PDA

View Full Version : Moderni vocnjak


Advertisement


Advertisement

Advertisement


Djansla
13-04-11, 12:37
Postoji nekoliko mera (ukljucujuci i pomotehnicke) koje treba objediniti i zajedno predstaviti onima koji formiraju nov vocnjak. Pre svega mislim na istovremenu primenu protivgradnih mreza, povijaca za grane, gustu sadnju, sadjenje dvogodisnjih sadnica sa prevremenim granama itd. Ukoliko ima zainteresovanih, javite se. Ukoliko ima zainteresovanih za ovakav pristup, postavicu fotografije vocnjaka koje sam na taj nacin posadio u jesen 2010. i martu 2011. godine. Pozdrav

Vocar
13-04-11, 12:41
Naravno da ima zainteresovanih. Postavi fotke pa idemo da razmatramo fazu po fazu od analize i pripreme zemljišta, izbora sadnica, sadnje pa na dalje.

Djansla
13-04-11, 12:49
Prvo, na uzoranoj zemlji, pre sadjenja upotrebljavao sam benzinsku masinu za busenje rupa. Ima nekoliko prednosti: za dan izbusi oko 200 rupa, dubine 50 cm. Drugo, sadnice iz rasadnika se mogu odmah po dostavljanju saditi, a razmeravanje i planiranje je lakse. Masina kosta oko 350 eur na Najlon pijaci u Novom Sadu, a jednu rupu busi za oko 30-40 sekundi.

Vocar
13-04-11, 12:57
Slažem se, prvo i osnovno je kad se već dođe do odluke o podizanju savremenog voćnjaka, sagledavanja finansijske konstrukcije i tržišta i izbora sorti, pripremiti zemlju po preporuci sa analize. E sad, kad je zemlja pripremljena, čime je najbolje razmjeriti i obilježiti mjesta za rupe? Ja sam kopao rupe sa traktorskim svrdlom gdje je broj izbušenih rupa po danu mnogo veći.

Djansla
13-04-11, 13:12
U pravu si. Medjutim, kako radim na relativno nepristupacnom terenu (600 m nadmorske visine), a planiram sadnju 500-550 vocaka, isplati se imati sopstvenu masinu za rupe. Posebno kada imas u vidu da upotrebu traktorskog svrdla naplacuju, bez podvoza 1-1,5 eur po rupi. Razmeravanje sam obavio obicnim najlonskim konopcem, s tim sto je razmak izmedju sadnica nesto manji od standarda, odnosno oko 2,5 metara, a izmedju redova oko 3 metra. U pitanju je zemljiste koje je bilo livada-ledina, nije orano oko 25 godina. To u Srbiji cesto zovu novina (jer je kao novo), tj. neisposceno. Planiram da na jesen isto podjubrim stajnjakom, a voce ce biti polivano izvorskom vodom koju imam na posedu.

Vocar
13-04-11, 13:23
To je na granici brdsko-planinske nadmorske visine. Koje voće sadiš? Ja sam svrdlo za rupe pozajmio. Naravno takođe špagom sam kontrolisao pravac, a oznake na špagi svakih 2m.
Evo kako sam obilježavao mjesta za rupe, ovo je samo jedan mali dio oznaka.

http://i52.tinypic.com/2ebwu4l.jpg

Djansla
13-04-11, 13:31
Do sada sam posadio 100 sadnica sljive Cacanska rodna (dvogodisnje, sa prevremenim granama), 30 kruske (viljamovka), 80 jednogodisnjih Stanley, 50 dvogodisnjih Stanley (sa prevremenim granama), 980 komada Willamet maline (u vidu ograde oko uzoranog podrucja), 40 crne ribizle i 25 lesnika. Planiram, ali na mestu udaljenom odatle oko 100 metara na jesen jos 50 oraha, oko kojeg nemam nikakvog iskustva, na terenu koji je pod nagibom, kao i jos sljive pored sadasnjeg voca. Evo i slike. Pozdrav

talianu
13-04-11, 20:50
Djansla u kom ti je mestu voćnjak?Pošto vidim da si iz NS.
Ja inače nisam pristalica mešovitih voćnjaka samo zbog prskanja!

Djansla
13-04-11, 21:39
Vocnjak se nalazi u blizini Kursumlijske banje, a ja iz Novog Sada moram da putujem tamo autobusom 450 km u jednom pravcu, sto dovoljno govori o tome koliko su nasi ljudi lenji, cesto imaju zemlju pod nosom ali sede i nece da posade nista. Nije samohvalisanje, ali sam u stanju da radi jednog prskanja starijeg voca (koje je posadio moj otac) predjem ceo put. Nije bitno odakle si, vec kako radis. To je moje skromno misljenje.

talianu
13-04-11, 22:12
Svaka čast!Pitam samo iz razloga pošto vidim da si sadio(ili planiraš) ,maline i ribizle pa kako uspevaju na Fruškoj Gori,prevario sam se.
Lepo je što imaš toliko volje ali na žalost za takvu volju treba i novac jer sve košta.
Što se tiče da su naši ljudi lenji bogami i jesu.Kod mene u selu samo ratorstvom se bave.Povrtara dvojica na pola jutra i nas dva voćara na 2 i 4 jutra.

radan
13-04-11, 22:40
Djansla, svaka cast, kada imas tako veliku volju, a znam izlicnog iskustva da je treba mnogo jer se moj vocnjak na daljinu nalazi blizu tvog, a volje mi ponestaje. Obrati paznju na sadni materijal kazu da treba sadnica da bude sa slicne nadmorske visine sa mestom gde se sadi, ako sadnice uzimas u N.Sadu. Motarna busilica koju spominjes ako nekog zanima u Metrou kosta oko 25.000 dinara. U svakom slucaju podrzavam te.

Djansla
13-04-11, 22:56
Najlepse hvala na podrsci. Sto se tice sadnica, porucivao sam ih iz rasadnika kod Krusevca, poslali su Post expresom, odmah sam sadio. Sa druge strane, sam izbor vrste je bitan u odnosu na strukturu zemlje i nadmorsku visinu, ali je princip vrlo jednostavan: ako u okolini ima vocaka koje uspevaju, sadis ih i ti. Puno pozdrava

CVIJA
14-04-11, 00:05
Jesi kod njih kupio i knip sadnice jer i ja hoću na jesen da posadim 0,5 ha krušaka ali isključivo sa knip sadnicama i koja je bila cena njih?

Djansla
14-04-11, 00:43
Vidi, posto ne postoji saglasnost oko toga sta su knip sadnice, reci cu ti precizno sta ma kupio: radi se o dvogodisnjim vockama, sa 5,6 ili 8,9 prevremenih grana, koje su u rasadniku orezane na oko 130 ili 140 cm. Moj otac, koji ima veliko iskustvo u tome, kaze da imaju veoma razvijen korenov sistem sto vidi ne po debljem korenju, vec po tankim, paucinastim vlaknima oko korena kojih ima u velikom broju. Te dvogodisnje sadnice, veoma razvijene, su placene 1,5 eura, a obzirom da su sertifikovane kao bezvirusne, mislim da je cena odlicna. Cena sljive, kruske viljamovke i jabuke je ista, ali moras naglasiti da ti trebaju dvogodisnje. Ukoliko ti to odgovara, slobodno mi posalji mail na krusics@yahoo.com, a ja cu ti poslati mobilni i fiksni telefon rukovodioca u tom rasadniku, od kojeg sam porucivao. Pozdrav

Djansla
14-04-11, 10:08
Povijaci grana, odmah posle sadjenja vocke

Djansla
14-04-11, 14:46
Sadjenje voca
Prvo, rupe u koje se sadi treba iskopati tako da ne budu u obliku levka, vec da po mogucstvu gornje i donje dimenzije budu priblizne, kako bi se koren ravnomerno rasprostro.
Drugo, ne bi trebalo da budu plice od 40 cm, a na samo dno treba staviti bar lopatu zgorelog stajskog djubriva. To djubrivo treba pokriti tanjim slojem zemlje iskopane iz rupe, kako koren ne bi dosao u direktan kontakt sa stajskim djubrivom. Pre ove operacije, deblje korenje na sadnici skratiti i po mogucstvu osveziti.
Trece, kod polaganja sadnice u rupu, ako sadite sami, sadnicu pridrzavajte jednom rukom, a drugom ravnomerno zatrpavajte, a pozeljno je da se zemlja zbije zatvorenom sakom.
Cetvrto, sadnica se obavezno polije, iako je mozda zemlja vlazna, radi boljeg kontakta zemlje i korena.
Posle sadnje, sadnicu mozete skratiti, ako je dovogodisnja - poviti joj grane.

talianu
14-04-11, 15:46
Koliki je prečnik te burgije za rupe? jel mora da se potkopava i ašovom?

Djansla
14-04-11, 15:54
Sama burgija je precnika 38 cm, ali je izmenjljiva. Meni je bravar iz okoline N.Sada napravio jos dve, jednu tanju i jednu deblju, ali iskljucivo za sada koristim ovu fabricku. Dobro, voce sam sadio u sveze poorano, tako da je busenje rupa pesma. Medjutim, jesenas sam sadio i u ledini, gde sam prvo asovom morao da nacnem zatravljenu zemlju (busen) a zatim busio masinom. Sve u svemu, njena prednost je ogrooomna usteda radne snage. Hajde iskopaj 1000. rupa za sadjenje malina za jedan dan.

talianu
14-04-11, 18:20
Koje je marke bušilica?
Ja što sam gledao više su mi burgije za stubove nego za voćke.
38 cm je dobra širina za rupe.Ja sam sve ručno odradio pa ne bih više da se upuštam u tu avanturu.

Vocar
14-04-11, 20:56
...sam izbor vrste je bitan u odnosu na strukturu zemlje i nadmorsku visinu, ali je princip vrlo jednostavan: ako u okolini ima vocaka koje uspevaju, sadis ih i ti.

Baš tako, evo krećem od svog primjera. Bez obzira na okolno voće, koje je većinom staro, i niko mu nije prišao godinama, zasadio sam mješoviti voćnjak na 4 dunuma i 4. godine se odlučio šta ću da sadim i čemu podneblje najbolje odgovara - šljiva.

Djansla
14-04-11, 21:36
Busilica je Einhell, treba da je austrijska firma. U medjuvremenu, obzirom na cene hrane i to da plate stoje (da se ne zalimo) tom busilicom sam izbusio 650 kucica za krompir, ali i pripremio rupe za drvene stubove. U maju postavljam protivgradnu mrezu, ali supruga i ja pravimo sopstveni koncept za postavljanje mreze. Naime, mrezu smo kupili, ali za ostalo nema para (ankeri,zatezaci,metalni stubovi), pa cemo po svom nacrtu da napravimo strukturu za postavljanje mreze. Ideja mi izgleda odlicna (zene su cudo), a kako budem postavljao, tako cu stavljati i fotografije na forum.

Djansla
15-04-11, 14:26
Nastavljamo.
Odmah posle sadjenja, vocke treba orezati, s tim sto sam odlucujes kako ce izgledati krosnja, a to zavisi od gustine sadnje, da li ces naknadno stavljati mrezu, povijace za grane i drugo. Savet je da se glavna skeletna grana svakako skrati. Sljiva trazi ostro rezanje. Na imanju imamo nekoliko sljiva koje su prestale da radjaju, veoma su stara stabla. Radi eksperimenta, zimus sam skratio nekoliko grana na tim stablima. Ubacujem sliku, da vidite sta se sa tim granama dogodilo krajem marta. Na slici se jasno vide u pozadini potpuno crne noerezane nerodne grane na istom stablu.

Vocar
15-04-11, 14:32
Naravno i razrijediti grane ako ih ima previše (mislim na tek posađene), a na starim stablima ukloniti sve suve i slomljene grane i "spustiti" krošnju ako je visoka.

Djansla
15-04-11, 14:52
Tako je. U stvari, ukoliko prevremene grane rasu paralelno jedna iznad druge, donju skratiti do same sadnice, tako da grane imaju izgled helikopterske elise. Pravilo koje imaju stariji vocari jeste i da se rezu unutrasnje grane koje ne dobijaju dovoljno svetla. Pristalica sam (iz mnogo razloga) povijaca za grane jer je objasnjenje jednostavno: grana dobija citavom svojom duzinom sunce, jer je u odnosu na stablo postavljena pod 90 stepeni. Naravno, to ne mozete da uradite kod starih vocaka. Osim toga, treba odrediti sta je vodopija, tj. grana koja uzima sokove od stabla a na sebi nema raspored rodnih i lisnih pupoljaka koji je uobicajen. Obicno ona raste direktno iz stabla uvis, ali ne mora da znaci.

Vocar
15-04-11, 14:59
Vertikale (vodopije) uklanjati do osnove, a sekundarne nosače rodnog drveta (grančice koje rastu pod uglom na skeletnoj grani) skratiti po potrebi.

Djansla
15-04-11, 15:33
Bravo. Obzirom da ne postoje dve vocke koje su iste, treba se drzati principa, a ne pojedinacnih slucajeva. Principi su jasni: grane ne smeju jedna drugoj smetati, ni kod rasta, ni kod osvajanja svetlosti. Drugo, grane sa vecim potencijalom (zdrave, deblje, sa vise izbojaka ) kod sljive slobodno ostrije rezati kako bi se podstakao vegetativni rast. Trece, tanje rezove nema potrebe leciti, ali deblje bi trebalo pokriti kalemarskim voskom. Ukoliko prskate crvenim uljem ( ciji sam veliki pristalica ) grane oprskati i sa donje strane, odnosno okupati celu vocku. Cetvrto, u junu i julu (koji tek dolaze) voce po susi polivati prema potrebi sipanjem vode u kvaziposudu ili pseudociniju (krug) koji ste ostavili oko stabla tokom sadnje, a stajsko djubrivo (ukoliko ga imate) treba da bude pregorelo i da se baca tek posle opadanja lisca, kada prestane vegetacija, tako da ga jesenje kise rastope po zemlji. Ovo su konkretni saveti koje dobijam od onih koji nisu profesionalni vocari po vokaciji, ali svake godine sa svojih sljiva, krusaka ili jabuka uberu po 50,60 kilograma po stablu. Odlicno je da se voce oprska necim sto na forumima i po literaturi zovu bordovska corba, a sto mozete da dobijete mesanjem kreca i plavog kamena sa vodom.

futurefarming
15-04-11, 15:39
Lepa tema sa ljudima koji civilizovano i stručno divane.::svaka cast::

Kako pravimo pseudočiniju pri sadnji? >:({

Vocar
15-04-11, 15:42
Što se tiče zalivanja, posjedujem sistem kap po kap, što bih preporučio svakome. Oko rezidbe si u pravu, deblje grane uklanjati dok je vrijeme i da ne dođe do preuzimanja uloge provodnice. Šljiva je inače bujna ali se pravilnom i redovnom rezidbom dovede u red. Ako se podiže u obliku vitkog vretena, obavezno se ne smije propustiti skraćivanje grana u 4 godini. To se ne smije ni pod razno izbjeći.

U kom rastojanju je tvoj voćnjak, uzgojni oblik?

Djansla
15-04-11, 18:40
Pseudocinija se napravi tako sto, kada se iskopa rupa za sadnju vocke, oko nje, u sirini od oko 20 cm se napravi plitak kanalic koji, kada se vocka usadi, izgleda kao cinija oko stabla. U njega se sipa voda pri zalivanju. Isto se moze postici obaranjem ivica rupe u koju se sadi vocka, ako je zemlja vlazna.
Sto se tice rastojanja u vocnjaku, razdaljina izmedju vocaka varira od 2,70 do 3,0 metra, izmedju redova oko 3 metra, ali ako sadite u poorano, birajte najpovoljnije mesto za vocku, po cenu da ona bude bliza sledecoj za 20-30 cm nego prethodnoj. Osim toga, cista geometrija ne dolazi u obzir, jer udaljenost diktira i razlika medju sadnicama koja medju dve manje,tanje,slabije sadnice ne moze biti ista kao medju dve jake,deblje,razvijenije sadnice. Pozdrav

futurefarming
15-04-11, 21:06
Hvala za info, samo još ovo, da li to znači da zemlju u voćnjaku obrađujemo (tanjiranje, frezovanje,...) samo do ivice pseudočinije?

Djansla
15-04-11, 21:33
Ako frezom radis medjurednu obradu voca, svakako ne ides metalnom motikom do samog stabla. Mogu da improvizujem odgovor (sto ne volim) ali mi se cini da to sam odredjujes, na taj nacin sto neposredna okolina stabla svakako treba da bude kruzno obradjena. To bi bilo idealno. Ako radis u ravnim redovima, sto vecina ljudi radi, posedujem mnog fotografija gde se jasno vidi da je medjuredni prostor izmedju voca obradjen, a zamisljena traka (linija) od jedne vocke do druge nije. Pada mi na pamet da se, ukoliko ima vremena, ta mala zalivna povrsina moze obradjivati rucno, ali i frezom ukrug. Ovo zato sto ja imam veoma malu masinu (Einhell BGMT 3336) sa cetiri male metalne motike. Misljenja sam da i situacija kada se neposredna okolina vocke ne obradi detaljno, nema stete, jer koren sljive ide nekoliko desetina cm uokolo. U novembru prosle godine ja sam posadio 100 jednogodisnjih vocki u cistu ledinu, samo sam iskopao rupe, ali sam ispostovao pravilo zalivnih krugova (cinija) jer mi je majstor Zoran iz Kursumlije, koji je u zivotu samo sadio voce, rekao da je to u prvih par godina vaznije od okopavanja tako posadjenog voca. Nadam se da sam bar malo pomogao. Pozdrav

Djansla
17-04-11, 21:05
Nesto ste mi neaktivni.
Nakon svega sto smo rekli, treba naglasiti da se vestacko djubrivo izbegava, treba koristiti stajsko koliko gode je to moguce, ako hocete cisto voce. Isto se odnosi na prskanje. Crveno ulje je, po mnogima, najmanje stetno, a bakar uopsteno gledano je veoma dobar za nametnike na vocu. Ali, da ne ulazimo u tudje teme. Moderan vocnjak ne znaci primenu najmodernijih fungicida, vec upravo suprotno-pracenje tendencija u savremenom vocarstvu pokazuje da je u ovom veku sve popularnije voce koje se uzgaja na tradicionalni nacin, uz primenu pomotehnike. Da ne tupim mnogo, svi izvori koje sam konsultovao tvrde da je kvalitet vode kojom se voce poliva jedan od presudnih cinilaca njegovog kvaliteta. Izvorsku vodu (to sam uradio) treba sipati u veci sud, pokriti do upotrebe, i ne dozvoliti da bude previse hladna. Ukoliko mislite da preterujem, dajte detetu hladnu vodu da pije, ili jos gore - vodu zasicenu hlorom iz vodovoda. Dalje, kod polivanja ne treba nalivati sam koren, vec podrucje oko stabla, slobodno na 50-80 cm udaljenosti. Vocku ne prelivati ukoliko se ocekuju padavine. U vreme najjace suse, postupati kao i sa povrcem: polivanje izbegavati po jakom suncu, zbog ozegotina na liscu. Mnogi misle da ce kvasenjem krosnje osveziti vocku. Pogresno. Pozdrav svima na forumu

Djubrenje voca
Pretpostavljam da vecina zna kako se voce ne djubri direktno do stabla. Nije lose uzeti jednu kolicinu govedjeg djubriva koje treba izmesati (ako je moguce) sa ovcijim ili konjskim. Svinjsko izbegavati, jer drasticno podize kisleost zemlje. Izuzetno je pogresna praksa djubrenja jednom u 4-5 godina vecom kolicinom, vec je potrebno to uraditi svake godine u jesen (ako se radi o stajnjaku). Istovremeno je moguce, potrebno, ali nije neophodno, prihranjivati voce preko lista. Praksa pokazuje i da vocke koje se ostrije rezu (sljiva) gube veci deo vegetativne mase, a kako bi se ona nadoknadila potrebno je obilnije djubrenje. Pozdrav

Djansla
20-04-11, 01:02
Sadnja izmedju voca
Prve i druge godine nije lose izmedju sljiva posaditi pasulj (krompir nikako) ili neku slicnu kulturu. Ukoliko sadite orahe, opste mesto je da izmedju njih (obzirom na razmak od 10 metara i cinenicu da relativno kasno prorode) mozete saditi drugo voce, ali je najbolje da to budu kajsije ili (ukoliko su uslovi nestro ostriji) lesnik. Neki izmedju redova voca sade cak i travu, dok drugi - suprotno - vode racuna da zemljiste bude redovno okopano, frezirano i sl. Misljenja sam (ne morate se sloziti sa mnom) da izmedju sljiva, krusaka i jabuka ne treba saditi nista iz jednog jednostavnog razloga: vocnjak treba da bude vocnjak, a vecina onih koji ga poseduju ne primene svake godine 100% sve mere koje je potrebno da vocnjak bude besprekoran, pa bi bilo iluzorno ocekivati da to ucine u odnosu na ratarske kulture koje tu sade. Ovo je povezano sa rekstriktivnom proizvodnjom voca, koja je za nasu zemlju karakteristicna, gde ljudi posade desetak stabala voca na okucnici, bez ozbiljnog razmisljanja o prednostima plantaznog gajenja. Misljenja sam da to donekle ima veze i sa mentalitetom i opstom kulturom - voca nema dovoljno jer na njega u principu i po pravilu treba cekati nekoliko godina, dok luk,grasak,paradajz,paprika i sl. vracaju ulozeno posle 100 dana. Znam da ce se na ovo buniti povrtari, ali cinjenica je da kilogram kvalitetnog voca (do kojeg se objektivno teze i sporije i redje dolazi) kosta isto ili cak manje od fungicidno-herbicidnih otrovnih naguranih-jedna-do-druge zelenih salata. Zato,izmedju ostalog, sok od breskve (vecina njih) koje mozete kupiti u prodavnicama sadrze ogroman procenat mlevene tikve ili bundeve, a nisu ni prosli pored breskve. Zato rakije (vecina njih) koje pijemo imaju ukus kao blato, a miris kao hlorovodicna kiselina - ne mozete pravu vocnu rakiju proizvesti i prodati za 200 dinara, cak i da vam voce poklone (sto niko normalan ne radi).

futurefarming
20-04-11, 14:26
Nemam još ni početničku značku ali po stranoj literaturi koju čitam, dosta pažnje pridaju međuusevima u modernim voćnjacima, ne samo zbog razbijanja monokulturnog obrasca već i iz razloga potpune ekonomske iskorišćenosti zemljišta. Pravilan odabir subkulture u voćnjaku, može doneti višestruku korist pre svega kroz očuvanje kvaliteta tla ali i dostizanje nivoa integralne (redukovane hemijske) zaštite od patogena. Ne treba zaboraviti da su mnoge biljke prirodni repelenti štetočina a da stvaranje mikrobioloških ekosistema radi na dobrobit voćara.

Vocar
20-04-11, 17:42
Šta je sa iscrpljivanjem zemljišta od hranljivih tvari? Obrada te kulture je otežano, ako što je otežano i održavati voćnjak od te kulture. Različite su zaštite jednog i drugog. Nisam pristalica sadnje ničega između redova voća.

Pristalica sam jedino u varijanti oraha, pošto su na veoma velikom razmaku, da se između njih posadi ljeska, koja u prvih 10-15 godina može da da ozbiljan prinos - dobit. Ljeska nikad neće praviti veliki hlad a da u tim prvim godinama orah (čija je sadnica oko 2m) otme prvi u visinu. Dok orah razvije krošnju, ljeska je već u "pogonu". Zaštita (ako se radi) im je ista, đubrenje itd.

futurefarming
20-04-11, 19:49
Šta je sa iscrpljivanjem zemljišta od hranljivih tvari? Obrada te kulture je otežano, ako što je otežano i održavati voćnjak od te kulture. Različite su zaštite jednog i drugog.

Sigurno da održavanje voćnjaka u cover crops sistemu predstavlja određen izazov. Smatram da ovu temu treba šire posmatrati, naime, u organskom i biodinamičkom voćarstvu međuusevi su gotovo nezaobilazni element uspešne proizvodnje ali i u konvencionalnim zasadima postoji mogućnost uzgoja obe kulture. Jedan naš kolega sa foruma, između mladih lešnika gaji jagode, drugi između redova ima zasađenu ribizlu ali subkultura uopšte ne mora da bude voće.

Par slika kako to može da izgleda(ko ne pravi rakiju od maslačka između voćaka može da poseje neven):
http://thumbnails36.imagebam.com/12880/2dbfa7128798647.jpg (http://www.imagebam.com/image/2dbfa7128798647) http://thumbnails41.imagebam.com/12880/ebe164128798660.jpg (http://www.imagebam.com/image/ebe164128798660) http://thumbnails2.imagebam.com/12880/219b94128798666.jpg (http://www.imagebam.com/image/219b94128798666) http://thumbnails26.imagebam.com/12880/c83398128798675.jpg (http://www.imagebam.com/image/c83398128798675) http://thumbnails26.imagebam.com/12880/a5680e128798683.jpg (http://www.imagebam.com/image/a5680e128798683) http://thumbnails29.imagebam.com/12880/6205ed128798694.jpg (http://www.imagebam.com/image/6205ed128798694) http://thumbnails39.imagebam.com/12880/fa245f128798705.jpg (http://www.imagebam.com/image/fa245f128798705) http://thumbnails35.imagebam.com/12880/70aeac128798716.jpg (http://www.imagebam.com/image/70aeac128798716)

Vocar
20-04-11, 20:50
Prva i zadnja slika su veoma lijepe. Opet se pitam za ove ostale, kako bi desetak puta u toku godine ušao sa atomizerom u voćnjak. >:({

Djansla
20-04-11, 21:41
Dobro. Ali nekoliko jednostavnih pitanja:
Kako da pravilno navodjnjavam i djubrim voce ukoliko je (kao na prezentiranim slikama) u njihovoj neposrednoj blizini druga kultura?
Kako da kupim voce oko vocaka pod tim uslovima (posebno sljvu, koja je relativno sitna), a narocito ako nas 5-6 ucestvuje u tome?
Konstatacija koja se odnosi na lesnk izmedju oraha mi se cini jedino realna sa zivotnog aspekta.
Posebno se ovo odnosi na relativno gustu sadnju voca (kojoj moderno vocarstvo tezi), jer kad se vocnjak u cetvrtoj ili petoj godini zatvori, grane bacaju apsolutnu senku na niski zasad izmedju voca. Mozda sam glup, ali mi fotosinteza onda izgleda krajnje otezana ili nemoguca.

futurefarming
20-04-11, 22:26
Prva stvar bi bila izbor kompatibilnih useva. Po nekoj logici stvari voće kao višegodišnja, bi se kombinovala sa jednogodišnjim kulturama. Tu po strani treba ostaviti sve ono što se može koristiti kao zelenišno đubrenje jer je ta tehnika prosta. Ja sam ubeđen da bi valjana sinhronizacija radova u voćnjaku + otopiva đubriva mogla da da rezultate.

Ostajem vam dužan za konkretne odgovore dok ne proverim u praksi jer teorija je jedno a praktična izvedba nešto sasvim drugo.

Što se fotosinteze tiče, opet sve zavisi od vrsta, ako je sklop takav da u 3-4-5. godini potpuno zasenči međuredni prostor, šta da se radi, bilo je lepo dok je trajalo. Ista stvar je i kod oraha samo na malo duže staze.

Djansla
21-04-11, 01:02
Hvala. Medjutim, ja dugujem jedno objasnjenje. Moje licno iskustvo, a i nacin rada su takvi da ce voce koje proizvodim zaista BITI ekolosko, ne zato sto nosi etiketu zelena jabuka ili slicno, vec zato sto koristim izvorsku vodu, stajnjak, bakar i pomotehniku, i to bi bilo sve. Problem sa medjurednim zasadom i jeste taj sto bi kulture koje se seju izmedju voca trazile intenzivne herbicide, ali je to nemoguce izvesti a da voce (stabla,vegetativna masa,cvet,plodovi) ostane izolovano. Eventualno bi mogao doci u obzir rastvor koprive, cicka i slicnih biljaka. Slucaj kod mene je specifican, jer se radi o tzv. devicanskoj njivi, koja desetinama godina nije orana, zatim je poorana, drljana, frezirana i odvojena u tri dela: 40 ari za voce, 30 za povrce, i 30 za malinu (ovo su okvirne mere). Ako si vec pomenuo orah, imam drugo pitanje. Van ovog zasada, planiram na jesen na jednom komadu u okviru istog imanja da posadim dvogodisnje orahe. Struktura je takva da se radi o pola hektara iskrcene sume, na kojoj sada ima mldjeg drveca (retko), siblja cerovine i sl. Komad je nagnut, tacan ugao ne znam, ali su tu pre sume bile neke stare belosljive. Sta treba da uradim, sta mislis - da li se to isplati. Mesto je udaljeno od kuce oko 150 metara, pored njega prolazi prohodan seoski put, ali kilometrima u blizini nema nicega osim poseda mog oca. Nadmorska visina je 600 metara, zemlja je kazu poprilicno dobra, ali ja sa orahom nemam ama bas nikakvog iskustva. Hvala unapred.

Vocar
21-04-11, 01:17
Takođe na jesen ću posaditi na dve pracele (1,5+0,5ha) oraha. Sadnice su trogodišnje. Sadi orah kad već imaš parcelu, samo mu u početnim godinama odstrani te grmove kao konkurenciju, a kad sastavi ne može mu šuma ništa.

Zaboravio sam u gornjem postu reći da je prednost oraha i ta što mu vegetacija kasnije kreće (sredinom-krajem aprila).

Djansla
21-04-11, 16:23
Ako nisam bezobrazno ljubopitljiv, gde imaju da se nadju trogodisnje sadnice oraha. Kupio bih na jesen 50 komada. Hvala veliko.

Vocar
21-04-11, 21:52
Ne znam gdje ima u Srbiji, ali ja ovdje imam svoj rasadnik. >:({

fakir
22-04-11, 21:19
Do sada sam posadio 100 sadnica sljive Cacanska rodna (dvogodisnje, sa prevremenim granama), 30 kruske (viljamovka), 80 jednogodisnjih Stanley, 50 dvogodisnjih Stanley (sa prevremenim granama), 980 komada Willamet maline (u vidu ograde oko uzoranog podrucja), 40 crne ribizle i 25 lesnika. Planiram, ali na mestu udaljenom odatle oko 100 metara na jesen jos 50 oraha, oko kojeg nemam nikakvog iskustva, na terenu koji je pod nagibom, kao i jos sljive pored sadasnjeg voca. Evo i slike. Pozdrav

čestitam djansli na iscrpnim postovima (i kritike ostalima koji ne daju svoj komentar) gde je napisao mnogo interesantnih stvari. moram samo da primetim djansla da nemaš oprašivača za čačansku rodnu, stenlej to neće odraditi, jedino ako u blizini neko ima voćnjak sa nekom drugom čačanskom sortom ili ako imaš mesta ubaci obazno lepoticu ili neku drugu ali obavezno čačansku jer se one međusobno oprašuju.... pozz

ironman
22-04-11, 21:35
. moram samo da primetim djansla da nemaš oprašivača za čačansku rodnu,

Nema potrebe stvarno.
Samooplodna je i njen problem je genestka sklonost ka prekomrnom rodu koji je iscrpi pa ne formira rodne pupoljke za narednu godinu.
Dakle bez redovne i prilicno zahtevne rezidbe desavaju jos se nerodne godine a u rodnim zna da donese dosta ali nekvalitetnih plodova (sitni, crveni, bez dovoljno secera)
Moje licno misljenje o toj sorti - ne bas narocito dobra.

Djansla
22-04-11, 23:46
Hvala. Tako su mi i rekli za cacansku rodnu da je samooplodna. Medjutim, sadio sam cesce, planiram da rezem ostrije, a 95% sljive bi trebalo da ide u rakiju obzirom da ne zivim tu, a septembar-oktobar mogu da dodjem 15 dana i upotrebim svoj kazan. To mi jedino pada na pamet kao racionalno, s tim sto bi zena (imamo tri kcerke) napravila malo pekmeza i slatkog od sljiva za sopstvene potrebe. Da li, pored ostrije rezidbe, mogu jos nesto da uradim sa cacanskom rodnom da se ne bi desavao prekomerni rod sa kasnijim iscrpljivanjem. Ne mrzi me, ali mi trebaju saveti. Vec sam rekao da sam povio grane, djubrim stajnjakom,polivam izvorskom vodom koja stoji par dana u cisterni, a planiram mrezu protiv grada. Hvala za svaki savet. Pozdrav

ironman
23-04-11, 22:02
Ne mozes nista vise osim redovne rezidbe, a ako ta rezidba bude i adekvatna to ce biti dovoljno. To je jedini ali i sasvim dovoljan nacin da se genetika cacanske rodne drzi pod kontrolom. Naravno, zastita obrada djubrenje se podrazumeva.
Ako joj jos doskocis i potkupljanjem (dosta izrazeno neravnomerno zrenje) dobices kvalitetnu sirovinu za sve sto si pobrojao (rakija, dzem, slatko).
Trazi ona malo vise rada da bi se dobila dobra sljiva ali kao se taj visak rada ulozi nadoknadi to ona. I pazi na sarku, osetljiva je.

Vocar
24-04-11, 17:55
Slažem se sa ironmanom, pošto imam i čačansku rodnu. Zahtjeva pažljiviju (specifičniju) oštriju rezidbu i rez na prikraćivanje vodopija. Obilno rađa, ali se zna desiti ako ima mnogo zelene mase (lista) uzrokovano slabijom rezidbom i zasjenjivanjem, dobija se lošiji kvalitet ploda crvenkasto bledunjave boje, samim tim manji sadržaj šećera, nekvalitnija rakija itd. Zbog velike rodnosti, vrlo brzo dolazi do ogolijevanja i "bježanja" roda na periferiju krošnje. Ako se ne orezuje kako treba, alternativno rađa. Kad sazori, vrlo brzo opada na zemlju već pri manjem vjetru, pa se zna desiti da za 2 dana se nađe sva na zemlji.

Mašak joj je slab, tako reći zanemarljiv ako se čuva pri berbi, pokožica je tamno crvenkaste do plave boje kad sazori, a takođe peteljka lako opada. Vrlo vodena, ukusna, sa velikim sadržajem šećera. Zbog toga što je vrlo vodena nije najbolja za pekmez, zbog dužeg ukuvavanja (po meni je za pekmez Stenlej broj jedan). Sklona je obolijevanju od šarke, pa rod opane prije nego sazori.

Djansla
24-04-11, 21:25
Hvala na savetima. Ako mozete, recite mi Vase misljenje i o crvenom ulju (neki ga potpuno nipodastavaju, dok drugi govore da je svemocno), kao i o tome da li valja sljivu prskati pirodnim preparatima od onoga sto imam na imanju (kopriva, cicak i drugo). Takodje, sljive zalivam otprilike, tako da, ako postoje neka pravila oko toga, recite.
Imam i veliku dilemu: kupio sam protivgradnu mrezu, secem stubove u sopstvenoj sumi, voce je dvogodisnje. Da li da postavljam sada (ako bude leda, u vecini slucajeva u tom mom kraju led udari u julu), ili da mrezu ostavim za iducu godinu.
I, ako Vam nije tesko: cime da sacuvam sljivu od sarke, a da to ne bude neki ekstraotrovan fungicid, obzirom da hocu sto cistije voce. Hvala.

ironman
24-04-11, 21:58
Ja sam pristalica upotrebe hemiskih sredstava za zastitu bilja (civilizacija napreduje pa ako se ljudi vise ne lece prirucnim sredstvima zasto bi biljke lecili metodama iz srednjeg veka?) tako da moje misljenje oko crvenog ulja ili koprive mozes i sam da pretpostavis.

Sarku ne mozes nikakvim hemisjskim sredstvima spreciti niti izleciti (virus, nema sredstva protiv njega) vec ako se pojavi na recimo jednom stablu njega izvadi da se ne bi sirila na ostale.
Ima jos nekih posrednih mera borbe ali uglavnom se svodi na to.

Mrezu je dobro postaviti uvek, ako se moze sad nema razloga da se ceka dogodine. Ako je dogodine zgodnije zbog nekog organizacionog razloga onda ni to nije strasno. Nece biti roda ove godine, bar ne nekog znacajnog, tako da to nije razlog za zurbu ako nije zgodno sad. Ali, grad stetu moze d anapravi i na lastarima tako da je dobro i njih zastititi. Dakle ako se moze sad dobro je, ako ne prezivece i bez nje.
I kad smo kod grada, evo jedne slike moje sljive posle grada prosle godine.
http://img848.imageshack.us/img848/4716/malcer002.jpg

Djansla
25-04-11, 18:43
Bravo, i pored posledica grada sljive ti izgledaju sjajno. Elem, pitam jer sam mladu dvogodisnju sljivu prskao crvenim uljem odmah posle sadnje (doduse, u blazoj koncentraciji od 2%) jer sam procitao da to doprinosi prevenciji bolesti. Isto sam uradio i sa kruskom (nema ih mnogo,tridesetak). Za mrezu pitam jer imam takav zasad da je izmedju dva vocnjaka mladih sljiva posadjena malina u redu (prosle jeseni) pa imam ideju da naslon maline - stubove koje moram da postavim, ostavim nesto duze (vislje), da ih povezem debelim najlonskim konopcem i da na takvu strukturu stavim mrezu koju sam kupio. Malo me je zbunio Vocar rekavsi da zbog zasenjivanja (mreza je sama po sebi zasena) moze doci do slabijeg roda, a porodica i ja bukvalno smo ulozili i ono sto nismo imali u zasad voca, tako da greske ne smem da pravim.
Puno pozdrava svima na forumu.

futurefarming
25-04-11, 19:02
Ideja o dvostrukoj ulozi stubova mi se dopada. Što se mreže tiče, "koeficijent" zasene je bitan parametar pri odabiru ali pošto je već kupljena, nema mrdanja više. Ima dosta dobrih postova u temi o podizanju protivgradne mreže, vredi pročitati.

Kolegu ironman-a poštujem kao čoveka od iskustva ali sam ipak za te srednjovekovne metode a protiv hemije.

ironman
25-04-11, 21:10
Djansla

Hvala tebi za pohvale, ali ja kad sam ih video meni su izgledale tuzno a i odmah sam shvatio koliko sam para izgubio u tih nekoliko minuta.
Velika steta bila, grad u toku noci, neki sitan ali cest, i dugo trajao tako da ni jedan jedini plod nije ostao nepogodjen. Mnogo opalo, ovi koji su ostali svaki otvoren, pa monilija ulazila na sirom otvorena vrata. Trulilo i propadalo, malo sta sam iskoristio.
Mreza jeste dobra ali je dilema da li cena sljive moze da izdrzi tu investiciju na nekoj vecoj povrsini.

futurefarming,

To je stvar svetonazora a ja svaciji postujem.
Nesoporno je da se pomocu hemijskih sredstava moze proizvesti vise voca, vise zaraditi i pri tom proizvesti voce koje po svim mogucim labaratorijskim analizama, po svim mogucim zdravstvenim standardima nije stetno po zdravlje ljudi.
Neko vise voli voce proizvedeno bez hemijskih sredstava, njega smatra kvalitetnijim i za to mu nisu potrebni nikakvi naucni dokazi niti su mu dovoljni oni dokazi koji kazu da sticeno voce nije stetno. On tako zeli i to je njegov svetonazor koji zasluzuje postovanje.

Djansla
25-04-11, 22:38
Uz zahvalnost Ironmanu na komentarima, moram reci da je moja dilema u vezi mreze nesto drukcija - da li cena sljive moze da izdrzi investiciju na MANJOJ povrsini (recimo 400 sljiva). Jer logika mi je sledeca: struktura stubova i ankera se postavlja, pa postavlja, bilo to 20 ili 40 ari; rad i materijal su proporcionalno povoljniji ako se radi na vecoj povrsini; gubici su proporcionalno manji. Konkretno, kupio sam mrezu kod domace firme, 1600 kvm kostalo je 250 eur, tako da price koje citam po forumu ili Internetu o desetinama hiljada evra kostanja zastite od grada po hektaru, po mom misljenju, sluze da bi se naduvala necija sujeta (sindrom velikog gazde) ili smanjio porez. Ako radite u sopstvenoj reziji, osmislite projekat spram svog vocnjaka, tvrdim da su troskovi mnogo manji od pomenutih cifara. Odlucio sam da postavljam sada (maj-jun), kada zavrsim postavicu ovde slike, i tacno navesti troskove. Slazem se, inace, da je cena sljive, koja je kvalitetno i izuzetno voce, smesno mala, ali smo tome krivi i mi koji, kada nam je ponude, prodamo sve djuture (na angro) nakupcima, iako za nju postoje alternativna resenja (pretvaranje u rakiju,pekmez ili slatko), ali i drzava koja daje iste subvencije nekome ko fiktivno proizvodi kivi i kikiriki, i onima koji su se odlucili za voce karakteristicno za nase podneblje.
Puno pozdrava svima na forumu.

futurefarming
25-04-11, 22:45
Dobro zapažanje, nije svakoj voćki dato da je nadkriva protivgradna mreža zato se takvi šljivici mogu izbrojati na prste jedne ruke.

Analize tog tipa generalno uzimam sa velikom rezervom jer je poznato da su razna sredstva u prošlosti bila ocenjena kao potpuno neškodljiva a posle se pokazalo da su u pitanju najgori otrovi. Ubeđen sam da će se voćarstvo 21. veka sve više oslanjati na sredstva biološke zaštite, pre svega zbog munjevitog rasta tržišta organskih proizvoda.
Mene kao budućeg proizvođača stimuliše i cena 30-100% veća nego u konvencionalnih proizvoda, neupitan kvalitet a kvantitet tek nekoliko procenata manji, ukoliko se primene mnoga znanja i iskustva. Zaključak bi bio da se može parirati modernoj konvencionalnoj proizvodnji ali uz mnogo rada i neprestanog učenja.

Vocar
26-04-11, 01:48
Da li da postavljam sada ili da mrezu ostavim za iducu godinu.
Cime da sacuvam sljivu od sarke, a da to ne bude neki ekstraotrovan fungicid, obzirom da hocu sto cistije voce.

Mrežu je bolje postavljati što prije, nevezano za godinu starosti voćnjaka, jer pored štete koju grad može da napravi na plodu, zna se desiti i ogromna šteta na lastarima i ostalim granama čija se šteta vidi narednih godina kroz smanjen prinos.

Što se tiče šarke, za nju nema lijeka. Jedini oblik borbe je čupanje zaraženog stabla da se zaraza ne širi dalje. Tretiranje šljivine uši insekticidima je preventiva, jer prenose virus šarke. Šarka je virus, dakle neuništiv, ali se može suzbijati njeno širenje, bar u nekoj mjeri. Pranje i dezinfekcija alata od orezivanja kao preventiva protiv šarke ne dolazi u obzir, možda u nekoj mjeri protiv monilije. Požegača je nastradala zbog šarke. Već ranije sam rekao da je Čačanka rodna osjetljiva na šarku, pa je najbolje odmah iščupati.


Malo me je zbunio Vocar rekavsi da zbog zasenjivanja (mreza je sama po sebi zasena) moze doci do slabijeg roda..

Pod zasjenjivanjem, mislio sam zasjenjivanje od lisne mase, tj. ako zbog lošije rezidbe ima mnogo grana i lista, plod nije osunčan pa je zbog toga lošije kvalitete. Protivgradna mreža jeste zasjena, ali pozitivna i u dovoljnoj mjeri, da ne dođe do ožegotina od Sunca na plodovima, mada za šljivu to nije problem za razliku od npr. jabuke.


Zaključak bi bio da se može parirati modernoj konvencionalnoj proizvodnji ali uz mnogo rada i neprestanog učenja.

Uz dužno poštovanje jer i ja smatram da zaštitu treba svesti na što manju mjeru, ali se postavlja pitanje kako proizvesti kvantitet? Mislim pod time, da bez zaštite plantažne sorte se ne mogu ni proizvesti, ili i mogu ali kojim kvalitetom, pogotovo količine? Domaće sorte nisu za podcijeniti što se tiče kvaliteta, ali zahtjevi tržišta su nešto drugo.

Djansla
26-04-11, 09:49
Upravo o prethodnom i govorim. Generalni problem je sto kvalitetno voce kod nas nema cenu. Ona olupana, flekava, neprskana jabuka prodaje se u zemljama EU cesto i do tri puta skuplje od voca naduvanog herbicidima. Kod nas je prosle godine u Kursumliji i okolini domaca jabuka za rakiju placana (verovali ili ne) 5-8 dinara po kilogramu, otkupljivali su neki Rusi, a narod se polomio dovlaceci jabuke u dzakovima. Sada rakiju od te iste jabuke ljudi placaju 500 dinara po litru.
Sa druge strane, manipulativna ekonomija je glavni krivac za prethodnu istinu koju je izneo Vocar: nama, na zalost, treba kvantitet, jer kvalitet nije na ceni. Ne slazem se, Vocar, da je to zahtev trzista. Kod nas nema zdravog trzista ni u ovoj, ni u drugim oblastima. Pre mislim da je u pitanju mafijasenje, a vec sam u jednom postu ranije pominjao da nam prodaju mlevenu tikvu kao sok od breskve. Niko me nije demantovao, jer velike kompanije (cesto monopolisti) kontrolu kvaliteta zavrsavaju i odradjuju sa par hiljada evra koliko kosta potpis i pecat nadleznih. Resenje pre vidim u zdravom udruzivanju istinskih proizvodjaca voca, jer i iskustvo govori da u mestima gde se dvadeset-trideset proizvodjaca udruzilo, oni imaju snage i potencijala da ponude robu, traze cenu, pregovaraju, skladiste voce itd. Medju pojedincima, retki su (iskreno receno) oni koji mogu da izdrze konkurenciju nekoga ko na par hiljada hektara gaji npr. jabuku. Drugo je pitanje kojim kanalima dolazi novac za takvu plantaznu proizvodnju, ko od drzave moze da dobije kredit bez kamate. Ubitacan primer je novi zakon o alkoholnim picima, ciji je cilj da sravni sa zemljom obicnog, malog coveka koji proizvodi vocnu rakiju iz sopstvenog kazana. Ovo pisem kao pravnik, sto i jesam, a ne kao vocar, sto se nadam da cu biti.
Sto se tice kvantiteta, smem da se zakunem da je otac mog oca, sa pedeset stabala voca (kruska,sljiva,orah) othranio osmoro dece. Imao je, doduse, i dve krave. Moja ekonomska kalkulacija je da ce mi za to isto, za moje troje dece, trebati jos dve stotine stabala (posadio sam 300). Zemlja ista, iste sljive, ali sada za kilogram mesa dajes deset kilograma kvalitetnog voca, a ranije si davao dva kilograma. Ako ne mislim tacno, slobodno mi recite. To je ta prica o kvantitetu, sto ne mogu da osporim, samo navodim neke od simptoma sarke koja je napala ceo narod. Evo jos jednog primera. Letos, u Kursumliji koja ima najmanje prosecne plate u Srbiji, moj otac pokusava da unajmi dvoje ljudi da mu pomognu u sakupljanju sljive, obzirom da je u osmoj deceniji zivota i ne moze sam. Nudi prevoz do sljivika, tri obroka, smestaj i dnevnicu od 1200 dinara po coveku. Isti oni koji svakodnevno kukaju da su gladni - glatko odbijaju da rade. Mislim da je u pitanju i mentalitet, kolektivne navike, i opsti nerad.
Ali, da se ne udaljavam mnogo od teme.
Bio bih zahvalan ako neko od kolega na forumu ima fotografije sljiva sa povijenim granama i povijacima, posto to i dalje radim otprilike. Pozdrav svima.

futurefarming
26-04-11, 14:37
Djansla, vidim da smo ne smo forumske kolege već i po struci.Lkl{{

Da ne načinjemo mnoga pitanja jer će nas odvući daleko od teme. Rešenje za 99% problema je u zadružnom udruživanju po zapadnom modelu i kada krene samostalni izvoz nema šta dalje da se objašnjava. Ne treba mnogo da bi se to i ostvarilo, samo malo pameti.

Poslužiću se slikama jednog prijatelja sa foruma, verovali ili ne ove jabuke koštaju 8.9 CHF tj. 6.92 evra:

http://img822.imageshack.us/img822/1719/dscf4468.jpg
http://img4.imageshack.us/img4/2967/dscf4469t.jpg

Kako doći do takvog proizvoda je posebna priča, statistika kaže da je rod u organskom i biodinamičkom režimu manji do 30%, zavisno od vrste voća, ali sa onakvom cenom ja o kvantitetu ne bih brinuo, kao što ne brinu ni farmeri na zapadu.

Vocar
26-04-11, 17:43
Djansla, nisam sa savijačima radio, ove godine ću početi. Ranijih godina sam radio sa čačkalicama, uvrtanjem i žicom. A evo kako je to izgledalo 1. godine nakon sadnje, a sadnice su bile dvogodišnje sa prijevremenim grančicama koje sam svejedno još povio čačkalicama.

http://i55.tinypic.com/8wihkz.jpg

http://i53.tinypic.com/fa291c.jpg

A što se tiče navodnjavanja voćnjaka, pravim projekat navodnjavanja sa detaljnom analizom kad i na šta treba obratiti pažnju. Kad ga završim, u ovom dijelu foruma ću ga objaviti.

Djansla
26-04-11, 20:07
Hvala na fotografijama i sugestijama. Posto i dalje imam mnogo dilema, ne bi bilo lose da se obazremo i na ogradjivanje voca. Video sam razlicite sisteme (jedan od njih na prethodnim slikama) ali nekako mi se samo namece pitanje da li ta ograda moze i mora da posluzi ne samo kao zastita od vetra, vec i u druge svrhe.
Pitanje: da li povijanje cackalicama ostavlja posledice po mladu koru drveta
Drugo pitanje: Da li su ove sadnice sa prevremenim granama rodile ranije od drugih, i da li povijanje grana utice na rod drasticno, ili se vise radi o nekoj vrsti pomodarstva
Hvala

Vocar
26-04-11, 20:29
Čačkalice ne ostavljaju nikakva oštećenja na kori drveta, najčešće do iduće sezone same otpanu kako grana raste. Sadnice sa već formiranim grančicama su u prednosti jer se štedi godinu dana pri podizanju voćnjaka, prije počnu da rađaju. Evo na drugoj fotografiji se vidi plod u 1. godini voćnjaka (3. godina starosti sadnice). Na fotografijama je Čačanska rodna. Povijanje grana utiče na rodnost, i o tome se već mnogo diskutovalo na ovom forumu. Povijanjem se obuzdava rast i potiče diferencijacija cvijetnih pupoljaka. Grana koja je razvedena čačkalicama a kasnije pinsirana, uvrnuta ili savijena žicom prije na sebi formira rodno drvo, tj. potencijal za iduću godinu. Razvođenjem se spriječava pojava iščlenjivanja (pucanja) grane pri velikom rodu. Veći ugao grane u odnosu na provodnicu koji se postiže razvođenjem (70-90 stepeni), otvara više krošnju tj. grane da budu osunčane i prozračne, samim tim boljem kvalitetu ploda i boljoj zaštiti pri prskanju. Naravno ovo nije toliko bitno ako je u pitanju piramidalan način formiranja krošnje (prirodniji oblik) koji zahtjeva manji obim orezivanja.

Pomodarstvo (u samom smislu riječi) može se uzeti u obzir ako se uzme u obzir da je vitko vreteno, modifikacije njega i slični uzgojni oblici za gustu sadnju počelo masovno da se primjenjuje zadnjih godina, a pomodarstvo kao "moda" nije, jer razvođenje itekako daje odlične rezultate.

ironman
26-04-11, 21:07
Kako doći do takvog proizvoda je posebna priča, statistika kaže da je rod u organskom i biodinamičkom režimu manji do 30%, zavisno od vrste voća, ali sa onakvom cenom ja o kvantitetu ne bih brinuo, kao što ne brinu ni farmeri na zapadu.

Manji je problem doci do ovakvog voca od problema kako doci do kupaca za takvo voce.
Uz svo uvazavanje i duzno postovanje ipak moram da primetim da se u citiranom delu bas i ne uvazava realnost.
Kaze se npr da farmeri na zapadu ne brinu za kvantitet sto sugerise da se na zapadu uglavnom trosi voce sa redukovanom hemijskom zastitom ili bez nje, sto apsolutno nije tacno. Farneri na zapadu i te kako vode racuna o kvanitetetu bar kad se radi o farmerima koji pretstavljaju ogromnu vecinu jer:

Procenti, a ti podaci su svima lako dostupni, udela organske, ili koji ce se termin vec upotrebiti, u ukupnoj proizvodnji voca i drugigh polj proizvoda i u zemljama sa najvise takve proizvodnje i potrosnje je jednocifren.
Dakle, samo mali procenat kupaca je spreman da cenom nadomesti sve gubitke nastale izostavljanjem zastite i ishrane voca. Sve price o tome kako je eto bas Srbija ta koja treba da forsira takvu proizvodnju padaju u vodu pred jednostavnom cinjenicom koja kaze da je kupaca za takvu robu izuzetno malo.

Djansla
26-04-11, 22:50
Izvini, ali ne slazem se. Upravo suprotno - takve robe je malo. Sto se tice kupaca, neuporedivo je govoriti o parametrima kupovne moci kod nas i u drugim zemljama. Po tom pitanju, mi smo dno svakog dna. Dokazi? Nasu vocku otkupe trgovci, prodje dve ili tri ruke, predje granicu, cena joj astronomski poraste, i opet se proda. Kod nas se, sto se tice hrane, uvozi (i to je opste mesto) roba najslabijeg kvaliteta, cesto ona ciji je rok trajanja pred istekom. Da li znas da pored ovolikog drveta uvozimo cackalice iz Bugarske, i da uvozimo seno iz Albanije? Ljudi mnogo kvalifikovaniji u ekonomiji od mene ne insistiraju uzalud na brendiranju (brend sljivovice, brend suve sljive, brend srpskog meda). Hteo sam da kazem da nas je nekoliko faktora dovelo na nivo Nigerije: svoju robu-hranu pre svega, skloni smo da potcenimo (ko normalan na svetu prodaje svoju jabuku po 5 evro centi za kilogram); u godinama kada rodi psenica ili sljive, ta roba je prakticno u Srbiji dzabe, a isti ti Rusi koji ih kupuju stalno nam podizu cenu zemnog gasa, pa za nas zakoni trzista vaze, a za njih ne; sto se tice kupaca, njihov broj iskljucivo zavisi od sposobnosti vlasnika i/ili prodavca robe da je prezentuje, ako je kvalitetna, marketinga, poslovnosti (rokovi isporuke,troskovi transporta,putna mreza...), da ne duzim dalje.
Ono sto sam hteo da kazem nije da su samo drugi potcenili nasu sljivu ili krusku, potcenili smo je sami. Primer: iz sopstvenog kazana prodajem svega nekoliko litara sljivovice onima koji hoce da popiju vrlo kvalitetnu vocnu rakiju. Cena po 300 dinara, svi traze 250 ili dva litra za 500. Poslusam prijatelja koji je ekonomista, kazem coveku koji je probao da je vrhunska (jer jeste), da je od organske sljive (jer jeste), da je voce polivano izvorskom vodom (jer jeste), i da je zato cena litre 10 eur. Hoce da kupi sve. Ako ovo sto sam rekao podignes na visi nivo, razumeces koliko godisnje gubimo. U krizi globalnih razmera, kada ljudi samo moraju da jedu i piju, mi bi trebalo da se obogatimo brzo. Situacija je suprotna, mi smo jeftina sirovinska baza i nista vise. I, ne slazem se kada govoris o nekakvom izostavljanju zastite i ishrane voca. Djubri voce stajnjakom, stiti ga corbom od koprive, cicka ili ljuski crnog luka. To je samo drugi nacin ishrane i zastite, a ne IZOSTAVLJANJE. Da citiram mog pok. dedu (ziveo 102 godine) - nije apoteka Bozje slovo, nisam bio u apoteci 60 godina. Imam vise svedoka da je navedeni gajio i brao pozegace (ma kakva sarka sljive, nisu mogle da obole kad nisu znale sta je to) izmedju 60 i 80 kilograma po stablu, svake godine. Ne smatram sebe primitivnim i neobrazovanim, otvorio sam temu moderni vocnjak upravo da bi dokazao da otrovne supstance 21. veka ulaze u voce, sokove i slatko koje jedu nasa deca. Od herbicida oboljevaju jetra,pluca,kosti,misici,mozak. Ako treba da zato dobijemo tri kilograma vise po stablu (a ne mora), bolje da nista ne rodi. Eto, to je moje misljenje.

ironman
26-04-11, 23:34
A ako bismo sve to pogledali bez emocija i licnih afiniteta to izgleda ovako

http://img819.imageshack.us/img819/3204/organska.png

Dakle procenti jednocifreni.
Zasto?
Nije logicno da je traznja velika, da je proizvodnja isplativa, a da proizvodjaci iz evropskih zemalja nece da proizvode iako tako mogu da zarade. Pre ce biti da oni dobro kalkulisu i da na osnovu istrazivanja trzista i na osnovu vlastitog uvida oslobodjeni emocija odlucuju sta da proizvode a ocigledno je da se u ogromnoj vecini odlucuju za konvencionalni nacin proizvodnje.

Da li Srbijaima sansu u proizvodnji organske hrane moze se videti iz sledeceg:

Ako nemački potrošač ima mogućnost birati organske proizvode proizvedene u Nemačkoj ili one iz drugih zemalja, gotovo 50% njih preferira proizvod iz vlastite zemlje (ima više poverenja u bolju kontrolu proizvodnog procesa).

Kretanje tržišta bio-proizvoda u Nemačkoj kontinuirano se prati u okviru analiza GfK Panel Servisa, a pokazuju da je u 2009. godini sektor organskih proizvoda činio 3,2% ukupne potrošnje za hranu i pića.


Dakle samo 3,2%, i to prvenstveno se kupuje od proizvodjaca iz sopstvene zemlje.

A one klasicne ekonomske teme, da li iko normalan prodaje po 5 centi i slicne, bismo mogli da postavimo i drugacije
i da se pitamo da li iko normalan prodaje po 5 centi ako moze po 10? A moze li po 10? Ko mu nudi 10 a on ga odbija pa prodaje po 5?

Lepo je imati lepo misljenje o sebi, ali korisnije je ako je to misljenje realno.

luka kv
27-04-11, 00:22
moderan vocnjak po meni je u plasteniku. dobijes rod pre svih i biras cenu.ako je gajenje voca izvodljivo u plasteniku?a ne slazem se da je dobra cena u organskoj proizvodnji.nije poenta raditi fizicki,to svako moze. nije poenta prskati ili ne prskati. poenta je biti trgovac,umeti prodati-a mi ne umemo.pustite nemacku i svajcarsku,tesko je zaraditi od bogatog. sirotinja je glupa,da je pametna ne bi bila sirotinja,njima prodati-a takvih zemalja ima koliko hoces,malo je bogatih.nek evropa gaji organsko pa ce mo i mi,nemoj da nam stalno prodaju fore.

Vocar
27-04-11, 01:15
Organski proizvedeno ili ne, uvijek je stvar velikih brojeva i kupovne moći tržišta. Uvijek se gleda jeftino a ne kvalitetno, bilo i biće kod nas još dugo jer takvo je vrijeme. Jeftiniji proizvodi se uvijek radije kupuju nego skuplji (uslovno kvalitetniji) jer takav je standard. Jeftiniji proizvod se dobija ili optimizacijom proizvodnje ili povećanjem proizvodnje uz konkurentnost. Ovo drugo bar kod nas u Srpskoj je češće. U svakoj regiji imaju "gazde" koje imaju najveću proizvodnju i oni diktiraju cijenu manjim voćarima bilo za pijacu ili industriju. Nakupci su posebna priča.

Mogu ja proizvesti šljivu vrhunske kvalitete i cijeniti je 2-3 eura ali znam da ne bih našao niti jednog kupca na našim prostorima. Stvar je jasna. Vidim niko nije spomenuo, a šta je sa standardima u proizvodnji, certifikatima o kvaliteti, testiranju, kontroli, skladištenju i svemu ostalom na zapadu što je dovedeno u detalje. Mnogo toga od ovog pobrojanog je u toj cijeni od par eura. Prije par godina shvatio sam, jedino može da mi bude savjest čista nakon svake sezone, da proizvodim veću količinu, dobrog (standardnog) kvaliteta i po nižoj cijeni i da "roba ide". Kad spomenušte jabuku, mada mi to nije primaran proizvod za tržište, cijena od 5-10 euro centi, vrlo često slušam razgovore da je jedan od uzroka i zastarjelost sorti koje se na našim zasadima proizvode, jednostavno nisu interesantni. Volio bi da mi neko čija se proizvodnja bazira na jabuci, ovo objasni.

futurefarming
27-04-11, 01:20
'Ajmo polako. Kad sam rekao da voćari na zapadu ne brinu mnogo o kvantitetu misao je bila na tome da nisu opterećeni plasmanom. Naravno da je kvantitet, ako ne alfa i omega, onda bar jednako bitan koliko i kvalitet proizvoda ali računica oko organske proizvodnje je daleko složenija. Nema ni potreba ni svrhe da sukobimo mišljenja kad postoji izbor pa je svako slobodan da proizvodi na način koji mu odgovara. Apsolutno je tačno da su organski proizvođači na svetskom tržištu izraženi u promilima iako su podaci iz tabele od pre 7 i više godina a tržište ovih proizvoda jedno od najbrže rastućih u svetu. Razloga zašto je to tako ima previše da bi ih navodili ali evo prostog primera, oko 10 000 stranica knjiga je u mom kompjuteru, samo o organskoj i biodinamičkoj poljoprivredi, skupljam već mesecima a zenice su mi pobelele od čitanja, šta mislite koliko farmera ovo radi?

Dakle, ima svašta-nešto i zbog čega su stvari takve kakve jesu, bolje da se vratimo na pisanje o praktičnim stvarima a ova široka pisanija ostavimo za neko okupljanje pa uz ladno pivo, meze i kako to već dalje ide, po redu.

Djansla
27-04-11, 12:38
Ideja za meze i pivo je najbolja od svih na forumu. Sto se tice komentara kolege Ironmana o lepom misljenju o sebi, ne da nisam rekao tako nesto, vec sve vreme kritikujem upravo nas same jer smo kreatori svoje nizbrdice.
Ako kolege pazljivije pogledaju tabelu, videce da je procenat zauzeca poljoprivredne povrsine organskim proizvodima najveci u Svajcarskoj, dok je Svedska na drugom mestu. Turska je poslednja. Govori li to nesto? Zasto obim proizvodnje organskih kultura raste iz godine u godinu ?
Elem, kako kazete, nazad na konkretna pitanja.
Trpi li sljiva orah u svojoj blizini ?
Smem li da je polivam hladnom vodom (tekuca izvorska) ?

Vocar
27-04-11, 12:52
Ne trpi ako je orah dovoljno udaljen :) Što se tiče hladne vode može, ali najbolje navodnjavati rano u jutro ili pred noć. Prva varijanta je bolja. Imam navodnjavanje kap po kap, a bazen iz koga se navodnjava je spojen oko 30m sa bazenom za pitku vodu, pa sav višak se preliva u bazen za navodnjavanje (22 m3), znači čista voda za piće. Imam tu sreću da mi je bazen za navodnjavanje na višem terenu od voćnjaka pa mi ne treba nikakva vrsta pumpe za pogon već je prirodan pad. Ovo je zaista velika prednost. Glavni vod je ukopan 70cm pod zemljom a sistem je položen na zemlju. Pršćem totalom, pa nema problema sa travom. Izbjegao sam postavljanje kolja, žice i nosača za crijeva jer kad sam uzeo cijenu za to došlo bi me skuplje od samih crijeva, pa radije zamjenim nove za nekoliko godina.

dfiskal
27-04-11, 13:22
Smem li da je polivam hladnom vodom (tekuca izvorska) ?

'Ajd da se i ja malo nasalim,sa Vama mojim,dragim prijateljima.Elem,2002.godine sam prvi put postavio sistem kap po kap+najlon itd. nekih 200m u "kucnoj basti",paprike,paradajz,krastavac,lubenice...itd.Zivo se secam jednog starog povrtara,koji tada ukapirao sistem kap po kap i najlone itd..i rekao mi je sledece:Kada si "vruc" i neko te polije hladnom vodom ,kako se osecas?.Citajuci neku staru literaturu,iz sredine proslog veka,video sam je je matori bio u pravu...Biljke su ugrejane od Sunca preko dana,znaci u vecernjim satima dolazi u obzir zalivanje samo "mlakom" vodom.Sto se tice jutra,stvar je jasna,biljka se preko noci ohladi i ne trpi sok od hladne vode...probano radi..Zato @Vocar tvoja konstatacija je tacna,po meni, moze hladnom vodom samo kada je biljka "hladna"...Kod sistema kap po kap +najlon ,voda je uvek mlaka i nema isparavanja..

Pozdrav Misa

Djansla
27-04-11, 19:47
Kolika je to dovoljna udaljenost oraha od sljive, jer sam cuo da drugo voce ne trpi orahe na bar dvadeset metara.
Sto se tice navodnjavanja, pitam jer mi izvorska voda tece kroz vocnjake kroz crevo ukopano 20-ak centimetara, a negde na sredini je izvedena manja slavina. Polivanje direktno bi mi ustedelo dosta vremena, ali ako je stetno, spreman sam da vodu nalivam u cisterne od 1000 litara (plasticne, na paleti) i da iz njih kasnije polivam voce.
Pitanje: da li je moguce instalirati sistem kap po kap, ako sam odsutan 10 dana ili 15 dana iz vocnjaka?
Pozdrav.

Vocar
27-04-11, 20:44
Pa toliko, 15-20m, zavisno od gustine sadnje tih oraha (njihove visine), tj. hlada kojeg stvaraju. Silikonske dizne na sistemu kap po kap rade na minimalno 0,5bar (znači ako voda u crijevu ima toliki pritisak neće ti trebati pumpa, ali i ako zatreba pumpa nije problem. Nisam baš razumio tvoje pitanje oko 10-15 dana, ali ću pokušati odgovoriti. Sistemom kap po kap svaka voćka može dobiti 10l za oko 2,5h (ovo su orijentacione cifre jer sve zavjesi od ugrađenog sistema, pritiska i vrste ventila).

ironman
27-04-11, 21:11
Ok ok, samo d apojasnim posto mi se cini da se bas i nismo razumeli Djansla.
Kad sam rekao lepo je lepo misliti o sebi mislio sam na cestu tezu da je nase voce dobro, najbolje, samo sto mi ne umemo da ga prodamo pa ga dajemo u bescenje. Nije to bas tako, imamo i mi dobrog voca ali ne samo mi, a uz to, mi ga na zalost imamo malo. Jedan od velikih problema pri prodaji voca Rusima je sto nemamo da im ponudimo njima potrebne kolicine.

Naravno da je dobro sto svako ima izbor sta da proizvodi i sta da konzumira, samo ne cini mi se korektnim sto se voce dobijeno alternativnim metodama zove zdravim, kvalitetnim i slicnim nazivima, jet to implicira da je konvencionalnim nacinom dobijeno voce nezdravo i nekvalitetno, sto jednostavno nije tacno.

A prica o tome uz meze i pivo, sto da ne?

Djansla
27-04-11, 21:30
Slazem se da ne treba favorizovati pojedine metode, vec kombinovati ono najbolje od svih. Ali, ja upravo govorim o tome da metodi proizvodnje zdravog voca nisu alternativni - kako ih ti nazivas, jer je to druga rec za zamenski, dok su rasireni metodi - konvencionalni (masivna upotreba fungicida, prskanje jabuke po 20 puta u sezoni). Hocu da kazem da su tradicionalni metodi koji su se koristili u Srbiji davali rezultate (bivsa SFRJ je bila svetski rekorder u kolicini proizvedene sljive), a onda su naprasno napusteni radi tzv. omasovljavanja proizvodnje, podizanja kvantiteta, zadovoljavanja potreba trzista. Jeste, a sam kazes da nemamo dovoljno voca u odnosu na potraznju iz samo jedne (velike) zemlje. Hteo sam i da kazem da smatram da uopste nije tacno kako se upornim doziranjem hemijskih sredstava dobija veca kolicina voca. Evo primera sljive: ko pece rakiju, zna da brdsko-planinska sljiva ume godinama da rodi obilano a uzastopno (nema alternativne rodnosti) i da pruzi 12-13 litara vrhunske kvalitetne rakije po kazanu. Nisam nikada cuo (neka me neko razuveri) da knip voce to moze. Evo kako da proveris: uzmi jednu sadnicu, posadi, ne prskaj, djubri stajnjakom,polivaj cistom vodom iz kamena i prskaj krecom i koprivom. Uzmi drugo, primeni sva herbicidno-fungicidna maltretiranja, ukljucujuci prihranu preko lista, kan i ostalo. Kada sljive oberes sa jedne i sa druge sljive, stavi ih u odvojene gajbe. Ako neprskane sljive ne budu trajale (bez truljenja, sa vinskim musicama na sebi) tri puta duze, javno cu se izvinuti.
Sto se tice piva, moze pivo, ako dolazis na Sajam u Novom Sadu castim, javi na PP.
Pozdrav

Karalic
27-04-11, 21:53
@ironman, naravno da si u pravu , ali ne sto posto, nego hiladu posto...Mi cemo moci da pricamo nesto u trgovini sa Ruskom Federacijom tek kad budemo imali kolicine voca i povrca koje njih zadovoljavaju. A sto se tice gasa, PA NE DIZU CENU RUSI , NEGO NASI. Ali, i pored svega , cena gasa koju mi placamo je i dalje daleko najmanja u Evropi. Daleko manja cena gasa je za nas u odnosu na cenu prema Ukrajini.
P.S. U mom kraju, da nema Rusa, koji su otkupili sve kolicine jabuke, narod je zivnuo samo zahvaljajuci tim istim Rusima. U suprotnom , ko bi nam kuipio bilo sta ?

Djansla
27-04-11, 22:10
Ako smem da pitam, ti si zadovoljan da nam Rusi plate jabuke 5-10 evro centi po kilogramu?
Ko bi kupio - odgovaram kontra pitanjem:a ko to zna za nasu robu, kome je nudimo, gde nam je reklama ?
Ako nam je narod zivnuo prodajuci 100 kilograma jabuka za litru rakije (protivvrednost), onda je to jadno.
Naravno da nas izrabljuju na racun visevekovne (navodno) emotivne verske i nacionalne povezanosti, ali su emocije jednostrane, jer isto to voce (pogledaj malo po Internetu) kupuju i placaju kod drugih po visestruko vecim cenama. Vole nas?
Ne da tu nema ljubavi, i ne da nas ne spasavaju, nego to nije ni postena trgovina roba za novac. Nemam nista protiv nase pravoslavne brace, ne bavim se politikom, ali ako si ikada pokusao da poslujes sa njima, onda ti je jasno da su u tom pogledu restriktivni, surovi, slabo placaju, imaju hiljadu primedbi i kradu posrednike. Sta znaci da kradu posrednike? Nas covek ode u Moskvu da prodaje rakiju od malina. Kupuju od njega tek toliko dok ne saznaju (bolje da ne znas kako) ko mu je nabavka, odakle donosi robu. Zatim dolaze direktno kod njegovog snabdevaca, i tu kupuju, ali ubijaju cenu na kolicinu. Ako uporedis njihov bruto proizvod i broj stanovnika sa nama, videces da od njih mnogo vise uvozimo nego sto izvozimo (primenjujuci pravilnu proporciju).
Sto se tice gasa, (ponovo preporuka da konsultujes stock echange na Internetu), prosecno domacinstvo u Ukrajini koje se greje na gas izdvaja za to 6-7% mesecnih prihoda zimi. Ja, u Novom Sadu, zimi izdvajam (a spadam u prosecne) 40% mesecnih prihoda za grejanje gasom i toplu vodu. Posteno? Ne bih rekao. Dignite im jabuke na realnu cenu od 50 dinara, pa cete videti koliko nas vole. Toliko.

Karalic
28-04-11, 00:44
Cenom otkupa jabuka?? Naravno da nisam, ali kako nema ama bas NIKOG drugog da nam otkupi , onda jesam! A to sto niko drugi nece da je kupi, ima sijaset razloga... I , bilo to jadno ili ne, opet kako tako ti isti Rusi je i otkupljuju, i niko vise ziv na ovoj planeti! A, sto se otkupa tice, sve sto otkupe od nas, to im nije ni za mescnu potrosnju u Moskvi , a gde je cela Rusija ( 12 vremenskih zona !)? Naravno da moraju da otkupljuju i od drugih... Ali, tek posto otkupe sve od nas!
A sto se tice gasa , to sto ga ti placas po visestruko vecim cenama, to je cena koju je formirao nas Srbija gas, na celu sa Bajatovicem, a ako malo pogledas cenu gasa prema Srbiji u odnosu na Ukrajinu, videces da je visestruko nizi. A ako se ne varam , ti rece da si iz Kursumlije? (Mada spominjes kao lokaciju N.Sad?) Propagiras neku zdravu hranu? Jel onu hranu kod mosta posle Pepeljevca i petlje , u Kastratu, koji je granatiran par puta osiromasenim uranijem? Dok nije srusen...Ili onaj mali mostic u Rudarima , posle pumpe, na skretanju za Prolom banju, koji je isto srusen... Naravno, punjenje je bilo osiromasenim uranijem. A , dal ti znas da je naj veca stopa mortaliteta od cancera upravo u Kursumliji? A , dal si video na sta lici Kosanica? Pa samo je prvog dana bombardovanja poginulo devetoro rezervista, od bombi , zar ne? Ukupno trideset i dvoje ... Koliko je samo tu palo bombi, a mi sad pricamo o nekoj zdravoj hrani.

Djansla
28-04-11, 11:05
Da te ne zbunjujem, zivim u Novom Sadu, a u Kursumliji otac i ja imamo imanje gde gajimo voce i jos ponesto. Sto se tice zdrave hrane, nosio sam zemlju dva puta na analizu, nista toksicno nisu nasli (drzavni institut, pa privatna firma). Rekao sam da necemo o temama van ovog foruma, ali da se prosvetlim: tzv. osiromaseni uranijum u 98% slucajeva je ruski, pa se svercuje raznim kanalima u zapadne zemlje (opet istrazivanja po Internetu), a to kakve su posledice po zdravu hranu kod nas - nadam se da cemo dobiti objektivna i realna istrazivanja. Ne propagiram ja nista (a kamoli neku zdravu hranu), samo govorim cinjenice: pitanje je licnog i kolektivnog ponosa da se ono u sta je ulozen krvavi trud ne prodaje budzasto; ako zena nema posao, to ne znaci da za mizerne pare treba da se bavi prostitucijom, samo da bi prezivela. Ako trenutno nemamo musteriju za sljivu ili jabuku, pa zar ne bi bilo pametnije da ih pretvorimo u trajnije proizvode, da te proizvode brendiramo, pa prodamo po realnoj trzisnoj ceni? Niko ne moze da me ubedi da druge musterije osim ovih jednih nemamo, jer nas narod stotinama godina proizvodi voce, prodaje ga i iz kuce, i na svetskoj berzi, to je hrana za koju uvek ima interesovanja. U jednom od ranijih postova govorio sam o kolektivnim navikama i opasnoj cinjenici da nasi ljudi cesto vise vole da sede kod kuce za 1 dinar, nego da se pokrenu za 100. Sto se tice prirodne proizvodnje, zastupam je ne iz nekog licnog interesa, vec smatram da je to pravi patriotizam - hraniti svoju decu cisto i zdravo, a ne busati se u prsa (ruska) po kafanama sa 200 dinara od celodnevnog branja jabuka koje su nam udelili nasi veliki prijatelji. Materijalna nezavisnost je uslov za svaku drugu. Jeste, palo je dosta bombi (neke su eksplodirale i u Njujorku, pored Tokija to je najzagadjeniji grad na planeti), digli su im se oblaci crnog dima, cadji i prasine (nisu ni osetili neku promenu) pa bi pravi patriotizam bio da im skupo prodamo nase cisto voce, da mi zaradimo, a oni prociste pluca, jetru, mozak, bubrege. Kazu da je najbolji indikator cistoce prirode pcela: tamo gde ona boravi i stvara med, moze da boravi i zivi covek. Kod mene u brdima jos mozes naci divlju pcelu u utrobi nekog starog drveta; med je tamno-braon boje, i mojoj srednjoj kcerki je izlecio novosadski bronhitis za nekoliko dana. Tako je i sa vocem,povrcem,rakijom i drugim nasim proizvodima: ako ih budu oprasivale pcele, sve ce biti u redu. Ako ih kljukamo fungicidima (i decu antibioticima), vrlo je logicno da im skracujemo vek.
Pravi patriotizam je uzorati neoranu ledinu, posaditi voce, negovati ga, polivati i ubrati. Ako od toga i zaradimo, onda je nasa svrha potpuna. Sto se tice Bajatovica, molim te da ga ne pominjes na ovom forumu, da ne zagadjujemo atmosferu, koja nam je zdrava.
Puno pozdrava iz Novog Sada i Kursumlije (kao svoje prihvatam i jedno i drugo).

Karalic
28-04-11, 12:27
[QUOTE=Djansla;300801
Pravi patriotizam je uzorati neoranu ledinu, posaditi voce, negovati ga, polivati i ubrati. Ako od toga i zaradimo, onda je nasa svrha potpuna.
Puno pozdrava iz Novog Sada i Kursumlije (kao svoje prihvatam i jedno i drugo).[/QUOTE]

Djansla, jedina recenica koja je vredna paznjeLkl{{... Bez ljutnje! Ostalo ne bih diskutovao, nije ovo forum za to!
Pozdrav od Karalica, koji je prepesacio sva sele u Kursumliji, od Perunike, preko Mackovca, Pepeljevca, pa Plocnika na Visoku...

Djansla
28-04-11, 16:24
Ako kanis pobijediti, ne smijes izgubiti (Broj 1). Naravno da nema ljutnje, a drago mi je da si bio u tom prelepom kraju gde mi je imanje, onda znas o cemu sam govorio kada pricam o zdravoj sredini i zdravom vocu. Ako je za utehu, i ja tamo uglavnom idem peske, jer su putevi ocajni (drzava?).
Sa druge strane, postavicu krajem maja fotografije, pa neces verovati: dvogodisnje sadnice sljive posadjene u novembru prosle godine su cvetale. Ne puno, ali jesu. Sta je sa pricama da voce radja tek trece ili cetvrte godine?
Pozdrav svima na forumu.

Darkan
28-04-11, 17:26
Sta nam mozete reci o modernom vocnjaku kruske? kako da se podigne? Izbor sadnica? Da li je spalir neophodan(koliki razmak sa spalirom, koliki bez)? Navodnjavanje? Prihranjivanje? Protivgradna mreza? i sl.

Karalic
28-04-11, 17:54
Djansla, zaboravih da pomenem i Barbatovac na moru:lol:

Vocar
28-04-11, 18:12
U jednom od ranijih postova govorio sam o kolektivnim navikama i opasnoj cinjenici da nasi ljudi cesto vise vole da sede kod kuce za 1 dinar, nego da se pokrenu za 100.


Materijalna nezavisnost je uslov za svaku drugu.


Kazu da je najbolji indikator cistoce prirode pcela: tamo gde ona boravi i stvara med, moze da boravi i zivi covek.


Pravi patriotizam je uzorati neoranu ledinu, posaditi voce, negovati ga, polivati i ubrati. Ako od toga i zaradimo, onda je nasa svrha potpuna.

Tako je, bravo!

Darkan
28-04-11, 18:14
Sta nam mozete reci o modernom vocnjaku kruske? kako da se podigne? Izbor sadnica? Da li je spalir neophodan(koliki razmak sa spalirom, koliki bez)? Navodnjavanje? Prihranjivanje? Protivgradna mreza? i sl.

Vocar
28-04-11, 18:17
@Darkan, ima mnogo tema na ovom forumu što se tiče kruške, a sad bi trebalo pola tema iz dijela "Voćarstvo", prepisati ovdje.

Djansla
28-04-11, 19:43
Hajde, najkrace, ono sto sam jesenas i zimus radio i naucio od drugih:
Rupa dubine 35-45 cm, dvogodisnja sadnica sa prevremenim granama, plasticni povijaci grana, protivgradna mreza ove ili iduce godine. Sorte (za brdsko-planinsko, 600 m. nadmorske visine) viljamovka i manastirska. Razmak - kao i izmedju sljiva, djubrenje stajnjakom, prskanje crvenim uljem (moze krec,corba od koprive,corba od cicka). Krusku, ako je niza, polupatuljasta ili patuljasta, vezati uz stubic; zimi (prve zime) dve plasticne flase sa odsecenim dnom namaknuti jednu na drugu i zastititi stablo od zeceva (ako nemate profi zastitu). Rezati blaze od sljive, polivati redovno, posebno paziti na ozegotine od sunca na liscu tokom vegetacije (upotreba blage zasene). Pozdrav

ironman
28-04-11, 20:11
Ali, ja upravo govorim o tome da metodi proizvodnje zdravog voca nisu alternativni Ipak je i terminologija bitna po nekad.
Hajde da budemo korektni.
Kazes proizvdnja zdravog voca. Zar se upotrebom pesticida u vocarstvu dobija nezdravo voce? Ko ozbiljan to i cime dokazuje? Koje su posledice konzumiranja takvog voca? Postoje li ikakvi podaci o losim posledicama, ili je sve na nivou laickih pretpostavki da je crvljiva jabuka mnogo bolja i zdravija od one koja nije crvljiva?
Da li je termin "zdravo voce" korektan termin?
Upotrebom izraza "alternativni nacin" ja nista lose nisam rekao o vocu dobijenom bez zastite ili sa pokusajima zastite koji potsecaju na vracanje, vec sam samo pokusao da definisem o na koje voce sam mislio bez ikakvih kvalifikativnih odrednica. Ako je ogromna vecina proizvedenog i konzumiranog voca dobijena na jedan nacin onda se taj nacin moze smatrati standardnim, klasicnim, masovnim a drugi nacin je njegova alternativa i tu nema nista lose.


Sto se Rusa kao kupaca tice dobro je sto su tu naravno. Nema ekonomije ni nacije na svetu koja Ruse ne zeli kao kupce. Trziste od 200 miliona potrosaca je svima vrlo vrlo interesantno i svi pokusavaju da udju na to trziste. Ocekivati od Rusa da dignu cenu je neozbiljno jer svaki kupac na svetu pokusava da kupi sto je jeftinije moguce. Stav da su Rusi losi, bezoibrazni ili sta vec jer ne placaju vise, je posledica nerealnih ocekivanjaj pa razocarenja. Prednost srbije (eto pravoslavna braca daju neku prednost Srbiji) je ta sto je jedna od retkih zemalja (jedina u Evropi) koja sa rusijom ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini. Za takav sporazum bi mnogi mnogo dali. Jos bi Rusi trebali nama da placaju vise jer smo eto braca? Pa mnogo je kume.
Nisam rusofil ali nesto je prosto fakticko stanje.

I da, ne dolazim na sajam ali mozemo s evideti i mimo sajma nekad, ja castim :)

Karalic
28-04-11, 21:02
Potpisujem!

ironman
28-04-11, 21:22
hvala ti Karalicu

A inace se cesto moze cuti ova teza da su Rusi bezobrazni jer nece da plate "realnu" cenu. Jedina realna cena je ona na koju pristanu i kupac i prodavac bez prinsile. Ako je nekome malo 5 centi ne mora da je proda po toj ceni nek je proda po 105 ako mu tako vise odgovara i ako to neko hoce da plati.
Treba se naci u ulozi onoga kome jabuke propadaju i koji se za slamku hvata da nekako prezivi, pa dodju rusi i to kupe, pa onda reci da li su Rusi dobri ili losi kupci. I koliko tu istu jabuku placaju nasi kupci ili kupci iz Evrope? I zasto bi samo Rusi trebali da placaju vise? I ne samo jabuku, Rusi su ti koji najbolju cenu daju i najvise konzumne sljive kupe u Srbiji. I opet losi.
Od Rusa ocekijemo izgleda da ukinu trzisne principe vec da u nama gledaju mladju bracu koju treba da izdrzavaju, da nam poklanjaju, inace su losi :)

Djansla
28-04-11, 21:22
Ma,dobro. Ispadose Rusi tema, ali nisu oni u pitanju, vec uzasno i katastrofalno niska cena po kojoj prodajemo (limitiranu kolicinu) naseg voca. Masovnost tog trzista niko ne spori, ali, ako govoris o trzistu a insistiras na terminologiji, nije sporno da cenu na trzistu diktira odnos ponuda traznja (kako je moguce da je traznja nase sljive,maline,jabuke na tom trzistu velika,kolicine nedovoljne,a cena smesno mala?). Ne moras ti, neka mi neko drugi objasni, jer mi uopste nije jasno. Ocigledno je da nisu u pitanju ekonomski, vec neki drugi razlozi. Sporazum o slobodnoj trgovini postoji i nije sporan, sporno je sta time dobijamo mi,a sta oni. Ja bih voleo sporazum u kojem,posto imam sto kilograma, imam pravo da neko skoro besplatno okopa moj vocnjak jer je on mnogo manji. Vracam se na primere Svajcarske,Svedske,Izraela - da ne nabrajam dalje. Mali jesu, ali je Svajcarska cokolada brend (po mom misljenju precenjen), Izraelska Jafa takodje je brend, pa zasto to ne bi bila srpska sljiva. Opet se vracam na prizeman,konkretan,obican zivot. Kad sam pitao mog sada pokojnog dedu Veselina (kad je poceo II sv. rat imao je 43 godine) kako je za vreme rata sacuvao svoje sedmoro dece, kako ih je nahranio i odrzao na tom turbulentnom mestu gde je blizu izmisljena granica sa Kosovom, gde su operisale najmanje cetiri vojske, odgovorio mi je kratko: Svi vole sljivovicu. Vidi, dosta sam prosao i ako se upoznamo videces da je to istina, ali je ova recenica koju sam naveo toliko istinita, da sve sto sam mislio, hteo ili postigao pred njom izgleda smesno. E,sad da te pitam: hoce li svi voleti sljivovicu ako ona promeni onaj ukus koji je imala pre 60 godina? Drzi se u drvenoj hrastovoj bacvi, kazan je bakarni (kovao ga ekstra majstor - Siptar iz Podujeva,placen par najboljih volova,trajace jos 100 godina),voda u kojoj se kuva voce cista izvorska, deda nije znao sta je prskanje voca, umesto vode dok je kosio (kosenje trave je mozda najtezi muski posao) pio je dva litra meke rakije dnevno, ziveo je preko jednog veka. O tome,bato,ja govorim. Ako govoris o faktickom stanju - to je fakticko stanje, to su cinjenice koje niko ne moze da obrise. Ako opalis po vinjaku ili onoj rakiji iz plasticnih flasa, za dve godine imaces cirozu jetre ili tumor na debelom crevu. Zato nije cudo da Rusi, koji satiru votku (rakija od najobicnijeg nekvalitetnog krompira) kupuju SVE voce koje Srbija ima. One male,crvljive jabuke-nema boljih za rakiju. One su osnova onoga sto zovem moderni vocnjak,one sljive koje na sebi imaju polena,smole,poneku tackicu od sunca, a kad ih stavis u knedle, onda zaboravis saher tortu. I o tome govorim. Naravno da bi trebali svojoj braci da placaju vise,bolje,redovnije, da radimo sa vecim poverenjem i mnogo vise sa njima nego sa drugima. Zalosno je sto oni,kao i mi,izgleda imaju jednu kolektivno-mentalitetnu osobinu koja je samopotcenjivacka. Rekao si da svaki kupac tezi da kupi sto je jeftinije moguce, i to je tacno,ali je poluistina, jedna strana medalje, a zaboravio si drugu stranu iste istine - da svaki prodavac gleda da proda sto je skuplje moguce (tu ne vazi nasa kolektivna bolest - ajde da mu damo nas hleb, on je isto pravoslavan ), jer su ekonomske zakonitosti ono sto nema veze sa crkvom,bratstvom,emocijama,srodnistvom. Kada to razgranicimo (trazi kod Grka popust zato sto si pravoslavan na kilogram smokvi ili vodu) bice nam bolje. I to sam hteo da kazem. Kome treba siromasan covek koji svoju robu prodaje u bescenje,ne ceni sebe i svoju porodicu? Elementarni zakon trgovine je sledeci: ako je u Srbiji jabuka 15 kilograma za jedan evro,onda sa tom jabukom nesto nije u redu;tako razmislja trgovac,posrednik,ali i potrosac. Uzgred, litra votke od budjavog krompira u nasim prodavnicama je skuplja od najbolje vocne rakije; isto je slucaj i sa viskijem, a nase komsije nam prodaju cak i vodu sa ukusom limuna po ceni od 1euro za dva litra. Moj bi otac pitao: jesmo li to mi izgoreli po mozgu?
Puno pozdrava

ironman
28-04-11, 22:06
Sve ovo su prilicno pausalne stvari koje je su pre iz domena licnog afiniteta nego iz domena dokazivog.
Recimo da je rakija od crvljivih jabuka bolja nego od onih koje nisu crvljive. To je, naravno, sa tehnoloskog, merljivog, naucnog i svakog drugog relevantnog stanoivista apsolutno pogresno jer takva jabuka nema u sebi ono sto rakiju cini boljom (dovoljno secera, aromaticnih materija i dr) ali to za stanoviste koje kaze -jeste bolja a sto ne znam niti mogu da objasnim- nema znacaja.

Taj stav koji, ponavljam, postujem se odnosi i na raniju pricu o boljim slivama (manje trule, duze se cuvaju,predlagao da uporedim i sl) sa stabala koja nisu sticena sto je apsolutno pogresno naravno.
To polje naglasenih emocija prema sopstvenom proizvodu je u redu ali cesto sadrzi zamku neobjektivnosti. Slicno je i sa npr malinom pa kad Poljaci spuste cenu nasi malinari graknu kako nicija malina na svetu nije dobra kao srpska bez ikakvih opipljivih arguemnata osim svoje ljubavi prema njoj i time sami sebe zavaravaju a kupci tu pricu ipak nece da plate.

Ima jos materijalnih netacnosti u tvom postu ali mi se cini da tebi to poljej objektivnosti i nije vazno.
Recimo da prodavac zeli da proda sto skuplje sto jeste tacno, ali je tacno i to da on nije prisiljen da proda Rusima, dakle taj uslov je zadovoljen. A to sto ga trziste prisiljava pa prisiljava i Rusa da plati 5 centi jer da moze on bi platio 2 centa.
Dalje kazes potraznja velika a cena mala. Da, ali nisu ponuda i traznja jedini faktori koji odredjuju cenu, jedan od trzisnih patrametara koji odredjuju cenu je i mogucnost zadovoljenja kupca sto se tice kolicine, a taj parametar Srbija ne zadovoljava pa to skida cenu. Nije sljiva deficitarni proizvod u svetu da bi Srbija ikoga mogla da ucenjuje njom pa da moze i male kolicine prodavati po visokim cenama, sljive u svetu ima, srpska nista bolja nije od ostalih i sa tom cinjenicom treba racunati a ne zavaravati se da bas srpska neka posebna.

Taj mit o srpskoj sljivi i srpskoj sljivovici (niko takve nema, nekad izvozila, vratila drzavni dug, izasla iz krize i sta se sve ne poteze) najvise naravnoi steti upravo njima, sljivi, sljivovici i Srbiji. Mitologija se ne prodaje, mit niko nece da kupi vec robu. Kad prihvatimo tu jednostavnu cinjenicu srbija ce sansu koju ima iskoristiti, Busanje u srpska prasa nikome dobro nije donelo.

A sta donosi sporazum sa Rusijom?
Pa vrlo jednostavnu stvar. Da sve sto se u Srbiji proizvede moze da se izveze u Rusiju bez ikakvih carina i drugih placanja. Malo li je?
O tome mnogi (mogu samo da) sanjaju.
Kome on vis ekoristi Srbiji ili Rusiji?
Pa da li je Srbiji znacajnije d aizvozi u Rusiju ili Rusiji u Srbiju? Mora da smo mnogo veliki kupci za Rusiju. Koliki li je udeo izvoza u Srbiju od ukupnog ruskog izvoza, da li se izrazava u promilima ili u nekim jos manjim jedinicama? Sta bi rusi kad mi od njih ne bi kupovali, mora da bi bankrotirali.

Djansla
28-04-11, 23:32
Rusi, pa Rusi. Hajde da ih ubuduce preskacemo,ako moze. Sljive na svetu ne da nema dovoljno, nego je jedan nas covek (Vaso Lekic, firme u Novom Beogradu i Blacu, Foodland - ne reklamiram ga a trebao bih) napravio visemilionski biznis (u dolarima) izvozeci poslednjih godina skuvanu srpsku sljivu (kompot,sta to bese?) Amerikancima. Pitaj za ovu firmu, moze da kupi pola srspkih (ne)zdravih fiktivnih fantom-firmi kvazi export-import koje nista ne proizvode a prodaju maglu. Kako on u Los Andjelesu proda godisnje (sic! samo jedan grad) 20.000. kilogama pekmeza? Lud? Ne bih rekao.
Druga firma iz Blaca (podatke mogu poslati na pp) za godinu dana profita 3 miliona eura - susara za sljivu, veliki kazani za rakiju. Uslov-otkupljuje samo (ali i testira) neprskanu sljivu sa juga Srbije. Zasto da ne kazem - zovu se Midiorganik, selo Grgure. Pogodi gde izvoze najvise: pa, onima koji drze lovu (EU,SAD). Nisam mitoman: mit je da je rusko trziste veliko,ogromno,najvece bla.truc. Trziste je onoliko veliko koliko MI uspemo da mu PO TRZISNOJ CENI prodamo nase robe
Zeleo bih da se slazemo, ali veliko ALI: odes na sajt privredne komore Srbije, pogledas tabelu-najveci deficit u prosloj godini imamo u robnoj razmeni sa Rusijom (23,3% ukupnog drzavnog manjka), a zatim sa Kinom. Kome govoris o emocionalnom pristupu,mitovima i busanju u prsa? Citaj,citaj, najveci partneri u NASEM IZVOZU SU ITALIJA,NEMACKA I CRNA GORA, A U NASEM UVOZU RUSIJA. Ako lazem ja, ne laze statistika. Necu vise zato da se ponavljam, citaj brojeve,ne boj se brojeva,brojevi su istina. Dalje, najvise uvozimo godisnje nafte i gasa, a najvise izvozimo gvozdja (ne grozdja). O tome sve vreme govorim.
Treba li da masemo repom zato sto nam jedna zemlja,koja nam MNOOOOOGO vise prodaje (iako je desetinama puta veca) nego sto od nas kupuje OBOSTRANO ukida carine. Ne bih da se raspravljamo, ali uopste nisi u pravu: to sto ti pises su mitovi: imaju i drugi sljivu - jeste, ali ne ovakvu,ne ovoliko, a to vidi i najveca svetska firma u proizvodnji organske hrane-kanadska SUNOPTA, koja sa gospodom iz Grgura ima ekskluzivan ugovor. Tako sljiva ide napolje iz Srbije po prosecnoj ceni iznad pola evra za kilogram. Bravo,majstori.
Jesam i dalje nerealan,neobjektivan i emotivno pristrasan? Imas,ocigledno,Internet, pa proveri da li lazem (to mi nije navika). Ako je pola od navedenog tacno, izvini se zbog pausalnih i emotivnih ocena. Puno pozdrava od surovog realiste.

pole
28-04-11, 23:32
Ako se danasnji postovi dele na istok i zapad .... ja bih osto ovdje jer sunce tudeg neba nece nas grijat, ko sto nas ovo grije, grki su tamo zaloaji .... ... ..... .... . ... ..... nije

futurefarming
28-04-11, 23:59
Ima nas rusofila na forumu dosta ali to nema veze sa ovom temom i svi treba da se složimo da je kupac iz Rusije KUPAC a ne Rus i, kao i svaki drugi trgovac, čovek sa imenom i prezimenom koji gleda sopstveni interes a sve ostalo možemo da ostavimo po strani. Bolje da pišemo o tome kako da tržištu carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana obezbedimo sve klase voća u dovoljnoj količini, kad već imamo date pogodnosti za izvoz, te da udruženi nastupimo i sami dopremamo robu na veletržnicu/produktnu berzu u Moskvu a ne preko domaćih ili bilo čijih posrednika. Dok je sveta, istok će uvoziti voće, naše je samo to da iskoristimo. (primera radi, Rusija je najveći proizvođač maline na svetu ali ne izvozi ni jedan gram)

Karalic
29-04-11, 00:05
Naravno da bi trebali svojoj braci da placaju vise,bolje,redovnije, da radimo sa vecim poverenjem i mnogo vise sa njima nego sa drugima. Zalosno je sto oni,kao i mi,izgleda imaju jednu kolektivno-mentalitetnu osobinu koja je samopotcenjivacka.
Puno pozdrava
Misljenja sam da je ovo krajnje netacno , iz prostog razloga sto kad se napuni hladnjaca sa jabukama , vozac trak pare! Verovatno djansla nije informisan adekvatno sto se tice poslovanja sa Rusima...
A , sto se tice redovnijeg i boljeg placanja, sigurno je bolje nego u odnosu na Amerikance, jer nam oni UOPSTE ne placaju, iz prostog razloga jer i ne uzimaju nista od nas...
A , tamo gde imaju baze , recimo po Bosni i Kosovu... Tamo ni vodu za tusiranje ne koriste iz lokalnog vodovoda, nego se uvozi iz Madjarske! A na Kosovu, Bondstil (Urosevac) ili, kako siptari kazu, Ferizaj, posle svakog patroliranja, to jest napustanja logora , i vracanje u isti, OBAVEZNO je tusiranje!
I, mislite li Vi , da nesto oni kupuju od lokalnog stanovnistva? Naravno da ne! Nece nasa jabuka duuuugooo jos videti Ameriku.

ironman
29-04-11, 00:12
Kazes necemo o Rusiji, a onda ceo post o Rusiji :)

Pa naravno da cemo imati ogroman deficit sa Rusijom kad od nje kupujemo energiju. Malo je onih koji sa Rusijom imaju suficit i ne znam da li takvi i postoje u Evropi. Taj parametar uzimati kao relevantan je prilicno neozbiljno. Kazes OBOPSTRANO ukidanje carina?! Jel bi trebali da uvedemo carine na ruski gas? :)
Rusko trziste jeste veliko trziste i velicina trzista s ene meri po tome koliko ko proda robe na njemu vec koliko to trziste trosi. To su osnovi ekonomije.
Neozbiljno je to sto pises stvarno. Po tebi je crnogorsko trziste vece od ruskog?

A pored svih tih sto si pobrojao i u tom kraju je ipak dominantan jedan drugi kupac, Nektar Backa Palanka koji pored svog uvazavanja tijh koje si ti nabrojao veci nego svi ostali zajedno. A i on je placaosljivu i jabuku ( industrijsku, bez obzira da li je sticena ili ne) po ceni slicnoj ruskoj. I kupio ogromne kolicine. Zasto ti ljudi ne prodadose tima koji su placali mnogo vise ako je kako kazes to deficitarna roba i zapad je kupuje u ogromnim kolicinama?

A evo i jedna prica iz licnog iskustva.
AGRANELA (http://agranelasrbija.com/e-onama.html) takodje plasira suvu sljivu na zapadno trziste prvenstveno francusko (a sirovinu kupuje i u tom kraju o kom ti pricas) i u licnom razgovoru sa vlasnikom na pitanje da li je pokusao da prodaje rusima kaze da jeste kontaktirao, i to da su oni njaga zvali, ali kad su pomenuli kolicine sve je izgubilo smisao. Srbija te kolicine takvog kvaliteta nema.

EDIT
i da, zahvaljujem se svima koji su se zahvalili na moje komentare, ja to dozivljavam kao slaganje sa komentarom a ne licno zahbvaljivanje komentatoru i mislim da bi prikladnije bilo da je to formulisano kao "slazem se", "pordazvam" "pozitivan glas" ili slicno nego "zahvaljujem se". Jer pristojnost nalaze da se na "hvala" odgovori a to bi onda, cini mi se, ometalo temu.

Vocar
29-04-11, 00:21
Vrlo zanimljiva diskusija.

Djansla
29-04-11, 00:29
Pa, niko mi nije odgovorio na CINJENICE iz mog prethodnog posta. I dalje se raspravljamo, tvrdis da Amerikanci ne kupuju, a ja ti navodim nase firme od kojih kupuju, i to puno, i bas voce, i po ekstra ceni, i...
Slazem se sa futurefarmingom, kupac je kupac, sve vreme to i govorim, ali nije ista paznja,kvalitet,marketing,kolicina itd. za babu koja kupuje u mesari 200 grama svargle, i coveka koji dodje da od tebe kupi pet jaganjaca. Ako proizvodis robu - postuj musteriju (prvo pravilo koje se uci u trgovackoj skoli). Jeste to surovo,ali zivot je surov. Nisam pitao zasto Amerikanci ne kupuju nasu vodu, vec zasto nam komsije prodaju obicnu vodu sa ukusom limete, a Srbija (po opstem misljenju) lezi na izvorima ciste vode. Zato sto ce nasi mafijasi (koji su i ove 5-evro-centi-kupce doveli) prodavati prirodne (ponavljam-ogranicene) resurse budzsto, ali za SVOJU masnu provoziju. U Moskvi, u istoimenom marketu, kilogram maline iz Srbije kosta 6,5 eura, a nama je placaju 1,4 eura, uvoze je prijatelju ako to moze da im napuni dzepove. Jedinu pravu stvar je izrekao future farming oko udruzivanja i zajednickog izvoza. Ali, koliko vidim, pojedinci ovde na forumu misle da je ispravno prodavati samo onima koji na (satro) vole, odnosno ne prodavati onima koji su nam (vekovni) dusmani. Nismo mi krivi sto je istok ekonomski zaostao (tu i sami spadamo) a zapad decenijama diktira cene,velicinu trzista i uslove poslovanja. Samo apelujem da gledamo sebe, to nije sebicno,vec iskreno i ljudski. Pitajte,uostalom,Olega Deripasku koji je postao milijarder (a i neki nasi) koristeci opstenarodne nevolje u snabdevanju energentima. U Moskvi, novinari koji se usude da napisu ovu istinu ginu kao muve na lepljivoj traci. Ja samo hocu da proizvedem,preradim i prodam sljivu, deca vole Najke,Kolu,laptopove, a nesto se bas ne loze na borsc,sibir i ovciju mast. Pozdrav svima na forumu.

ironman
29-04-11, 01:00
Ja iskreno pokusavam da shvatim sta ti zelis da kazes ali mi nije bas najjasnije.
Kazes da je cena maline u Moskvi 6,5 evra. Pa sve i da je tako gde ti vidis problem? Gde, u kojoj ekonomiji, trgovac deli profit sa dobavljacem? Ne ocekujes valjda da trgovac na osnovu toga sto ima visoku cenu pri prodaji podigne cenu i pri nabavci robe? To se ne dogadja, Dansla, nikada. Trgovac ce ma kako skupo prodavao robu pokusavati istu da kupi sto jeftinije kako bi mu ostala sto veca zarada i to je logicno, i to je normalno, i to se uvek dogadja. Ja ne znam odakle tebi ideja da na tome zameras bilo kome. Ako je to tako,zakonski uslovi za to postoje, sa Rusijom je slobodna trgovina, banke daju kredite koje ta razlika u ceni sigurno moze da vrati kreni sa poslom prodaje maline u Moskvi i zaradi ogromne pare.
Ne treba zamerati kupcu maline ili bilo cega drugog sto nudi nisku cenu jer je to normalno ponasanje kupca, vec je proizvodjac taj koji treba da obezbedi vecu cenu za svoj proizvod (podizanjem kvaliteta, smanjenjem medjusobne konkurencije udruzivanjem, povecanjem konkurencije medju kupcima pronalazenjem drugih kupaca i osvajanjem drugih trzista, povecanjem asortimana proizvoda, prilagodjavanjem proizvoda zahtevima trzista, osavremenjavanjem pakovanja i jos mnogim nacinima)
Ovako nas priozvodjac nabere maline u gajbe, ili pokupi sljive u sanduke i ljuti se sto mu Rusi malo placaju, a niko nema sto srbin imade a posebno niko nema takve sljive i maline, a i pravoslavni su pa bi trebali bi svojoj braci onako bratski da daju jos malo. I jos zameras onima koji su ih doveli ovde?

rosuljac
29-04-11, 12:02
nek meni rus kupi sljuvu po meni povoljnoj ceni a posle nek je proda kolko oce njegova stvar, i sto bi mene zanimala njegova zarada kad meni odgovara moja ? Nek on meni da 1-1.5e a nek proda posle ako moze ume za 10 20e mene to ne zanima. Prosto. Ako ne kupi od mene kupice od drugoga ili u drugoj zemlji

futurefarming
29-04-11, 13:23
Ne treba zamerati kupcu maline ili bilo cega drugog sto nudi nisku cenu jer je to normalno ponasanje kupca, vec je proizvodjac taj koji treba da obezbedi vecu cenu za svoj proizvod (podizanjem kvaliteta, smanjenjem medjusobne konkurencije udruzivanjem, povecanjem konkurencije medju kupcima pronalazenjem drugih kupaca i osvajanjem drugih trzista, povecanjem asortimana proizvoda, prilagodjavanjem proizvoda zahtevima trzista, osavremenjavanjem pakovanja i jos mnogim nacinima)
Ovako nas priozvodjac nabere maline u gajbe, ili pokupi sljive u sanduke i ljuti se sto mu Rusi malo placaju, a niko nema sto srbin imade a posebno niko nema takve sljive i maline, a i pravoslavni su pa bi trebali bi svojoj braci onako bratski da daju jos malo.
Potpuno se slažem.

Posle bezmalo 3000 postova na ovom forumu postajem nedorečen i zaboravljam ponešto što valja reći ali, može mi se oprostiti. Lkl{{ Htedoh nešto da napišem oko izvoza na zapad. Sticajem okolnosti sam upoznat sa radom kompanije koju je pomenuo Djansla i mogu da potvrdim da je čovek sve istinito naveo. U pitanju je roba ekstra (premijum) kvaliteta i, kao takva, ima prođu na zahtevna tržišta poput američkog. Čujem da imaju u planu i preradu organskog voća i povrća i to, naravno, ne rade slučajno. Bogati likovi na zapadu su odavno shvatili da masovna proizvodnja hrane puni džepove ali nije dobra za njih same. Zar mislite da jedu ono što njihove kompanije proizvode za široke narodne mase (a sve pod firmom neškodljivo, pa posle nekoliko godina samo padneš i nema te) ?
To je još jedna činjenica (javna tajna) koja ide u prilog organskoj proizvodnji. Tu leži naša ulaznica za zapadno tržište jer prava prednost organskih poljoprivrednih proizvoda ne ogleda se toliko u samoj ceni već u mogućnosti da nam sva vrata budu otvorena. I ne samo na zapad, trenutno najviše kupuju ali vremena se menjaju, lova ide na istok. Mi, kao mali (po obradivim površinama) proizvođači moramo se okrenuti najrentabilnijem režimu proizvodnje po nas same jer šta je 100 tona voća u jednog voćara, p... dim, ali 100 tona organske kupine... ili pedesetak hiljada litara kupinovog vina sa oznakom HCCP i 100% organic...
Zbog svega ovoga treba da se okrenemo podizanju modernih voćnjaka (jer, da se ne lažemo, voćarstvo je najisplativija grana agrara i daleko najisplativiji segment bio proizvoda) koji će kombinovati najbolje od oba režima. Na ozbiljnim tržištima je sve deklarisano, od čsto konvencionalnih proizvoda, preko onih proizvedenih redukovanom zaštitom, do organskih i biodinamičkih pa svako može da bira i proizvođač i kupac a razmenom praktičnih saveta i kovencionalni voćar može da uštedi na hemiji i još zaradi kroz Low-Spray etiketu.

P.S. Pogledajte film Food Inc. Iz 2008., bila je negde i verzija sa prevodom ali sad ne mogu da je nađem, kome prevod ne treba, evo link (engleski): http://veevr.com/videos/46NHgnjGn

Karalic
29-04-11, 14:20
Mislim da je Djansla prevideo samo jednu cinjenicu u vezi pomenute firme... Ta ista firma otkupljuje sljivu, od proizvodjaca? Naravno da otkupljuje..Ali, po kojoj ceni? Da li mozda po vecoj ceni u odnosu na Ruskog kupca? Pa naravno da ne, naravno da isto placaju! Pa sto bi neko sa strane placao skuplje sljivu ili malinu, nego sto je kod nas otkup?
A , ako on zaradjuje visestruko, ti lepo udji na njihovo trziste , pa je sam prodaji...

Djansla
29-04-11, 18:32
Nije tako, Karalicu. Kao proizvodjac, ja ne treba da brinem o prodaji. Drzava (zato joj placamo masne poreze), privredna komora,ekonomski atasei,lir dzetovi,putni nalozi uz devizne dnevnice ekonomskih predstavnika u inostranstvu - i na kraju cena odokativna,odredjena na livadi,masne pare iz ruke u ruku. Ne. Nas treba da predstavlja,zastupa i bori se za nase interese onaj koji zivi od poreza koji mu placamo. Zato mi sadimo,prskamo,kopamo,beremo i imamo gotovu robu. Pitaj savetnike u ministarstvu ekonomije, sve sam mladac do mladca, sa sirokim kravatama i orahovim uljem u kosi-sve to zivi ne od cene koju plati stranac (sto bi trebalo) nego od tvoje i moje muke. Mislim da je mazohizma bilo previse. Hajde da se vratimo temama o orezivanju,prskanju,djubrenju,sortama, da ono sto najbolje znamo razmenimo i primenimo, a sljivu,jabuku,krusku,malinu-ako nece da nam plate onda cemo prodavati gvozdje (pardon-grozdje). Pozdrav.

Vocar
29-04-11, 20:48
Samo jedno pitanje, koja je bila otkupna cijena šljive u Srbiji prošle godine, kod Rusa, pijaca i industrija? Koje su to cijene bile, a koja bi to bila realna cijena?

futurefarming
29-04-11, 22:26
Pošto smo pobegli u plasman, moraćemo temu da podelimo ili nešto.

Djansla, kako praviš čorbu od čička?

Djansla
29-04-11, 22:28
Citaj,citaj,citaj (pored drugoga sto radis). Bata Bastovanovic iz Macve 07.08.2010. godine (objavljeno na naslovi.net) naglas kaze ono sto svi znamo: rusi nece stenlej,hoce sljivu sa peteljkom,a hladnjacari (vecina radi za njih) ceka da sljiva pocne da trune, kako bi ponudili neverovatno nisku cenu.

Karalic
29-04-11, 23:02
Ponavljam pitanje, jedno jedino...
Koja je otkupna cene bila koju su Rusi placali, a koja je otkupna cena bila firme iz Blaca?

Cekam odgovor na pitanje , bez dezavuisanja novim temama, o sljivama i peteljkama, o naslovima .net, o hladnjacarima....

Koja je cena bila koju su placali jedni, a koja je cena koju su placali drugi:lol:


ISTA !!!

talianu
30-04-11, 00:15
Pa naravno,samo smo mi malo naivni.Podelil smo se na istočnjake i zapadnjake pa svako svoju teoriju befla!
Nisam siguran ko nam je veći dušman ali mislim da smo sami sebi najveći!

ironman
30-04-11, 00:18
Kao proizvodjac, ja ne treba da brinem o prodaji.Neko od nas bas debelo gresi.
Ja ne verujem da postoji bilo koji proizvodjac bilo kog proizvoda iz bilo koje oblasti koji se ne brine o plasmanu svog proizvoda. Ideja da drzava vodi racuna o prodaji je ideja planske privrede i sistema koji se urusio krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih. U trzisnoj ekonomiji gde je privatno vlasnistvo temelj drustva svaki proizvodjac veoma brine o tome kome, po kojoj ceni, pod kojim uslovima ce prodati svoj proizvod. Drzava nije tu da plasira proizvode vec je njen zadatak bitno razlicit od toga.

A cena sljive prosle godine se kretala od 10 dinara za rakiju (pakovanje u najlon vrece) i gradobitne, do 60, 70 dinara ili nesto preko toga ali male kolicine za konzum ranijih sorata cacanske rane i cacannske lepotice(placali Rusi), industrija (za susenje i "cepanje") je placala do 20 dinara i po toj ceni je prodata najveca kolicina sljive u Srbiji.
A i mene zanimna koliko je placana "organska" sljiva.

Karalic
30-04-11, 09:55
Bilo kako bilo, da ne bi Rusa, kome bi prodali jabuke u mom kraju... Bog im dao zdravlja, i nadamo se da ce i ove godine doci da otkupe i ovogodisnji rod...Da ne bese njih, propede sav rod u mom kraju.. Ovako , ceo Sopot je mogao da ide u berbu jabuka, ali ne za 200 dinara kao sto rece neki nas clan( sto uzgred receno nema blage veze sa istinom) Nego za 1400 dinara , bez hrane, ali sa prevozom iz centra Sopota do kombinata. Naravno , i nazad po zavrsenom poslu. Isplata je bila svakodnevna. Posla je bilo toliko, da je sav rod isao direktno sa plantaze u hladnjace , i pravac Rusija. A , covek do kombinata, sa zasadom jabuke na 20 hektara, hteo je jabuku da plasira na domacem trzistu, na kvantasu.. Iz pocetka dolazise nakupci, ali kad oni stadose da dolaze, prestade da angazuje i berace, pa posle kad htedose nakupci ponovo da otkupljuju, nemase koga da angazuje za berbu, pa poce da mu jabuka otpada i truli.. Propao je skroz . Ovde truli, a tamo hladnjace utovaraju li utovaraju , guva , cika, narod veseo, a tamo kao da je kolera. A da... I tamo samo cuvar,sam sa sobom i koka-kolom i najkama na sebi, a preko puta zena buljuk, omladine i naravno vozaci hladnjaca sa neizbeznom vodkom i medjusobnim nazdravljanjem sa beracima... A na nogama beraca cizme , nisu najke... I, kad utihne dan, odlaze kuci svojim porodicama sa paricama, veseli, cili i razdragani...I sve to zahvaljujuci kupcu (Rusu..)I , zato... Da ce Bog , neka rodi, pa da dodju nasa Braca, neka otkupljuju opet, neka nam otkupe rod , da nam ne truli po plantazama.

oktopod
30-04-11, 10:28
Samo jedno pitanje, koja je bila otkupna cijena šljive u Srbiji prošle godine, kod Rusa, pijaca i industrija? Koje su to cijene bile, a koja bi to bila realna cijena?

U Ritopeku su Rusi prošle godine plaćali:
- trešnja burlat i šarena krupna (kao i ostale krupne) 200-250din zavisno od sorta, poslednjeg dana je bilo 170 din kilo
- kajsije su više otkupljivali privatni kombiji, davali su 85 dinara kad se pojavila i za stare i za nove sorte (Kečkeljeva ruža), poslednjih dana domaća je bila 25, Kečkeljeva 65 do 80 krupne kod Rusa
- šljiva je bila oko 30, 35 dinara
- breskva slagaću vas mislim da je bila 10 kinti jeftinija od kajsije
- jabuka se ne sećam

Vocar
30-04-11, 10:52
U Srpskoj, cijena šljive za industriju u 2010. godini je bila 45 konvertibilnih pfeninga (sa podsticajem po kg, Ministarstva poljoprivrede za registrovana poljoprivredna gazdinstva). Ovdje moram da napomenem da je industrija dostavljala svoje gajbe do kuća proizvođača (plastične za 15kg) i takođe odvozila u svom trošku kao i svake godine. Kad se uzme cijena drvenih gajbi (za 10-12kg) od 60 pfeninga + prevoz + dnevnice berača + opet prevoz do pijace i nakupaca i cijena od 50-60pf, na kraju se svede na isto kao i za industriju, čak i manje isplativa, s tim da je u prvoj varijanti mnogo lakša i jednostavnija berba (odjednom).

Ja ne bih Ruse koji Vam dolaze pred Vaš prag da kupe Vašu robu mnogo kritikovao. Znam da ovdje mnogi proizvođači jabuka samo sanjaju o tako nečemu. Svjetsko tržište je ogromno a proizvođača je mnogo tamo. Samo se udružite i gurajte. Izgubiti i iznevjeriti povjerenje kupca je najlakša stvar, a u većini slučajeva kupac bira proizvođača i uvijek je tako bilo. Mislim da trgovina ne poznaje bratstvo nego čiste račune. Toliko.

oktopod
30-04-11, 10:57
Moj rođak je skoro prodao Rusima jabuke za 750.000 dinara, naravno nekom je ovo malo, nekom je vrtoglava cifra, hoću samo da kažem da je prodao sve što je proizveo i novac dobio ODMAH po merenju, ko će danas da ti izvadi 7500 EUR odma na ruke za voće...

Djansla
30-04-11, 15:19
Zakaseneli odgovor Karalicu (izvinjavam se). Corba od cicka: Okrugli plodovi i stablo sa liscem, 1 kilogram na 10 litara vode,poklopiti,sacekati da izbije pena. Kada prestane da peni, procediti, razrediti (u zavisnosti od broja buba na vegetaciji, 1:10 ili gusce) i prskati vegetativni deo voca. Uz ovo se moze koristiti prihrana sacinjena od trecine koprive-trecine ljuski crnog luka-trecine ciste vode, po istoj recepturi, a voce se prihranjuje oko stabla. Pozdrav

pole
01-05-11, 23:31
U Moskvi, u istoimenom marketu, kilogram maline iz Srbije kosta 6,5 eura, a nama je placaju 1,4 eura, uvoze je prijatelju ako to moze da im napuni dzepove. Jedinu pravu stvar je izrekao future farming oko udruzivanja i zajednickog izvoza. Ali, koliko vidim, pojedinci ovde na forumu misle da je ispravno prodavati samo onima koji na (satro) vole, odnosno ne prodavati onima koji su nam (vekovni) dusmani. Nismo mi krivi sto je istok ekonomski zaostao (tu i sami spadamo) a zapad decenijama diktira cene,velicinu trzista i uslove poslovanja. Samo apelujem da gledamo sebe, to nije sebicno,vec iskreno i ljudski. Pitajte,uostalom,Olega Deripasku koji je postao milijarder (a i neki nasi) koristeci opstenarodne nevolje u snabdevanju energentima. U Moskvi, novinari koji se usude da napisu ovu istinu ginu kao muve na lepljivoj traci. Ja samo hocu da proizvedem,preradim i prodam sljivu, deca vole Najke,Kolu,laptopove, a nesto se bas ne loze na borsc,sibir i ovciju mast. Pozdrav svima na forumu.

Ovakvi kometari su po mom misljenju ...proizvoljni u marketima na zapadu kg maline je od 19-29 eu licno mislim da je u Moskvi i skuplja ... istrazicemo i to

Dok ovakvi komentari zasluzuju paznju .......


Da polemisemo ,a da se ne zamerimo.
Jos malo oko problema odnosa proizvodjaca maline i otkupljivaca,bar do branja dok ne pocne
Da je pameti bilo bi i resenja.
Problem odnosa proizvodjaca i preradjivaca je kod nas dosta slozen i komplikovan i to je generalni problem u poljoprivredi.Naglasavam kod nas,jer mi se cini da su to drugi uspesnije resili.Zato svako prenosenje tudjih iskustava ovde nije tako lako primeniti.
Poznata je cinjenica da je poljoprivreda kao grana ekonomije u dugom periodu vremena posluzila kao osnov za razvoj preradjivackog sektora i da se kroz jednosmerno prelivanje akumulacije taj sektor i razvijao.Cene su bile osnovni instrument za uspostavljanje takvog odnosa.
Po inerciji ,ti uspostavljeni i izgradjeni odnosi se i u nekim promenjenim okolnostima nastavljaju.Jer,i drzava i trzisni mehanizam staju na stranu jaceg,pa proizvodjaci uvek oberu zelen bostan.Nama je isto da li drzava kontrolise cene ili to cinili monopolisti.Ovde nema uslova za zdravu konkurenciju,jer se trziste maline monopolizuje sa strane otkupljivaca,koji svoje interese uspevaju da iskazu kao jedan jedinstven,dok to proizvodjaci ne mogu da ucine.
Vidim da neki od predloga idu za tim da proizvodjaci udruzeni prave hladnjace.Smatram ga pogresnim,a pokusacu da pojasnim.
Podela rada je u ekonomiji vec davno istaknuta kao sustina ekonomske racionalnosti i osnov za razvoj proizvodnje velikih razmera.Zato se izmedju ostalog i trgovina izdiferencirala kao posebna grana i neki su se samo poceli baviti prometnom sferom.U uslovima podele rada su troskovi po jedinici proizvoda najnizi.Ako bi sada proizvodjaci maline pravili hladnjace,proizvodjaci secerne repe secerane,proizvodjaci mleka mlekare ,proizvodjaci mesa klanice i sl.dosli bi u situaciju da bi vrlo brzo svi izgubili i ostali bi i bez proizvodnje i bez prometa.Ovo moramo svi shvatiti ili nas nece ni biti.
Proizvodjaci moraju da se bore da prosecan prinos maline sa 6tona po hektaru podignu na 15,zatim 20 a kasnije i 30 koliko vec imaju pojedini rekorderi u ariljskom kraju.Moraju se moliti i bogu da vreme koliko toliko ih posluzi.Otkupljivaci moraju ulagati u marketing i sve napore usmeriti prema svetskom trzistu i tu traziti prostor za poboljsanje svojih pozicija,a ne samo obaranjem cene prema proizvodjacima.Kada kazem usmeriti paznju prema svetskom trzistu imam u vidu cinjenicu da smo mi po kolicini i kvalitetu prepoznatljivi na tom trzistu i da smo u poziciji da imamo ulogu aktivnog pregovaraca.
To prakticno znaci da mi unutar imamo jedinstven interes i da je krajnje vreme da pravi proizvodjaci i pravi otkupljivaci to jednom shvate.Ako stalno budemo sekli granu na kojoj sedimo ne mozemo opstati.Trka za brzim bogacenjem i visokim profitima preko noci ce sve nas dovesti ,ako vec nije,do potpunog sloma.Ne mozemo zasnivati nas opstanak i ekonomski razvoj na medjusobnoj pljacki.
Ovde je vec neko pozvao i otkupljivace da se ukljuce na ovaj forum,pa se i ja pridruzujem tom pozivu.Da polemisemo ,a da se ne posvadjamo.
Kada bude pameti bice i resenja.
veoma poucan tekst koji sam kopirao iz druge teme. Treba ovo procitati!!

ironman
02-05-11, 00:51
E da, fajt izmedju hladnjacara i proizvodjaca.
To je sasvim prirodna situacija da svako u lancu pokusava sto vise profita za sebe da ostvari, sa tim treba racunati i tu ne treba ocekivati ni razumevanje ni sazaljenje niti i minimalnu volju za ustupanjem makar malog dela profita na dobrovoljnoj osnivi od strane bilo koga. Trziste ne poznaje emocije jedini kriterijum kojim se vodi je kriterijum zarade i to sto vece, ona nema gornje limite.
To vazi za svakog ucesnika u lancu. Proizvodjacu, i u ovom slucaju istovremeno i prodavcu, ni jedna cena nije previsoka niti je hladnjacaru, u ovom slucaju kupcu, bilo koja cena preniska. Uvek ce placati najmanju cenu po,kojoj moze da kupi ono sto mu treba.

Na proizvodjacima je da nadju nacina kako da smanje manevarski prostor kupcu u kom ce on moci da obara cenu a to se postize uglavnom smanjenjem konkurencije medju proizvodjacima tj formiranjem neke vece asocijacije, udruzenja.

Ljutnje na hladnjacare, cak kletve po nekad, ma kako nekad izgledale razlozne nemaju nikakvog efekta, a odaju nerazumevanje principa na kome trziste funkcionise sto hladnjacarima samo povecava manevarski prostor.
Strajkovi koji su do nedavno bili moderni na nacin da se blokiraju putevi takodje odaju nerazumevanje osnovnog problema sto je takodje samo na stetu samih proizvodjaca.
Trziste je nemilosrdan mehanizam i njegovi principi se moraju postovati inace se sigurno gubi u toj utakmici.

futurefarming
02-05-11, 13:57
ironman je sve rekao, nažalost ali tako je. Glavni razlog zbog kojeg sam zaboravio malinu, mada, možda joj se vratim kad budem imao :-\ za hladnjaču i otkup.Lkl{{

Djansla
02-05-11, 20:22
E, da, malina. Procitao sam skoro interesantan clanak o rakiji od maline, koja u proizovodnji i prodaji ima uzlazni trend, a cena joj je sjajna (preko 15 eur. po litru). Ako ima forumasa sa iskustvima oko ovoga, neka se jave. I jedna interesantna ideja: sa unutrasnje strane ograde vocnjaka moze se posaditi malina po sistemu cetiri sadnice na metar, a ograda iskoristiti kao naslon. Pozdrav

Djansla
06-05-11, 20:50
Sljive-dvogodisnje-su tu i tamo procvetale. Da li otkidati cvetove, ili pustiti?

ironman
06-05-11, 20:53
Ako su vitalne, ako nemaju problema sa porastom pusti. Ako im bude visak same ce odbaciti a lepo je imati rod rano, lep osecaj :)

Djansla
07-05-11, 22:13
Pitam, jer mi je ovaj novi sistem potpuno drukciji od starog. Grane su povijene plasticnim povijacima, oko vocaka je ostavljena zalivna cinija,iznad njih sada u maju ili junu ide pg mreza. Kod starijeg voca (bilo je i pozegaca) sa granama skoro nista nije radjeno (osim,tu i tamo,rezidbe), a pogotovo na pocetku nisu otkidani cvetovi.

Vocar
07-06-11, 20:07
@djansla jesi nabacio protivgradnu mrežu?

Djansla
12-06-11, 07:58
http://www.dodaj.rs/f/2O/bJ/Lf8b3Xz/img1365.jpg

Djansla
12-06-11, 09:09
Vocar, pozdrav tebi i ostalima. Mreza ce biti postavljena u julu, za sada su uradjene rupe za stubove, premeravanje, nabavka materijala, i kao eksperiment sam postavio jednu manju mrezu na dva metra visine (pogodna za povrce ili jagodicasto voce), cisto da sam probam. Pozdrav

Djansla
06-09-11, 01:19
Ponovo pozdrav sima, sve obrano, priprema se za rakiju, ali mreze protiv grada postavio samo 20 posto (nema vremena), pa to ceka prolece. Kako ste prosli, pogotovo sa sljivama?

German hunting terrier | Jagdterrier