View Full Version : Podloga
o podlogama za kalemljenje voca mnogi diskutuju ali malo se zna kako doci do njih ko su proizvodjaci podloga i slicno. to me do skoro nije ni zanimalo ali pre mesec dana kada sam pokusao da nadjem podlogu shvatio sam da nije bas tako jednostavno doci do nje. zanimaju me vasa iskustva sa podlogom i gde ste nabavili posto mi bas nije do toga da sam proizvodim a interesuju me Vinogradarska breskva, dzanerika i magriva mada nije na odmet i druge podloge od viska znanja glava ne boli
imas toga kolko ti duše ćeif kod krge, ilone po petrovaradinu a naj ti je bliza velika drenova...samo sad prosla sezona...jbg...
doci ce druga sezona pa nije lose da se zna
E posto sam ustanovio da nas "sluzbeni"mislim forumski rasadnicar @talle ziv ajde da ozivimo i ovu temu
Talle pisao si da se vec radi na kalemljenju kajsije sa posrednikom trnjinom kazi mi dali je to neko radio sa sljivom jer sam zainteresovan ali nisam bas nesto siguran koliko je crni trn kompaktibilan sa korenom npr dzenarike a ni sa plemkom plasim se da moze doci do toga da je razlika u debljini godinama postane takva da ugrozi biljkuu smislu da se plemeniti deo mnogo vise i brze siri u odnosu na onaj deo od trnjine.
Hvala
E posto sam ustanovio da nas "sluzbeni"mislim forumski rasadnicar @talle ziv ajde da ozivimo i ovu temu
Talle pisao si da se vec radi na kalemljenju kajsije sa posrednikom trnjinom kazi mi dali je to neko radio sa sljivom jer sam zainteresovan ali nisam bas nesto siguran koliko je crni trn kompaktibilan sa korenom npr dzenarike a ni sa plemkom plasim se da moze doci do toga da je razlika u debljini godinama postane takva da ugrozi biljkuu smislu da se plemeniti deo mnogo vise i brze siri u odnosu na onaj deo od trnjine.
Hvala
jaoooo sta si sad ovo napisao...ahahahahhahaha....
kalemljenje šljive na trnak nije nista novo.tvoje pretpostavke su dosle iz nepoznavanja da ne kazem iz neznanja ako šljivu nakalemimo na trnak cemu onda pretpostavka da ista ta šljiva moze da ima prirasti i razvoj kao da je na dženeriku kalemljena.razvice se taman toliko koliko joj trnak dozvoli .inace tu se dobija sadnica sljive niskoga rasta.... zato se i kalemi na trnak da bi bila niska i jos po nesto.....jos nesto sto te ironijaman nije naucio trnak je prosta šliva(divlja ili ti prvobitna)tako da nemas potrebe da brines za kompatibilnost.
molim da mi se javi na pp neko ko zna gde mogu nabaviti u srbiji tresnje na podlozi gisela
Dje si Tale ljudino! :)
Ajd da te priupitam, cisto 'nako
Ako je trnak, trnjina, crni trn (prinus spinosa) ili kako se vec gde zove prosta sljiva kakve su to slozene slive? :)
Joj Tale sto si ti meni zanimljiv, nije bas da nista ne znas, pogodis ti po nekad nesto, ima i u ovome sto sad pises nesto tacno ali vidi si bre Tale da si zanatlija koji veruje da nista osim tog zanata i ne postoji. Nadam se da si makar dobar zanatlija.
Nije bre trnjina nikakva pa ni prosta sljiva nego je trnjina. Posebna vrsta Tale, a sljiva je sljiva.
Ali imaju ipak nesto zajednicko a to je rod - Prunus.
I tacno je da je genetska kompatibilnost postoji ali to jos ne znaci da je to dobra krzljava podloga za sljivu. Mnogo stvari jos tu utice Tale ljudino jer da je sve tako prosto kako ti zamisljas nikakvih problema oko podloge za sljivu ne bi bilo a nauka u svetu se ubi trazeci dobru podlogu. Ili se nisu setili da pitaju tebe? :)
Ironman, a koje su to dobre kržljave podloge za šljivu?
Ja licno nemam iskustva sa krzljavim podlogama i znam da ih je kod nas vrlo malo i cak mislim da ni njihov uvoz nije dozvoljen ali to nisam siguran.
Znam da se kao podloge za sljivu koriste iste one koje se koriste i za kajsiju neke i za breskvu i to uglavnom italijanske, francuske engleske
Najpoznatija od njih je Piksi i ona je i najkrzlajvija ali znam da joj je problem sto trazi izrazito plodna zemljista i navodnjavanje
Neke od njih su sejanci odredjenih sorata breskve. Imaju nazive GF pa neke brojeve, znam da postoji GF 677 a ostale brojeve (delove naziva ) da ne lupam , ne secam se tacno.
mutavdzic1
10-05-11, 15:31
a ostale brojeve (delove naziva ) da ne lupam , ne secam se tacno.
Najbolje bi bilo da pitas tvog prijatelja
Izvinjavam se @mutavdzicu zaboravio sam da je i on rasadnicar i da je tu o ovm neuklapanju i nejednakom rastu sam procitao negde nacicu gde pa cu da okacim ali sam nasao i gomilu tekstova na nemackom gde se kao podloga koristi Prunus salicina i Prunus spinosa kao posrednik sta je ovo prunus salicinaa zaista neznam ali vidim da Prunus myrabolana se nigde ne spominje u ovim kombinacijama
Jedna stvar je jasna sto kaze Gvozden ako to moze i ako je dobro i ako se radi uspesno odavno kako da nije zazivelo.......
Najbolje bi bilo da pitas tvog prijatelja
Uh uh, jesam li ja ovo cacnuo u osinjak rasadnicarski ili samo nesto nisam dobro razumeo?
A to sto se ne secam naziva podloga je valjda sramota?
Eto, tacno je, ne secam se a da guglam bas i ne bih.
Kompleksno je pitranjekompatibilnosti podloge i sorte pa cinjenica da se jedna sorta moze okalemiti na neku podlogu ne znaci da one imaju potpun afinitet. Naravno da je sasvim moguce ovo sto je kica naslutio da bujna sorta na krzljacvoj podlozi moze da ima taj problem krupne krosnje i slabe podloge pa da biljka bud enestabilna ili da se lomi. Moze spojno mesto da bud enedovoljno sraslo pa da to bude problem, ceste su pojave guka na spojno mmestu koje su nekad samo vizuelni nedostatak ali cesce je to i fizioloski problem.
Mnogo faktora utice na kvalitet podloge tako d aje ovaj Taletov pristup ("moze, samo se dobije krzljava biljka" ) poprilicno lakomislen.
Evo nekih slika delimicne kompatibilnosti, ne znam kakvog ce kvaliteta biti jer nemam skener pa slikam telefonom iz knjige.]
ogroman je rizik od sirenja sarke tako dase to ne preporucuje
http://img847.imageshack.us/img847/4913/picture121j.jpg
http://img820.imageshack.us/img820/997/picture122f.jpg
http://img853.imageshack.us/img853/1729/picture123a.jpg
Prva slika je nepotpun afinitet jedne sorte jabuke na M 26, druga slikapotpun afinitet breskve i treca primer kako se kod lose kompatibilnosti sadnica lako lomina spojno mmestu sto moze da bude opasnost kod podizanja vocnjaka takvim sadnicama (vetar lako lomi takva stabla)
Edit:
Nesto sam zabrlajo kod postavljanja slika pa d aispravim;
Treba da stoji:
Kao vegetativna podloga za sljivu se moze koristiti i izdanak pozegace ali posto je veliki rizik od sirenja sarke takvim nacinom to se izbegava.
futurefarming
11-05-11, 00:25
Kolega ironman, iz koje su knjige slike, ako nije biznis tajna?
A koliko koštaju podloge, Ba i M26 npr?
mutavdzic1
11-05-11, 16:34
[QUOTE=ironman;308451]Uh uh, jesam li ja ovo cacnuo u osinjak rasadnicarski ili samo nesto nisam dobro razumeo?
Ama nisi razumeo,pomoc prijatelja je uvek potrebna :lol:
Ironman, a koje su to dobre kržljave podloge za šljivu?
@Vocar
Ti si bar ozbiljan covek lako mozes da shvatis za ozbiljnog coveka trenutno postoji Dzenarika koja je opsteprihvacena sa svim prednostima i manama i postoji uvoz podloga najjeftinije iz Madjarske i Ceske
Sve ovo sto mi pricamo o alternativnim podlogama kod nas je zajebancija crni trn kao posrednik za kajsiju posebno a i sljivu je poznat decenijama i nije zazivelo znaci da nesto ne funkcionise ja sam ovu temu i oziveo jer sam zeleo da cujem da neko kaze
-jeste moze okalemljeno pre toliko godina toliko i toliko stabala sada radjaju vec toliko i toliko godina itd a toga ocigledno nema a svi pouzdano znaju da moze a kako znaju kada nisu probali nije mi jasno.
Meni tvoji vocnjaci npr izgledaju skroz O.K. i nevidim da se sad ti nesto tu boris sa bujnoscu i na jedvite jade izlazis na kraj cak vise rekao bih da sa solidnim znanjem o rezidbi i pomotehnici tebi to ide prilicno lako
Ako gresim ispravi me pozdrav>:({
Kolega ironman, iz koje su knjige slike, ako nije biznis tajna?
Kalemljenje vocaka, Jovan Medigovic, Nolit.
Kakva bre tajna? Ko cuva tajne ne pise po forumima :)
Valjda?
Mutavdzicu, izvini jbg, mnogi su me ovde cerecili pa sam oprezan :)
Znas kako se kaze, koga je mleko ujedalo i u gustera duva :)
futurefarming
12-05-11, 13:29
Lkl{{ Tačno, hvala.
@Vocar
Ti si bar ozbiljan covek lako mozes da shvatis za ozbiljnog coveka trenutno postoji Dzenarika koja je opsteprihvacena sa svim prednostima i manama i postoji uvoz podloga najjeftinije iz Madjarske i Ceske
Sve ovo sto mi pricamo o alternativnim podlogama kod nas je zajebancija crni trn kao posrednik za kajsiju posebno a i sljivu je poznat decenijama i nije zazivelo znaci da nesto ne funkcionise ja sam ovu temu i oziveo jer sam zeleo da cujem da neko kaze
-jeste moze okalemljeno pre toliko godina toliko i toliko stabala sada radjaju vec toliko i toliko godina itd a toga ocigledno nema a svi pouzdano znaju da moze a kako znaju kada nisu probali nije mi jasno.
Meni tvoji vocnjaci npr izgledaju skroz O.K. i nevidim da se sad ti nesto tu boris sa bujnoscu i na jedvite jade izlazis na kraj cak vise rekao bih da sa solidnim znanjem o rezidbi i pomotehnici tebi to ide prilicno lako
Ako gresim ispravi me pozdrav>:({
pa naravno da nije zazivelo ko sto nece da zazivi ni subasto voce....problem je sto te "kržljave" idu mnogo više komada po hektaru a cena im je veca nego kod klasicnih sadnica...ima ovde nekih sto se bave filozofijom u vocarstvu sto ne mora da bude tacno u praksi...daklem" mislit i cvece brat nije isto
"
A koliko koštaju podloge, Ba i M26 npr?
ba_29 za iz ruke 20 ec pikir od 15 _3 ec zavisno od debljinem-26 za iz ruke pikir 6 -3 eczavisno od debljine
ba_29 za iz ruke 20 ec pikir od 15 _3 ec zavisno od debljinem-26 za iz ruke pikir 6 -3 eczavisno od debljine
To kod tebe može da se pazari, je l da?
....naravno....moze fizickim licima a moze i firmama materijal je SA proizvodnja prijavljena....
Čućemo se mi još.... imam neke zainteresovane klijente za podizanje zasada, pa....
Šta tačno imaš od voćnih vrsta?
Proletos sam pitao jednog rasadnicara za podlogu Dunja MA bila je 150 eura 1000 kom.
Talle,
koliki je procenat primanja kalemova kod vas iskusnih rasadnicara?
rajko gmilanovac
26-05-11, 11:15
Kad je vec otvorena ova tema zanima me moze li ko izneti svoja iskustva kako proizvodi podloge dzenarike belosljive postupno nisam o tome u ovom delu foruma nista nasao unapred se izvinjavam ako je o tome vec pisano ako jeste onda me uputite u kojoj je temi?
Imas o tome su pisali @ironman i @talle na dugacko i na siroko probaj sa pretrgom foruma ajd sad cu da vidim pa ti javljam na pp>:({
Moje podloge jabuke i kruške odlično napreduju..biće kalemljenja koncem ljeta :-)
nemanja_st01_58
26-05-11, 19:44
dzenerika se sadi iz kostica i vrlo lepo nice
sto se tice belosljive ona mislim da se dobija iz izdanaka, posto nije toliko komercijalizovana kao podloga
Belosljiva se takodje uglavnom razmnozava generativno sejanjem kostice ali je nicanje dosta losije a prijem kalema na podlogu zna da zajebava izdancima se uglavnom razmnozava Pozegaca koja takodje moze biti podloga>:({
nemanja_st01_58
27-05-11, 14:12
ja imam dosta pozegace od izdanaka ali se plasim da je sarka problem. Doduse nisam ni video ni cuo da se bilo sta kalemi na pozegacu ili kod mene ukraju kako je zovemo Madzarka.
E pa eto covek se uci dok je zivLkl{{
Najbolje pozegace su upravo one kalemljene na izdanak pozegace a takodje je kompaktibilna i sa kajsijom>:({
Čućemo se mi još.... imam neke zainteresovane klijente za podizanje zasada, pa....
Šta tačno imaš od voćnih vrsta?
licno moja proizvodnja su podloge jabuke i dunje iz maticnih zasada a kalemljenje a proizvodnju vocno sadnog materijala radim kako uslugu za poznatu firmu.ove godine mi je dato da proizvedem fudži na m_9 red čif na mm-106 i ajdered na m-26.sad ne bi imalo smisla da to ja prodajem to je prijavljena proizvodnja na firmu i ljudi racunaju na to
Dobro, nema problema.... Kad uzimam vremena gledaću da te posetim u Velikoj Drenovi!
Proletos sam pitao jednog rasadnicara za podlogu Dunja MA bila je 150 eura 1000 kom.
Talle,
koliki je procenat primanja kalemova kod vas iskusnih rasadnicara?
MA-dunja kod nas se retko pominje a jos redje trazi i to je prevelika cena za nju ja sam rekao cenu za ba_29 .....sto se procenta prijema tice sve to zavisi od mnogo čega.kvaliteta podloge, kvaliteta pelcera,strucnosti kalemara i vezivaca...kad se sve to uradi kvelitetno procenat je veoma visok sto se prijema tice...
Pozdrav svima . Hocu na prolece da posejem seme dzenarike da kalemim na nju sljivu ,dali da posejem na stalno mesto ili u prvo u maticnjak pa na stalno.pozzz
Na stalno mesto se seje uglavnom vin. breskva i koliko znam nista vise.Znaci pogledaj ima ovde se pisalo o stratifikaciji i posle redom rastilo ili skolica kako ko zove pa kalem pa sadnja ili sadnja kalema iz ruke>:({
Dje si Tale ljudino! :)
Ajd da te priupitam, cisto 'nako
Ako je trnak, trnjina, crni trn (prinus spinosa) ili kako se vec gde zove prosta sljiva kakve su to slozene slive? :)
Joj Tale sto si ti meni zanimljiv, nije bas da nista ne znas, pogodis ti po nekad nesto, ima i u ovome sto sad pises nesto tacno ali vidi si bre Tale da si zanatlija koji veruje da nista osim tog zanata i ne postoji. Nadam se da si makar dobar zanatlija.
Nije bre trnjina nikakva pa ni prosta sljiva nego je trnjina. Posebna vrsta Tale, a sljiva je sljiva.
Ali imaju ipak nesto zajednicko a to je rod - Prunus.
I tacno je da je genetska kompatibilnost postoji ali to jos ne znaci da je to dobra krzljava podloga za sljivu. Mnogo stvari jos tu utice Tale ljudino jer da je sve tako prosto kako ti zamisljas nikakvih problema oko podloge za sljivu ne bi bilo a nauka u svetu se ubi trazeci dobru podlogu. Ili se nisu setili da pitaju tebe? :)
sto se teorije tice tu ti nema ravne sam sto koristis stare knjige...a rec prost je široki pojam...sad da ti ja pricam ko je i sta sve prosto nije ni vreme ni mesto a ti bre izadji negde u narod malo se opismeni sa taj serbski jezik videces da vise reci imaju jedno te isto znacenje a meni ne pada na pamet da ti uvek pri prepiski nabrajam sve verujem da si shvatio sta sam hteo da ti kazem...a ako vec oces onda nam reci kako ej dobiven trnak ili trnjina...ukrstanjem kojih sve ...neznam ti sta vec....Lkl{{
nesto su se vocari uspavali u zadnje vreme, od zadnjeg pisanja u ovoj temi su se bar kod mene neke stvari promenile po pitanju podloga bilo je malo vise informisanja .
iz vasih predhodnih poruka sve se svodi na standardnu dzeneriku, belosljivu , na pozegacu (nepozeljnu zbog sarke) tale i kica su se dotakli i trnjine , koja je posle posluzila za prepucavanje ali nije bitno. bitno da se nesto pisalo pa cemo mi ostali vec izvuci neki zakljucak. da se zahvalim prvo na savetu gde nabaviti podloge g. taletu , vec su rezervisane kod
ilone laslo u "rasadniku magriva" u cantaviru . ima ih i u "Reva 2" na pancevackom putu , a i u banatskom novom selu kod panceva
ovo nije reklama za te rasadnike vec samo da se forumasima omoguci lakse nalazenje podloga i laksi kontakt sa tim proizvodjacima
za hobi proizvodjace za vocnjake i okucnice ne treba izbegavati podlogu kao divlja kruska, divlja jabuka sejanac kajsije i slicno.
kod nas problem nastaje onog trenutka kada se potrazi krzljava podloga , dok za jabuku imate veliki asortiman podloga za sljivu i kajsiju se nece otici dalje od dzenerike i belosljive , obadve bujne podloge. ono zna se da postoje i da ih u svetu ima ali ih niko nema u ponudi , vecina od njih su zasticene i treba licenca da se plati za njihovo razmnozavanje a sa obzirom da se kod nas take stvari ne postuju nikome ne pada na pamet da pocne sa tim a i jevtinije je da sakupi kostice dzenerike. kica spomenu zasto nije to zazivelo kod nas, mozda je razlog sto se intezivnom gajenju voca kod nas pristupilo tek zadnjih 10- 15 godina tako da za time nije ni postojala potreba posebno ne kod sljive i kajsije koje su gajene na raastojanju 6x5 pa te krzljave podloge su bile vise hendikep nego nesto sto bi dovelo do napredka u uzgoju. danas gde se rastojanje 4-5 x 1,5-3 pretezno forsira morace da donese neku novinu u pogledu podloga sad dali ce to da iskoristi neki proizvodjac podloga i da ponudi nesto novo sto na trzistu nema ili ce nasi instituti da ponude nesto i time bar malo drzi korak za ostalima.
mene interesuje od ostalih forumasa dali su nesto sami eksperimentisali sa p.insititia , ja zasada imam tri razlicita tipa i vec na prolece ce biti prvo kalemljenje sljive i kajsije na toj podlozi . negde sam procitao da su i vecina breskvi i nektarina kompatibilne sa tom podlogom.( st . julien je nastao selekcijom iz p. insititia) sad to nije st. julien iliti gf-655-2 , to mi je jasno ali ni nasi rasadnicari ne koriste selekcionisanu dzeneriku vec bilo koju koja im padne pod ruku. tako da se i koristenjem p. insititie moze postici neki rezultat , ako nista drugo bicemo bogatiji za jedno iskustvo vise.
Поздрав, једно питање, да ли неко зна где се могу набавити подлоге за крушку, није битно да ли је дивља крушка или дуња, битно је да је у близини Новог Сада. Поздрав
zanima me nasto se sve moze kalemit jabuka
Može li neka preporuka za literaturu o kalemljenju, a da je malo bolje objašnjeno šta je bitno u vezi podloga. Ima dosta naslova o kalemljenju, ali me zanima nešto što ima kvalitetan opis podloge i njene funkcije.
Да ли је неко сијао коштице стенлија за подлогу или неке друге шљиве? Прочитао сам да у Њујорку стенли успијева на сопственом коријену.
kod nas se stalny kalemi na dzenku... ja imam zasad crvene ranke na sopstvenom korenu al to je bilo nekad. Sad se sve uglavnom kalemi iz mnogosturkih prednosti. Dal moze stenly iz kostice hmmm nebih reko nije on cista stara sorta... a da je koristis ko podlogu zasto ??? kad imas boljih podloga od nje ?
Мислио сам да ми на стенли накалеме кајсију да видим може ли. Нисам неки стручњак, али у књизи проф. Петра Д. Мишића сам пронашао да стенли није увијек подударан за џанариком, а управо стенли користе као посредник код кајсије и џанарике. Није ми јасна ни прича о шарки - бјелошљива је осјетљива на шарку, али какве то везе има - ваши ако долете оне једу лишће са онога што је накалемљено на подлогу.
vocne sadnice
27-02-12, 12:47
Stenlej je najbolji posrednik za kajsiju a sto se tice podloge najbolja je belosljiva mada je problem naci podlogu belosljive,pa zato svi kaleme na dzenariku,skoro sam imao priliku da nekom tipu kalemim kajsiju na podlogu kajsije on kaže da je cuo da je to najbolja kombinacija.
Ко ће знати. Ја ћу посијати следеће године коштице бијеле шљиве, сад немам сјемена. Ове године ћу калемити на крупну зелену ренклоду као посредника. да имам коштице ренклоде и њих би посијао. Покушаћу и са ожиљавањем ренклоде. У књизи "Шљива", проф. Петра Д. Мишића за стенли пише: "Није увек довољно компатибилна са џанариком као подлогом." Е, сад како на стенли калемити кајсију ако ни она није увијек подударна са џанариком. Мислим ја да џанарику сви користе као подлогу за све и свашта јер одлично клија и на њу је могуће дуго калемити.
vocne sadnice
27-02-12, 18:42
Ne razumem ako stenlej nije kompitabilan sa stenlejom, sta je onda vise kompitabilno, milioni sadnica sljiva iskalemljenih na dzenariku je posadjeno u Srbiji.Mislim da je to najprostiji nacin i da ne treba komplikovati previse... A na dzenariku može da se kalemi sljiva, kajsija i eventulano ,eventualno badem
Komadara, ako podloga boluje od šarke, virus će se prenijeti i na plemku u ovom slučaju kajsiju.
Воћар, то си у праву. Али шта да радим, не могу више да саднице возим из Новога Сада и размишљам о граници. Пронашао сам на интернету, код нас је у неком истраживању утврђено око трећине позитивних узорака на шарку узетих из расадника! Ништа не значи здрава подлога када су калем гранчице заражене. Пронаћи ћу ти везу на интернету да погледаш, мислим да је пољ. факултет БЛ вршио истраживање. Мени је само питање времена кад ће стићи шарка. Овамо што сам садио поред куће на пет метара су комшијине савке уредно заражене. Ово што ћу садити ове године је трњина на 100 метара, а савке на 200 метара.
---------- Poruka napisana u 23:25 ---------- Prethodna poruka je at 23:20 ----------
Комшија на бјелици шљиви има кајсију стару преко 40 година и још рађа, а код мене мађарска најбоља на џанарици посађена у новембру 2009. прошле године већ пустила смолу.
vocne sadnice
27-02-12, 23:33
Apsolutno tacno nema veze da li je zarazena podloga ili pelcer opet se dobija zarazena sadnica, dakle treba se birati pelcer od cistog drveta a to se gleda u sred leta prema listu,to je jedna varijanta a druga je da dobijes zdravu sadnicu a da u okolini imas zarazena stabla ili neki zarazeni divlji rasad i onda ti se u prvoj ili drugoj godini zaraze stabla. A danas se u rasadnicima prema zakonu tolerise do 10% zarazenih sadnica.
Те ваши су зло. Да није њих, лако бих ја. Извињавам се за скретање са расправе о подлози.
Данас сам добио коштице бијеле шљиве. Човјеку остала једна канта шљива коју није испекао за ракију. Да ли ће моћи да клијају и како да их посадим.
teorija bi rekla da ne moze, vrenje utice negativno na klijanje a to im se dogodilo. a pre sadjenja bi trebalo da se izvrsi stratifikacija semena u normalnim uslovima to traje nekoliko meseci u vlaznom pesku i niskim temperaturama. sad da se ne uplasis odmah. iz licnog iskustva jedne godine sam nakon pecenja rakije rasturio po njivi i sledece prolece sam imao lepu livadu malih sljiva a bilo je i vrenje i par sati kuvanja. a stratifikacija se moze obaviti i hemiskim putem. sve u svemu ja bih probao i tako nista nemozes da izgubis
Ја сам коштице прекјуче опрао и ставио у саксијице са земљом за цвијеће. Једну сам сломио и изгледа да је језгра здрава. Што се тиче хладноће комина није била у топлом, а вјероватно није ни свака коштица измрзла. Шта је врење учинило то не знам.
Vadiću sutra košpice magrive iz stratifikacije pa namjeravam da ih posijem u rasadniku. Šta mislite na koji razmak da ih sadim? Ja sam nešto mislio na 15cm u redu i 30cm između redova, i tako znači 2 reda u grupi kao jedan red. Imam oko 500 košpi u gruboj procjeni.
8. марта сам побо гранчице неке љубичасте ренклоде. Листале су боље него саднице које сам посадио исти дан, мада сумњам да ће се и једна ожилити.
ubovicratko
20-04-12, 01:19
Nedavno sam pricao sa jednim kalemarom is Osijeka
U pitanju je kalemljenje kajsije - pisem ovo bas zato sto mi je neobicno to sto mi je rekao a kaze da joj produzava zivot do nekih 30 godina
Podloga dunja-stablo sljiva (kaze bilo koja) i visoko kalemljenje kajsije
Ima li ko informacija o ovome?
Pa to ti je klasično kalemljenje preko posrednika :)
Meni nije jasno kako moze da se kalemi sljiva na podlogu dunje ?...
Ok je sve to sto ide kao preko posrednika ali ova kombinacija bar po meni ne funkcionise :)
nisam siguran, ali čini mi se da sadnice kajsije preko posrednika šljive koje sam video da prodaju, idu baš na dunju...ali nisam siguran
Najveći broj sadnica sa posrednikom je na dženarici!
Nedavno sam pricao sa jednim kalemarom is Osijeka
U pitanju je kalemljenje kajsije - pisem ovo bas zato sto mi je neobicno to sto mi je rekao a kaze da joj produzava zivot do nekih 30 godina
Podloga dunja-stablo sljiva (kaze bilo koja) i visoko kalemljenje kajsije
Ima li ko informacija o ovome?
A kako je on konstatovao da produzava zivot za 30 godina? Postoje neki ogledi koji se prate toliko dugo pa pomocu njih utvrdjeno?
Treba se pripaziti tih koji o vocarstvu pricaju metematickim jezikom, uglavnom je to jezik onih koji racunaju kako sto vise da zarade.
Ta prica kalemara iz Osjeka je tipicna, sa nekim poluistinama, poluznanjem. Negde nesto nacuo, prilagodio svojim potrebama pa sad vrti pricu kako njemu odgovara.
Tacno je da su istrazivanja pokazala da kajsija na dzenarici sa sljivom kao posrednikom, visoko kalemljena i sa piramidalnom krosnjom manje pati od tzv apopleksije...ali sve je to tek poluistina.
Daleko od toga da se za posrednika moze uzeti bilo koja sljiva (kalemari tu pricu pokusavaju da proguraju jer oni kajsije kaleme na neprodate sadnice sljive pa zato pricaju kako nije vazno koja je sljiva u pitanju, kaleme na ono sto im je ostalo) Najbolji posrednik je belosljiva (sljiva bele boje ploda) ali posto to nije sorta vec ekotip, ni svaka belisljiva nije zadovoljavajuca vec su se izdvojili nekoliko klonova koje su pokazale te osobine. Na tome je radio npr prof dr Stanisa Paunovic (tvorac cacanske rodne, cacanske lepotice i drugih, kao i nekoliko sorata kasjije, dakle neko kome zaista treba verovati)
Dalje rasadnicari najcesce, posto kaleme visko, na kajsiji sa posrednikom vec u rastilu formiraju skeletne grane za oblik vaza (dakle neodgovarajuci oblik krosnje) jer im je tako najlaske a cesto i ne znaju kako treba, pa se uvek treba sa dosta rezervi odnositi prema takvim savetodavcima i njihovim hvalisanjima svoje robe.
Možda je i "utvrđeno" na 27, 28 pa zaokružio. :)
Ironman,
у праву си. Како калемари да узму чачанску лепотицу за посредника када њој пуца кора на деблу од мраза.
Pratio sam vase savete i uspeo da proizvedem veoma lepe sadnice dzanarike koje na prolece treba da kalemim. Od divlje jabuke i kruske sakupio sa sjemenke te me interesuje kako se sade i u kojim uslovima da bi dobio podlogu za kalemljenjei. Pozzzz.
U Zaklopaci koja je jedno od najvecih proizvodaca kajsija u ovom kraju pod skoro obavezno se kalemi na stenlej kasija pa dobrih 20tak godina ako ne i vise.Kad sam pitao zbog cega to radi uvek sam dobio skoro isti odgovor da je jace drvo u stubu i otpornije na bolesti a i crvic ga nesto ne voli. I ako moze broj telefona od tog coveka iz Cantavira za podlogu za tresnjuLkl{{
Ove godine sam probao da si proizvedem podloge za kalemljenje ali uspeh i nisam neki imao jel bila velika susa pa se 90% podloga posusilo a ove druge su dosta tanke i moram jos minimum 1 godinu da cekam da se udebljaju da bi mogao da ih kalemim , zanima me jel postoji neka varijanta da bi se ubrzalo zadebljanje podloge , npr sta bi dobio ako bi je prekratio na pola , dal bi brze dobio podlogu za kalemljenje (dal bi se brze udebljala)?
Ovako izgleda ta jedna jadna podloga kod mene (breskva) :D
http://thumbnails104.imagebam.com/21713/f1dc4e217123656.jpg (http://www.imagebam.com/image/f1dc4e217123656) http://thumbnails104.imagebam.com/21713/4aa86c217123712.jpg (http://www.imagebam.com/image/4aa86c217123712)
Da bi brže dobio podlogu, takođe i deblju, trebao bi da zalivaš ili imaš KPK...da si to radio ne bi ti se toliko posušile :D Naravno i da okopavaš ili pleviš rukom.
Pomoćna sredstva su azotna đubriva (KAN ili UREA, bolje KAN, manje je agresivan na žile koje su male), kao i folijarna prihrana tj prskanje prehrane koja ima više azota, to se može raditi na svakih 7 dana sve do kraja vegetacije, neće produžiti vegetativni period pa da podloga nespremna sačeka zimu.
Treće, posadio si je preblizu nekih stabala kako vidim, pa korenje od tih stabala pojede sve toj podlozi. Ja sam tako posadio par trešanja jako blizu nekih kajsija koje bi za 2, 3 godine vadio, poslušao pametnog ujaka "samo zabodeš pored, pa posle kajsiju vadiš" i za 2 godine nisu ama ništa napredovale, izbace neke jadne listiće, grana krene par centimetara i to je to. Ove, treće godine sve 3 sadnice ostale bez lista još početkom juna.
Problem je bio sto sam ja sve oplevio travu lepo okopao oko podloga i kad su dosle suse ja zalevao jedno vreme a onda ponestalo vode pa sam prestao da zalevam , meni te podloge trebaju za zanimaciju jel volim da se zezam sa kalemljenjem to mi sad zanimljivo a morao sam da posadim podloge blizu odraslog drveca jel je mali plac pa nemam gde da ih posadim inace ovo sam u basti posadio podloge voca :D
Probacu sledece godine da zalevam celo vreme i da ih malo podjubrim da vidim kako ce onda napredovati i jel ce biti spremne za 1 sezonu za kalemljenje na pupoljak u 8 mesecu.
Gorski Car
28-10-12, 18:25
Sta je "Margiva" moze li neki vocar da objasni na koju se biljku odnosi ovaj pojam?
To je narodni naziv za rašeljku. Proguglaj slike a evo ti wikipedia.
http://hr.wikipedia.org/wiki/Ra%C5%A1eljka
Na selu u medji imam jednu staru krusku, plodovi krupni ali dosta opori nikakvi. Ispod nje ima desetak izboja iz korena(99% sam siguran da su vegetativni), dali su ti izboji dobra podloga da se kalemi kruska?
Jesu to je divlja kruska plus razmnozena vegetativno raste manja a ima vise roda
U vocnjaku imam 2 divljake jabuke podloge m9 koje su prosle godine rodile i ja sam ostavio semenke,
ubacio na stratifikovanje i skoro izvadio iz hladnjace i one su klijale.
E, sad kontam da bi to trebalo biti podloga m9 razmnozena generativnim putem, ali sta da ocekujem kakva ce bujnos te podlige biti i kakav kvalitet korena moze da ima?
Pa to je onda sejanac, bujan ko i svaki drugi. Al ne znam koliko u odnosu baš na divlju jabuku!
rekreativac
21-03-13, 20:26
Pozdrav narode jel zna neko kako se dobijaju podloge jabuke M9,m26,m106, za stubaste... kontam ono kad posejes semenku bilo koje vrste(jabuka,kruska,dzanarika) i onda na to kalemis, jedino mi ovo oko jabuke nije jasno tj. na koji nacin dobijaju podloge razlicite bujnosti
Pozdrav narode jel zna neko kako se dobijaju podloge jabuke M9,m26,m106, za stubaste... kontam ono kad posejes semenku bilo koje vrste(jabuka,kruska,dzanarika) i onda na to kalemis, jedino mi ovo oko jabuke nije jasno tj. na koji nacin dobijaju podloge razlicite bujnosti
Vrlo lako jedan od načina, posadiš željenu podlogu (M9, M26 ili MM-106), pustiš je da ojača godinu-dve, zatim nisko presjčeš u proljeće. Ispod reza podloga pusti više grana koje nagrneš zemljom otprilike tamo u junu. Nagrnjena mjesta će se ožiliti i na jesen razgrneš tu zemlju i imaš ožiljene podloge. E to je sva nauka.
Više o proizvodnji sadnica ima sve fino napisano u knjizi http://www.kupindo.com/Poljoprivreda/9293293_Kalemljenje-vocaka-Jovan-M-Medigovic.
Ja sam ostavio dosta semenki, sigurno ima 200-300, ali probacu na par komada pa cu videti na sta ce to da lici!
Ja sam posadio jedno 300 semenki džanarike 15. novembra, dan danas ne primećujem da je nešto niklo, jel to normalno? :D Stavljao sam po 3 semenke u rupu a onda kad mi je ostalo viška sam bacao kako sam stigao u taj kanal tako da ih ima dosta i gusto su sađene...
Oktopod proveri samo da ih nesto nije pojelo . Potrazi ih po zemlji jesu li jos tu .
Obicno se semenke stave plitko u gajbu sa peskom preko zime tu ih nista ne dira. A na prolece sto ranije se samo one semenke koje su pukle rasporede gde hoces.
Pa zakopao sam ih na 15 cm dubine otprilike, mrzelo me da se majem, mislio sam od 300 nek 20 nikne dobrano i dosta mi je :D i badema sam posadio 20ak, ništa se ne pojavljuje...videću da raskopam na jednom mestu pa da vidim šta zateknem...
Proslog proleca sam pripremio za sebe kostice dzenerike ispucale su super. Rasporedim ih u plitko iskopan kanalic ali ih ne zalijem odmah.
Imao sam ih i previse , na pocetku sam ih lepo rasporedjivao a kasnije samo prosipao . Posle nekog vremena odem kad ima sta i da vidim ostaci kostica se vide po povrsini zemlje. Verovatno je misevima bila ukusna grickalica.
One kostice sto sam lepo rasporedjivao ovog proleca su malo redje a one redove koje sam samo prosipao bile su dobre gustine za kalemljenje.
I kod mene ove godine nista od podloga jos nije krenulo da nice a prosle godine u ovo vreme vec sve bilo niklo.
oktopod (http://poljoinfo.com/member.php?4329-oktopod) preduboko si posadio, skini malo zemlje najmanje 5 cm. Obično se seje na 6-7 cm. Samo prvo pogledaj kolike su klice da ih ne oštetiš prilikom odgrtanja. Otprilike negdje sad počinje klijati.
Pa ne znam, neko mi ovde reče na 15-20 cm...ili mi beše rekoše pliće, u svakom slučaju uradih kako mi je rečeno, samo se ne sećam šta rekoše :D Prošao sam motokultivatorom pa nabacao u brazdu koju ostavlja za sobom i onda nagrnuo ali nisam pravi brdašce nego uvalu, niže je nego okolo ako me razumeš, ne znam koja je to dubina tačno...u stvari ima oko 10 cm maksimum valjda...videću da raskopam na početku reda pa ako je krenulo a preduboko je, razgrnuću jedan sloj motikom časkom.
Zato provjeri samo dal je klijalo, što je u stvari i najvažnije. Ako jeste, ostalo sigurno ti neće biti problem da uradiš.
Pa zakopao sam ih na 15 cm dubine otprilike,
Ma plitko si to zakopao, makar pola metra bi valajlo.
Koje odatle izbije alal mu vera :)
Ma možeš ti to pažljivo da povadiš i poseješ ponovo na normalnu dubinu, nekoliko cm.
Smatraj to što si uradio stratifikovanjem. To se i inače radi samo što se najčešće radi u pesku, ali isti si efekat itako postigao.
Sada su semenke verovatno raspuknute i krenula je klica, to i treba da se dogodi u stratifikali.
Pažljivo ih povadi, i sa zemljom neka su, posej to u vrsticu (na pola metra do metar dubine :) ) i biće tu popdloga i za prodaju
oktopod (http://poljoinfo.com/member.php?4329-oktopod) možeš da ih presijavaš smo u slučaju ako su tak počele da klijaju (ali to je veliki posao pronaći sve košpice u zemlji), a ako su klice velike ne diraj ništa jer ćeš ih sve pokidati. U svakom slučaju samo skini sloj zemlje kao što sam ti rekao i budi bez brige, jednostavnije je.
Gorski Car
26-03-13, 12:30
Koliko vremena prodje od stavljanja kostice u zemlju do kalemljenja?
Sve zavisi koliko paznje i truda posvetis, npr ako redovno okopavas djubris i zalevas onda 1-2 godine a ako nista ne radis onda sve zavisi od uzlova u kojima se kostica nalazi kvaliteta zemlje , dal je dovoljno padavina onda otprilike 2-3 godine.
Zavisi od napretka podloge i načina kalemljenja....ako kalemiš pupoljkom, to se radi u avgustu, možeš već u avgustu ako je podloga dovoljno napredovala ili sledeće proleće, takođe ako je dobro napredovala tj narasla. Ako nije, pomeraš sve za još godinu dana.
Evo malo kako to izgleda u rasadniku. Sve se kalemi iste godine po sadnji.
http://imageshack.us/a/img689/3711/p1030625q.th.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/689/p1030625q.jpg/)
Desno je podloga za jabuku i krušku u serdini za breskvu a lijevo za šljivu.
Gorski Car
26-03-13, 12:55
Planirao sam na jednoj parceli da posejem kostice dzenerike. Da iskopam rupe kao za sadnju pa u svaku rupu po 3 kostice, kad dovoljno porastu izaberem onu najbolju i kalemim a one losije odstranim.
Ili kod kuce da posejem kostice kad dodje vreme da ih kalemim i kao gotove sadnice posadim na toj planiranoj njivi.
Sta je po vama bolja ideja?
Ako je sve ok kosticu posadjenu ovog proleca sledeceg mozes okalemiti.
Gorski Car mozes kako hoces ali sve zavisi od toga kolko mozes vremena kasnije da im posvetis jer su neki nacini zahtevniji od drugih.
Najzahtevnije za odrzavanje je posaditi vise kostica na stalno mesto pa potom sledece godine okalemiti ali najbrze dodjes do ploda( takodje ti bude najjevtinije jer platis samo kalemara da okalemi na stalno mesto ostalo odradis sam).
Gorski Car
26-03-13, 13:50
Ako je sve ok kosticu posadjenu ovog proleca sledeceg mozes okalemiti.
Gorski Car mozes kako hoces ali sve zavisi od toga kolko mozes vremena kasnije da im posvetis jer su neki nacini zahtevniji od drugih.
Najzahtevnije za odrzavanje je posaditi vise kostica na stalno mesto pa potom sledece godine okalemiti ali najbrze dodjes do ploda( takodje ti bude najjevtinije jer platis samo kalemara da okalemi na stalno mesto ostalo odradis sam).
Mislis da pre prorode ove sto su posejane na licu mesta nego ove sto se presadjuju?
To ti je i rekao, na stalnom mestu je bolje. Problem stalnog mesta je što je to uglavnom negde u njivi, nije kraj kuće, pa se moraš boriti sa travom, navodnjavanje koje tamo verovatno nemaš...zato ljudi obično rasad podloga rade kod kuće, onda presade na jesen na stalno mesto a na proleće kaleme grančicom...ili kaleme kod kuće pupoljkom u avgustu pa na jesen presade na stalno mesto.
Samo da ne bude u travi . Inace polivanje samo ako je bas extremna susa ipak je to divljaka mnogo joj manje treba.
Nije dobro na stalno mjesto saditi košpicu i tu kalemiti, jedan od razloga što se korjen ne razgrana već ide u dubinu sa centralnom žilom. Mnogo kvalitetnija se sadnica dobije kad se na podlozi prekrati korjen.
Dobije se ovako nešto kad se prekrati podloga.
http://imageshack.us/a/img109/5844/p1040584z.th.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/109/p1040584z.jpg/)
miroljubceful
29-03-13, 20:31
tu se apsolutno slazem sa tobom tu nema greske
ali praksa pokazuje da nema razlike u presadjenoj i direktno kalemljenoj u narednim godinama (sto se prakse tice) posle sadnje mislim u zasadu sljive
koren se razviaj isto samo je sadnica lepsa iz presadjene nego iz kostice
Pitanje za iskusnije.Resio sam da kalemim iduce godine neke stare sorte jabuka.Ove godine cu prikupiti kostice za podloge.Hocu da drvo bude bujno,znaci nece biti plantazni zasad.E sad imam jednu divlju jabuku koja daje skroz sitne plodove,prilicno su opori i neukusni,dok druga takodje divlja daje plodove malo sitnije nego ove moderne jabuke i prijatnog su ukusa.Da li je bitno od koje od ove dve jabuke cu uzeti kostice za sejance?Znam da mogu kupiti podlogu u rasadniku ali je pitanje koju cu podlogu dobiti,zato sam odlucio da sam proizvedem podlogu.
miroljubceful
03-04-13, 17:19
Pitanje za iskusnije.Resio sam da kalemim iduce godine neke stare sorte jabuka.Ove godine cu prikupiti kostice za podloge.Hocu da drvo bude bujno,znaci nece biti plantazni zasad.E sad imam jednu divlju jabuku koja daje skroz sitne plodove,prilicno su opori i neukusni,dok druga takodje divlja daje plodove malo sitnije nego ove moderne jabuke i prijatnog su ukusa.Da li je bitno od koje od ove dve jabuke cu uzeti kostice za sejance?Znam da mogu kupiti podlogu u rasadniku ali je pitanje koju cu podlogu dobiti,zato sam odlucio da sam proizvedem podlogu.
ako hoces bujnu kupi lepo podlogu M-106 i nema problema nikakvog
to iz semenke ces cekati jedno 3 god dokokalemis
A MM 109 i MM 111?One su bujnije od 106?
miroljubceful
03-04-13, 17:38
to je A-2 imam par komada ali je ne koristim
nju ti mogu poslati u ponedeljak
to je A-2
Nije A2 nego MM 109
Jedna je stvorena u institutu Alnarp u Švedskoj, a druga u institutu u Maling Engleskoj.
ssasa,
Ako već tu u kraju postoje ta dva stabla nije nemoguće da postoje i mladi divlji sejanci tu negde.
Prošetaj malo po kraju, po šumi, možda naletiš na podesnu podlogu za kalemljenje. (naravno, pod uslovom da možeš da prepoznaš jabuku, i pod uslovom da to uradiš brzo jer će valjda i ovo vreme prolepšavati pa će vegetacija konačno krenuti)
A2 bi trebala da bude po bujnosti odmah posle sejanca?Pogodna za ostrije klimatske uslove.
Ok, ok, to jeste bujna podloga samo što je A2 a ne MM.
Da znam,nije to isto.OvA2 su uradili svedjani a mm englezi.Gledao sam,oko ta dva stabla nema ni jednog sejanca.Prosetacu malo po sumi cim vreme dozvoli,kisa je non stop.
miroljubceful
03-04-13, 18:27
ja sam rekao za A-2 imam par komada u maticnjaku koje ne koristim
ko zna odlike podloga verovatno zna i zasto se ne koristi
ja licno koristim M-9 i MM 106
danas omaticio M-9 neku i dunju BA-29 holandsku iz uvoza
pa da vidimo kakva ce ona biti narednih godina :)
Istrazivacki rad,bravo ::svaka cast::
Evo obecanih slika Red Chifa na M9
https://lh4.googleusercontent.com/-7zOw18duE4o/UV2ENRBtbOI/AAAAAAAAAOM/-ZNtDeNsrVg/w571-h428-p-o/IMG_4593.jpg
https://lh4.googleusercontent.com/-zj1X1CAhY_c/UV2EOR-RdCI/AAAAAAAAAOU/MLkKcqmoOLI/w322-h428-p-o/rc.jpg
Skupio sam nešto sjemenki od jabuka nešto od normalni jabuka koje sam pojeo a nešto od divljih sad imam namjeru da ih posijem da bi imao podloge za kalamljenje pa me interesuje: Koje su sjemenke bolje od divlje jabuke ili one koje sam kupovao ^-^
Šta mi vi preporučujete ^-^
Bolje su ti divlje al mogu i ove obicne najverovatnije da posluze :).
miroljubceful
06-04-13, 11:05
Skupio sam nešto sjemenki od jabuka nešto od normalni jabuka koje sam pojeo a nešto od divljih sad imam namjeru da ih posijem da bi imao podloge za kalamljenje pa me interesuje: Koje su sjemenke bolje od divlje jabuke ili one koje sam kupovao ^-^
Šta mi vi preporučujete ^-^
nisu ni jedne,kupis lepo podlogu i okalemis :)
nisu ni jedne,kupis lepo podlogu i okalemis :)
E jbga sad pa nije ni prodavac podloga ih pravio sam nego opet ih iz sjemenki dobio Lkl{{
Ako se već kalemi samo jabuka na jabuku mene interesuje koje su bolje od divljih ili "pitomi" ^-^
Koliko ja kapiram, za svaku podlogu je bolje divlje.
Divlja trešnja za trešnju, bolje nego burlat iz koštice.
Magriva tj divlja višnja za trešnju i višnju.
Džanarika tj divlja šljiva za šljivu, kajsiju...
Divlja kruška za krušku.
miroljubceful
06-04-13, 12:11
sve ima svoje prednosti i mane
svi hoce da stoi pre stigne na rod
zato traze jabuku M-9
tresnja-visnja magriva
kruska na dunji
samo da se sto pre pocne sa berbom
ti bar znas o podlogama dosta,sta je prednost sta mana
markojajara
06-04-13, 15:55
uticaj hipobiota na epibiot: na bujnost,dugovecnost, rodnost, vreme cvetanja, vreme zrenja, kvalitet ploda, otpornost na niske i visoke temp., na dugovecnost...
miroljubceful
06-04-13, 19:27
pitanje je sta ko zeli od svega tog
Meni nešto nije jasno sa tim stizanjem na rod...
Uzmimo trešnju za primer.
Ako kalemimo na divlju trešnju, najkasnije stiže na rod, na magrivu srednje a na gizelu najranije. Zašto je to tako?
Ako postoji PRAVILO da trešnja daje rod na dvogodišnjoj ili višegodišnjoj grani koja se nalazi na višegodišnjoj (3 i više), onda dođemo do sledećeg:
1. godina - imamo sadnicu, to je jednogodišnja grana, na proleće je prekratimo i ona se razgrana.
2. godina - imamo deblo staro 2 godine i jednogodišnje grane koje prekratimo za dalje formiranje krune.
3. godina - imamo deblo staro 3 godine, na njemu dvogodišnje ramene i tako dalje. Te godine se na ramenim formiraju rodni pupoljci jer to su sad dvogodišnje na višegodišnjim, ispunjava se PRAVILO.
4. godina - imamo prvi plod, na ramenim granama jer to su sada dvo i višegodišnje grane na višegodišnjoj (deblu).
Tako se dođe do toga da trešnja prorodi u 4oj godini zar ne? Kakve veze onda ima da li je koren od magrive ili divlje trešnje? Kakve veze ima dal je koren gizela?
Po toj logici samo preoštrom rezidbom odlažemo period kad stupa u plodonošenje..
Šta grešim nikako da razumem? :D U ovo PRAVILO nisam 100% siguran, ali čini mi se da je tako...i ne pričam o bujnosti, tu mi je uloga podloge tj korena sasvim jasna...kao i svrha visokog kalemljenja, ne pričam o tim temama.
miroljubceful
06-04-13, 19:58
E jbga sad pa nije ni prodavac podloga ih pravio sam nego opet ih iz sjemenki dobio Lkl{{
Ako se već kalemi samo jabuka na jabuku mene interesuje koje su bolje od divljih ili "pitomi" ^-^
druze moj podloge takozvane pitome se ne razmnozavaju iz semena nego iz korena (izdanci)
one su manje bujnije od divlje podloge (iz semena) pre prorode ali imaju manji vek trajanja takodje su i manje bujnije u zaviznosti od podloge do podloge
prvo trebas znati odlike svih podloga pa tekonda planirati nesto
postoji mnogo ljudi koji hoce da sade i kada se malo upustis u pricu sa njima,lepo ih pitas o podlogaam koje im odgovaraju oni pomisle bas isto ko i ti sada da im se prodaje magla
bilo bi lepo da svako ko hoce da sadi nesto prvo malo proggogla o podlogama pa tk onda da sadi
a ne da trazi samo jabuku tu i tu a podlogu da zanemari i posle kada dobije sadnicu na divljoj podlozi a rod u 7*-oj godini prodavca krive
neupucenost oko podloga je veliki problem
Opaaa!!! Lkl{{
Krenuli smo sa ozbiljnim pitanjima.
Nego, razmišljaš li ti o tome da upišeš neke poljoprivredne studije?
Ako postoji PRAVILO
Pravila pravila (http://www.youtube.com/watch?v=a48Lk-IfyX0) :)
Postoji pravilo ali ne postoji zakon :)
Da bi se to ostvarilo moraju da budu ispunjeni neki uslovi,a najvažniji od njih je da prođe stadijum u razvoju biljke koji se zove juvenilni. Dok on traje nema obrazovanja rodnih pupoljaka.
E taj stadijum kod sejanaca traje duže, pa dok on traje ne važi pravilo o dvogodišnjem rodnom drvetu.
A taj stadijum je fiziološka faza, dakle komplikovan proces ukome najviše učestvuju fitohormoni, rezerve hraniva u depoima biljke i sl.
Da znaš da mi je palo na pamet da upišem, sebi za merak, ali nema šanse opet da se cimatam u školu, završio sam višu pa onda još dve godine fakultet za kompjutere nešto nebitno sad, ne vidim sebe 4 godine da idem na predavanja, učim za ispite...a i nemam baš ni kad..
Elem, shvatio sam šta si rekao, podsetio si me i na taj juvenilni period i to, ali mi i dalje nije jasno kakve veze ima podloga sa time, misliš da je taj period kraći na manje bujnim podlogama tj korenu? To si hteo reći kad si spomenuo sejanac, koren je od sejanca pa diktira trajanje juvenilog perioda?
Zašto na gizeli već u prvoj godini rodi?
misliš da je taj period kraći na manje bujnim podlogama tj korenu? To si hteo reći kad si spomenuo sejanac,
Ima i toga ali to što je podloga nastala iz semena je važno i po drugom momentu.
Kada biljka nastane iz semena ona mora da prođe sve faze razvoja, od klice do "puberteta", za razliku od biljke nastale iz drugih delova (evgetativnih) koji su več u nekoj odmalkijoj fazi. Njihov stadijum semena je već davno iz njih.
Naravno, tu ulogu igra i pravilo da što biljka ima veći prirast to manje formira generativne organe, a pošto je sejanac bujnini to i to dolazi do izražaja.
Prilično kompleksan problem je to prelaženje iz nerodnog u rodni stadijum, ali nadam se da hvataš suštinu?
foksejk,posle kazu skola nije vazna ;D}
A Petar Misic kaze davne 1977 "Sljive roda Prunus Domestica/domace sljive plave sljivolikog oblika/su apsolutno inkompatibilne sa podlogom dzanarika jer kasno ulaze u rod i daju sitnije plodove.
Ali sta je to spram ekonomskog momenta "grobari Srbskog sljivarstva" su otkrili "Sveti Gral" t.j. Dzenarika je apsolutno besplatna i ima klijavost preko 90% posto i tako smo krenuli u ponor,smrc,smrc,smrc
Shvatam suštinu...znači gizela je višegodišnji izdanak na koji se nakalemi trešnja?
znači gizela je višegodišnji izdanak na koji se nakalemi trešnja?
Recimo to ovako:
(Ako gizelu uzimamo kao primer)
Ta gizela je jednogodišnji lastar skinut sa nekog višegodišnjeg drveta (na kom lastaru je nekim zahvatom izazvano ožiljavanje, ali to za ovu stvar nije bitno).
To višegodišnje drvo, koje je "čudnog" oblika, samo jedno zadebjanje iznad zemlje, jer mu se ne doizvoljava da poraste konstantnim uklanjanjem lastara, ali ipak stablo koje prolazi sve fiziološke faze kao i ostala stabla, dakle, to stablo sa koga se skidaju ožiljeni lastari je već u rodnom stadijumu. Ono bi neki rod donelo kada bi se pustilo da poraste, dakle kod njega, što če reći kod te gizele, je juvenilni stadijum završen.
Kalem grančice se skidaju takođe sa stabala sorata kog kojih je taj stadijum gotov,
Spajanjem te dve komponente podloge i plemke, koje su sa stabala u stadijumu rodnosti, dobijamo novo stablo koje je fiziološki spremno za rađanje odmah. Zato se i desi nekada da već u prvoj godini može biti roda iako nema dvogodišnjeg prirasta. Sama kalem grančica je nekada sa tog dvododišnjeg,pa je tako taj uslov zadovoljen.
Kod sejanaca kao podloge, jer je mlada, skoro iz semena iznikla, taj stadijum nije završen pa plemka "čeka" podlogu da prođe tu fazu i da krene da rađa.
Međutim, to što je ispunjen uslov da je nerodni stadijum i kalem grančice i podloge prošao, ipak nije i dovoljan uslov da obavezno odmah krene sa rodom.
Ta nova biljka, kalem, treba da u sebi obezbedi dovoljno produkata fotosinteze ("rezervne hrane") da bi se "usudila" da donosi potomstvo. Taj momenat je isti i za generativnu ivegetativnu podlogu.
- - - - - - - - - -
Ali sta je to spram ekonomskog momenta "grobari Srbskog sljivarstva" su otkrili "Sveti Gral" t.j. Dzenarika je apsolutno besplatna i ima klijavost preko 90% posto i tako smo krenuli u ponor,smrc,smrc,smrc
To će biti da je to....
Nakupe džeanrike pored puta, stave u čarapu! (sećam se te priče i sa ovog foruma) i eto nama podloga.
Inspektoru obezbede dobar ručak i sve šljaka.
E sad kako ihubediti da je to suludo kad oni sve najbolje znaju, nemam pojma.
A i kako obezbediti da instituti stvarno proizvode dobre sadnice, a ne da i oni šibicare sa njima nemam pojma.
Valjda je sve to pitanje siromašnog društva....
jasno kao dan, hvala puno na iscrpnom odgovoru :)
Aha, lako je reći hvala, a pivo ?
Šalim se, zadovoljstvo mi je ako sam uspeo da pomognem.
I pitanje posle svega:"Koje podloge onda koristiti za sljivu?"
miroljubceful
07-04-13, 10:53
uvezes sljivu iz neke evropske zemlje platis 7-8-9-10 eura i miran si
nemoras da kupujes ove nase lose ovde Lkl{{
nećete možda verovati, ali ja uopšte ne pijem alkohol..jedine situacije su noćni život, kad se đuska i peva, a toga je sa godinama sve manje :)
ja sam hteo da organizujem neki skup, može kod mene na placu ili negde drugo, samo je problem što smo rasuti svuda po bivšoj jugoslaviji a i nismo dokoni, uvek imamo nekog posla...evo načeću neku temu i poslati link na pp, ko ga dobije nek šalje dalje, dobro bi bilo sad krajem aprila kad mislim da ima najmanje posla u voćnjacima :)
"Винчански дани воћарства" .. каки факултет .. ома научно стручни скупови .. ;D}.. уведеш котизацију да ти покрије шатор .. и готово Lkl{{
Powered by vBulletin® Version 4.2.0 Copyright © 2013 vBulletin Solutions, Inc. All rights reserved.