da samo na kratko planu i da se brzo nabije velika temperatura. Zbog toga bi regulator najveći deo vremena držao klapnu potpuno zatvorenu i šapurike bi se brzo ugljenisale i vremenom polako nestajale a da se pri tom ne iskoristi njihov puni potencijal. Nisam siguran kao bi takav režim odgovarao peći, odnosno koliko bi se tako stvaralo čađi. Ali jedno je sigurno, uz takvo punjenje peći sigurno bi se period dok sve ne izgori povećao na više sati, pretpostavljam oko 5-6 sati. Međutim, kao što sam već rekao, nemam nešto preterano mnogo šapurika (5 kj kukuruza berem u klipu i onda te šapurike posle krunjenja podelim sa sestrom) i sa takvim loženjem ne bih izvukao do kraja sezone.

Kad sam sad spomenuo ovu tromost mog regulatora, sad nešto razmišljam da to možda i nije tako loše. Naime ovaj moj stigne da pritvori klapnu kad već izgori oko pola bale a to je dovoljno da ostatak lepo tinja i pri pritvorenoj klapni i time održava da voda ne pređe podešenu vrednost. (Ovde se ne može striktno govoriti o stvarnom održavanju temperature jer ostatak bale nema više potencijala da dugo održava tu temperaturu i potom postepeno izgori do kraja. Tako da se održavanje podešene temperature svodi na ne dozvoljavanje da temperatura vode pređe tu zadatu vrednost i jedan kraći period održavanja te temperature posle čega temperatura počne da pada kako bala dogoreva do kraja.) U takvom režimu bala uvek gori, u početku intezivno a kasnije slabo, ali uvek gori. Ako bi, (sad razmišljam šta bi bilo kad bi bilo :D ), ta regulacija bila brža onda bi se verovatno desilo da se bala dok je još velika privremeno ugasi, odnosno da bude u stanju ugljenisanja a da se ponovnim otvaranjem klapne i dotokom svežeg vazduha ponovo propali. Takvu situaciju sam imao na početku sezone, kad mi neke bale jednostavno nisu htele da dobro gore i samim otvaranjem vrata plamen bi buknuo i gorenje je posle dobro išlo. Pokušao sam tada da balu koja je na početku gorela pa se potom ugasila, da pustim da vidim kad će se sama ponovo propaliti. I to se nekad desilo a nekad nije uopšte i takva bala je samo kavila u peći a grejanje je izostajalo. Tad mi je bilo jasno da od takvog grejanja nema ništa jer vreme prolazi a temperatura se ne diže i onda više nisam imao živaca pa sam otvarao vrata samo toliko da bala plane a posle je uglavnom dalje dobro dogorela do kraja. Kad bala gori a kad ne, sam lako video po dimu iz dimnjaka. Kad gori onda uopšte nema ili ima malo dima i to tamnijeg, a kad ne gori plamenom onda je dim beo i pada na dole čim izađe iz dimnjaka. Ne moram govoriti šta to znači i za dimnjak i za kotao. E bojim se da bi mogao isti scenario da se desi i sa nekim bržim regulatorom promaje pa je možda bolje da ostavim ovaj moj koji sam sad uštimao i zadovoljavajuće radi.


@ tine

Količina smole je sad znatno manja nego što sam je imao u početku. Dolaskom hladnijih dana i uključenjem šapurika u loženje mnogo brže se prelazi temperatura iznad koje se ne stvara smola a verovatno je deo smole i izgoreo sa intezivnijim grejanjem. Razmišljao sam da s vremena na vreme napunim peć sa šapurikama kao što je i Robert predložio (samo ne skroz punu :D) i da je malo užarim i sagorim smolu a i da otvorim dimovodnu klapnu pa da plamen direktno ide u dimnjak (da se zaobiđe putanja vatre kroz izmenjivač u kotlu) i tako spali i smola u dimnjaku ako je ima. Međutim bojim se da bi se tako nekontrolisano mogla upaliti smola i da oštetim dimnjak pa se za sad zadovoljavam ovim postepenim sušenjem i nestajanjem smole uz standardno loženje.

Što se tiče ventila, pretpostavljam da misliš na četvorokraki mešni ventil koji meša povratnu ohlađenu vodu u kotao sa odlaznom vrućom vodom iz kotla u cilju postizanja potrebne temperature povratne vode u kotlu iznad tačke kad prestaje smolisanje. Taj ventil ustvari samo količinski preraspodeljuje toplu odlaznu vodu iz kotla i to na jedan deo koji se vraća nazad u kotao preko povratnog voda i na drugi deo koji ide u radijatore. Očigledno je da se tako smanjuje količina toplote koja odlazi u kuću a održava potrebna radna temperatura za kotao. To dobro dođe u prelaznom periodu kad nije potrebna toliko vruća voda za radijatore a koja se mora postići da ne dođe do smolisanja. Međutim u hladnim danima je potrebno da sva toplotna energija ide u kuću jer koji je cilj čuvanja kotla ako se kuća ne može zagrejati. Zbog toga pretpostavljam da se posle početnog potpaljivanja i dovoljnog zagrevanja vode mešni ventil zakrene da sva topla voda ide na radijatore. To je očigledno moguće kod grejanja na ugalj kad jedno punjenje kotla omogućava radnu temperaturu više sati ali ne vidim kako je to moguće kod grejanja na bale slame ako se zna da jedna bala izgori za najviše sat vremena. To verovatno znači da bih onda kod svake bale morao zakretati mešni ventil a to je praktično neizvodivo. Termostatski mešni ventil bi tu radio posao, ali moj majstor ga ne preporučuje jer u slučaju zaglavljivanja može doći do prokuvavanja kotla. Zato mislim da meni ne treba mešni ventil već akumulator toplote (kao što si ti ranije već predlagao a ja mislio da je pametnije uložiti novce u sistem na pelete :D) i onda ložiti na pun gas dok se on ne zagreje a iz njega preko mešnog ventila grejati kuću. Tu bi verovatno bilo i nešto gubitaka ali bi i komfor bio veći. Samo, na žalost, ja u kotlarnici nemam mesta za smeštaj akumulatora toplote pa tu mogućnost za sad ni ne razmatram.
Ee, još nešto, ovo što sam rekao oko mešnog ventila je onako kako sam ja zaključio da on radi a to možda i nije tako pa me slobodno ispravite ako grešim.


Sad tek skontah da sam ponovo napisao ogroman post i da ću većinu verovatno smoriti ovim mojim petljanjem sa balama. Međutim sad je već kasno da bih skraćivao post i napravio ga konciznim . Izvinjavam se zbog toga! >:({


p.s. Samo još jedna stvar :D, primetio sam da Gorštak mnogo bolje greje od NS sorti soje!

cukaneca
26-12-10, 06:16
Dukej, svaka čast na postovima i objašnjenjima, jer oni meni puno znače pošto samu svemu ovome nov. Ovo mi je prva zima sa grejanjem i koristim vaše postove i iskustva da nešto naučim i eventualno izbegnem neke greške i moguće probleme.

dzionik
26-12-10, 09:34
Sad tek skontah da sam ponovo napisao ogroman post i da ću većinu verovatno smoriti ovim mojim petljanjem sa balama. Međutim sad je već kasno da bih skraćivao post i napravio ga konciznim . Izvinjavam se zbog toga!

Naprotiv, ovo je pravi post Dukej ::svaka cast:: takvih treba više.

Zoran0230
26-12-10, 10:12
Možga bi mogao na neki način da vam pomognem
Ta klapna koja zatvara promaju mora da funkcioniše idealno jer to je takvim kotlovima jedina sigurnost og pregrevanja usled prekomernog loženja ili usled prestanka rada pumpe,
Loženje na čvrsto gorivo ne može da se odradi za 5 minuta.mora se kontrolisati koliko mase otprilike treba da bi se dostigla određena temperatura
Punjenje kotla ogrevom da bi bio miran 5-6 sati pada u vodu jer je stepen automatizacije kotla minimalan
Dopustiti da temperatura vode padne sa 70 na 40 stepeni takođe nije dobro nego treba povremeno dodavati ogrev ne bi li se ostvarila neka srednja temperatura id 50 - 60 stepeni koja je dovoljna u svim uslovima da bi grejanje bilo kvalitetno.
Zaključak; grejanje na čvrsto gorivo je jeftinije ali izaziva probleme koje ste izneli u predhodnim postovima.Mora češće da se loži i to je cena jeftinijeg grejanja

sinisa1979
26-12-10, 15:11
Hvatac cokanja(u mom okruzenju chutke)kako kaze Branko je kod nas resavan sa jednim sirokim elevatorom koji se montirao na zadnji deo kombajna a prikolica se vukla za njim i odmah se vrsio utovar. e sad ono sto mozda nije dobro na tom sistemu je tezina samog elevatora i umanjena manevarska sposobnost kombajna. tj lako bi mogao da ukrstis kombajn i prikolicu. zbog toga je sistem ubrzo skinjen i nije vise stavljan. a i to se desavalo pre 25 godina kada vrsidba nije bila in nego su ljudi mahom svi radili beracima. tek sada su ljudi poceli ponovo da se okrecu vrsidbi... po meni taj bi problem mogao biti resen tako da traktor vuce prikolicu pored kombajna(sistem tovarenja bala)

milan_spay
26-12-10, 15:41
A šta sa ljuštikom i komadima stabljike?

sinisa1979
26-12-10, 15:51
e to bi mogao biti problem a mozda i ne. mozda bi jedan deo problema resio nekakav ventilator? a mozda i ne bi morao. sta bi smetalo da sve tako zajedno presujes(a i ne moras) i lozis?

branko
26-12-10, 16:00
Ljuštika i stabljike nisu nikakvi energenti u odnosu na čokanje a zauzmu u masi mnogo više mesta.

milan_spay
26-12-10, 16:02
Ljuštika i stabljike nisu nikakvi energenti u odnosu na čokanje a zauzmu u masi mnogo više mesta.
Tačno tako, dodaci koji možda mogu da pogoršaju kvalitet energenta

urban
26-12-10, 17:19
greska u koracima, ono bese Urban pravio gorionik!!! I samo jos nesto da pojasnim, kod loženja slame u rinfuzi se postavlja sekačica ispred puza do gorionika, u nju se moze stavljati rol bala ili ova obična zavisi koja ti je balirka.


Da, ja sam pravio gorionik za piljevinu u rnf i pelete ,u koji kad dodje mleveni čokanj (šepurika) ili pelet od soje hoće peć da poludi mora se sve smanjivati,
predpostavio sam da mora da se malo isecka slama da bi mogla u puž i verujem da je sve uvećano zbog kabastosti slame u rnf

sinisa1979
26-12-10, 17:51
Ljuštika i stabljike nisu nikakvi energenti u odnosu na čokanje a zauzmu u masi mnogo više mesta.
ok slazem se nisu. J... ga nesto treba probati napraviti,nekakav sakupljac ujedno i selektor. ne znam. cinjenica je da nam je bio masa pred nosom ali je ne koristimo ni 10%! a za isti taj nos nas vuku svi koji nam prodaju energente! gas,struja,drva,ugalj.... Cekaj malo. Sad mi palo na pamet. kazete ljustika i stabljike nisu nikakvi energenti. a kako su se nekad ljudi grejali? znam da nisu na ljustike ali na stabljike jesu! kako se bese zovu te peci... kaljeve peci,ne? kod nas mislim da ih zovu banja pec. mozda sam pomesao... nije bitno,znate na sta mislim. znam coveka koji je sam ubacio plinsku bocu iz auta(naravno cistu i praznu) u pec i napravio sebi centralno grejanje! iako su ga mnogi odgovarali od toga on nije odustao i bolje sto nije jer je mnoga usta zacepio! i sad se greje na sve sto gori i moze da strpa unutra.

bojcetic
26-12-10, 17:58
U paorske peci su se lozile "ogrizine" ili stabljike kukuruza.
Prvo se rucno brao kukuruz. Potom se sa kosakom sekla stabljika na 5-10cm od zemlje. Takva stabljika se uvezivala u snopove. Prvo se davalo kravama i bikovima da to jedu. Ne pojedu celu stabljiku, vec lisce i deo stabljike koji je najtanji. Ono sto ne pojednu se ponovo uvezivalo u snopove i lozilo u paorskim pecima. Nasi preci su bili jako ekonomicni. Sve sto moze su iskoristili.
>:D

branko
26-12-10, 17:59
Meni lično je problem skladištenje tolikog energenta.
Čokanji najmanje mesta zauzimaju.

Deni
26-12-10, 18:02
sirove šapurike(čokanje) nakon kombajniranja nisu za loženje :<<>

urban
26-12-10, 18:03
mislim da je rešenje da se ta masa samelje na odredjenu frakciju i sa pužnim trasp.ubaciva u gorionik to sam radio kad nisam imao dovoljno piljevine pa sam kupovao čokanj sa sve ljuštikom i mleo gorelo je super e sad prisustvo stabljikei veće količine lišća ?

branko
26-12-10, 18:06
sirove šapurike(čokanje) nakon kombajniranja nisu za loženje :<<>


Sa njim je problem samo raspaliti vatru, ali ako se ubacuju u vrelu peć izoge samo tako. Provereno.

milan_spay
26-12-10, 18:14
nisam imao dovoljno piljevine pa sam kupovao čokanj sa sve ljuštikom i mleo gorelo je super e sad prisustvo stabljike i veće količine lišća ?
To što si kupovao su bile šapurike od kukuruza koji je krunjen iz čardaka a ne pokupljene iza kombajna koji kruni na njivi.

sinisa1979
26-12-10, 18:24
U paorske peci su se lozile "ogrizine" ili stabljike kukuruza. hvala bojceticu!
[quote=Branko ]
Meni lično je problem skladištenje tolikog energenta.
Čokanji najmanje mesta zauzimaju.
e pa tako reci da ti je skladiste problem!

sirove šapurike(čokanje) nakon kombajniranja nisu za loženje :<<>
jesu jesu jos kako kad se zima otegne da vidis kako gore!

mislim da je rešenje da se ta masa samelje na odredjenu frakciju i sa pužnim trasp.ubaciva u gorionik to sam radio kad nisam imao dovoljno piljevine pa sam kupovao čokanj sa sve ljuštikom i mleo gorelo je super e sad prisustvo stabljikei veće količine lišća ?
mislim da je to dobro resenje mozda i najbolje.

Farmer II
26-12-10, 18:25
Međutim bojim se da bi se tako nekontrolisano mogla upaliti smola i da oštetim dimnjak pa se za sad zadovoljavam ovim postepenim sušenjem i nestajanjem smole uz standardno loženje.


Ovo je itekako moguce, cale je tako upalio dimnjak da izgori to sto se nahvatalo na njemu, pa je dimnjak popucao na segmente , po desetak cigala u komadu....morali smo da ga srusimo jer je pretilo da ga obori kakav jaci vetar i napravi nevidjeni cirkus

Post je spojen: недеља, 26. децембар 2010. 10:26:45 CST_______________________________________________ __
@ sinisa 1979 ako imas jos neke informacije o tom levatoru koji ubacuje tuluz/sapurike u prikolicu prilikom vrsenja, hajde napisi. To bi nam resilo mnoge probleme >:D

urban
26-12-10, 18:51
nisam imao dovoljno piljevine pa sam kupovao čokanj sa sve ljuštikom i mleo gorelo je super e sad prisustvo stabljike i veće količine lišća ?
To što si kupovao su bile šapurike od kukuruza koji je krunjen iz čardaka a ne pokupljene iza kombajna koji kruni na njivi.


da, da, naravno iz čardaka ali kod nas većina ne komuša nego kako berač obere tako ga skladiše a tako i krune pa tu u čokanjima ima dosta komušine

sinisa1979
26-12-10, 19:48
[quote=Farmer II ]
@ sinisa 1979 ako imas jos neke informacije o tom levatoru koji ubacuje tuluz/sapurike u prikolicu prilikom vrsenja, hajde napisi. To bi nam resilo mnoge probleme nazalost nemam barem ne trenutno ali cu pitati ljude koji su to radili pa cu pokusati preneti-objasniti kako je izgledalo i radilo.

Farmer II
26-12-10, 22:16
Važi druže, kad stigneš ti napiši >:D verujem da mnogi beru samo zbog šapurika, a taj levator bi rešio sve te probleme :D

cukaneca
31-12-10, 09:17
Zanima me kako vam rade grejanja na bale i biomasu ovih dana kada spoljne temperature ne idu preko -5?

jhon dere
31-12-10, 11:49
znam coveka koji je sam ubacio plinsku bocu iz auta(naravno cistu i praznu) u pec i napravio sebi centralno grejanje! iako su ga mnogi odgovarali od toga on nije odustao i bolje sto nije jer je mnoga usta zacepio! i sad se greje na sve sto gori i moze da strpa unutra.

evo slike sličnog rešenja
http://i56.tinypic.com/maxz10.jpg
http://i55.tinypic.com/rjqvyf.jpg

Zoran0230
31-12-10, 13:49
Oglično rešenje,samo mislim da ima jednu grešku što je pumpa na napojnom vodu ako sam dobro video ::svaka cast::

Farmer II
31-12-10, 16:13
Zanima me kako vam rade grejanja na bale i biomasu ovih dana kada spoljne temperature ne idu preko -5?
Evo ja se grejem na biomasu trenutno, (jer je nabavka manje kolicine ugla zakazala zbog neorganizacije) , nema nikakvih problema (da kucnem u drvo )što se tiče minusa, toplo je po sobama, negde i pretoplo ... >:D

dukej
31-12-10, 19:31
Zanima me kako vam rade grejanja na bale i biomasu ovih dana kada spoljne temperature ne idu preko -5?


Grejanje radi odlično, jedina razlika u odnosu na malo toplije dane je u količini šapurika koje dodajem bali prilikom loženja. Sad kad je ovoliko hladno malo pojačam šapurike i temperature su iste kao i kad je toplije napolju i kad stavljam malo šapurika. Inače same bale bez šapurika u ovako hladnim danima bi mogle zadovoljavajuće da greju samo ako bi se ubacivala bala za balom na svakih sat do sat i po vremena maksimalno. Moram napomenuti da ja pod zadovoljavajuće podrazumevam malo veće temperature nego što se smatra da je potrebno i prikladno a uz to mi ni kuća nije toplotno izolovana.

kinez
31-12-10, 19:41
http://www.elitemadzone.org/t243826-0 evo jedne ideje

branko
31-12-10, 19:45
@jhona DERU


Volim te najvišeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee ee....................................ž

Samo zato što si mi komšija..........................

SAKULJAN
26-01-11, 18:43
Ja imam pec radijator zrenjanin a razmisljam da uzmem pec na bale pa neznam za koju da se odlucim,molio bih za savete ^-^ >:D

bokib
26-01-11, 19:15
sa koliko rebara ti je pec ? ja imam isto i razmisljao sam da skinem prednju plocu sa vratima ( komplet ) i onda bi bala soje lepo stala, samo bi morao da je stavljam na kant

SAKULJAN
26-01-11, 19:22
Imam 11 rebara ja sam je prosirio za dva inace pec je neunistiva samo kada bi moglo da se uradi to sto si predlozio to bi bilo exstra.

Okrim
26-01-11, 19:49
@ SAKULJAN
@ bokib

Pogledajte sajt www.termingkula.co.rs/topkotaonacvrstogorivo.html

dukej
26-01-11, 20:23
Ja sam ove godine prešao na grejanje baliranom sojinom slamom. Kupio sam senćanski kotao i cena je bila 110000 din. Ima na njemu nekoliko sitnica koje bi mogle biti i drugačije ali u celini sam zadovoljan. Bilo je već reči o njemu ranije u ovoj temi, ali ako treba mogu postaviti i slike.

bokib
26-01-11, 21:43
da neunistiva je, moj teco je ima 31 godinu lozi je maksimalno jer greje oko 300 kvadrata i jos uvek je kao nova. zbog toga ja nisam hteo uzeti ni jednu drugu jer sve peci koje ja znam da su pravljene za bale soje, a video sam ih mnogo izdrzavaju mah 10-tak godina, pa ako uzmemo u obzir da ona kosta oko 850e nije bas jeftino grejanje. sakuljan reci mi da li voda protice i kroz to rebro na kom su vrata namontirana ?

Post je spojen: 1296071768________________________________________ _________
okrim slikacu moju pec, ona je cela odlivena i garantujem ti da sve ove peci na trzistu su igracke naspram nje. ja lozim 2x dnevno ugalj i drvo, a curenje katrana necete imati ako temperatura kotla ne varira i ne pada ispod 50 stepeni. ako bi uspeo da preradim otvor za lozene ( vrata ) za sezonu bi mi bilo dosta oko 800 bala x 20 dinara po bali

Okrim
26-01-11, 22:47
@ bokib

Ja ne ložim balirane biljne ostatke i imam peć za etažno grejanje "Alfa" iz Vranja, ali znam za ovu fabriku da već dugi niz godina proizvode sve vrste kotlova, izlažu na sajmu, opremaju velike hale i plastenike, pa sam mislio da bi njihov sajt mogao nekome poslužiti, ako nizašta drugo, onda za uporednu informaciju.

Pozdrav od Mirka iz Kule. >:D

bokib
26-01-11, 23:27
i otpad u kuli sece limove i savija limove za peci imaju dimenzije skoro svih vrsta peci, samo doneses kuci i povaris. izadje jeftinije oko 35 % od ovih sto prodaju po vasarima i kucnim radionicama

dukej
26-01-11, 23:47
Mirko, u ovom klipu se vidi taj kotao iz Kule.

http://www.youtube.com/watch?v=_sAt8ezTRdk

Okrim
26-01-11, 23:55
@ dukej

Super video. :D Znači da nisam uzalud postavio link prema sajtu proizvođača ovih kotlova. Možda će neko izvući iz svega ovoga nešto korisno.

MONTOYA
27-01-11, 00:03
da li je se još nekom ovo desilo,moj rođak je kupio pre par godina kotao ABC Užice i sve je bilo o.k do pre dve nedelje kad je kotao jednostavno prestao da greje,znači vatra gori,odžak dobro vuče a on ne greje,da bi podigao na 50 stepeni mora donja vrata da otvori i da ga pogori 5 puta više ogreva....
ja imam grejanje 28 god. i nikad se nešto slično nije desilo,probao je sve i svašta,čak ga je i prao ....

zorancile
27-01-11, 00:03
U S.Karlovcima sam pitao da li će biti nekih subvencija ili nekih povoljnih kredita za ugradnju grejanja na bio-masu, rekli su mi da nema, može da se dobije subvencionisan kredit za grejanje staklenika, plastenika ili nekih poljoprivrednih objekata što je i do sada bilo, ali za grejanje kuća nema.
Kažu da je u planu ministarstva energetike da sledeće godine subvencioniše ugradnju grejanja iz obnovljivih izvora sa 30-50% . Rekli su da se malo strpimo, da će se isplatiti čekanje.
Ako čujete nešto o ovome, javite.

tine
27-01-11, 00:18
Ako bude subvencija, budu za sisteme sa (karikirano) 99,99 posto efikasnosti, koju nijedan od tih za normalnu cenu ne postiže.

Nude ti 1500 € subvenciju ali moraš kupit sistem, koji je 5000 € (ili 7000 € ili više) skuplji.

zorancile
27-01-11, 00:22
Tine, misliš da će to biti u skladu sa nekim EU zakonima?

tine
27-01-11, 00:34
Pa to i je u svrhu poboljšanje iskorištanje resursa.

Generalno se subvencioniraju sistemi, koji imaju certificirane izvrsne karakteristike.

Te karakteristike ti u svakodnevnoj upotrebi nikako ne postižeš.

Cene certificiranih komponenti sistema na biomasu, što kod nas podrazumeva drvnu masu možeš kod jednog zastupnika pogledat na http://www.biomasa.si/ceniki. Ti su najskuplji, makar i ostali nisu puno jeftiniji, a ne da mi se tražit sada. Tu su i prospekti, da se može videt što nude za te pare. Nadam se da je razumljivo. Ako ko ne bi čega razumeo, pitajte bez stida.

A treba računat kako za subvenciju pored kotla trebaš i akumulaciju tople vode dovoljne zapremine u zavisnosti od površine objekta.

meeker
27-01-11, 00:41
Stvar je prilično jednostavna, kao i uvek. Da bi dobio subvenciju ili ti podsticaj, moraš ispuniti standarde i kupiti opremu koju sam ja proizveo. Naravno ja sam pisao standarde da odgovaraju meni a ne tebi.

zorancile
27-01-11, 00:54
Da li se kod nas proizvode ovakvi automatizovani kotlovi?

dukej
27-01-11, 01:37
@ MONTOYA

Kako vatra gori, je l' kilavi ili gori u puno. Ako vatra slabo gori (a pretpostavljam da je to slučaj jer mora da drži otvorena donja vrata), onda nešto nije u redu sa promajom, obično je negde jako sužen dimni kanal. Najčešće bude začepljena ili dimnjača ili dimnjak. Iako dimnjak vuče, ne mora da znači da dovoljno vuče. To je pogotovo vidljivo kod potpaljivanja vatre, dok je dimnjak još hladan i tad kotao jako dimi. Postepeno se dimnjak zagreva i posle provuče ali opet nedovoljno za dobro izgaranje, no dim solidno napušta dimnjak pa to dovodi do nepreciznog zaključka da dimnjak dobro vuče. Ne mora samo doći do začepljenja, moguće je da se i dimnjak ošteti, ispuca ili na neki drugi način dobije falš vazduh, pa ne vuče dovoljno. Za početak ja bih proverio ogledalom dimnjak i proverio dimnjaču

Ako vatra gori punim inezitetom a kotao ne greje, onda je moguće da je izgorela klapna koja preusmerava dimove kod potpale pa da vatra celo vreme odlazi direktno u dimnjak i ne prolazi kroz izmenjivač u kotlu i tako ne predaje efikasno toplotu vodi. Ne mora samo da izgori klapna, može i da se nešto poremeti (otkači, polomi) kod polugice koja pokreće tu klapnu, pa iako čovek misli da je prebacuje iz položaja za potpalu u radni položaj, klapna se ne mrda i stoji tako da vatru i dim direktno pušta u dimnjak.

Drugo mi ništa ne pada na pamet! >:({

milanristicks
27-01-11, 09:06
Treba nekad i ocistiti kotao od cadji mislim da se samo zatvorio nije moguce da odjednom ne greje postoji problem.

Deni
29-01-11, 18:17
juče bio na sajmu u Mađarskoj , i bio izložen peć na biomasu Passat(Danska) sličan mojoj. raspitao u vezi cene :od 44Kw košta oko 6400 eura +PDV


http://i54.tinypic.com/k2dzsz.jpg[/IM[img]

Zoran0230
29-01-11, 18:42
To je mnogo para-kod nas su ako se ne varam oko 110000 od 60kw

zorancile
29-01-11, 18:57
Deni, jel taj kotao ima elektronsku regulaciju i ventilator?

MONTOYA
29-01-11, 19:50
@ MONTOYA

Kako vatra gori, je l' kilavi ili gori u puno. Ako vatra slabo gori (a pretpostavljam da je to slučaj jer mora da drži otvorena donja vrata), onda nešto nije u redu sa promajom, obično je negde jako sužen dimni kanal. Najčešće bude začepljena ili dimnjača ili dimnjak. Iako dimnjak vuče, ne mora da znači da dovoljno vuče. To je pogotovo vidljivo kod potpaljivanja vatre, dok je dimnjak još hladan i tad kotao jako dimi. Postepeno se dimnjak zagreva i posle provuče ali opet nedovoljno za dobro izgaranje, no dim solidno napušta dimnjak pa to dovodi do nepreciznog zaključka da dimnjak dobro vuče. Ne mora samo doći do začepljenja, moguće je da se i dimnjak ošteti, ispuca ili na neki drugi način dobije falš vazduh, pa ne vuče dovoljno. Za početak ja bih proverio ogledalom dimnjak i proverio dimnjaču

Ako vatra gori punim inezitetom a kotao ne greje, onda je moguće da je izgorela klapna koja preusmerava dimove kod potpale pa da vatra celo vreme odlazi direktno u dimnjak i ne prolazi kroz izmenjivač u kotlu i tako ne predaje efikasno toplotu vodi. Ne mora samo da izgori klapna, može i da se nešto poremeti (otkači, polomi) kod polugice koja pokreće tu klapnu, pa iako čovek misli da je prebacuje iz položaja za potpalu u radni položaj, klapna se ne mrda i stoji tako da vatru i dim direktno pušta u dimnjak.

Drugo mi ništa ne pada na pamet! >:({

probao je sve i svašta i neće da greje,ispustio je vodu iz sistema i naručio kotao na bale,130000 din stanu dve bale

dukej
29-01-11, 20:04
Nadam se da mu je prostor koji greje adekvatan tom kotlu za dve bale. Ako je manji onda će imati problema jer dve bale oslobode jako puno toplotne energije i u kući bude pakao. Ako uz taj kotao pridruži i akumulator toplote, onda je to dobitna kombinacija jer sa manje loženja može dovoljno zagrejati akumulaciju. Takođe se nadam da će postojeći dimnjak biti dovoljan za taj kotao i ako je problem bio u dimnjaku odmah će se pokazati i kod ovog vida grejanja.

Da li možeš slikati taj kotao kad mu stigne? >:({

MONTOYA
29-01-11, 22:44
dimnjak mu ima sigurno 11-12m i povelikog preseka i može sigurno odrađivati
i ja sam mu rekao da je mnogo za dve bale,on kaže da je majstor što pravi kotlove to mu preporučio ali još nije 100% siguran sad po nedelji idemo da se detaljno dogovori....
znam samo da mu je rekao da je kotao od kotlovskog lima 5mm i da može ložiti sem bala i drva i ugalj...
kad stigne slikaću

dukej
30-01-11, 00:26
Slama nije kao drvo ili ugalj pa da u slučaju prevelike temperature može odložiti njeno izgaranje smanjenjem količine vazduha potrebnog za sagorevanje pomoću klapne regulatora promaje.

Ovaj zaključak potvrđuje i moje iskustvo sa loženjem bala sojine slame. Kad regulator promaje postavim tako da najveći deo bale izgori solidnim (ne punim) intezitetom pre nego što klapna pritvori vratanca na otvoru za dovod vazduha za sagorevanje, odnosno kad se klapna pritvori toliko da ostane otvorena manje od 1 cm, onda postižem temperature vode oko 80 stepeni. Bala na taj način izgori za nekoh 45-60 minuta ali temperatura vode sporije opada i dok ne opadne do npr. 40-tak stepeni (kada stavljam novu balu) prođe od 2 do 3 sata (zavisno da li je loženje na početku (ujutro) ili na kraju (uveče), odnosno koliko je ugrejana kuća a samim tim i oduzimanje toplote od radijatora). Pepeo u tom slučaju bude skroz sitan, fina prašina, što znači da je izgaranje bilo potpuno.

Međutim, tih 80 stepeni vode često znači pretoplo u kući (predimenzionisani radijatori), i onda se regulatorom promaje podesi da temperatura vode bude manja, npr. 65 stepeni. (Iako se na prvi pogled čini da je ta razlika od 15 stepeni mala, osećaj toplote u kući je ogroman u odnosu na slučaj kad kroz radijatore ide voda od 80 stepeni.) Sa tako podešenim regulatorom klapna se pritvori mnogo brže i veliki deo bale još nije izgoreo. Plamen se tada drastično smanjuje, često i potpuno nestane, odnosno ostane samo proces ugljenisanja slame što je praćeno obilnim dimom na dimnjaku. Ponovnim otvaranjem klapne plamen se ponovo propaljuje i tako ide taj proces. Logično je za očekivati da se tako proces izgaranja produžuje, odnosno da se duži vremenski period može održavati sagorevanje jedne bale. Međutim, to je logično kod drva i uglja ali kod slame se pokazalo da jednostavno nestane energenta, dobar deo energije izađe kroz onaj gusti dim i ne bude iskorišćen. Kod takvog gorenja, vremenski period dok voda ponovo ne spadne na onih 40-tak stepeni bude kraći nego u prvom slučaju i to vuče za sobom veću potrošnju bala. Pošto bala izgori iza nje ostaje takav pepeo da se jako lepo uočavaju konture slame koja se raspada pri dodiru (kad raščarakam pepeo pre stavljanja naredne bale) ili čak i ne raspada, i to ukazuje na nepotpuno sagorevanje odnosno smanjenu efikasnost da se izvuče najviše toplotne energije iz jedne bale.

Sa dve bale se dobija u jako kratkom vremenskom periodu jako puno toplotne energije i bojim se da će tad regulator promaje još brže zatvarati klapnu i činiti peć još manje efikasnom (a na stranu sad još i to što će se time prouzrokovati povećano stvaranje smole). Međutim uz akumulator toplote loženje dve bale od jednom postaje velika prednost i za duplo kraće vreme se može dostići potrebna temperatura u akumulatoru što donosi na komforu jer čovek manje vremena provodi pored kotla.

Attila
30-01-11, 07:27
a koje radijatore koristite

MONTOYA
30-01-11, 10:22
preneću mu tvoje zapažanje,sumnjam da je on spreman sad da kupuje i akumulator toplote.....
kod mena npr. da bi u ovakvom periodu kad je temperatura spoljna oko -10 treba u kotlu da bude 65 do 70 stepeni da bi u kući bilo toplo 23-24
zanimljiv stvar je da vi sa balama možete da nagurate u kotlu 80 stepeni dok ja bez sušenog ili kamenog uglja nemogu,znači samo drva i čokovi 70,naravno pričam kada je tem.napolju -10 i niže

urban
30-01-11, 13:32
Sa čokovima se može isto nagurati velika temperatura

KishRobert
30-01-11, 13:54
uze mi rec sa tastature,samo sto kod njih treba cesto lozenje.

dukej
30-01-11, 15:48
Temperaturu od 80 stepeni lako dostižem već od druge bale, sa prvom stižem do oko 65 stepeni. Da ne bude zabune, uz balu u svakom loženju dodajem i malo šapurika. Takođe ću još napomenuti da ima i razlike koja se soja koristi. Imam nešto bala od Gorštaka i od novosadskih sorti. Gorštak nabija veću temperaturu. Regulator promaje na kotlu je neki stari i ima podeoke 0-7. Lančić sam tako podesio da na 4 dobijam temperaturu vode oko 80 stepeni a na 5 ide i do 90. Naravno ovo treba uslovno shvatiti. Ukoliko nema ogreva u kotlu, može regulator biti i na 7 neće se postići ta temperatura. Konkretno, kod mene to znači da kad stavim pola džaka šapurika (slikaću kasnije te džakove) i dobru veliku suvu balu (bale su mi nejednake, od 70-100cm, neke su malo i vlažnije, što zbog toga što su iz donjeg reda u kamari, što zbog toga što je ponjava malo propustila), i ako balu stavim dok se voda nije ohladila ispod 40-45 stepeni, onda lako postižem pomenute temperature.
Meni su bale složene u kamaru i onda jednom mesečno otkrijem tu kamaru i prebacim dvestotinjak bala u jedenu šupu i iz nje onda uzimam bale svakih dva tri dana. Time izbegavam često otkrivanje kamare a i blato jer je kamara u bašti a ova šupa je na betoniranom delu. Dok prebacim tih dvestotinjak bala naotpada trina od tih bala bar u količini od 1-2 bale. Onda sam prošli put tu slamu u rinfuzi ubacio u kotao i zbog toga što je tu bilo izmešano i smrznutog snega otvorio sam donja vrata da bolje gori i smetnuo to sa uma dok sam ponovo zašuškavao kamaru. Srećom, u poslednji čas sam se setio otvorenih donjih vrata i kad sam došao do kotlarnice temperatura vode je bila 95 stepeni a u kotlu se čulo kloparanje. Odmah sam ih zatvorio i spustio klapnu i temperatura je prestala da raste a potom polako i da se spušta. Ovo sam samo naveo kao primer da sojina slama može da oslobodi veliku količinu toplote. I član Bubiša mi je pričao da i kod njega može lako da sa balom postigne velike temperature. Pretpostavljam da nije otprilike navedeno da je taj kotao 60kW, odnosno da sojina slama u toj količini može da oslobodi toliku količinu energije.

Što se tiče radijatora, imam aluminijumske i jedan manji deo livene radijatore sa rebrima. Ukupno imam 313 rebara ali je trenutno zatvoreno nekih pedesetak jer nema potrebe da npr. u predsoblju i sobama koje se ne koriste bude 24-25 stepeni. Rebra aluminijumskih radijatora su od 50 i 70 cm a livenih od 60cm.

KishRobert
30-01-11, 16:55
@dukej
koliko tebi sapurika treba za jednu sezonu grejanja?

robins
30-01-11, 17:33
Posto imamo dosta kukuruza za grejanje koristimo sapurike (cokove, kocanjke ) i odlicne su za grejanje ali je problem dimnjak jer se od njih stvaraju naslage na njemu. Ponekad ubacujem po dva ili tri garvana ali nisam siguran da ima efekta u dimnjaku.

toshiba
30-01-11, 17:35
Posto imamo dosta kukuruza za grejanje koristimo sapurike (cokove, kocanjke ) i odlicne su za grejanje ali je problem dimnjak jer se od njih stvaraju naslage na njemu. Ponekad ubacujem po dva ili tri garvana ali nisam siguran da ima efekta u dimnjaku.


Mesavina nafte i benzina i resen problem, pali dimnjak! Ali budi u blizini da nesto ne krene po zlu!! Ja palim kad pada kisa ili sneg tako da varnice ne odnese vetar komsiji!

robins
30-01-11, 17:46
Ma nije mi zgodno da se penjem na krov a palio sam ga odozdole sa natron vrecom koju natopim naftom. Prosle zime se upalio sam i izbijala vatra 3 metra iz vrha kao na mlaznom avionu kad upale forsaz. Posle toga je bio cist kao da je nov.

toshiba
30-01-11, 17:50
Pa ja ga odozdo palim, naspricam plasticnom flasom kroz otvor na kotlu i kad se upali dole plamen hvata smolu sve do gore... e onda sacuvaj boze, k'o da je mlaznjak.

dukej
30-01-11, 18:41
To je jako opasno raditi, može doći do oštećenja dimnjaka. Kod moje sestre su u šporet ložili otpad od iverice (dobijen u jednoj stolarskoj firmi) a ona pravi jako velike temperature i dimnjak se samozapalio. To je bilo za doček Nove godine. Umesto vatrometa ukućani su gledali raketu iz dimnjaka a zet i ja smo gledali grede u tavanu da ako nešto krene naopako da gasimo! Nezaboravan doček! :D

Svima koji bi da pale sami svoje dimnjake, preporučujem da pročitaju malu diskusiju sa jednog drugog foruma.

http://www.samsvojmajstor.com/Forums/viewtopic/t=2282.html

@ KishRobert

Ovo mi je prva sezona da se ovako grejem a imam pripremljene šapurike od kukuruza iz čardaka od 10m. Pored kotla, šapurike se koriste i za smederevac na kom se kuva i greje letnja kujna (ono letnja mož' i da se izostavi jer se koristi cele godine). Nadam se da će biti dovoljno do kraja zime a ne bi bilo loše da pored ovoga kupim još jednu prikolicu šapurika. U tom slučaju bih mogao opušteno čekati zimu jer sa povećanjem količina šapurika u loženju povećavam interval između dva loženja.

urban
30-01-11, 20:12
Paljenje odžaka ne bih nikome preporučio verujte mnogo mnogo živaca košta

sinisa1979
31-01-11, 00:36
a kako drugacije da se ocisti od nenormalno nalepljene smole?

urban
31-01-11, 14:39
postoji neko sredstvo pa se istopi nisam proveravao čuo sam tako

antunsubotica
31-01-11, 18:35
Sinisa ja bih ti preporucio dimnjicara,oni pale dimnjake. Znaci bilo bi pod kontrolom strucnog lica. >:D

sinisa1979
31-01-11, 22:44
antune hvala ali mislim da nece nista bolje ili drugacije uraditi od nas... nije da potcenjujem njih ali mislim da dovoljno dugo cistimo odzake i da ih dobro poznajemo tako da nema potrebe za dimnjicarom.

urban
31-01-11, 22:47
srećno i pažljivo

sinisa1979
31-01-11, 23:05
dal se to meni cini ili fali jedan moj post u kom sam pisao kako cistimo... nema veze. evo juce sam jednog cistio i sve je ok... hvala urban, uvek se trudimo da budemo pazljivi kad je to u pitanju.

antunsubotica
01-02-11, 00:11
srećno i pažljivo

Isto i od mene srecno i pazljivo

dukej
01-02-11, 01:12
Obećao sam slike džakova u kojima donosim šapurike u kotlarnicu. Za orijentaciju o veličini uzmite podatak da je kotlarnica ukopana 40cm.

Ako je hladno kao ovih dana, onda džak šapurika potrošim na dva loženja; ako je spoljašnja temperatura oko 0 onda ga potrošim na 3 loženja; a ako je oko +5 onda na 4 loženja. Ako je +10 napolju, onda ne trošim šapurike.

Naravno da ne bi ništa škodilo da i više šapurika ložim. Čak bi bilo i bolje jer to povećava vremenski period između dva loženja, ali je ovo u skladu sa količinom šapurika koje su mi na raspolaganju. Stavio sam i sliku gde se vidi koliko mi je još ostalo. Nadam se da će biti dovoljno do kraja zime, ali se ne brinem previše jer imam bala i više nego što će mi trebati. :D

http://img51.imageshack.us/img51/4461/img9690g.jpg

http://img156.imageshack.us/img156/732/img9719en.jpg

drvodeljac
01-02-11, 09:17
Pozdrav svima, juce sam naleteo na ovaj forum, interesuje me grejanje na slamu pa sam procitao vase odgovore i iskustva i mislim da je tema veoma zanimljiva. Cini mi se da je mana ovog grejanja jedino cesto lozenje, pa bih da mi neko sa iskustvom kaze koliko se cesto lozi, jel uspeva vatra da se odrzi tokom cele noci. Takodje bih zamolio clana URBAN da mi pojasni kako je naoravio gorionik na slici i sta sagoreva, ja imam piljevine ali kako je dozirati? ^-^

KishRobert
01-02-11, 10:07
prvo idi na ovu stranu!
http://poljoinfo.com/index.php?topic=2.0

MONTOYA
01-02-11, 10:11
dukej,jesi li probao da ložiš drva?

KishRobert
01-02-11, 10:20
po meni je gre'ota u takvu pec gurati ugalj i drva!

za takve enrgente moze mnogo manja pec jako lepo da odradjiva posao!

MONTOYA
01-02-11, 10:27
zanima me samo ako je probao kakva su mu zapažanja,naravno da je glupo kupiti takav kotao a ložiti drva i ugalj

dejan 77
01-02-11, 10:33
ako se komin redovno pali nema nikakvih problema jednom u 2 do 4 nedelje tako da su naslage smole tanje, a palim ga novinama jedan blic je dovoljan.

cukaneca
01-02-11, 10:37
Ovo i mene zanima mada pretpostavljam da se može ložiti ali da je iskorišćenost mala a možda i ne uspe da digne temperaturu?? Mislim da bi nama na selu najviše odgovarao neki univerzalni kotao u koji se može trpati bukvalno sve! Na žalost mislim da tako nešto ne postoji.

dejan 77
01-02-11, 10:38
taj na biomasu ti je univerzalan ,jedino nesmes da punis loziste.i naprotiv iskoriscenje nije manje

drvodeljac
01-02-11, 11:19
Evo, predstavio sam se, pa mi sad odgovorite na pitanje sa prethodne strane, hvala

dukej
01-02-11, 14:44
@ drvodeljac

Nema šanse da ti slama gori celu noć. Kod mene bala izgori za max sat vremena, često i kraće. Može nekad i malo duže ako je prigušena klapna promaje, samo što je u tom slučaju iskoristivost ogreva manja i kraće vremena se održi temperatura vode u sistemu u odnosu kad se vatra manje prigušuje. (Već sam o ovome govorio i moram ponovo naglasiti da sam to zaključio samo na osnovu mog iskustva, a ne da sam to pronašao negde u literaturi ili na netu. Budući da je svaki sistem priča za sebe (različiti objekti koji se greju, količina vode u sistemu i sl.), možda to kod nekog drugog i nije tako, ja sam opisao kako pomenuto loženje kod mene daje rezultate. >:D )

@ MONOTYA

Nisam ložio drva i ugalj jer ih nemam. Stavljao sam ponekad malo nekih otpadaka tipa usitnjene grane ili kakve otpadne letve i iverice, ali nikad samostalno već onako na balu. I to sve u manjim količinama (tanje suve grane), tako da izgori u potpunosti zajedno sa balom zbog lakšeg čišćenja pepela. (U početku grejanja sam imao problema sa gorenjem bala, (ostala je misterija zbog čega :D), pa sam se uvek trudio da pre stavljanja nove bale u kotao pročistim ložište od pepela kako bi ono bilo slobodno za cirkulaciju svežeg vazduha potrebnog za sagorevanje a koji dolazi ispod ložišta iz donje komore. To sam činio uz pomoć nekog drvenog "razgrtača", s' kojim razguram pepeo da propadne dole van ložišta. Tu praksu sam zadržao i sad iako više nemam problema sa gorenjem bala.)
Moj zet je ložio snopiće tanjeg granja samostalno (bez bale) i nije imao nikakvih problema samo ni on nije imao puno tog granja pa ga nisam ni pitao da li je tako duže držao vatru...

Evo tog "razgrtača", moram razmisliti da l' da ga patentiram! :lol:

http://img263.imageshack.us/img263/3072/img9723s.jpg

talianu
01-02-11, 15:29
Dukej tebi treba dati diplomu za naj ložača zime 2010-2011 u Srbiji :D

dukej
01-02-11, 16:00
Hvala! :D

Meni je ovo prva godina da se grejem na sojinu slamu. Imao sam i ranije dodira sa tim načinom grejanja i stekao sam bio neku idealizovanu sliku kako će to sve izgledati kad se i ja sa uglja prebacim na biomasu. Međutim, ta slika se baš i nije poklopila sa stvarnošću pa sam u početku grejanja ove zime bio blago razočaran i pomalo se kajao što sam uzalud bacio pare. (Prethodne godine sam morao da kupim nov kotao na ugalj jer je stari procurio, ove godine novi kotao za bale, prerađivao sam kotlarnicu da bi uopšte mogao da smestim ovaj novi kotao, zazidao jedan prozor i tako dosta smanjio svetlo u dnevnoj sobi pa me sad čeka još i tu otvaranje otvora na drugom mestu, trebaće praviti neki vid nadstrešnice za bale... ::novac:: ::novac:: ::novac::) No vremenom sam se polako uštimovao, grejanje sad radi potpuno ok, kuća je topla (čak i više nego što je potrebno) i iako i dalje nije onako kako sam zamišljao da će biti (a i slušao od drugih, od kojih neki čak ni nemaju ovakav vid grejanja), sad sam zadovoljan.

Baš zbog te razlike između onog što sam očekivao i onog što ostvarujem u praksi, ja iznosim detaljnije moja iskustva, možda će nekom to pomoći da bolje sagleda mane i vrline ovakvog načina grejanja... >:({

bubiša
01-02-11, 17:01
DA se malo i ja uključim u temu.
Meni je ovo šesta sezona kako se grejem na bio-masu.Da sada ne ponavljam što sam već pisao imam isti kotao kao Dukej, i ložio sam u njega bukvalno sve i svašta počev od žitne slame,presovane kukuruzovine(iza berača),lišća iz bašte,ljuštika od kukuruza kada ga čistimo za čardak,sojinu slamu,šapurike, drva (šogor ima kamin peć pa što nemože da iscepa ja ložim) i još koješta.bukvalno sve što je moglo da gori.
Broj jedan su šapurike(oklasine,kočanj ili kako ih već ko zove).Jedina mana je što treba mnogo šapurika za celu sezonu.Kada na primer naložim 3 korpe (potpaljujem ih sa sojinom slamom,kada se bala razveže pa uzmem 2-3 segmanta iz bale) miran sam oko 2,5 - 3 sata.E sada kada sam još i drva ložio (onako neiscepana) onda se interval loženja pomara do max. 4 sata samo što onda drva ne izgoru sasvim pa samo dodam šapurike i opet sam miran 3-4 sata.
Što se soje tiče ona je na drugom mestu.Bacim balu i miran sam 2-2,5 sata, ako dodam i malo šapurika(jednu korpu) onda nemoram da ložim i 3 sata.Drugar ima peć u koju staju dve bale i potroši količinski isto bala kao i ja samo loži manje puta na dan ( i on i ja potrošimo oko 10 bala na dan kada je ovako hladno samo ja ložim 10 puta na dan i on 5 puta)
Sve ostalo je mnogo lošiji energent i ne isplati se ložiti jer moraš stalno biti pored peći i ubacivati u nju k'o Pera ložač :lol:
Tako da se mogu i drva ložiti u te peći samo nije isplativo kao na primer sojina slama.

amac86rs
01-02-11, 18:50
kako vama bala izdrzi 2.5 sata ,kod mene maksimalno sat vremena ::lose::

KishRobert
01-02-11, 19:15
svaka cast za postovima!
drugar ima isto sencansku,al' tu vecu,gde mogu 2 bale da stanu.on se greje sa zitnom slamom i piljevinom od drva,starac mu drzi drvaru pa to dobije.
uglavnom on po ovoj zimoci na dan trosi oko 5~6 bala + piljevinu,aaaa unutra,sauna.
al' je i kuca jako dobro ususkana i izolovana.po njegovoj prici,trosi oko 800 bala za sezonu.

rekreativac
01-02-11, 19:39
u kotao za biomasu sam lozio drva,ugalj,sapurike i razne otpatke i daju mnogo bolju vatru od soje koju moram ubacivati svakih 1,5h ili na sat ako je jako hladno a tada u kotlu ima jos dosta zari pa kad to malo procackam a ono pepeo leti na sve strane,prosle godine sam ubacio 3 korpe komisaka i 2 korpe bagremovih suvih drva temp vode u kotlu je skocila na preko 90 i 5 sati sam bio u gacama :lol: nije se moglo drugacije.ovih dana ubacujem 2 korpe komisaka i razna drva sto mi je odpad bio i grane(da iskoristim da ne bacam bezveze) danas dodao i grumen uglja i bas je lepo odrzao zar pa sam kasnije samo ubacio par grana i gori bez problema vodu mi drzi na 50-70 stepeni bez vece oscilacije dok soja dodje do 70-80 pa ne lozim do 20-40 sve zavisi kad se ko smiluje da izadje da nalozi :lol:

KishRobert
01-02-11, 19:46
@svi
da li ste probali,ako na pecki imate regulator promaje,da napunite pecku sa sapurikama?
i ako jeste,koliko sati ste mirni,zapravo koliko prodje vremena od lozenja do lozenja!?

@bubisa
koliko trosis cukanjica,zapravo koliko bi ti bilo dovoljno za sezonu i koju kvadraturu grejes?

zorancile
01-02-11, 19:58
Kish, jedan čovek u Bašaidu loži samo čokanje (šapurike), ima veliku spratnu kuću (oko 200 kvadrata) i potroši 22 petotonke prikolice čokanja. Mislim da nema izolaciju na kući.

Lala iz Banata
01-02-11, 20:02
Mi se grejemo iskljucivo na sapurine, imamo klasican kotao Radijator-Kraljevo K33s. Greje se cela kuca 200 kvadrata, za jedan dan izduvam 10-ak dzakova sapurina(onih velikih od ureje). Kad napunim pec (taman stane jedan dzak), drzi otprilike sat-sat i po. Nemamo izolaciju na kuci.

KishRobert
01-02-11, 20:02
bog te materin,pa kol'ko je to jutara?
^-^

Post je spojen: 1296583515________________________________________ _________


Mi se grejemo iskljucivo na sapurine, imamo klasican kotao Radijator-Kraljevo K33s. Greje se cela kuca 200 kvadrata, za jedan dan izduvam 10-ak dzakova sapurina(onih velikih od ureje). Kad napunim pec (taman stane jedan dzak), drzi otprilike sat-sat i po. Nemamo izolaciju na kuci.

pa i to je super.
mi imamo zrenjaninsku livenu pec,to je za ove peci izmisljena,al' dzabe kad su joj mala usta a i ona je sama kratka.
kad bi nasao ta ulazna vrata,da budu veca,bilo bi super.

maxifoto.mladen
01-02-11, 21:05
I ja bih da vam se pridruzim u raspravi ako dozvoljavate. Vidim da doticni LOLA IZ BANATA od pre par postova ima kotao radijator kraljevo od 33kw. Ja imam isti takav od 40kw(kupljen prosle godine) i pokusao sam da ga nalozim zitnom slamom. U principu dosta brzo podize temperaturu kad je hladan (sa prvom balom) i drzi zadatu temperaturu skoro 2 sata (sa drugom balom) do ponovnog ubacivanja. Moj problem je sto su vrata na njemu uzana pa ne mogu da proguram celi balu nego je rasparcavam i tako ubacujem (naravno kotao je predvidjen za ugalj i drva sto u principu ja i koristim kao ogrev). Ali mi je malo vec prekrdasilo da dajem silan novac svake zime za ugalj dok slamu svake godine palimo ili zaoravamo. Na 17 strani ovog foruma sam video jednog cikicu sa presom za bale koji sabije balu na 15-20cm a posto vec imam hidraulicni klip i hidro agregat razmisljao sam da i ja tako nesto napravim. Tada bi bale mogle da prolaze kroz vrata na kotlu a da nemoram da ih rasturam i mogao bih da ubacim (tako sabijene) tri ili cetiri bale sto bi mi omogucilo autonomiju u lozenju od bar 4 sata a da ne moram da kupujem posebno kotao na bio masu. Naravno ovo je moja teorijska postavka. Vas pitam da li sam u pravu i ima li ova moja teorija mana.

Lala iz Banata
01-02-11, 21:20
I ja bih da vam se pridruzim u raspravi ako dozvoljavate. Vidim da doticni LOLA IZ BANATA od pre par postova ima kotao radijator kraljevo od 33kw. Ja imam isti takav od 40kw(kupljen prosle godine) i pokusao sam da ga nalozim zitnom slamom. U principu dosta brzo podize temperaturu kad je hladan (sa prvom balom) i drzi zadatu temperaturu skoro 2 sata (sa drugom balom) do ponovnog ubacivanja. Moj problem je sto su vrata na njemu uzana pa ne mogu da proguram celi balu nego je rasparcavam i tako ubacujem (naravno kotao je predvidjen za ugalj i drva sto u principu ja i koristim kao ogrev). Ali mi je malo vec prekrdasilo da dajem silan novac svake zime za ugalj dok slamu svake godine palimo ili zaoravamo. Na 17 strani ovog foruma sam video jednog cikicu sa presom za bale koji sabije balu na 15-20cm a posto vec imam hidraulicni klip i hidro agregat razmisljao sam da i ja tako nesto napravim. Tada bi bale mogle da prolaze kroz vrata na kotlu a da nemoram da ih rasturam i mogao bih da ubacim (tako sabijene) tri ili cetiri bale sto bi mi omogucilo autonomiju u lozenju od bar 4 sata a da ne moram da kupujem posebno kotao na bio masu. Naravno ovo je moja teorijska postavka. Vas pitam da li sam u pravu i ima li ova moja teorija mana.

LALA IZ BANATA. ::namigivanje:: Oces da briketiras slamu? Ako imas cime to bi ti bio pun pogodak.

talianu
01-02-11, 21:32
Ja imam termomont kotao 65 kw,grejem oko 200 kvadrat + kuća koju ne koristim od 150 ali tamo samo dogreva do 10 stepeni tako da kad je malo toplije napolju ne ide toplota u tu kuću.
Kuća mi je izolovana komplet sa stiroporom 5 cm ,30g.
Trošim godišnje 15-17 m3 drva i šapurike od tri vagona kukuruza(približno)-
Peć se ugasila samo dok sam bio na zlatiboru. od početka oktobra se grejem (doduše u početku samo uveče) nije bilo potrebe.
Nemam problema sa smolom kako dosta njih piše ,bio mi odžačar pre tri godine i reko da ga više ne zovem ^-^,za prve tri god nije imao čađi,smole ni ničega 2 kg.
Ložeje na čokanje je super samo ako se malo potpomogne drvima ili ugljom.
U moju peć stane dva džaka šapurine (najlonski od fertila) i digne temperaturu dobro samo mene nervira što bi trebao često ložiti. Ovako ubacim 1 džak šapurine i 6-7 cepanica drva i miran si dok se ne setiš da treba da ložiš. Ovih dana se loženje svelo na malo češće, oko 5 puta u toku 24 h.
Nikad nemam potrebu ujutro da palim vatru (ili je ima ili ima žara pola kolica).
Zadnje loženje smanjim malo regulator da voda bude oko 50 a inače je oko 65-70 c.

Post je spojen: 1296588894________________________________________ _________
Još da napomen peć ne čistim sve dok ima pepeo gde da stane.
Kad je dole pun izbacim pola kolica i nastavim.

maxifoto.mladen
01-02-11, 21:36
Pa to ne bi bilo bukvalno briketiranje koliko ja kapiram celu tu stvar. Procitao sam negde da kubni metar briketa od slame i trice tezi od 600-800kg. Ovo bi vise bio polu briket oko 350kg/m3 kako sam ja izracunao. Vise me interesuje kako bi se ponasao takav polubriket u peci namenjenoj za ugalj i drva. Da li bi ostavljao smolu po zidovima peci(kako navodi neko od clanova foruma) da li bih prelaskom na bio masu (konkretno zitnu slamu) skratio zivotni vek kotla...itd.

dukej
01-02-11, 21:57
Sa smolom nećeš imati problema ako držiš temperaturu vode preko 65 stepeni. Tada više nije bitno šta ložiš jer se smola više ne hvata za zidove kotla.

Jedini problem koji ja vidim u tim mini balama je njihova jaka sabijenost i nisam siguran kako bi ona gorela u kotlu. Pretpostavljam da bi u tom slučaju trebalo malo povećati promaju, odnosno da može više vazduha da cirkuliše kroz kotao.

zorancile
01-02-11, 22:06
Ako mu sad lepo sagoreva drva, trebalo bi i sabijena slama da dobro gori. ^-^

dukej
01-02-11, 22:16
... a tada u kotlu ima jos dosta zari pa kad to malo procackam a ono pepeo leti na sve strane...



Uh, ovo je i meni najveći problem. Nekad moram čak i da pobegnem iz kotlarnice na par minuta dok se taj oblak pepela malo ne slegne...

Post je spojen: 1296591950________________________________________ _________


Ako mu sad lepo sagoreva drva, trebalo bi i sabijena slama da dobro gori. ^-^


Moguće, zaista ne znam!

Kad sam balirao bale, tražio sam od majstora koji je to radio da napravi malo zbijenije bale a on mi je tad rekao da ne valja da budu previše zbijene jer onda slabo goru. Posle mi je to potvrdio i komšija, koji je jedne godine imao pretvrde bale i slabo su mu gorele. Na početku sezone sam i ja imao problema sa gorenjem bala, pa kad sam svaku balu na neki način rastresao (tako što sam je ubacio u kotao do pola, tada presekao kanape i onda na gurkanje ubacio do kraja u kotao), onda je mnogo bolje gorela. Zbog toga sam napisao da ne znam kako bi gorela tako jako zbijena mala bala. >:({

robins
01-02-11, 23:03
Na stranici http://poljoinfo.com/index.php?topic=6332.30 je bilo reci o drvenom cipsu a na netu ima dosta snimaka masina za mlevenje granja na elektro ili kardanski pogon. Vec sam pisao da sam u Makedoniji bio u farmi koja se greje za ovim mlevenim drvetom a mislim da bi i za kotao to bilo odlicno gorivo. Kako ima sve vise tog granja i siblja po zabranima i sumama uz dobru ekipu bi se mogla lako napuniti prikolica za vrecama ove meljavine. One peci u farmi su bile tako ugrejane da im nisi mogao prici a gorele su par sati.

talianu
02-02-11, 11:45
Dobra ideja ,samo mi u vojvodini (ne svi) imali bi problema sa sirovinom.
Kod mene u ataru jako malo ima komunalnog drvenog otpada (mislim da je to stručni naziv za kojekakvo granje i šiblje što ostane posle seče).
Ali neki voćari bi sigurno mogli da iskoriste granje.

bubiša
02-02-11, 14:32
@bubisa
koliko trosis cukanjica,zapravo koliko bi ti bilo dovoljno za sezonu i koju kvadraturu grejes?

Šapurika imam od tri vagona zrna kada se okruni čardak.Nikada nisam tovario u prikolica pa nisam siguran koliko je to prikolica ali odprilike jedno 3-4 petotonke.Uz to ove godine ispresovao sam i 1300 bala sojine slame.I šapurika i slame će mi ostati sigurno,koliko vidim po dosadašnjoj potrošnji.Kada završim sezonu napisaću koliko mi je ostalo ogreva.
Što se kvadrature tiče ti je malo složenija račinica.Imam kuću sa ulice koja ima tri sobe 5x5 m i 2 hodnika 3x5 m a visina je 3.3 m i u dvorištu imam kuću koja je 16x7 m i normalne je visine 2,8m.Grejem sve osim garaže u kojoj je kotao a ona je 5x7 m.Problem je "velika kuća"kojoj treba dosta više energije da se zagreje ali kada se zagreje teže se i hladi.U toj da je nazovem "velikoj kuci" je uvek toplije nago u maloj.

mihalyocska
21-02-11, 19:51
@bubisa i @dukej citam vase postove vi bogami veliku kolicinu ogreva potrosite . Da vidite o cemu pricam pocecu od pocetka . Imam kucu sa podkrovljem ne grejem samo stepeniste a u ostalom delu kuce je pakao , i gosti mi vec dolaze u majici kratkih rukava jer znaju sta ih ceka . Grejana povrsina je negde oko 150 m2 unutrasnja temperatura ni nocu ne pada ispod 21 stepeni bez obzira za spoljasnju temperaturu. Pretezno koristim sapuriku (kocanje , cutki kako ko ih zove) i to 2 max 2.5 dak na dan uz kantu drva (letve od paleta (vrba ) letve daske kojekakvi trulez od jele i granje isto od vrbe ) kanta je od farbe za zidove od 25 litara i pola kante uglja za noc , ali onda uvece od osam pa sutradan do devet izjutra nelozim . Kupio sam za probu brikete od sojine slame ali sa tim moram da pazim koliko stavljam jer provri voda daba ja zagusio skroz kazan . Ako drzim temperaturu 2-3 sata na 60 stepeni onda se selimo na dvoriste jer vozduh u kuci 30 stepeni kad je napolju +1 , +2 stepena . Kuca je nove gradnje od pre 7-8 godina , kad sam rekao izvodacu radova sta zelim on mi rece da to ni cuo nije akamoli negde vidio . Izolacoja je svugde stiropol od 5cm izmedu bloka i fasadne cigle u patosu isti a na plafonu nije sa tavana nego zalepljen na plafon sa dolnje strane okrecen izgleda kao malterisani plafon . Sa ovim iskustvom mogu van reci da nije do kazana sto se tako cesto mora loziti nego sigurno je izolacija u pitanju ili zaptivanje vrata i prozora . Naveli ste jos i visinu prostorija koje je i kod mene kao kod vas 2,7-2,8 m nisam skroz siguran koji od ave dve mere . Ja sam mozda i vise padiatora postavio nego sto treba ali od viska glava neboli i mozda mi i to pomaze .Uvek je lakse postici 40-60 stepeni nego ono sto je iznad 60 jer se tu trosi najvise ogreva . Nemojte me pogresno svatiti samo sam hteo ukazati na neke detalje kako biste sebi uspeli skratiti muke oko lozenja , i to utroseno vreme proveli u zimskom snu kao sto i ja cinim . Sa postovanjem vas pozdravljam . >:({ >:({ >:({

dukej
22-02-11, 05:47
Ključ dobrog i jeftinog grejanja je dobra toplotna izolovanost kuće. Na žalost, moja kuća nije uopšte izolovana. Spoljni zidovi su cigla i po, s' tim što je ovo pola ciglje fasadna ciglja. Potkrovlje ima kosine u vidu betonske ploče i jedino je na jednom delu tih kosina stavljena staklena vuna.

Razmišljao sam o stavljanju izolacije na spoljašnje zidove ali sam za sad odustao od toga. Ponajpre zbog finansija (pre izolacije bih prvo morao promenuti drvenu stolariju za PVC, a to sve skupa sad ne mogu priuštiti) a potom i zbog problema koji i ti sad imaš, prevelike temperature unutar kuće. Da bih to eliminisao morao bih u sistem uvesti akumulator toplote ali nemam mesta za njega u kotlarnici.

Koliko vidim, za ovu zimu neću potrošiti više od 800-900 bala (spremio sam 1320) uz šapurike iz čardaka od 10m. Pošto ovo nije jaka zima, računaću da godišnje prosečno trošim po 1000 bala, uz ovoliko šapurika. Investicija u izolaciju kuće, uključujući tu i zamenu stolarije, mi se ne bi isplatila kroz uštedu u smanjenju broja bala sigurno nekih 30tak (a možda i više) godina, i pametnije mi je da te novce upotrebim u druge svrhe.


@mihalyocska

Koji kotao imaš, (da li bi mogao staviti možda sliku ovde na forum)? Da li konstantno ložiš preko dana ili pustiš da izgori pa kasnije ponovo potpaljuješ vatru kad treba? Imaš li problema sa smolom u kotlu kad držiš nižu temperaturu vode? >:({

KishRobert
22-02-11, 09:34
Kad se ima jeftinog energenta,nema smisla trositi novce u izolaciju!

talianu
22-02-11, 10:19
Ne bih se baš složio !
Kad je kuća izolovana i zagreje se jako se sporo hladi( nema velikih oscilacija temperature)
U prelaznim periodima (rano proleće i jesen) dosta je jedna vatra uveče i ceo dan je ugodno toplo.
Kada dođe 8) bude kuvanje po kućama a kad imaš izolaciju ::).Retki su slučajevi kad treba da se pali.

mihalyocska
22-02-11, 10:38
@dukej I te kako da imam problema sa smolom bas zbog niskih temperatura vode ali samo preko dana kad lozim sa sapurikama , nocu kad ugalj gori to ga malo ocisti pa je nekako u balansu kotao mi je termomont TKK3 za cvrsto gorivo , ne pustam da se ugasi mrzi me stalno paliti tako sam radio na pocetku . mogu staviti sliku nije problem samo kad sin dode iz skole jer se u to on razume . Sto se izolacije tice koristi demit fasadu , to sam i ja lepio na plafon koji je od gredica i blok ispuna , isto lepis na zid spolja . Stiropol je oko170 , mrezica 50 a lepilo za stiropol oko20 dinara po kvadrato . Lepila ti treba oko 3-4kg po kvadratu za lepiti na zid i za mrezicu . Ja isto imam drvenu stolariju i to nebi trebalo menjati samo dihtovati .

@KishRobert Ja ne mislim tako , jer pre nego sto sam ugradio centralno grejanje , grejao sam kucu celu sa kreka vesom na koji sa stavio etazno grejanje , da nisam imao izolaciju to bi mi vredelo kao sveca da gori .Razlog sto sam ga izbacio sto sam u njega isto lozio sapurikom i bila puna kuca pleve .

urban
22-02-11, 13:12
Apsolutno ne treba raspravljati o tome da li se izolacija isplati ili ne i da li treba ili ne, ta rasprava je najblaže rečeno smešna, nega da li mi imamo pare za to i da li te pare možemo da iskoristimo za nešto drugo pa sve kompezujemo jeftinim energentom
za ljude koji lože čokanje jedna sugestija, treba samo jedan pužni dozator koji se ubaci u peć i čokanj malo usitniti i dobija se gospodsko loženje sa uvek istom temperaturom

sarbanac
22-02-11, 13:38
Kolega Urban ako može malo detalja oko pužnog dozatora dali ložite i piljevinu dali treba ventilator?

dukej
22-02-11, 14:09
... nega da li mi imamo pare za to i da li te pare možemo da iskoristimo za nešto drugo pa sve kompezujemo jeftinim energentom



Ovo je ključno!
Malo mi je bez veze da stavim izolaciju a da ne promenem i staru drvenu stolariju. Mislim da bih čak i više smanjio gubitke toplote promenom stolarije nego samom izolacijom. A samo sa ulične strane imam dva četvorokrilna prozora, dva dvokrilna prozora i dvoje balkonskih vrata. Izolaciju ne bih mogao sam da uradim, nit znam kako nit mogu, kuća je spratna, treba skele itd. Majstori traže 12-15 evra po kvadratu za izolaciju 5cm. Uz promenu stolarije ne verujem da bi bilo jeftinije od nekih 4000-5000 evra. Ako tu dodam još i akumulator koji bi mi u tom slučaju bio neophodan, (jer kad je temp. iznad nule u sobama je i sad pretoplo), cifra je još veća. 1000 bala me košta 35000 din, neka sa izolacijom smanjim potrošnju na pola, lako je videti za koliko godina bi mi se isplatila ta investicija. A ako te pare uložim u jedno jutro zemlje imao bih veću dobit od nje nego uštedu na ogrevu. Naravno, kad bih imao dovoljno zemlje ili novca svakako bih uložio u izolaciju jer time dobijam i neki komfor u grejanju, ali ja za sad ne mogu to sebi priuštiti. Ako bih dobio na lotou, druga priča bi bila! :-* :D :lol:

mihalyocska
22-02-11, 15:17
Nije valjda da neznas izmesati lepilo sa vodom (lepilo ti izgleda kao cement) namazati na stilopor plocu i zalepiti na zid posle premazati sa istim lepilom povrsinu u debljini od 1-2 mm i staviti mrezicu koju sa hoblom za gletovanje stisnes malo da zalegne u lepilo i gotova fasada , a skelu mozes uzeti mobilnu za mala para koja je na tockovima a poso radis kad imas vremena od proleca do zime imas da stignes uraditi . Ta prozorska stakla koje su u krilima spolja promenuti na vakum staklo a okolo na drvo lepljivi sunder za dihtovanje prozora i vrata i vec imas bolju izolaciju nego vecina novogradenih medu kojis je i moja . Samo volje treba znanje dolazi sama od sebe , veruj mi jer ni ja nisam znao malterisati ali probao i na kraju celu kucu sam ja uradio sa plafonom zajedno , jer kako sam vec rekao meni na plafonu je demit fasada i posle malterom izrajbovano , glet i okreceno . Posle ces tek da vidis koliko ogreva ti treba mozda ti slama vise i netreba dosta ce biti samo sapurika , ali onda se drasticno menja tvoja racunica u isplativost . Ovo je moje misljenje a i ujedno i iskustvo veruj mi nebi ti zelio zlo da nebi bio siguran u to sto govorim pre bi cutao . >:({ >:({

dukej
22-02-11, 15:56
Za izolaciju se slažem da bi mi mnogo pomogla, ali da je sam stavim to ne mogu i tačka. Gledao sam video klipove o postavljanju te izolacije i stvarno nije komplikovano kad se gleda. Međutim, ja ne smem na visinu i rad na skeli mi je misaona imenica. A i iznajmljivanje skele od proleća do zime nije jeftino. :D

A za prepravljanje starih drvenih prozorskih krila na vakum stakla, ne znam, mislim da bih kad već radim radije zamenio kompletan prozor, nego da opet moram da ih lepim sa sunđerom i sl.

U svakom slučaju hvala na savetima! >:({

branko
22-02-11, 16:05
Imam kuću izgrađenu sa sendvič zidovima i komplet izolovanu i sa tavana.
Napravljena je bila sa drvenom stolarijom.
Prošle godine smo stavili PVC stolariju.
Jednostavno se ne može uporediti jedno sa drugim. Nema spoljašnje buke, nema oticanja temperature kroz i oko prozora...

@Kish
Mnogo je isplativo uložiti u izolaciju.
To je pogotovo vidljivo na plafonu. Čak i kada se na starijim kućama krov samo podšije letvom dobija se jako dobar efekat izolacije.

zorancile
22-02-11, 16:24
Na nekom forumu sam čitao da ako na plafon staviš stiropor od 2cm, imaš duplo manji gubitak toplote plafona.

urban
22-02-11, 17:47
@ sarbanac

vrati se na 8 stranu ove teme imaš tamo dosta već rečeno ako nešto nije jasno pojasniću vrlo rado
ai ovde ima ponešto http://poljoinfo.com/index.php?topic=5230.75

talianu
22-02-11, 18:04
Dukej svakako da se brzo ne isplati,ali kako cene energenata skaču itekako će se isplatiti.
Po meni je konfor ključna stvar zašto se isplati izolacija.
Prve godine kad sam stavio centralno ,ložio ceo dan bilo lepo i toplo ali kad sam ustao ujutro kao u pećini prvo sam trčao na loženje pa na umivanje. Sada posle izolacije,PVC stolarije i kad je -10 napolju nije temperatura pala ispod 19 c ujutro.
Kod mene u selu su pre dvadesetak god. stavljali jako puno fasadnih cigli sa kojekakvim nakinđurenim motivima i sad im žao da prekriju stiroporom pa kad sam čuo koliko troše za sezonu na nekih 200.tinak m2 pao sam na du..! Prijatelj mi kaže da je uzeo 55m3 drvai da će izgurati zimu ^-^

sarbanac
22-02-11, 18:46
Sve sam pročito 10puta. Ali varijanta uradi sam. Nemogu da otvorim ove tvoje slike. Dali je dovoljno samo puž i treba li ventilator za uduvavanje vazduha?

mihalyocska
22-02-11, 18:48
Isto je i kodmene kao kod @Branka sendvic zidovi izolacija okolo samo plafon nije od gore nego od dole izolovan . Prosle godine kad je bila snezna necava stvorio se gore na tavanskom prostoru gde nema sobe 1-2mm sneznog pokrivaca nisam hteo da ga diram bas da vidim kad ce se istopiti jer tako bar vidim dali plafon propusta toplotu , na kraju se istopilo kad je otoplio napolju znaci izolacija SUPER . Preko dana lozim sapurike zavisi od spoljasnje temperature svakih 3-5 sati po 1 kantu a nocu malo uglja , nemam PVC stolariju ali mi neduva vetar nigde u kucu jer kad sam postavljao prozore koristio sam pur penu i to resio sve prebleme . Pre u staroj kuci ovaj problem je i mene mucio tresla se zavesa .

@Dukej bogami ni ja nisam neki ljubitelj visina , kad se popnem vrti mi se u glavi sednem ispusim cigaru i polako prode pa na posao , probaj mozda upali i kodtebe :D

dukej
22-02-11, 22:00
Dukej svakako da se brzo ne isplati,ali kako cene energenata skaču itekako će se isplatiti.
Po meni je konfor ključna stvar zašto se isplati izolacija.



Cena mog energenta neće skakati! Ja ga imam za dž, sa moje njive!
Za komfor se slažem! >:({





@Dukej bogami ni ja nisam neki ljubitelj visina , kad se popnem vrti mi se u glavi sednem ispusim cigaru i polako prode pa na posao , probaj mozda upali i kodtebe :D


Hvala na savetu, al' ja ipak ne bi probao! Da me ne bi posle strugali sa zemlje! :lol:

cukaneca
22-02-11, 23:42
2003 kad sam počeo da zidam kuću, štedeo sam na svemu osim na hidro i termo izolaciji. Nijednog trenutka se nisam pokajao. Uradio sam sendvič zid sa blokom unutra 5 vunom i zidom na poila cigle spolja. Kad sam skupio lovu sve spoljne otvore sam uradio sa PVC i ALU i naravno petokomornim profilima. Kuća je 8x10 sa potkrovljem koje izolovano ovako- ondulina tabla, terpapir, daska 2,5cm, 5cm vuna, 3cm stirodur, najlon, rigips tabla. Dnevni boravak sa trpezarijom je veličine blizu 50m2 + pola od toga ima duplu visinu tj. nema ploču i ide do krova. Do jesenas sam se grejao na kamin celu kuću i u spavaćoj je bila ta peć. Jesenas sam uradio parno s tim što grejem i kuću gde su mi otac i majka koja ima oko 50m2. Od kotlarnice koja je uz tu manju kuću do ove nove imam oko 18m i uradio sam podzemni vod. U decembru sam kupio 4TONE KOLUBARE imao sam možda 1 tonu od prošle zime + dve jednoosovinke/imt/ drva + kočanjke možda isto tako dve prikolice/možda i više ne mogu da ocenim/. Kotao je tžk termomont i izgleda da će mi i ostati ogreva.
Sve ovo vam pišem da bih vas ubedio da se svaki dinar uložen u izolaciju veoma brzo vraća. >:({

dukej
23-02-11, 00:32
Moja kuća je pravljena 83. godine. Tad moji roditelji, koji su je gradili, nisu imali ni predstavu šta je to termoizolacija i troškovi grejanja. Oni su do tad živeli u kući od naboja a u takvim kućama je grejanje poslednja rupa na svirali i jednostavno nisu imali svest o toplotnoj izolaciji. Pored toga, to je bilo zlatno doba, kameni ugalj je bio dostupan i jeftin te su troškovi grejanja bili sasvim prihvatljivi. Ja sad gledam u projekat kuće i vidim da je po projektu kuća trebala da bude od blokova sa Demit fasadom a ona je zidana od cigalja a fasada je od fasadne opeke i bez izolacije, a zašto nije rađen sendvič zid ja ne znam. Da sad gradim kuću sigurno bih išao na max izolaciju i još mnogo drugačijih stvari bih uradio nego što je na postojećoj kući, al' sad šta je tu je.

isidor
23-02-11, 08:17
Kod mene u selu ljudi se svega dosete .pre tri godine hit je bila ljuska ili ti otpad prilikom prerade suncokreta iz uljare.pa su poceli svi da prave prese i da stancaju brikete za kotlove ,bubnjare za grejanje i slicno.Preneki dan cujem par njih hoce da pravi masinu koja ce da peletira psenicnu slamu sojinu slama direktno na njivi popout prese samo sto ce da pravi pelete i da pakuje u dzakove jer mnogi sada prave kotlove sa automackim lozenjem na te pelete .Pa sada i ja cekam da vidim kako ce to sve da im funkcionise .manje vise kotao vec presa ,znam princip samo me interesuje kako ce te pelete da ostanu ispresovane do zime da se ne raspadnu bez nekog lepka .

urban
23-02-11, 10:30
@ sarbanac
E ovako pokušaću kratko treba ti puž koji transportuje piljevinu ( čokanj u komadima i sl ) treba ti rešetka u peći na kojoj gori vatra i ventilator koji raspiruje istu ispod rešetke dožiranje se odvija u vremenskim intervalima koji se zadaju ventilator mora imati regulaciju protoka vazduha i to sve kad se ušteluje radi kao doksa i vrlo je jeftino i komforno grejanje

markokurjega
21-07-11, 11:37
Hteo bi ove godine da kupim kotao na bio masu (sojinu slamu i slično) pa sam zvao razne firme i jedna se po najnižoj ceni izdvaja pa me inetersuje da li je neko čuo za nju ili možda ima neko njihove peći ,radi se o firmi varex iz Šimanovaca čovek mi tvrdi da radi već 15 godina i snabdeva uglavnom firme.Ako neko možda zna nešto više o ovim pećima nebi bilo loše da podeli iskustva.

pajapatak
21-07-11, 13:39
Hteo bi ove godine da kupim kotao na bio masu (sojinu slamu i slično) pa sam zvao razne firme i jedna se po najnižoj ceni izdvaja pa me inetersuje da li je neko čuo za nju ili možda ima neko njihove peći ,radi se o firmi varex iz Šimanovaca čovek mi tvrdi da radi već 15 godina i snabdeva uglavnom firme.Ako neko možda zna nešto više o ovim pećima nebi bilo loše da podeli iskustva.

Ja sam uzeo njihov kotao na bio masu.Jos nije proban jer sam ga uzeo pocetkom juna,pa ti ne mogu preneti iskustva.Slamu sam spremio i cekam zimu Lkl{{ Lkl{{ Lkl{{.Videcemo kako ce se pokazati.Nadam se najboljem,jer ce mi se isplatiti vec posle prve grejne sezone.Grejanje na gas mi je mesecno uzimalo iz dzepa 500 evropskih novcanica :-\
Potpuno je isti kao onaj sto pravi Terming Kula, ali je jeftiniji.

dukej
21-07-11, 14:13
Možeš li staviti koju sliku tog kotla? Kako to misliš da si već spremio slamu za grejanje, jedino da je žitna slama u pitanju. Da li nameravaš da se greješ samo na žitnu slamu ili ćeš imati i drugog ogreva?

markokurjega
21-07-11, 14:44
Evo kako izgleda kotao

http://i51.tinypic.com/5uiyl4.jpg

pajapatak
21-07-11, 14:53
Možeš li staviti koju sliku tog kotla? Kako to misliš da si već spremio slamu za grejanje, jedino da je žitna slama u pitanju. Da li nameravaš da se greješ samo na žitnu slamu ili ćeš imati i drugog ogreva?

Kotao je 40kw.Na zalost nema manji jer grejem 150m2.Nadam se da nece biti problema jer je kotao veci.

Sliku je postavio Marko Lkl{{

Ubalirao sam 700 bala zitne slame a planiram i kukuruzovinu (5 jutara) da upresujem (moje zito i moj kukuruz).Nadam se da je to dosta.Poroizvodjac kaze da je potrosnja 700-1000 bala za sezonu
Imam pride i tri tone uglja i 10 metara drva (za nedaj boze)::spreman na sve::
p.s. Zaboravio sam na cokanje (sapurike).I njega ima dosta (dve petotonke)

dukej
21-07-11, 15:01
Malo sam skeptik po pitanju žitne slame i kukurzovine. Da li se neko u tvojoj okolini greje na taj ogrev ili imaš neka iskustva sa tim kad si se opredelio za taj ogrev? Ja ložim sojinu slamu koja je kaloričnija i opet moram da dodajem šapurike kad je jako hladno, što zbog povećanja temperature, što zbog povećanja vremenskog intervala između dva loženja. Bojim se da ćeš ove tvoje bale morati ubacivati u kotao svaki čas a to je najgore u ovakvom načinu grejanja - postaje se rob kotlarnice.

pajapatak
21-07-11, 15:58
Na zalost u okolini Zrenjanina se slabo (ja bar nisam imao prilike da vidim) seje soja tako da njena slama otpada u startu.
Svestan sam da na ovaj nacin postajem rob kotlarnice ali ipak mi je draze 500e u dzepu svaki mesec, a slama i cokanje su mi ostaci koje svakako imam.Nisam poljoprivrednik (dipl.pravnik mi je zvanje) a poljoprivreda mi je odmor od stranaka i budala po sudovima.(Naravno i ekstra prihod koji dobro dodje)
Gas je gospodsko grejanje( programiram tajmer i ne mislim) ali jako puno kosta.Kod kuce uvek imam nekog tako da ce valjda moci da ubaci balu slame ili dzak sa cokanjem.
Ovo ce mi biti prva sezona na ovakav nacin grejanja pa cu videti kako ce biti.
Samo se nadam da nece biti ono "Jedan probao pa se usro!"Lkl{{ Lkl{{ Lkl{{

dukej
21-07-11, 16:33
Samo se nadam da nece biti ono "Jedan probao pa se usro!"Lkl{{ Lkl{{ Lkl{{

Javi na zimu je l' su ostale čiste gaće!Lkl{{Lkl{{Lkl{{

pajapatak
21-07-11, 16:43
Naravno.Tu sam da prenesem "utiske" Lkl{{ Lkl{{ Lkl{{

vojvođanin
21-07-11, 18:53
Na zalost u okolini Zrenjanina se slabo (ja bar nisam imao prilike da vidim) seje soja tako da njena slama otpada u startu.
Svestan sam da na ovaj nacin postajem rob kotlarnice ali ipak mi je draze 500e u dzepu svaki mesec, a slama i cokanje su mi ostaci koje svakako imam.Nisam poljoprivrednik (dipl.pravnik mi je zvanje) a poljoprivreda mi je odmor od stranaka i budala po sudovima.(Naravno i ekstra prihod koji dobro dodje)
Gas je gospodsko grejanje( programiram tajmer i ne mislim) ali jako puno kosta.Kod kuce uvek imam nekog tako da ce valjda moci da ubaci balu slame ili dzak sa cokanjem.
Ovo ce mi biti prva sezona na ovakav nacin grejanja pa cu videti kako ce biti.
Samo se nadam da nece biti ono "Jedan probao pa se usro!"Lkl{{ Lkl{{ Lkl{{
Pre dve godine čovek iz Tomaševca je presovao sojinu slamu u Srbobranu za loženje.Kaže da mu se isplati i kada sabere sve troškove,opet je jeftinije od drva i uglja.

KishRobert
21-07-11, 19:18
To moze samo biti dobro,nikako lose.

zorancile
21-07-11, 23:39
Žitna slama ima puno više pepela nego sojina. Ne može da izgori do kraja kao soja. Što se tiče toplotne moći sojina slama nije mnogo jača od žitne slame ali se ta toplotna moć meri po kilogramu ogreva, a bala žitne slame je mnogo lakša nego bala sojine slame, pa se zato javlja velika razlika u potrošnji bala.
Ovo važi i za presovani tulaj, i njegove bale budu dosta teške. Ljudi preporučuju da se balira tulaj koji je ovršen kombajnom, pa ima i čokanje koje duže drži žeravicu.

Sishke
29-07-11, 01:45
pozdrav
pregledam forume sa slicnim temama kao ova. Kao i mnogi ovde, grejao sam se na gas. Zbog cene sam se vratio na cvrsta goriva (drvo i sapurike). Na nesrecu (ali i na srecu) 15tak dana pre kraja grejne sezone mi procuri pec ::jako_besan::. Zavrsio sam sezonu sa gasom tako da sad trazim novu pec. Posto se bavim poljoprivredom, imam svoju balirku i imam povrsine pod sojom i kukuruzom (koji cu da vrsem), logicno, predelio sam se za bio-masu.
Da li bih mogao dobiti vise informacija o tim pecima iz Simanovaca? Koja je cena za pec od 50tak kW?
hvala

tine
29-07-11, 09:30
Generalno na dugi rok treba za potrebe korištenja biomase planirat određene promene u sistemu grijanja i ulaganja u kuću.

Promene bez obzira na vrstu grijanja:
1. Dobar dio prisutnih ima instalirane stare sisteme, sa livenim i sličnim radijatorima, koji za svoj 'rad' trebaju visoku temperaturu vode i veliku količinu te.
Znam da košta, a ako ne ide drugačije, u slučaju nekog kvara radijatora, zamjenite ga sa novim limenim, pa vidite razliku.

2. Izolacija fasade, vrata, prozori.

Direkt u vezi grijanja biomasom
3. Akumulacija tople vode.
Za normalne potrebe grijanja objekta x dovoljno je možda 20-30 kW, u špici možda 40kW. Onda se 'za svaki' slučaj uzme peč od 50-60kW, koja ne gori na pola, više dimi, odžak se prlja i skuplja se čađ.
Peč ima najmanje gubitka, kad gori s punom snagom. obično nismo u stanju, da tu toplinu iskoristimo, pa nam voda zavrije. Tu energiju spremimo u akumulaciju, pa ju poslije polako koristimo.

Koliko vidimo tu na forumu raznoraznih uradi sam kemijanja, može akumulaciju na postoječe sisteme napravit vlastitim snagama dobar dio forumaša.
Treba nešto instalacijskog materijala, ventili za usmeravanje vode i pokoja pumpa.

Kolega je uzeo prošle zime novi sistem, griju preko 300 kvadrata. Stara potrošnja je bila oko 5000 litara lože. Sad troše oko 25 kubika drva. Nije bilo jeftino, a samo na uštedi grijanje, pokrije investiciju u tri zime. I još kažu da nisu ni s ložom imali toliko toplo. Lože jednom na dan.
Interesantno je u njegovom sistemu, da sve radi bez pumpe, samo na termodinamiku, a to možeš da si priuštiš sa novim sistemom, kad prilikom projektiranja i izrade komponenti lociraš izlaze i ulaze vode na traženom nivou.

markokurjega
30-07-11, 12:45
pozdrav
pregledam forume sa slicnim temama kao ova. Kao i mnogi ovde, grejao sam se na gas. Zbog cene sam se vratio na cvrsta goriva (drvo i sapurike). Na nesrecu (ali i na srecu) 15tak dana pre kraja grejne sezone mi procuri pec ::jako_besan::. Zavrsio sam sezonu sa gasom tako da sad trazim novu pec. Posto se bavim poljoprivredom, imam svoju balirku i imam povrsine pod sojom i kukuruzom (koji cu da vrsem), logicno, predelio sam se za bio-masu.
Da li bih mogao dobiti vise informacija o tim pecima iz Simanovaca? Koja je cena za pec od 50tak kW?
hvala

Za 50 Kw neznam ,ali će mene moja od 40Kw koja je ujedno i najmanja (greje 200 m2) ,izaći 95000 din , juče sam zvao tu firmu da naručim.Sada pošto je gužva čeka se na peć oko 10 do 15 dana , a kako mi reče gazda firme u septembru cene idu gore.Poslaću ti broj na PP pa zovi da proveriš za cenu.>:D

Sishke
02-08-11, 18:46
Za 50 Kw neznam ,ali će mene moja od 40Kw koja je ujedno i najmanja (greje 200 m2) ,izaći 95000 din , juče sam zvao tu firmu da naručim.Sada pošto je gužva čeka se na peć oko 10 do 15 dana , a kako mi reče gazda firme u septembru cene idu gore.Poslaću ti broj na PP pa zovi da proveriš za cenu.>:D

mnogo hvala na informacijama >:({

markokurjega
24-09-11, 19:50
Evo je konačno stigla bilo je nekih zastoja pa sam čekao malo duže


http://i55.tinypic.com/3yosy.jpg

http://i55.tinypic.com/2ebgxgh.jpg

http://i52.tinypic.com/oqvc7d.jpg

http://i55.tinypic.com/akwigg.jpg

rekreativac
24-09-11, 20:53
samo kad budes namestao pec podigni je od poda da ti je lakse izbacivati pepeo iz peci

milan 87
24-09-11, 21:59
kolkiko kosta ova pec.dali oz da gre 14 radijatora.oko 500 kvadrata.

dukej
24-09-11, 22:03
Do pre nekoliko godina nisam mnogo obraćao pažnju na grejanje. Međutim od kad sam se preko nekih foruma upoznao sa raznim cakama vezanim za grejanje, ova oblast mi je postala izuzetno zanimljiva. Ne samo ono što mogu primeniti kod mene, već i uopšte sve o grejanju, i sad čitam i upijam sve što ima veze sa tom materijom. Jednostavno, to mi je postalo interesantnije od mnogih drugih oblasti kojima sam posvećivao svoje (internet) slobodno vreme... Lkl{{

Jedan moj poznanik je odlučio da od ove sezone pređe na grejanje na biomasu (baliranu slamu), i on će sam zidati od šamota svoj kotao. Majstor koji mu pravi izmenjivač je bio sa njim kod mene da vidi moj kotao, i tu smo razmenili mišljenja oko ovog načina grejanja. Ja sam im izneo moja iskustva i koja poboljšanja bih uveo na moj kotao, šta mi se na njemu ne sviđa i sl, a oni su mi ispričali kakav će biti koncept njihovog kotla. U mnogim stvarima smo se složili, ali u nekima i ne, pogotovo u dimenzionisanju akumulatora toplote... Jedan drugi moj prijatelj takođe ove jeseni pravi grejanje na baliranu slamu i to će biti kombinovani sistem za grejanje kuće i malog plastenika (proizvodnja cveća). I on ne kupuje fabrički kotao, već i njemu jedan drugi majstor pravi kotao. Jedva čekam da vidim kakve koncepcije su izabrali ti majstori i kako izgledaju ti kotlovi...

Zato bih ti @markokurjega bio veoma zahvalan da slikaš tvoj kotao i iznutra, tako da se vidi kako je rešeno ložište i izmenjivač, tj. kako idu dimovodni kanali, kako je rešeno čišćenje, kako je izvedena klapna za prvu potpalu i sl, a ne bi bilo zgore da staviš i dimenzije kotla (pogotovo ložišta i pepeljare)... >:({

markokurjega
24-09-11, 22:05
@ Milan 87
Napisao sam gore da greje 200 kvadrata i to je ujedno i najmanja peć koju proizvode ,cena je 95000 dinara

@ dukej
Biće slika iznutra i dimenzija samo sam sad u velikoj frci pa sam je stigao samo uslikati spolja, i naravno utisci ,o tome ću kad je probam.

pajapatak
25-09-11, 11:57
Dukej evo slike

http://addons.novamedia.rs/sites/default/files/imagecache/180x180/addonsnovamediars/images/kotaobiomasaispod100lg.jpg
evo i dimenzija
http://termingkula.rs/sites/default/files/terming/images/tig%20s.jpg

podaci na http://termingkula.rs/toplovodni-kotlovi-na-biomasu-slamu

isti su kotlovi kao i Varex (verovatno su iskopirali Terming)

i ja imam isti kotao kao i Marko

dukej
25-09-11, 13:12
Aha, znači to nije Termomont već neka druga firma iz Šimanovaca.

Taj kotao iz Kule sam gledao na sajmu i tad mi se učinilo da ima mali prostor za pepeo (koga kod slame ima baš dosta), kao i nepraktično mala (niska) vrata za čišćenje. Samo, sad što više razmišljam, nisam više siguran da nisam možda taj kotao iz Kule pomešao sa nekim drugim, koji pravi neki privatnik. Sećam se da sam i na štandu tog privatnika razgovarao sa gazdom i isto rekao i njemu, a odgovor je bio da su oni tek počeli da prave taj program kotlova na biomasu i da će vremenom usvajati iskustva i poboljšavati kotao...

pajapatak
25-09-11, 15:06
Kotao sam uzeo ovog proleca i jos nemam nikakva iskustva.
Dukej jesi li ti mozda balirao/lozio kukuruzovinu?
Niko nista ne govori o takvim balama.Planiram da upresujem 400 bala za probu.Svi govore da su zitne bale slabe za lozenje pa da vidim kako ce biti sa kukuruzovinom.

KishRobert
25-09-11, 15:15
Ovih danas su kod nas presovali stabljike od suncokreta.Radili su i vec prosle godine,kazu da su zadovoljni.

Zoran Kostović
25-09-11, 15:31
Pristalica sam ekonomisanja i štednje, ali me pomalo zabrinjava što će se sa oranica pokupiti i to malo organske materije. Ako se unosi malo stajnjaka, neka bar ti biljni ostaci zemlju učine zemljom. Izvinjavam se za:){{.

dukej
25-09-11, 16:19
@pajapatak

Nisam koristio baliranu kukurzovinu, ali znam ko jeste. Prvo su suncem pokupili kukurzovinu u tragove i potom balirali. I iskustva nisu dobra, nema kaloriju kao sojina slama!
E sad, ne znam kakva bi stvar bila ako bi se balirao samo trag iza kombajna pa da se tu pokupe i šapurike, odnosno da akcenat bude na šapurikama a da od ovog ostalog uđe u balu samo koliko mora. Neki forumaši su ovde rekli da je to super stvar. Ja sam razgovarao sa mojim kombajnerom (koji se takođe greje na baliranu sojinu slamu), i on kaže da bi možda mogao da namontira neke usmerivačke limove na kombajn pa da šapurike ispadaju u jednom uzanom tragu kako bi bilo olakšano njihovo kupljenje (baliranje). Samo, ja imam rezervu prema takvim šapurikama direktno sa njive, odnosno na procenat vlage u njima. Jedne godine smo doneli iz firme koja radi doradu semenskog kukuruza, jednu prikolicu tih lomljenih šapurika i bile su katastrofa za kotao i dimnjak (usmolile su ih samo tako). Sa šapurikama iz čardaka nema problema, greju k'o lude, mada ljudi i za njih kažu da prljaju odžak (ja takvih iskustava nisam imao).


@Zoran Kostović

Slažem se u potpunosti! Idealno bi bilo da se takav način grejanja koristi u poljoprivrednim domaćinstvima koja imaju veće površine zemlje, tako da se skupljanje biljnih ostataka sa njive izvodi periodično, svakih nekoliko godina (npr. svake četvrte godine). Problem je sad što takvo grejanje rade i ljudi koji nemaju veze sa poljoprivredom i onda samo naruče potreban broj bala kod majstora koji rade sistem bala u dvorištu. Tad se uleće u njivu bez pitanja i krade bez pardona. A da ne govorim o ovim velikim igračima koji baliraju one ogromne bale za sojaru (ili već koga, u individualne svrhe ih sigurno niko ne koristi), oni uleću u njivu čim vide nesečkane otkose. Prošle godine je bilo primera da ljudi nisu mogli da poseju žito jer ovi nisu pokupili te ogromne bale (doduše tu su dobili dozvolu za baliranje), a potom su po mokrom ulazili u njive šleperima i utovarivačima za te bale. Šta to znači za strukturu zemljišta ne treba pričati...

Farmer II
23-10-11, 21:00
Sta mislite o ovakvom tarupu za kukuruz koji ubacuje usitnjenu biomasu u prikolucu koju vuce? Jes da je dvoredni, ali posto odmah vuce i prikolicu, mislim da bi ucinak bio zadovoljavajuci. Kuci bi se mogla napraviti/nabaviti presa sa pogonom na struju, koja bi pravila bale odgovarajuce velicine(mislim da mogu da prodju kroz vrata na peci).
Slika pozajmljena sa poljopartnera, ovih dana cu pozvati vlasnika da se raspitam bolje o kupovini.
http://i51.tinypic.com/vne4w0.jpg

dukej
26-10-11, 01:55
Ako ta sprava može da podigne šapurike iz traga iza kombajna, i ubaci ih u prikolicu, onda bi to bio vrhunski posao. Ovako da kupi samo kukurzovinu iza berača nema mnogo smisla. Em što sama kukurzovina nije nešto naročito dobra za grejanje, em što bi mnogo energije (i nafte i struje) potrošio da dođeš do tih malih bala. U tom slučaju bi bolje rešenje bio puž koji tu već usitnjenu masu gura u gorionik gde se vrši sagorevanje, a sam gorionik se namesti na postojeći kotao. Mislim da je član @urban o tome govorio, on je, ako se dobro sećam, i pravio takav gorionik.

---------- Poruka napisana 26-10-11 u 00:55 ---------- Prethodna poruka je 24-10-11 at 02:03 ----------

Danas čujem od komšije da je u časopisu Agronomska Revija (verovatno najnoviji broj) video neke sisteme za sakupljanje šapurika prilikom vršidbe kukuruza. Časopis je video u jednoj zadruzi i nije detaljnije pogledao članak, pa nije znao da mi kaže da li je to neki sistem na kombajnu ili je kupljenje šapurika sa njive nakon vršidbe.

Da li neko možda ima ovaj broj Agronomske Revije (AR), bio bih mu zahvalan ako bi skenirao/slikao taj članak i okačio ovde.

North ARMY
26-10-11, 02:00
@Dukej ovde ima kontakt telefon:
http://www.poljoberza.net/agronomskarevija.aspx

dukej
26-10-11, 03:14
Hvala ti, našao sam već na netu ko izdaje časopis. Samo ja neću da se pretplaćujem na časopis samo da bih video taj jedan članak. Nisam baš pri :-\ !

North ARMY
26-10-11, 18:45
Nisam znao da je na pretplatu,nego sam mislio da ima u slobodnoj prodaji a ako ima kupicu ja ovde u NS-u pa cu okaciti te clanke.

alekmark
31-10-11, 15:59
Priznajem, nisam čitao sve postove, a me interesuje da li neko ima iskustava sa biomasom iz voćarstva kao energento. Naime, ogromne količine grana su se godinama palile na uvratinama posle zimskog orezivanja voća. Tek u poslednjih par godina se počelo sa sporadičnom primenom tarupa, i to mahom kod voćara sa većim posedima. Da li neko zna za neku mašinu koja bi seckala ili mlela granje i isto pakovala u džakove? Video sam na sajmu u NS-u mašinu koja pravi piljevinu (krupniju-više kao opiljci) čak i od debljih grana, samo što se sva količina mora ručno ubacivati, što je za voćarstvo neprimenjivo.

futurefarming
31-10-11, 17:32
alekmark, dobro došli na forum, ovo što Vas interesuje možete pogledati u sledećim temama:

http://poljoinfo.com/showthread.php?2663-Iskori%C5%A1tavanje-grana-od-rezidbe
http://poljoinfo.com/showthread.php?2681-Mobilne-(traktorske)-seckalice-drobilice-grana
http://poljoinfo.com/showthread.php?1873-Elektricne-seckalice-drobilice-grana
http://poljoinfo.com/showthread.php?1164-Proizvodnja-peleta-od-biomase!

nikolajovicic
10-11-11, 14:56
Dali je moguce da pec cadji i stvara se smola koja brzo zaprlja i pec i odzak ako nije dovoljno iskoristena. da preciziram ako je uvek pritvorena jer mi u sistemu nije potrebno vise od 50 stepeni

tine
10-11-11, 15:54
Ne samo da je moguče, nego je to sigurno.

Najbolje radi,kad radi s punom snagom.

Zbog toga su najgore prejake peći, koje su sve vreme prigušene, pa se stvara samo čađ i dim.

A potrošnja po jedinici korisne energije je strašna.

mihalyocska
10-11-11, 16:12
Isto to muci i mene kad lozim sa sapurikom ali sa ugljem nece toliko.
Ono sto vi kazete gospodine @tine onda sam ja morao da presecem pec na pola posto imam termomontovu tkk3 25kv a ona je najmanja ,ili da skidam izolaciju sa kuce da bi morao jace da lozim :lol:>:({

Farmer II
10-11-11, 17:49
Evo ovde ima interesantnih resenja za briketiranje za individualna domacinstva, treba samo sekac biomase i ta mala briketirka, ne treba susara http://www.agrogas.co.rs/Agrogas%20-Oprema%20za%20briketiranje.pdf

rekreativac
10-11-11, 18:16
susara treba samo za piljevinu a bio masa je uglavnom suva tj. kad se samelje cak bi trebalo dodati vode da bi se dobila odgovarajuca vlaga i briket kako treba(da se ne raspada)
firma ostojic ima u nekoj od linija za pelet(briket) komoru gde se voda rasprsuje u finim kapljicama(magla) po mlevenoj slami. ovo su mi rekli pre par godina na sajmu(ako sam dobro cuo)

---------- Poruka napisana u 17:16 ---------- Prethodna poruka je at 17:10 ----------




Danas čujem od komšije da je u časopisu Agronomska Revija (verovatno najnoviji broj) video neke sisteme za sakupljanje šapurika prilikom vršidbe kukuruza. Časopis je video u jednoj zadruzi i nije detaljnije pogledao članak, pa nije znao da mi kaže da li je to neki sistem na kombajnu ili je kupljenje šapurika sa njive nakon vršidbe.

Da li neko možda ima ovaj broj Agronomske Revije (AR), bio bih mu zahvalan ako bi skenirao/slikao taj članak i okačio ovde.zvao sam neki dan redakciju agro revije i covek mi rece da je to prototip nekog profesora(zaboravio sam ime)koji je sad u nemackoj na sajmu gleda neke novotarije, inace montira se na kombajn koji kad skupi odredjenu kolicinu to kipuje dole koliko mi je covek mogao objasniti, kaze da kad profa dodje da ce pricati sa njim pa da nazovem krajem decembra pa ce mi reci sta je novo

tine
10-11-11, 18:39
Isto to muci i mene kad lozim sa sapurikom ali sa ugljem nece toliko.
Ono sto vi kazete gospodine @tine onda sam ja morao da presecem pec na pola posto imam termomontovu tkk3 25kv a ona je najmanja ,ili da skidam izolaciju sa kuce da bi morao jace da lozim :lol:>:({

Ja bi predložio da se proba u nekom finansijsko povoljnom momentu dograditi akumulacija za vruču vodu.
To uveliko ispravi iskoristak i komfort loženja.
Ne znam, kako je s tom ponudom u B. Topoli, možda znaju drugi članovi iz tog dela Bačke.

mihalyocska
10-11-11, 19:52
Ja bi predložio da se proba u nekom finansijsko povoljnom momentu dograditi akumulacija za vruču vodu.
To uveliko ispravi iskoristak i komfort loženja.
Ne znam, kako je s tom ponudom u B. Topoli, možda znaju drugi članovi iz tog dela Bačke.
Ako mislite na ponudu kazana uverite se sami TKK3 http://www.termomont.co.rs/category/proizvodi/kotlovi-na-cvrsto-gorivo/
Hvala na savetu oko akumulacije ali nije mi u planu jer sad lozim jednom na dan a kad je jaka zima onda 2-3 puta u toku dana i toliko fiskulture treba

tine
10-11-11, 23:19
U vezi akumulacije sam mislio na sprečavanje štete koja se stvara prilikom lošeg gorenja.

Najpovoljniji uveti su kad vatra gori iz sve snage.
A tu energiju je u kratkom periodu u stanju akumulirat jedino velika količina vode.

Kod akumulacije se omoguči bolji temperaturni režim rada peći.
Komfort je u tom slučaju sporedna boniteta.

nikolajovicic
11-11-11, 07:51
Sigurno mi neko moze pomoci.
Ja imam kucu od 160m2 i to gejem sa peci na cvrsto gorivo SOLIDA 6 cija je snaga 30.2kw.
Kuca je zidana na "ciglu i po" , malterisana i nije izolovana. Dali je moguce da je ova pec prejaka kad stalno cadji?Sad je jos toplo pa teperaturu vode u sistemu drzim na 60 stepeni. Imam sidel dimljak i mislim da je u njemu problem sto imam lose sagorevanje.

KishRobert
11-11-11, 09:03
AKo koristis drva,koja su pritom i vlazna,eto ti resenja.

mirmag
11-11-11, 09:18
Pec ti je knap za kvadraturu koju grejes...najvesci problem ti je u dimnjaku,ali se ne iskljucuje i pec.Najcesce se pribegava konstukciji peci sa sto duzim zadrzavanjem toplog dima u peci,samim tim i dosta cadji.Moj Stadler ima samo 6 dimovodih kanala koji vode direktno do dimljace...nema kondenzacije i kada je vlaznije drvo.Posto nema vlage nema ni propadanja peci..,da je ne ureknem ali instalirana je 1980g. i dan danas traje .Jednostavno konstrukcija peci je izvanredna.Dimnjak kod mene je visok 12m.

nikolajovicic
11-11-11, 11:53
http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRAxxPlsy-x1ziD4ZRooAsc_pp5kFMwN6aT8U9pFkXWhgrE_iox Moja pec je sastavljena iz livenih segmenata i moze joj se povecavati odnosno smanjivati kapacitet. Problem je sa ciscenjem posto se kanali brzo zaguse od smole i cadji i onda dimljak nece da vuce pa kad otvorim nadimi mi kotlarnicu. Imam sidel dimljak visok oko 6m i iznad kuce je.Stvarno nemam pojma zasto slabo vuce?

---------- Poruka napisana u 12:53 ---------- Prethodna poruka je at 12:50 ----------

Moguce da je zbog drva posto ih lozim pored uglja.

mihalyocska
11-11-11, 20:59
U vezi akumulacije sam mislio na sprečavanje štete koja se stvara prilikom lošeg gorenja.

Najpovoljniji uveti su kad vatra gori iz sve snage.
A tu energiju je u kratkom periodu u stanju akumulirat jedino velika količina vode.

Kod akumulacije se omoguči bolji temperaturni režim rada peći.
Komfort je u tom slučaju sporedna boniteta.
Razumeo sam vec i u prvom postu na sta ste mislili sa akumulacijom , i ja sam vec o tome razmisljao ALI kuca mi je nove gradnje blok stiropol 5cm i fasadna cigla u patosu isti stiropol i u plafonu u potkrovlju 3+3 stiropol daske colarice i 10cm staklene vune kodmene kasnije se istopi sneg na krovu nego kod komsije ko nema podkrovlje . Radijatori su malo veci nego sto bi trebali i u ovakvim danima kad je temperatura napolju izmadu 0-10 ja moram da drzim na 40 vodu jer i ovako je u kuci oko 25 stepeni ,kad je jaka zima onda na 50 vodu i opet je u kuci 25 . Posto lozim sa sapurikama jedan dzak na dan a ugalj trosim nocu da mi se vatra ne gasi do ujutru ,prosle godine sam potrosio sapurike koliko stane u dve petotenku i pola tone uglja verujte mi nepotrebna mi je akumulacija za bolje iskoriscavanje ogreva . Mogu vam se samo zahvaliti na savetu i sa postovanjem >:({
P.S. kuca je 150 kvm.

tine
11-11-11, 23:19
Ipak se nismo u potpunosti razumeli.

Ja mislim, kako bi akumulacija tople vode rešila problem prljanja odžaka i nakupljanja čađi.

A uz to bi i pripomogla ka nižoj potrošnji goriva i višem komfortu zbog smanjenja potrebe po loženju.
S akumulacijom ne bi trebalo ni kupovat ugljen.

Šteta, ako niste stavili termostatske ventile (koliko sam shvatio radi se o novom objektu), jer sa akumulacijom i uz tu opciju u temparaturama tih dana, bi se možda ložilo na dva dana.

dukej
12-11-11, 02:10
http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRAxxPlsy-x1ziD4ZRooAsc_pp5kFMwN6aT8U9pFkXWhgrE_iox Moja pec je sastavljena iz livenih segmenata i moze joj se povecavati odnosno smanjivati kapacitet. Problem je sa ciscenjem posto se kanali brzo zaguse od smole i cadji i onda dimljak nece da vuce pa kad otvorim nadimi mi kotlarnicu. Imam sidel dimljak visok oko 6m i iznad kuce je.Stvarno nemam pojma zasto slabo vuce?

---------- Poruka napisana u 12:53 ---------- Prethodna poruka je at 12:50 ----------

Moguce da je zbog drva posto ih lozim pored uglja.

Koji je prečnik dimnjaka? Potrebna promaja dimnjaka (koja se navodi u podacima o kotlu) zavisi i od visine, ali i od prečnika. Ovaj grafikon to pokazuje:

http://www.schiedel.rs/typo3temp/pics/4068820755.jpg

---------- Poruka napisana u 01:10 ---------- Prethodna poruka je at 00:55 ----------


Razumeo sam vec i u prvom postu na sta ste mislili sa akumulacijom , i ja sam vec o tome razmisljao ALI kuca mi je nove gradnje blok stiropol 5cm i fasadna cigla u patosu isti stiropol i u plafonu u potkrovlju 3+3 stiropol daske colarice i 10cm staklene vune kodmene kasnije se istopi sneg na krovu nego kod komsije ko nema podkrovlje . Radijatori su malo veci nego sto bi trebali i u ovakvim danima kad je temperatura napolju izmadu 0-10 ja moram da drzim na 40 vodu jer i ovako je u kuci oko 25 stepeni ,kad je jaka zima onda na 50 vodu i opet je u kuci 25 . Posto lozim sa sapurikama jedan dzak na dan a ugalj trosim nocu da mi se vatra ne gasi do ujutru ,prosle godine sam potrosio sapurike koliko stane u dve petotenku i pola tone uglja verujte mi nepotrebna mi je akumulacija za bolje iskoriscavanje ogreva . Mogu vam se samo zahvaliti na savetu i sa postovanjem >:({
P.S. kuca je 150 kvm.


Problem je što kotao ne može da drži vodu na 40 stepeni, a da ne smoliše i čađavi. To je zbog toga što se smola stvara kad je voda (a samim tim i zidovi kotla) ispod 60-65 stepeni. Ali zato vodu iz akumulacije možeš, (uz pomoć mešnog ventila), slati u kuću (radijatore) sa bilo kojom temperaturom, pa i sa tebi potrebnom od 40 stepeni. Pri tom sama voda u akumulaciji može biti mnogo toplija (što toplija, duže ćeš je imati na raspolaganju za grejanje), odnosno kotao može raditi na punoj snazi dok greje vodu u akumulaciji, tj. bez problema sa smolom... Naravno podrazumeva se da u ovom slučaju nećeš ložiti stalno, odnosno kad zagreješ akumulaciju prestaješ sa loženjem, a ponovo ložiš kad temperatura u akumulaciji padne ispod određene temperature (ne dopušta se potpuno hlađenje akumulacije, jer u tom slučaju opet imaš smolisanje kotla dok ne zagreje vodu u akumulaciji na višu temperaturu). Taj interval zavisi od veličine akumulacije, spoljašnje temperature i toplotnih gubitaka kuće. Zato je ispravan proračun veličine akumulacije veoma važan za postizanje optimalnih rezultata sa akumulacijom.

nikolajovicic
14-11-11, 09:03
Na kotlu nisam nasao potrebnu promaju dimljaka. Ovaj grafikon jasno pokazuje potreban precnik u zavisnosti od visine odnosno nazivne snage peci. Moj dimljak je visok 6m, snaga peci je 30.2kw a precnik dimljaka je 22cm sto je i vise nego potrebno za kvalitetnu promaju po dijagramu.

Spajki
09-01-12, 13:57
Ovako izgleda moje ovogodisnje grejanje na samlevene sapurike.Inace gorionik je slican gorioniku za pelet a usput se zahvaljujem clanu Urban Zoliki na pomoci i informacijama oko istog.

http://www.youtube.com/watch?v=gitHFg_ue-k&amp;feature=youtu.be
Inace u sistemu odrzavam oko 50*c temp.vode sto je sasvim dovoljno da mi u kuci bude oko 22-23*c.

milos bota
09-01-12, 15:22
I ja sam na početku sezone uveo centralno grejanje na sojinu slamu, ove godine grejem samo 100m2 stim daću na proleće da povežem i tatinu kuću,peć je 40kw ,imao sam problema ako je temperatura vode u sistemu 50 c i ako bi ubacijo balu slame znalo je da prokuva voda u sistemu verovatno zbog male kvadrature koja se greje, pa sm to rešio tako što sam povezao regulator promaje i "cug" klapnu na dimnjači to sam prekopiro od kolege koji je to napravio još prošle godine evo koja slika
http://thumbnails30.imagebam.com/16883/c61537168826809.jpg (http://www.imagebam.com/image/c61537168826809) http://thumbnails63.imagebam.com/16883/17ff81168826945.jpg (http://www.imagebam.com/image/17ff81168826945) http://thumbnails66.imagebam.com/16883/2a4f52168827202.jpg (http://www.imagebam.com/image/2a4f52168827202) http://thumbnails44.imagebam.com/16883/0c18a7168827353.jpg (http://www.imagebam.com/image/0c18a7168827353) http://thumbnails47.imagebam.com/16883/787d12168827524.jpg (http://www.imagebam.com/image/787d12168827524)

dukej
09-01-12, 15:50
Ovo je interesantno. Nisam znao da taj regulator promaje ima toliku snagu da može da pored klapne na vratatima, pomera još i klapnu na dimnjači.

Da li je klapna na vratima dobro podešena, odnosno kako je podešen lanac koji je povezuje sa regulatorom promaje? Koliko se ta klapna zatvori i time spreči dovod vazduha potrebnog za sagorevanje? Da li se skroz zatvori ili ostane 1-2 cm kad temperatura dostigne onu podešenu na regulatoru promaje?

(Ja sam imao ranije jedan trajnožareći kotao na čvrsto gorivo i kod njega su šarke klapne fabričkom greškom bile tako postavljene da je i kod skroz zatvorene klapne bilo uvek 1.5 cm lufta za prolazak vazduha u gornjem delu klapne. Dok to nisam uočio, peć je gutala dosta ogreva, ali i držala stalno visoku temperaturu...)

Ako je ovo sa klapnom dobro namešteno, onda pretpostavljam da je mogući problem taj cevni termostat koji ti uključuje pumpu. Ako on uključuje pumpu na nekih 60-tak stepeni vode, onda usled burnog sagorevanja kakvo postoji kod izgaranja bale, zaista ne stignu radijatori (pogotovo ako su panelni, tj. sa malom zapreminom vode) za tih 100 kvadrata da ohlade dovoljno vodu... To se dešava pogotovo ako je dobar dimnjak, i, čini mi se, uz postojanje sekundarnog vazduha za sagorevanje (ako sam dobro ukapirao sliku, postoje na vratima otvori za dotok tog sekundarnog vazduha).

milos bota
09-01-12, 20:01
Ovo je interesantno. Nisam znao da taj regulator promaje ima toliku snagu da može da pored klapne na vratatima, pomera još i klapnu na dimnjači.












može jer pod klapnu sam podbacijo matice m 10 i jako lako ide





Da li je klapna na vratima dobro podešena, odnosno kako je podešen lanac koji je povezuje sa regulatorom promaje? Koliko se ta klapna zatvori i time spreči dovod vazduha potrebnog za sagorevanje? Da li se skroz zatvori ili ostane 1-2 cm kad temperatura dostigne onu podešenu na regulatoru promaje?















klapna od regulatora promaje zatvori se skroz,sada nije jako ladno vreme, pa nema za većom temperaturom od 60 c u sistemu






(Ja sam imao ranije jedan trajnožareći kotao na čvrsto gorivo i kod njega su šarke klapne fabričkom greškom bile tako postavljene da je i kod skroz zatvorene klapne bilo uvek 1.5 cm lufta za prolazak vazduha u gornjem delu klapne. Dok to nisam uočio, peć je gutala dosta ogreva, ali i držala stalno visoku temperaturu...)

Ako je ovo sa klapnom dobro namešteno, onda pretpostavljam da je mogući problem taj cevni termostat koji ti uključuje pumpu. Ako on uključuje pumpu na nekih 60-tak stepeni vode, onda usled burnog sagorevanja kakvo postoji kod izgaranja bale, zaista ne stignu radijatori (pogotovo ako su panelni, tj. sa malom zapreminom vode) za tih 100 kvadrata da ohlade dovoljno vodu... To se dešava pogotovo ako je dobar dimnjak, i, čini mi se, uz postojanje sekundarnog vazduha za sagorevanje (ako sam dobro ukapirao sliku, postoje na vratima otvori za dotok tog sekundarnog vazduha).











termostat uključuje pumpu čim voda predje 25 c,radijatori su panelni a odžak ja prohromski fi200 8 m,nije mi jasno šta su vrata za sekundarni vazduh?

dukej
09-01-12, 21:14
Primarni vazduh za sagorevanje u kotlu je onaj koji dolazi kroz klapnu regulatora promaje (na donjim vratima za čišćenje pepela), i on je osnovni za sagorevanje ogreva. Međutim, da bi se sagorevanje izvršilo potpuno potrebno je dovesti još vazduha u određene zone u kotlu kroz koje prolaze nesagoreli gasovi koji se izdvajaju prilikom osnovnog sagorevanja ogreva. Obično je to u putanjama tih gasova kroz komore u kotlu na putu prema dimnjaku.

U tvom slučaju je primarni vazduh onaj koji se dovodi ispod rešetke na kojoj ogrev sagoreva, sekundarni je ovaj koji prolazi kroz otvore (ako su to uopšte otvori - ne znam koji je kotao u pitanju) na glavnim vratima ložišta i koji potpomaže sagorevanje u zoni ložišta, i tercijalni vazduh koji dolazi kroz otvore gornjih vrata koji služe za dodatno sagorevanje gasova u dimovodom kanalu pre nego što napuste kotao i uđu u dimnjak.

E sad, ovaj sekundarni i tercijalni vazduh bi trebao da ima određenu (visoku) temperaturu za što bolje sagorevanje gasova i zato bi oni trebali da se dovode kroz određene kanale kroz kotao u cilju njihovog predgrevanja, ali to je već komplikovan deo koji ti ja ne mogu baš objasniti jer ne znam. Zato, sve ovo što sam napisao uzmi sa velikom dozom rezerve jer sam ja samo laik za ovu materiju i to je samo moje viđenje šta se u kotlu dešava. Neko upućeniji će ti već to bolje objasniti...

YT1RDI
28-01-12, 14:19
Има ли код нас да се купи бојлер на чврсто гориво (или знате неког ко прави) да не морам да увозим из Словеније? Слично овом са фотке.
http://thumbnails54.imagebam.com/17203/1fd39b172021832.jpg (http://www.imagebam.com/image/1fd39b172021832) http://thumbnails39.imagebam.com/17203/41961d172021836.jpg (http://www.imagebam.com/image/41961d172021836) http://thumbnails67.imagebam.com/17203/8c6074172021840.jpg (http://www.imagebam.com/image/8c6074172021840)

Најбоље би било да је комбинација солар-стурја-дрво.8)

NeLe001
01-02-12, 01:45
Ја се већ 3-4 године грејем на биомасу. Користим сламу, чокање (окомке) и дрва. Велика врата пећи и ложиште дозвољавају лако ложење дрва дужине до 80цм. Код сламе више користимо сојину јер је енергетски јача и боље гори. Не остаје пур као код житне сламе и самим тим није потребно чистити пећ сваки дан. Сад у ово време трошимо 2 бале сојине сламе и једна добра колица дрва на дан. Увече ставимо пањ или дебље дрво тако да увек има жара и ујутру па не мора да се залаже. Грејемо кућу на спрат и идемо у кратким рукавима. Док нису почели ови ледени дани са -5 степени, било је око 28 степени у кући. Сад када је хладније, температура је 26 степени. Наравно, има и до столарије и до изолације куће. Температура на пећи до ових дана није прелазила 50, плафон 60 степени.

dukej
01-02-12, 03:14
Je l' može slika kotla?

topalovic
03-02-12, 09:09
Ја се већ 3-4 године грејем на биомасу. Користим сламу, чокање (окомке) и дрва. Велика врата пећи и ложиште дозвољавају лако ложење дрва дужине до 80цм. Код сламе више користимо сојину јер је енергетски јача и боље гори. Не остаје пур као код житне сламе и самим тим није потребно чистити пећ сваки дан. Сад у ово време трошимо 2 бале сојине сламе и једна добра колица дрва на дан. Увече ставимо пањ или дебље дрво тако да увек има жара и ујутру па не мора да се залаже. Грејемо кућу на спрат и идемо у кратким рукавима. Док нису почели ови ледени дани са -5 степени, било је око 28 степени у кући. Сад када је хладније, температура је 26 степени. Наравно, има и до столарије и до изолације куће. Температура на пећи до ових дана није прелазила 50, плафон 60 степени.
Kolika ti je potrosnja sad kada je -14,-15 i koji je kotao u pitanje...

NeLe001
04-02-12, 21:05
Je l' može slika kotla?

Није баш све цакум пакум, али ипак је то котларница и сезона грејања.

http://www.dodaj.rs/f/3p/eS/Ob9J2I4/p1060856.jpg

http://www.dodaj.rs/f/3L/1l/2OGXovVv/p1060857.jpg

http://www.dodaj.rs/f/2L/G8/4JbpZtpG/p1060859.jpg


Kolika ti je potrosnja sad kada je -14,-15 i koji je kotao u pitanje...

Слике су данашње, таква је температуре на пећи када је око, па можда и мало ниже, -10 степени. На првој слици се могу видети каква су и колика колица пуна дрва, пошто у ово време трошим таквих 1.5-2 колица само дрва за цео дан. Тренутно је температура око 25-26 степени у кући. Грејем око 200 квадрата. Пећ је Терминг-ова из Куле.
http://termingkula.rs/toplovodni-kotlovi-na-biomasu-slamu

mihalyocska
05-02-12, 18:35
NeLe001 auuu 1.5-2 kolica drva tako natovarena meni za tri dana dosta u ovo vreme a i ja grejem 150 m2 .

urban
09-02-12, 14:03
Ovako izgleda moje ovogodisnje grejanje na samlevene sapurike.Inace gorionik je slican gorioniku za pelet a usput se zahvaljujem clanu Urban Zoliki na pomoci i informacijama oko istog.

http://www.youtube.com/watch?v=gitHFg_ue-k&amp;feature=youtu.be
Inace u sistemu odrzavam oko 50*c temp.vode sto je sasvim dovoljno da mi u kuci bude oko 22-23*c.

Lepo to izgleda a sigurno i lepo radi drago mi je da si zadovoljan puno pozdrava Urban

bokib
10-02-12, 12:11
Spajki kako si resio unutrasnji deo, tj. kako si odvojio deo kuda ubacujes masu od plamena ?*

Spajki
11-02-12, 23:45
Gorivo koje se doprema spiralom je u stalnom kontaktu sa plocom na kojoj sagoreva i zeravicom.Rupe na ploci su probusene pod uglom ka napolje tako da ventilator uvek duva "od spirale",kraj spirale je duplirana zavojnica bas iz tih sigurnosnih razloga.I da,klapna za vazduh tj"cug"nije skroz zatvoren tako da odzak prirodno vuce ka sebi.Slikacu sutra plocu da se vidi i to kako stoji.

MONTOYA
12-02-12, 10:52
Nele 001
kakvu ti druže imaš izolaciju kuće kad sa tom temperaturom u kotlu (45) imaš toliku temperaturu u kući (25)
moja kuća je izolovana i ne trošim mnogo ogreva ali na ovoj spoljnoj temperaturi mora biti u kotlu 60 stepeni da bi u kući bilo toplo

bokib
12-02-12, 23:23
Spajki hvala ti sto si mi objasnio, ovako mogu da stvorim neku sliku u glavi.*

markokurjega
13-02-12, 00:08
Nele 001
kakvu ti druže imaš izolaciju kuće kad sa tom temperaturom u kotlu (45) imaš toliku temperaturu u kući (25)
moja kuća je izolovana i ne trošim mnogo ogreva ali na ovoj spoljnoj temperaturi mora biti u kotlu 60 stepeni da bi u kući bilo toplo

Ćuti bre još je gori ovaj ispod što sa 1 kolicima drva tri dana greje 150 kvadrata ,e to je tek umetnost

mihalyocska
13-02-12, 17:31
Umetnost ili ne svejedno , nije 1 nego je covek rekao 1.5-2 kolica a posto ne koristim drva nego cokanje (sapuriku) i to dva dzaka na dan i pola kante ugla da mi se ne gasi vatra do ujutru . Za ovu zimu sam uzeo 2 tone uglja i jos vise od pola imam ,tako da od mene moze do juna da pada sneg .

mims
13-02-12, 17:53
@Spajki sa čim melješ šapurine?

milan_spay
13-02-12, 18:02
Mleli smo sa SIP-ovim cekicarem ali vec se smislja nesto bolje.

urban
14-02-12, 12:33
Za mlevenje čokanja najbolje je mlin koji radi slično kao stare sečke ( samo masivnije) tj princip makaza, nož na nož ( šteluje se zazor ispod milimetra)a ispod noževa poluokrugla rešetka sa rupama 6-10 mm noževi se šteluju na 2-3 mm od rešetke onda nema zagušenja i ide brzo i lepo

Spajki
19-02-12, 17:46
Hocemo da napravimo nesto sto ce vise "drobiti" sapurike nego sto ce mleti.Mnogo bolje radi i lepse gori kada su sapurike u nekoj granulaciji nego u plevi i prasini.Sito je bilo od 20mm i ovo dobro radi a za sledecu godinu imam u planu unapredjenje sistema i mlevenja i sagorevanja.

bokib
20-02-12, 11:56
Spajki da li *ti je dovoljno jedno punjenje onog bureta ( rezervoara ) za 24h ?

Spajki
20-02-12, 16:42
Za 24h punim ga dva puta,a inace 24h mi je radilo samo kad je bilo -20... Ovih dana mi je dovoljno jedno punjenje i preko noci mi temp u kuci padne za 2'c sto po meni nije mnogo.

talianu
20-02-12, 17:07
spajki ,super je sistem samo mi jedno nije jasno.
Na kom principu puž dozira šapuriku? Odnosno da li ubacuje šapuriku na zadato vreme (npr svaki 2 minuta) ili kad vodi padne temperatura...ili?
Ako je npr napolju 10 stepeni a on ubacuje kao kad je - 10 onda će biti pretoplo.kako to regulišeš.
I meni se sviđa ovakav sistem,probaću da ga namestim za sl godinu.Ako bi mogao kad imaš vremena još malo da slikaš detalje na ulasku u kotao i kako treba postaviti da ne dođe do samozapaljivanja celog rezervoara.Pozdrav

dukej
20-02-12, 17:09
Da imam dovoljno šapurika, u momentu bih prešao na ovaj način grejanja. Međutim, pogled u čardak, gde ove godine nema apsolutno ni jednog nenačetog klipa (a ima ih puno skoro potpuno okrunjenih), me za sada drži daleko od ovakvog grejanja. A šapurike ostaju da trunu u njivi... Šteta, velika šteta!

bukur
20-02-12, 17:13
Ovo je prava stvar.Daj jos neku sliku i objasni nam malo bolje pa da i mi napravimo ovakav sistem grejanja,ja cu da namestim na zitnom kombajnu neki patent da sakupljam sapurine kada vrsem kukuruz mada svake godine berem 10 vagona u klipu kukuruza.Koliko sapurina se potrosi ovako u sezoni?Ja ih lozim cele uz ugalj ili brikete pa ode oko 5 zmajevki.

Spajki
21-02-12, 00:59
Ove godine sam samleo 6 zmajevki sapurika i imacu za jos mesec dana ako ostane ovakva temp.(do -10).Poceo sam sa ovakvim lozenjem krajem oktobra.Ujutro cu napraviti jos par slika.Sto se tice skupljanja sapurike za kombajnom to je zanimljiva stvar samo dosta tesko izvodljiva plus:koliko je vlazna sapurika u vreme krunjenja kukuruza?Mislim da ce se ona vise smoliti i lepiti nego goreti i grejati.

bukur
21-02-12, 12:21
Nove sapurine ostavis za sledecu sezonu a stare meljes i lozis.

talianu
21-02-12, 14:36
Veći je problem razdvojitišapurinu od lisne mase.

urban
21-02-12, 21:32
spajki ,super je sistem samo mi jedno nije jasno.
Na kom principu puž dozira šapuriku? Odnosno da li ubacuje šapuriku na zadato vreme (npr svaki 2 minuta) ili kad vodi padne temperatura...ili?
Ako je npr napolju 10 stepeni a on ubacuje kao kad je - 10 onda će biti pretoplo.kako to regulišeš.
I meni se sviđa ovakav sistem,probaću da ga namestim za sl godinu.Ako bi mogao kad imaš vremena još malo da slikaš detalje na ulasku u kotao i kako treba postaviti da ne dođe do samozapaljivanja celog rezervoara.Pozdrav

Hvala na pohvalama pošto je sistem moj, kod mene ga je Spajki video i lepo napravio i drago mi je da lepo radi, tako da i ja mogu odgovoriti dozira se na zadato vreme sa vremencem koji radi sa dva vremena na njemu se podešava vreme stajanja puža i vreme doziranja inače to se odredi iskustveno spram potrteba a u kombinaciji sa jačinom vazduha koji se reguliše na ventilatoru, a ceo sistem kontroliše precizniji cevni termostat koji održava zadatu temp vode u sistemu isto se podesi prema potrebi

---------- Poruka napisana u 20:32 ---------- Prethodna poruka je at 20:28 ----------


Hocemo da napravimo nesto sto ce vise "drobiti" sapurike nego sto ce mleti.Mnogo bolje radi i lepse gori kada su sapurike u nekoj granulaciji nego u plevi i prasini.Sito je bilo od 20mm i ovo dobro radi a za sledecu godinu imam u planu unapredjenje sistema i mlevenja i sagorevanja.

Slažem se da čokanj bude u odredjenoj granulaciji ali moram reći da ovaj sistem mlevenja koji sam naveo ne pravi prašinu (provereno) jer na tom principu radim sve mlinove za plastiku, jedino bi se sito moglo napraviti sa većim rupama radi većeg kapaciteta

pozdrav

talianu
21-02-12, 23:00
Urban hvala na obaveštenju ,znači iskustveno se podešava vreme stajanja i vreme doziranja tako da dolazimo do optimalnog trošenja zavisno od vremenskih uslova.
Još bih vas zamolio ako bi mogli da postavite slike "vremenca" i slike kako je puž spojen sa vratima,koliko duboko ulazi u ložište,i kako regulišete da se ne zapali šapurika koja se nalazi u pužu.

tesla
22-02-12, 00:11
Sistem je extra, i veliki plus što se sve može namontirati na već postojeći kotao, a sve to uraditi po sistemu uradi sam ;D}.
Dali je neko probao ovaj sistem sa mlevenom sojinom slamom?
Ja sam već razmišljao na ovu temu, ali mi je energent malo problematičan, šapurike ostaju na njivi, a bale od sojine slame koje sad koristim je bezveze peletirati kada su već kod kuće.
Što se tiče vremenca, ima da se kupe kao poseban deo (imaju više namena, a stručno se zovu tajmeri), postoje i diferencijalni termostati (u zavisnosti od razlike između dve temperaturne vrednosti uključuju ili isključuju neki uređaj-motor) koji mogu da se iskoriste za ovu namenu, a može ovo sve da napravi svako ko se malo razume u elektroniku, postoji dosta šema po netu.

mili1torak
22-02-12, 00:55
vidim da sve muci sistem skupljanja sapurina iza kombajna neki covek u Ecka ZR napravio korpu iza kombajna ima i ventilator koji izbacuje komusinu kipuje ih na kraj njive (doduse nisam video po prici jednog poznanika) pa ako neko ima poznanika tamo moglo bi se uslikati inace postavljeno na Zmaj 16*

tesla
22-02-12, 01:23
Nemogu da postavim link, ali ima takav sistem u temi "kombjni>Case ih" na 6-toj strani. Nije ni to loša varijanta, samo što kaže član @bukur, moraš da ih prosušiš :P{.

dukej
22-02-12, 01:57
Te stvari sa adaptacijom kombajna za skupljanje šapurika mogu samo da odrade vlasnici kombajna. A šta da radimo mi koji nemamo kombajne, a kombajnere koji nam uslužno kombajniraju čitava ova priča ne zanima ni otprilike? Ko smisli patent da se šapurike pokupe iz traga nakon odlaska kombajna sa njive - taj će se obogatiti! Lkl{{

sinisa1979
22-02-12, 02:19
Tesla jesi na ovo mislio? http://www.youtube.com/watch?v=H-WjxNlDvGU&feature=player_embedded

urban
22-02-12, 08:27
Urban hvala na obaveštenju ,znači iskustveno se podešava vreme stajanja i vreme doziranja tako da dolazimo do optimalnog trošenja zavisno od vremenskih uslova.
Još bih vas zamolio ako bi mogli da postavite slike "vremenca" i slike kako je puž spojen sa vratima,koliko duboko ulazi u ložište,i kako regulišete da se ne zapali šapurika koja se nalazi u pužu.


http://www.sah.rs/ na njihovom sajtu imate sve od vremenaca do termoregulatora ja kod njih uzimam dosta toga za moje mašine za pastiku,šalju i brzom poštom, što se ulaza puža u peć tiče najlakše je kroz otvor ( mislim da je fi 105-110 mm) za gorionike na naftu koji većina peči ima na vratima zatvoreno okruglom klapnom, ili praviti druga vrata prema svojim potrebama, ja sam ušao u peć sa cevi fi 110 mm a kroz nju išao sa tanjom fi 90 mm u kojoj je puž a razlika izmedju te dve cevi je dovod vazduha a gorionik se stavlja kroz gornja vrata pa se u peći nasadjuje na puž a sve leži na donjim rešetkama od peći, čokanj, piljevina pelet i sl, se nemogu zapaliti jer su vazdušne rupe u gorioniku pod 45 stepeni prema zadnjoj strani peći a puž na svakih 10-20-30 sec (zavisno od podešavanja) gura masu unutra i ne može doći do neželjenog palenja ni kad se puž potpuno isključi

Soyacorn
22-02-12, 11:20
Priključujem se temi, jer imam dosta šepurika a ovo su ekstra dobra rešenja za loženje. Hvala na dobrim idejama.

tesla
22-02-12, 17:56
@Spajki, šta misliš, kako bi gorele sveže samlevene šapurike i komušina sa njive bez sušenja, u ovakvom sistemu kao kod tebe?
Mogao bi se postaviti mlin-čekićar pozadi na kombajn umesto sečke, i da ubacuje kao silažu u prikolicu (koju vuče traktor pored) :-X. Ovo nebi bila tako skupa investicija, i bez mnogo prepravki na kombajnu.

Spajki
22-02-12, 22:07
Ovako to izgleda kod mene:prvo je slika stvrdnutog pepela tj.sljake koju moram na svakih 10-12h ocititi sa ploce radi boljeg sagorevanja
http://www.dodaj.rs/t/41/4F/2KqeBXZf/22022012296.jpg (http://www.dodaj.rs/?41/4F/2KqeBXZf/22022012296.jpg)
drugo je izgled ploce na kojoj se odigrava sagorevanje ispod koje duva ventilator.Kod mene je trenutno ventilator od TA peci ali mi je potrebno nesto ozbiljnije (kao sto Urban ima)da bude jaceg kapaciteta nego sto je potrebno pa da ga mogu regulisati.
http://www.dodaj.rs/t/21/SL/4tu5xEsx/22022012298.jpg (http://www.dodaj.rs/?21/SL/4tu5xEsx/22022012298.jpg)
a ovde se vidi koliko je jos izgorelo sapurike u cevi nakon gasenja gorionika.Da kazem gasenje je kad prestane dotok goriva i ventilator duva dok ne sagori sve sto je na ploci.Cev sa spiralom je upustena kroz vrata od peci 40mm i ploca je velicine 160mm x 200mm.
http://www.dodaj.rs/t/3a/Nx/4vlfvakI/22022012303.jpg (http://www.dodaj.rs/?3a/Nx/4vlfvakI/22022012303.jpg)
A sto se tice ideje sa cekicarem na kombajnu,ne znam da li bi to bilo izvodljivo na taj nacin jer za cekicar treba doosta snage.

sarbanac
22-02-12, 22:25
Ja sam još prošle god hteo da pravim ovaj gorionik stim što bih koristio piljevinu. Pošto nisam bio siguran u upustva sa interneta odustao sam. Kolega Urban moram doći da vidim mašinu. Nema vas na ovčarskim temama? Pozdrav majstori!

urban
22-02-12, 23:33
Nema problema samo se javi ranije da bih bio kući,na ovčarskim temama me nema jer tamo je nekoliko članova prisvojilo komplet ovčarski deo foruma i rade se još neke stvari koje meni ne odgovaraju pa sam se povukao zauvek sa tih stranica.
poz

tesla
23-02-12, 00:01
Mislio sam na mlin kao što je objasnio @urban, a i sečka za slamu baš neide lagano, tako da mislim da mu nebi bilo nešto mnogo teže. Na novijim Claas-ovima ima varijanta da se zameni rotor i još neki delovi na sečci, i onda se koristi u kukuruzu, melje i šapurike, doduše ne tako sitno. Uostalom to bi radio samo za sopstvene potrebe, pa ako treba išao bi i sporije, a što se tiče snage na mom kombajnu je imam i višak.
Najviše me interesuje dali bi takva masa dobro sagorevala u gorioniku, pošto ima više vlage?

---------- Poruka napisana u 01:01 ---------- Prethodna poruka je at 00:59 ----------

Da niste možda merili koliko se smanji zapremina šapurika kada se samelju?

Spajki
23-02-12, 00:35
I ja nameravam za dogodine da napravim nesto kao sto Urban ima tj "cev u cev" i izmedju da struji vazduh.Mislim da cu tako moci bolje oduvati ovaj pepeo koji se skameni,samim time i manje cistiti.Secam se kao mali da je otac obrao kukuruze,doneo ih kuci i okrunio i da smo te sapurike lozili.Takodje znam da su mi govorili da tako nesto nece vise nikada uraditi jer su se te godine nacistili usmoljene peci,odzaka,svega...Iskreno mi i nije palo na pamet da probam te sapurike da sagorevam a probacu.Kada sam eksperimentisao sa mlevenjem odneo sam kod prijatelja dva dzaka sapurika i kada sam ih samleo dobio sam jedan ceo i cetvrtinu drugog dzaka.

Boban.
23-02-12, 01:02
Znate kako ono ide sa racunom >Kod Soluna jedna riba dva somuna...al do Soluna koliko somuna.
Da probam ovako da obracunam.
Sakupljanje cokova ( sredstvo energija plus rad)
Mlevenje cokova ( masina energija rad)
Konstrukcija peci ( materijal, energija rad)
Pogon mehanizma, ventilator ( elektricna energija)
Ciscenje dimnjaka ( pentranje po krovu rizik da se strmeknes...)
Koliko ce pec da traje ako se u njoj spaljuju cokovi....a tek dimnjak)

Ovo mi sve lici na Gustava koji je hteo uz pomoc parne masine da sece drva pa je na kraju sve sto je isekao i polozio.

Vrlo poucan crtac.
http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&amp;v=HEQItGIiwe4

tesla
23-02-12, 02:21
A pa od čokova nećeš uništiti ni peć ni dimnjak, niti ćeš čistiti često, ako ih sagorevaš dobro, sa dosta vazduha, a ne da gušiš peć kao neki, pa im nevaljaju čokovi. Ja sam se do predprošle godine grejao isključivo na čokove, a peć sam čistio dva puta u sezoni, pepeo svake tri nedelje, a dimnjak nisam ni čistio dok nisam prešao na bale.
Meni bi bilo mnogo lakše da mogu prilikom kombajniranja, samlevenu masu utovarim direktno u prikolicu, i bez fizikalisanja da lagerujem u kotobanju, koja mi sada zvrlji prazna, a zatim jednom ili dvaput dnevno napunim koš i uživam 8).
Kada sam mogao celu peć da napravim sam, mehanizam je sitnica, a potrošnja struje za njen rad je smešna, neverujem da troši više od 1,5 kW dnevno (gasni kotao troši više).
Trajnost peći najviše zavisi dali se peć guši i dimi, ako se stvara kondenzat i curi, ta peć neće trajati dugo, a ako ima potpuno sagorevanje, što je ovakvim sistemom skoro idealno peć će trajati sigurno jako dugo 8).
Spajki, znači da se zapremina smanjila za oko 40% Lkl{{, hvala >:({. Po ovome bi trebalo da kubni metar ima oko 400kg.

sarbanac
23-02-12, 07:01
Mislim da bi se ovde mogao ložiti i mlinski otpad jeftin je pogotovo u Vojvodini. Ja sam čitajući našao da mogu i koštice od višanja kao i zrno kukuruza

urban
23-02-12, 09:03
A pa od čokova nećeš uništiti ni peć ni dimnjak, niti ćeš čistiti često, ako ih sagorevaš dobro, sa dosta vazduha, a ne da gušiš peć kao neki, pa im nevaljaju čokovi. Ja sam se do predprošle godine grejao isključivo na čokove, a peć sam čistio dva puta u sezoni, pepeo svake tri nedelje, a dimnjak nisam ni čistio dok nisam prešao na bale.
Meni bi bilo mnogo lakše da mogu prilikom kombajniranja, samlevenu masu utovarim direktno u prikolicu, i bez fizikalisanja da lagerujem u kotobanju, koja mi sada zvrlji prazna, a zatim jednom ili dvaput dnevno napunim koš i uživam 8).
Kada sam mogao celu peć da napravim sam, mehanizam je sitnica, a potrošnja struje za njen rad je smešna, neverujem da troši više od 1,5 kW dnevno (gasni kotao troši više).
Trajnost peći najviše zavisi dali se peć guši i dimi, ako se stvara kondenzat i curi, ta peć neće trajati dugo, a ako ima potpuno sagorevanje, što je ovakvim sistemom skoro idealno peć će trajati sigurno jako dugo 8).
@Spajki, znači da se zapremina smanjila za oko 40% Lkl{{, hvala >:({. Po ovome bi trebalo da kubni metar ima oko 400kg.Slažem se potpuno,a što se potrošnje struje tiče stvarno je smešna ventllator 200 w on najviše radi (u najgoroj varijanti kao kod mene dva puža sa reduktorima) inaže obično jedan je dovoljan ti motori sa reduktorima su jedan 100 w a drugi 300 w (koji jako malo radi) tako da potrošnja struje uopšte nije stavka, slušam vas i nešto mislim za varijantu čokanj sa komušinom i još možda s nečim, može da se napravi drukčiji sistem punjenja osim puža a to je princip fioke s njim se može svašta ubaciti u peć,napravi se pravougaoni tunel kroz koji prolazi " fioka" tj pokretni deo manjih dimenzija nego tunel i kad se on povuče u zadnji položaj ozgore iz koša upada "gorivo" fioka ili klip guraju sve to u peć i tako se vrši doziranje količina se odredjuje podešavanjem hoda fioke unazad...


@ spajki moram da prokomentarišem u pužu ne sme doći do gorenja a greška je u rupama jako blizu si stavio prve rupe pužu tu se ostavi mesta 2-3, cm i mislim da su ti velike rupe naravno sve to se lako ispravi velike rupe i veliki broj istih dovodi do smanjenja pritiska vazduha i dobija se efekat prirodne promaje a to za posledicu ima slabije gorenje veću potrošnju manju temperaturu

talianu
23-02-12, 13:41
Jesu li te rupe na ploči bušene pod pravim uglom ili mi se čini sa slike da nisu?
Urban ovo za fioke mi se dobra ideja za veće komade.A šapurina da bi se isitnila ne mora u mlin dosta je neka vrsta drobilice koja bi radila na principu mlinskih drobilica tj dva valjka nazubljena da se okreću suprotnim smerovima.

tesla
23-02-12, 14:44
Moje razmišljanje ide u tom smeru, šta bi bilo najjednostavnije i sa najmanje fizikalisanja da se odradi, a ovakav sistem mi nebi bilo toliko komplikovan da uradim, jedino me sada interesuje kako bi ta tako sveža masa sagorevala. Pošto još uvek nemam svoju balirku (u planu je da kupim), umesto njene kupovine bi mogao da napravim mlin, koji bi postavio umesto sečke na kombajnu, (nebi koštao ništa više od balirke), i za svoje potrebe (a možda čak i udruženo), napunio dve kamionke od po 20 kubika, lagerovo u čardak i celu zimu miran.
Ovo trenutno grejanje na bale nije tako loše, ali mi je najveći problem utovar i istovar (nemogu da nađem nadničare, niko nećeto da radi),ostaje mnogo pepela, plus velika zapremina za lagerovanje.

---------- Poruka napisana u 15:24 ---------- Prethodna poruka je at 14:44 ----------

E ja tu pametujem, i sad nađem na You-tubu, to se već uveliko radi ::svaka cast::
http://www.youtube.com/watch?v=qU0ydYCoXFg&feature=related
Čak je i kombajn DF, samo malko mlađi ::namigivanje::.

---------- Poruka napisana u 15:44 ---------- Prethodna poruka je at 15:24 ----------

Evo još jedna http://www.youtube.com/watch?v=DCpPpYHhMLM

Spajki
23-02-12, 17:55
Zoli, probao sam prvo sa manjim rupama na ploci pa nije radilo kako valja jer opet kazem, ja imam ventilator od TA peci i on ne moze da napravi taj pritisak kao onaj tvoj ventilator a nesto tome slicno nisam uspeo da nadjem.Zato sam povecao rupe da bi dobio na protoku vazduha i vredelo je.Da li mozda znas gde se mogu nabaviti takvi ventilatori ili sta kazes za "turbulatore"koji se ugradjuju u gorionike za pelet?

sarbanac
23-02-12, 18:20
Dali bi vrdeo kompresor od frižidera ili starog zamrzivača?

dukej
23-02-12, 18:31
@ Spajki

Takve ventilatore (preciznije je reći one koji se mogu upotrebiti za tu svrhu) sam često viđao na limundu po smešnim cenama. Sad sam na brzinu malo pregledao aktuelnu ponudu, i našao samo ovo: http://www.limundo.com/kupovina/Masine-i-Alati/Elektromaterijal/Ventilator-kuhinjskog-aspiratora/4589525 ,ali često bude tu i ozbiljnijih turbinskih ventilatora...

tesla
23-02-12, 19:35
Mislim da bi taj bio sasvim dovoljan, a i cena je smešna.

dukej
23-02-12, 19:39
To je početna aukcijska cena i može da naraste. Ali, ako se ne varam, mislim da sam ovaj ventilator viđao i ranije na limundu, što će reći da ga najverovatnije nije niko licitirao i da će tu cenu zadržati i sad do kraja.

Ventilator u TA pećki kod mene je 15W, a ovaj je 90/135 W zavisno od izabranog broja obrtaja (ima dve brzine). Mislim da je idealan za gorionik...

urban
23-02-12, 19:41
Da svaki turbinski ventilator sa mogućnošću podešavanja količine vazduha može da posluži

@ tesla mislim ( nisam probao) da bi čokanj i komušina morali goreti možda bi zahtevalo malo veću količinu vazduha, jer u svim gorionicima je u stvari prisilno sagorevanje uvek imajte na umu klasičnu kovačku vatru to je osnovni princip

Spajki
23-02-12, 19:49
"Svet se vrti oko kovacke vatre" te sam reci cuo u Hrtkovcima kraj Rume i jako sam ih dobro zapamtio... >:({ I ja mislim da bi gorele i sirove sapurike ali bi trebalo resiti sve drugacije nego kod mene jer i ovo malo ljustike sto imam hoce ponekad da mi zaglavi dotok goriva.

German hunting terrier | Jagdterrier