PDA

View Full Version : Proizvodnja ribe u recirkulacionom sistemu


Advertisement


Advertisement

Advertisement


toni58
02-03-11, 11:22
Tehnologija proizvodnje ribe u recirkulacionom sistemu je relativno nova tehnologija koja u svetu egzistira nešto više od 40godina. Koncept proizvodnje ribe u recirkulacionom sistemu zasniva se na uzgoju ribe u zatvorenom prostoru i potpuno kontrolisanim uslovima. Osnovna prednost u odnosu na uzgoj ribe na tradicionalan način je proizvodnja mnogo veće količine ribe po jedinici zapremine vode, što ovaj sistem svrstava u intenzivne načine proizvodnje. Druga prednost je dobijanja potpuno zdrave ribe, za razliku od riba iz ekoloski kontaminiranih prirodnih vodotokova. Ovako proizvedena riba ima i bolji misicni tonus od ribe iz prirode ili ribnjaka sa stajacom vodom, zato sto je prinudjena da se krece u bazenu sa promenljivom brzinom strujanja vode.
Voda iz bazena se konstantno reciklira i ponovo uliva u bazene.
U ovom slucaju proizveli bi 25 do 30 tona ribe na povrsini od 300 m2, sto bi zavisilo samo od sredstava ulozenih u opremu za preciscavanje vode.
Ukoliko se pri proizvodnji na tradicionalni nacin (klasicni ribnjak) proizvede 1,5 t/ha namece se zakljucak da nije neophodno 20 ha livada, ledina ili neke druge neobradive povrsine zauzeti za proizvodnju ribe.
Jedna od prednosti je i uzgoj predatora u monokulturi. Druga prednost je proizvodnja u mnogo kraćem vremenu od tradicionalnog načina uzgoja.
U slucaju potrebe moze se lako izvrsiti zamena vrste ribe koja se proizvodi. Sto znaci da se u istom ovom sistemu mogu proizvoditi: keciga (Acinpenser ruthenus), razne vrste jesetre (Acipenser), smudj (Sander Lucioperca), evropska jegulja (Angula Angula) stuka (Esox lucius) i druge vrste riba. Nije iskljucena i proizvodnja dve od gore navedenih vrsta istovremeno u odvojenim bazenima.
Izvršena ispitivanja tržišta kod nas pokazuju povećanu tražnju grabljivica posebno u zimskim mesecima.
Evo i primer jednog uzgajalista.
Razmenio bih iskustva sa nekim ko proizvodi ribu na slican nacin.
http://i56.tinypic.com/2vba0kw.jpg

daxoni
02-03-11, 11:40
toni da li se bavis vec sa ovim uzgojom ribe?ako se bavis da li mogao da mi das broj telefona koristile bi mi neke informacije oko ulaganja i visine troskova zato sto smo ja i drug u nekoj takvoj prici al nas zeza prostor....

toni58
02-03-11, 12:54
Probnu proizvodnju sam zavrsio. Potrebno je jos da zavrsim sistem za preciscavanje vode, ali ponestalo je para, verovatno cu uzeti nekog za partnera. Na kraju probne probne proizvodnje ribe su bile ovakve. Broj telefona sam ti poslao
http://i55.tinypic.com/23krvk0.jpg

daxoni
02-03-11, 15:34
cucemo se druze....ali ja mislim da su trebali jos malo da rastu...mi za ovakvog soma nemamo trziste ili ako se nadje onda je mala cena tako da ne verujem da se isplati ulaganje..pricam iz licnog iskustva

ljusha
02-03-11, 15:35
Kolika je okvirna cena prečistača vode?
Koju bi vodu koristio,sa vodovodne mreže ili imaš bunare?
Som kao i svaka grabljivica napada i svoju vrstu,jesi li imao problema?
>:D

toni58
03-03-11, 08:56
Daxoni
Prosecna tezina ribe na slici je 2 kg. Pitanje velicine konzumne ribe zavisi od potrosaca, pa se tome prilagodis. Cena ovog soma je sasvim zadovoljavajuca ukoliko se iznese na trziste od novembra do marta. Kada kazes da govoris iz sopstvenog iskustva nije mi jasno dali mislis na prodaju ili proizvodnju.
Ljusha
Cena opreme za preciscavanje je jako visoka, ali ja cu je sam izraditi kao sto sam i sve do sada sam uradio. Na pr. mehacicki filter za sistem koji ja radim kosta oko 15000 EU, mene ce materijal i usluge kostati nesto iznad 3000 EU.
Unutar objekta imam bunar fi 125 na 105 m.
Kanibalizam je uobicajena pojava kod uzgoja grabljivica u monokulturi. Najveci su problemi kod sitne ribe t.j. tezine do oko 3 gr.
Objekat fotografisan sa severne strane prikazan je na slici, a to je i strana na kojoj je predvidjena izgradnja II faze.
http://i55.tinypic.com/2naqxcx.jpg

daxoni
03-03-11, 11:22
mislim na prodaju druze,vrlo tesko smo imali plasman za somice do 3kg,mada preko zime moze da se proda sve,tu si u pravu ;D}

Misazabac1980
03-03-11, 16:42
:D :D :D
Koliko sam razumeo, velike kace, pumpe za cirkulaciju vode, filteri za preciscavanje?! Kolika je kolicina vode potrebna? I kolika se kolicina ribe moze odgajiti na m3 vode i za koji period? Izvini za puno pitanja ali je jako interesantno! ::svaka cast::

toni58
04-03-11, 09:04
Velicina i oblik bazena zavise od vise faktora.
Pogodni materijali za izradu su:
razni vestacki materijali (kao sto su epoksidne smole, PP, PE, PU), beton, inox celik, table crnog lima posebno zasticene, obloga bazena moze biti drvena sa metalnim obrucima iznutra oblozena za folijom debljine oko 1 mm i dr. Oblici mogu biti razliciti i svi oni imaju prednosti i nedostatke.
Kolicina vode zavisi od toga koliku proizvodnju hocemo i na kojoj gustini nasada.
Gustina nasada iskljucivo zavisi od kvaliteta preciscavanja vode. Evropski som (Silurus Glanis) po mojim saznanjima gajen je na gustinama do 300 kg/m3. Ja sam ga uzgajao u probnoj proizvodni na gustini od nesto preko 200 kg/m3, dok sam komercijalni sistem projektovao za gustinu do 110 kg/m3. Vreme uzgoja zavisi od kvaliteta vode i hrane. Uz dobre uslove od 10 do 2000 gr stize za 10 meseci.
Da budem konkretan izrada ovakvih sistema uvek kosta negde izmedju 8 i 12$ po kilogramu proizvedene ribe, ukoliko sam radis oko 30-40% jeftinije.
Startna tezina u uzgojnim bazenima za soma je 5-10 gr u zavisnosti od tipa bazena.


Post je spojen: 1299239536________________________________________ _________
Ukoliko neko planira investiranje u ovakvu vrstu proizvodnju dobrodosao je u Akvafarma Coka doo.

daxoni
04-03-11, 20:18
aj da te pitam jos nesto ali nemoj da se smejes :lol: :lol: a sta mislis da li bi mogli da posluze ovi bazeni za kupanje sto se sada prodaju?imam jedan izdrzao je strasnu torturu vec 3 godine...ispalo bi jeftinije od svih mogucih materijala...

Dusan F
04-03-11, 23:03
::svaka cast:: ::svaka cast:: Ne postoji glupo pitanje , vec samo glup odgovor ?
Odlicna ideja jos samo Tony da potvrdi , ali mislim da je to najbolje i najjeftinije resenje a bez i jedne elektrode se montira za par sati i eto farme
::svaka cast:: jos jednom
Tony ^-^

toni58
05-03-11, 09:50
Postoje uzgojni bazeni koji su izradjeni od PVC folije (debljine >0,6 mm), a uramljeni su u metalni kostur. Mislim da je ovo isuvise veliko ulaganje za tako nepouzdan bazen, iako se i u tim bazenima moze resiti izdvajanje neutrosene hrane i fekalija sa centralnog dela dna bazena. Bazeni izradjeni od cvrstog materijala imaju i niz sitnih prednosti poput mogucnosti kacenja hranilica, montaze pokretnih pregradnih zidova potrebnih kod vrsenja selekcije po velicini, montaze zastitne mreze na vrhu bazena, mnogo komotnija manipulacija pored bazena i dr.
Da skratim, moze ali ne preporucujem.
U svakom slucaju ima jeftinijih varijanti od ovoga sto sam ja radio (betonsko dno, a omotac lim Č.4580).

daxoni
05-03-11, 11:33
e Toni samo da znas zbog tebe deca ove godine ostaju bez bazena :lol: a probacu kako se sarani ponasaju u njemu..bas me interesuje da li ce da moze ^-^....

toni58
08-03-11, 19:03
Moze sigurno, samo nemoj na ustrb dece.

daxoni
09-03-11, 17:53
ma kupicu deci drugi >:({

kvadrat
09-03-11, 21:13
Toni rekao si da je prirast od 10-2000gr. za 10 meseci. Reci mi molim te na kojoj temperaturi se vrsi uzgoj soma, zapravo imas li kontrolisanu temperaturu vode ako je vadis iz bunara i dali je dogrevas. Na kraju koja je optimalna temperatura za najbolji prirast

toni58
10-03-11, 21:14
Prirast koji sam dao ne bi trebalo uzeti kao pravilo on dosta varira i zavisi od kvaliteta hrane, kvaliteta vode, sadrzaja kiseonika u vodi.....Sve ovo nista ne vredi ukoliko ti dodje drustvo i napravi dobru galamu unutar objekta, onda osim uginuca usled stresa ribe ne uzimaju hranu i do 7 dana.
Uzgojna temperatura kod mene kretala se do 26 ^C kada sam i imao najbolji prirast. Nije toliko vazno dali je temperatura vode 22 ili 27^C koliko je vazan sadrzaj: amonijaka, nitrita, nitrata, pH, alkalnost, minerali, gasovi kao ugljen dioksid, azot i kiseonik.
Negde sam nasao da je optimalna gustina u kaveznom sistemu oko 20 kg/m3.

Vodu iz bunara (105 m, 17-18^C, sa malo kiseonika, a puno azota i ugljen dioksida) treba pripremiti pre nego sto je dodamo u bazen.

ganoderma
11-03-11, 16:48
Ovo izgleda vrlo zanimljivo.Kako napraviti sam filtere?
Ima li negde nekakva literatura ili neki crtezi za filtere a i za ostale
podatke koji se ticu sastava vazduha, vode i nekih drugih vaznih momenata
koji su bitni za ovakvu proizvodnju?Toni 58, pomozi sirokim narodnim masama
u nasem neznanju >:D

toni58
11-03-11, 19:41
Odgovor na mnoga pitanja nasao sam na internetu, ali ne kako vecina misli sa nekoliko klika. Ovo znanje me je kostalo 6 ( i slovima sest) godina. Za izradu tehnoloskog projekta u Austriji traze 20000 EU, a covek iz Latvije mi je trazio 15000 EU, kada sam video ove cene nemce nisam ni zvao. Instalirao sam nekoliko recnika i prionuo na posao.
Podataka o uzgoju soma u rec.sist. skoro da nema, ali koristio sam podatke o proizvodnji drugih vrsta riba pa sam ih prilagodjavao proizvodnji soma.
Sada ja radim projekat za proizvodnju soma u recirkulacionom sistemu ljudima iz Hrvatske po mnogo prihvatljivijoj ceni.
Prica oko preciscavanja vode ide odprilike ovako:
* koliko ribe i na kojoj gustini hocemo da proizvedemo. Odredimo gabaritne mere objekta.
* koliki ce biti maksimalni dnevni unos hrane. Na osnovu toga znamo kolika je tezina izlucevina, a u zavisnosti od
izabrane finoce sita odredjujemo povrsinu filtriranja.
* u zavisnosti od sadrzaja proteina u hrani nalazimo dnevnu produkciju amonijaka, zatim se vrsi odabir i proracun
bioloskog filtera za uzgoj nitrifikacionih bakterija.
* odabir i proracun uredjaja za izdvajanje gasova.
* izbor pumpi i proracun brzine strujanja u cevovodu kako potisnom tako i povratnom.
* aeracija, oksigeniranje, UV filtriranje,odredjivanje kvaliteta vode za odredjenu vrstu ribe i dr.
Kao sto vidis ima dosta toga. Posto su meni i kolegi sa kojim sam ovo zapoceo mnogi koji vaze za poznavaoce rekli da nece moci da se gaji som u monokulturi mi smo napravili jedan mali sistem gde smo probali. Uz malo znanja i mnogo gluposti danas smatram da je probna proizvodnja bila uspesna.
Zanimljivo je da se som i jesetra mogu gajiti u istom bazenu.
Za ribolovce: soma ne interesuje mnogo vid i vibracija plena, verujte najvazniji mu je miris, zato bez cigara ili drugih mirisa na rukama kada dirate varalicu, a ako imate vestacke mirise za varalice (kao za basa) koristite ih.

dzionik
12-03-11, 09:34
Bravo Toni ::svaka cast:: ::svaka cast:: samoobrazovanje :D

E da je bilo interneta kada sam se bavio akvaristickom gde bi mi bio kraj :-)

Kako rešavaš pitanje otpadne vode i materije iz filtera??

toni58
12-03-11, 10:28
Odpadna voda ici ce u kanalizaciju nakon izdvajanja cvrstih primesa. Ove primese nakon analize mozemo koristiti u hortikulturi ili plastenickoj proizvodni kao prirodno djubrivo.

dzionik
12-03-11, 10:35
Pa i za vodu bi mogao da nadješ primenu da zaokužiš sistem, to će nadam se u narednim godinama postati bitna stvar i kod nas. Malo ekologije :-) otpad je uvek sirovina za nešto drugo, a vidim da tebe ne mrzi da se informišeš.
Pozdrav
Sve najbolje...

toni58
13-03-11, 09:11
Kolicina otpadne vode drasticno opada ugradnjom denitrifikacionog bioreaktora, a to kosta, mada se isplati za par godina.
Kod velikih sistema koji su u mogucnosti da koriste geotermalne vode ugradnjom toplotnih pumpi na otpadnom vodu moze se dobiti odredjena energija.

Deda Lala
30-04-11, 00:21
Поштовани,отпадну воду можете искористити за гајење поврћа на пливајућим платформама уместо да такву воду бацате.

toni58
02-05-11, 11:37
Potpuno imate pravo. Voda se moze koristiti u uzgoju povrca (ukoliko je neko zainteresovan za povrcarstvo), kada recirkulacioni sistem postaje integrisani sistem. Ovakve sisteme najcesce koriste manja poljoprivredna gazdinstva u juznim drzavama USA, gde se prinosi mogu "skinuti" vise puta godisnje.

hanza
02-05-11, 13:21
Gde se nabavlja mlađ?

toni58
03-05-11, 09:41
Ja sam kupio mladj kod nas i platio je papreno 0,2 EU/kom duzine od 2 sm. Ovih dana dobio sam ponudu iz Madjarske za 0,055 EU/kom za ribu duzine 5 sm.

toni58
03-05-11, 20:29
Gore spomenute cene su za soma (Silurus Glanis).
Na slici je prikazan integrisan sistem akvakultura-povrtlarstvo.
http://i53.tinypic.com/zu5v9l.jpg

futurefarming
03-05-11, 21:55
Više o akvaponiji u istoimenoj temi u forumu Povrtarstvo.

http://img2.imagetitan.com/img2/gwkidWg1Tx5kdi3/41/41_aquaponicsfarm.jpg

toni58
06-05-11, 16:52
Verovatno ce u petak (13.5.2011) biti clanak o Akvafarmi Coka u listu Dnevnik. Novinar mi je rekao da je to dan otvaranja sajma. Nemojte sve uzeti zdravo za gotovo.

toni58
17-08-11, 16:42
Zainteresovanima za mladj soma (Silurus Glanis). Somici tezine 100 do 150 gr. mogu se nabaviti u Beceju po ceni od 80 din/kom. Ostalo je svega oko 1000 kom. Moguce je naruciti i jednomesecnu mladj smudja i jesetre (narudzbe samo u predmrestnom periodu).

tine
17-08-11, 23:53
Za uzgoj ribe se često koriste bazeni, u primarnom planu projektirani za zadržavanje vode u povrtlarstvu ili skupljanje kišnice u staklenicima.

Imaju kapacitet do nekih 500 kubika po listi modela, a prema narudžbi su radili i sa promjerom 36 metara.
Cene su im prilično prihvatljive.

http://s7.mojalbum.com/bricebaker-foto_13014067_16720185_18015251.jpg

http://s7.mojalbum.com/bricebaker-foto_13014067_16720185_18015257.jpg

To su farme za uzgoj lososa u Škotskoj.

http://s7.mojalbum.com/bricebaker-foto_13014067_16720185_18015266.jpg

Ovo je više objekat iz te teme.

Bazeni imaju standardno unutranju presvlaku iz EPDM sintetičkog materijala, može i plastične folije

Ti bazeni na slikama, koji su van objekta imaju polietilensku presvlaku debljinu od 4 mm.

Ovi bazeni u plavoj boji su obrađeni sa strane kupca tako, da funkcioniraju bez presvlake.
Nisam baš uveren, da je to finansijski isplativije, jer kvalitetni materijali za tesnenje takve količine vode u sudu bez dna koštaju sigurno više nego presvlake.
Mora da je bila potreba te riblje vrste i postignuta toliko bolja cena da je to opravdala.
Na slikama izgleda ko da su skoro providni, a izrađeni su od cinčanog lima.

miki_UB
28-08-11, 22:45
Da li se neko ozbiljno bavi uzgojom ribe u recikliranim uslovima?Ja sam inace u velikoj dilemi...Uskoro sam planirao da krenem sa kopanjem ribnjaka ali kada sam naisao na ovu temu,resio sam da cujem savete ljudi koji se bave uzgojom iz ove teme.Nadam se da ce neko naci vremena da mi odgovori...Unapred zahvalan.

toni58
29-08-11, 18:01
Koliko je meni poznato kod nas niko ne proizvodi konzumnu ribu na ovaj nacin. Evropskog soma do konzumne velicine znam da uzgajaju na cetiri farme u Nemackoj i na jednoj u Ceskoj. Africkog soma uzgajaju mnogi, a medju vecim proizvodjacima su nasi severni susedi. Africkog je dosta lakse proizvesti (trpi losije zivotne uslove), ali kod nas je zabranjena proizvodnja, posto isti nije autohtona vrsta. Verovatno su Madjari, Holandjani i ostali glupi ili je kod njih mozda postao autohton. Stvarno smo mimo sveta, dok ostali u EU na njemu dobro zarade mi uvozimo pangasijusa iz Vijetnama.
Ukoliko te ozbiljno interesuje ovakva proizvodnja mozes doci kod mene i dobiti dosta drugih informacija.
Farma koju ja gradim zavrsena je oko 80% a novaca nestalo, ukoliko hoces da investiras mozda bidemo i partneri.
Ovako proizveden som je skup pa se prodaja mora vrsiti kada ga ostali proizvodjaci nemaju, a posebno ne zivog, sto znaci od Sv. Nikole do prolecnih postova.

toni58
14-01-12, 09:29
Molim clanove foruma da pitanja ukoliko ih imaju postave na forumu, a ne kao privatne poruke. Ovo je zbog toga sto dobijam slicna ili ista pitanja, molim Vas ustedite mi vreme. Najcesce pitanja se odnose na bazene.
Da pojasnim izrada bazena kosta od 100 EU/m3 pa navise. Verovatno su bazeni izradjeni od valovitog lima (prikazani su na slikama gore) sa najnizom cenom u odnosu na velicinu. Ovakav crni lim debljine 0,8 mm moze da posluzi i za izradu bazena velicine preko 20000 lit sa dubinom od 1,2 m. Kod zastite lima (ukoliko je crni lim) obratiti paznju da ukoliko se farba boja ne sadrzi teske metale, pocinkovan lim iz iskustva ne preporucujem zato sto visoki ili niski pH predstavlja veliki problem, isto tako bakar sulfat je opasan ukoliko je prisutan u procesu galvanizacije.

tine
15-01-12, 22:30
Samo popravka u vezi cene bazena.

Standardne velične koja je 'najbliža' visini 1,2 m je 1,52 m.

Za bazene te visine je cena kubika od nekih 55 funti kod promera 2,7 m (9.100 litara) pa do 14 funti kod promera 14,5 m (256.250 litara).

To je izvozna cena iz GB za krajnog kupca za limeni okvir i 1,0 mm presvlaka iz EPDM folije.

U slučaju potrebe, može se pristupit i izradi drugih dimenzija.

Mislim, da cink na materijalu nije problem, pošto nije u direkt kontaktu sa vodom.

OtoLeoBenHaker
18-01-12, 22:17
Pozdrav svima.
Imam par pitanja za tonija.. Iz okoline Panceva sam. Imam lokal od preko 200 kv. Visina je malo preko 3 m . Otac i ja smo planirali da radimo kavezni uzgoj sarana. Posto smo josh u velikim kreditima, do 01.01.2013.god, kad se zavrsavaju svi krediti. Tek tada smo hteli da podignemo kredit i da pravimo kaveze. Kad sam procitao ovo tvoje, bash sam pao u nedoumicu .. Sve si mi pobrkao.. :)
Sve sam lepo procitao i imam nejasnih pitanja.. Gore si naveo da je proizvodnja soma u ovim uslovima dost skupa, pa se prodaja mora vrsiti od novembra do marta.. Interesuje me , koliko skupa? Cime se u stvari som hrani? Pecarosh sam, i znam da som ide na durbaka, rovca, na one crne gliste, valjda americke... Al me konkretno interesuje cime si ih ti hranio... Da li postoji mogucnost da se hrane ostacima od svinja i pilica? Jer tih farmi imam na pretek ovde kod mene... Svi bi mi dali te ostatke. Smatram da cena kostanja proizvodnje zavisi samo od cene nabavne hrane za somice... Jer ostali troskovi su troskovi el.energije(pumpe koje izvlace iz sistema, one koje guraju vodu nazad do kaveza, sam filter, pumpa koja vuce vodu iz bunara, osvetljenje i verovatno neke sitnice)..
Imam u lokalu kockaste prostorije pa bi lepo bilo da su bazeni pravougaoni. U cemu je razlika od okruglih do pravougaonih? Trebalo bi da imaju istu funkciju..
Recimo, da li za hranjenje soma mogu da se koriste kederi? Male crvenoperke? Babuskice? Recimo ubacish ih u neke posebne bazene za njih, naravno mnogo manje i kad se omreste uzgajash i tu mladj i onda njima hranish somice.. Vrlo se lako hrane starim hlebom i prekrupom.
Komsija pored mene uzgaja te americke ili africke gliste.. Postavi ogroman najlon na zemlju, preko njega naspe 5-7 tona stajskog djubreta. Unutra ubaci recimo 10 kg glisi i to povremeno zaliva vodom. Najlon im neda da idu u zemlju a za god dana on tu nakupi minimum tonu glisti... Ma i vishe... To isto radi i sa rovcima. Pa to prodaje pecaroshima i ribolovackim radnjama.. A to je jeftina i lepa klopa za somica... Pogotovo za mene koji imam plac od 21ari .. :)
Znam da imam malo vishe pitanja i da su neka smeshna, ali ja bash to tako zamishljam... A najvishe me interesuje cime si ih ti hranio, ako nije tajna naravno.
Pozdrav, Sasa

toni58
19-01-12, 19:33
Standardna dubina kao pojam kod uzgojnih bazena do sada nisam sreo. Licinke se mogu uzgajati u dubini od 0,2 do 0,3 m, mladj do 5 sm se moze gajiti u bazene do 0,5 m sve preko su uzgojni bazeni. Dubinu bazena odredjuje investitor ili proizvodjac bazena i ona prvenstveno zavisi od precnika bazena ukoliko govorimo o samocistecim okruglim bazenima. Da bi bazen bio samocisteci i imao dobro mesanje vode vrlo je bitan odnos dubine i precnika. Najpogodniji odnos bi bio od 1:3 do 1:6. Sve izvan ovog opsega je upotrebljivo, ali ne bas pogodno (po ispitivanju USA univerziteta koji se bave ovom tematikom). U vreme izrade mojih bazena ja sam dobio usmenu ponudu od EUROPOOL-a iz Subotice za oblaganje bazena sa PVC lajnerom od 0,6 mm za bazen precnika 3,5 m i visine 1,4 m koja ukljucuje i odvodni element po ceni od 1500 EU po bazenu. Predvidjen radni vek lajnera je 10-15 god. Mene su moji bazeni izneli 88 EU/m3 sto obuhvata termoizolaciju ispod armirano-betonskog dna sa prohromskim omotacem od 1,5 mm sopstvena izrada.

Nemam iskustva u kaveznoj proizvodnji. Ja sam soma hranio sa peletiranom hranom iz Holandije, danas slicnu hranu radi Vet zavod iz Subotice. Velicina i sastav hrane zavise od starosti ribe. Hranjenje soma u recirkulacionom sistemu sa sirovim zivotinjskim otpadom nemoguce je radi zagadjivanja vode. Stari hleb i prekrupu ostavi za kokoske i svinje. Najpogodniji oblik bazena za uzgoj je okrugli (po meni). Kratko cu objasniti. Najnepovoljniji je zbog zauzimanja povrsine tla i to mu je jedina losa osobina, prve dve najbolje osobine su mu: sposobnost samociscenja i regulacija brzine rotiranja vode u zavisnosti od velicine ribe. O ovim dvema osobinama moze se napisati mnogo, ja cu reci samo da poboljsavaju faktor konverzije hrane, ubrzavaju vreme rasta, poboljsavaju misicni tonus i opste zdravstveno stanje ribe kao i da se u njima kiseonik ravnomernije rasporedjuje. Hranu verovatno mozete naviti za 1-1,5 EU/kg. Faktor konverzije hrane kod soma meni se kretao od 0,8 (kod ribe od 2- 5 sm) do 1,5 kada sam imao losu pripremu vode kod soma od 70 sm. U biznis planu obuhvatiti troskove el. energije za aeraciju, recirkulaciju vode, proizvodnju kiseonika, grejanje, lecenje, transport, nabavka ili proizvodnja mladji i neplanirane troskove.

OtoLeoBenHaker
19-01-12, 22:29
Sve sam druze razumeo sem ovog faktora konverzije hrane... To bas ne razumem.. Jel si mozda racunao koliko kilograma te tvoje peletirane hrane je potrebno za uzgoj soma od 2 kilograma, recimo? Ili recimo, sad kad si obavio probnu proizvodnju, koliko su te izashli troshkovi po kilogramu proizvodnje... Grubo receno... Znaci, ako si mozda racunao koliko si potrosio hrane za taj pocetni uzgoj, plus el. energija, plus mladj, plus verovatno josh dosta toga.. Pa to podelish sa dobijenim kilogramima soma... I okvirno mi kazesh koliko te kosta proizvodnja jednog kilograma soma ...

Sada sam video na sajtu zavoda za tu hranu sto ti spominjesh.. Vidim da je imaju tamo u ponudi. Zvacu da pitam koja je cena hrane... Pa vam javljam..

I jel mozda neko zna koliko kosta kilogram soma ovih dana na pijacama recimo ?!? Ili po ribarnicama .?.

ljusha
20-01-12, 11:44
Mislim da je som 600 din.-kg
http://i40.tinypic.com/xde34z.gif

toni58
20-01-12, 15:40
Kod recirkulacionih sistema za ribe grabljivice (mogu se uzgajati i rakovi ili skoljke) ucesce hrane u ukupnim troskovima je 50-60% u vecini zemalja koje imaju ovakvu proizvodnju. Hrana u Vet zavodu kosta oko 1 EU/kg. Kod nas sa nasim cenama struje, gasa, lekova, vet. usluga i ostalim som ne bi trebalo da kosta vise od 3 EU/kg u proizvodnji (sa uvoznom hranom).
Kod mene su merenja ribe i utrosak hrane vrseni nedeljno i dajem ti ekstremne podatke, znaci da sam sa uvoznom peletiranom hranom sa 0,8 kg hrane dobijao prirast od 1 kg ribe kada je riba mala. Kod starije ribe sam sa max 1,5 kg hrane dobijao prirast od 1 kg.
Ovo znaci da imamo faktor konverzije hrane koji mi je varirao svake nedelje (tj dnevno) sto je i normalno,a zavisi od vise faktora.
Ako nameravas da se bavis ovom proizvodnjom treba da znas da postoji i da treba voditi brigu i o dnevnom prirastu koji je kod mene iznosio 3,5-4% kod ribe od 3-5 gr, a kod ribe od 1000 gr negde izmedju 0,6 i 0,8 %. Ovo znaci da riba toliko uveca sopstvenu tezinu dnevno.
Evidenciju vodis o svemu da bi znao sta treba uciniti kada imas zastoj u dnevnom prirastu, ili kada zalud bacas hranu dok riba ne raste ili cak joj tezina opada.

OtoLeoBenHaker
20-01-12, 20:23
Pa iskreno i nije malo ulaganje... Danas sam bio u ribarnici na zelenoj pijaci u Pancevu. Oni prodaju soma po 500 din zive mere, i 550 ociscen i iseckan u onim parcicima, znaci ne u filetima... Rekao mi je da ga maximalno placaju po 400 dinara. Poznajem ga, pa malo pricali... Zavisi od ponude i traznje... Al su to neke ovogodishnje cene.. Sto nikako ne znaci da sledece godine mogu da kostaju i manje i vishe...
Zvao sam onaj institut u subotici i pricao sa likom u vezi hrane. Rekao mi je da se hrana krece od 1e do 1.1e. Sad je ne proizvode, jer je pogon na remontu. Al to je bila poslednja cena za tu hranu. Hrana ima izmedju 46% i 48% proteina. I da mora da se naruci cela sarza. Znaci 5t od jednom. Ispod toga ne prave. A i nemaju je na lageru, vec samo po porudzbini.. A rok upotrebe joj je 90 dana, bar tako pishe na sajtu...
Iskreno, bez ogromne kolicine i solidnog znanja ( da bi se troshkovi doveli do minimuma a zarada maksimalno uvecala), to i nije tako profitabilan posao... Jer bez 10t gotove ribe, vi i nemate neku lepu zaradu.. A za 10t ribe, treba ti min 25 000e za troshkove... Plus za opremu i baneze treba da se ulozi josh 10 000e..

Inace, sad sam razumeo faktor konverzije hrane :) Hvala na objashnjenu :)

BojanV
26-01-12, 08:58
Toni,Ja i kolega smo zainteresovani da ti pomognemo da zaokruzis proces proizvodnje .Molim te posalji neki kontakt.

toni58
27-01-12, 09:03
Nemojte mi pomagati ulozite da bi zaradili.
Evo telefona 0637588492

toni58
03-02-12, 18:29
G-din OtoL.B.H. Vi ocigledno niste procitali predhodne komentare. U Vasem komentaru od 20.jan.2012 g. stoji "Plus za opremu i baneze treba da se ulozi josh 10 000e.."
Pa Vidite bazeni za oko 10 t/god treba da kostaju min
50 m3 x 100 EU/m3 = 5000 EU.
Za preostalih 5000EU necete moci ni slucajno kupiti (napraviti) mehanicki filter, bioloski filter, UV filter, kupiti i montirati kompletan cevovod, uredjaj za izdvajanje gasova, aeracija ili oxigeniranje, pumpe za transport vode, kao i uredjaj za izdvajanje proteina iz vode.
Ovako skupo proizvedena riba (koja sigurno ne sadrzi nikakve primese iz prirodnih vodotokova) nije hrana za sirotinju i moze se prodati i van drzave Srbije po pristojnijoj ceni.

toni58
25-05-12, 14:13
Kolega iz N.Beceja imace sredinom juna soma mesecnjaka na prodaju. Moze se kupiti i kod starosti od dve nedelje (duzina oko 2 sm). Prilika za privatne ribnjake ili uzgajivace.

optimist
31-08-12, 16:05
Pozdrav svim clanovima foruma...

Mislim da je ovo sjajan nacin proizvodnje ribe, (kao i tema)!

Vec neko vreme se nosim mislju da u svom podrumu organizujem mini proizvodnju ribe. Kako zivimo u gusto naseljenom kraju, ovo mi deluje kao idealna stvar. Ribe se ne cuju, ne zauzimaju mnogo prostora, ne smrde...

Da napomenem, ne interesuje me masovna proizvodnja i prodaja, vec samo uzgoj ribe za potrebe naseg domacinstva.

Verujem da je ovo dobar nacin da na trpezi mozemo imati jeftinu, uvek dostupnu, svezu i pre svega zdravu hranu.

Nasao sam na internetu nekoliko klipova, koji ilustruju, kako bi mogla izgledati proizvodnja ribe i u kucnim uslovima, pa sam mislio da bi mogli biti interesantni i nekome od vas...

U sustini, sistem je jako jednostavan, medjutim, imam nekoliko nedoumica u vezi repromaterijala, neophodnog za instalaciju jednog ovakvog sistema u kuci.

Osim plasticnog tanka i vodovodnih cevi, koje lako mogu nabaviti, potrebna je pumpa, nekakve bakterije za biofilter, koje pretvaraju amonijak u nitrat, a zatim u nitrit, i jos kojekakve sitnice, koje jos nisam prokljuvio.

Moje pitanje, za sve koji imaju nekog iskustva u ovoj oblasti bi bilo: gde bih mogao nabaviti ove potrepstine i koliko bi minimalno kostala oprema za jedan mali, kucni sistem (200-300 litara vode)?
Da li se ove pumpe i bakterije mogu kupiti i u Srbiji, ili se moraju naruciti iz inostranstva? Mozda postoji neki nacin da se improvizuje, po sistemu, sam svoj majstor?...

Ukoliko imate bilo kakve, konkretne informacije, u vezi nabavke ovih dzidza-bidza, neophodnih za funkcionisanje tanka, bio bih neizmerno zahvalan!

Sve najbolje!!!


p.s.

Ne mogu postaviti vise od pet klipova po poruci, tako da cu za ostale, koje sam pronasao, postaviti samo linkove...




http://www.youtube.com/watch?v=t5_49HJU7Dc


http://www.youtube.com/watch?v=4MSJcPKYJA8&feature=related


http://www.youtube.com/watch?v=dwxxOgCTZkY&feature=player_embedded


http://www.youtube.com/watch?v=qpCL0SY63wM


http://www.youtube.com/watch?v=MVnLTKZbhPA


http://www.youtube.com/watch?v=Z64tfQu-F6I&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=-I1jfwTLQ54

http://www.youtube.com/watch?v=GIyGYT7ba8A

http://www.youtube.com/watch?v=FG50MW7iCZg&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=a-KDtmGIhZI&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=TSNahgNa9gI&feature=player_embedded

http://www.youtube.com/watch?v=M5oXRv2izoA&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=UlY54GgVGzw

- - - - - - - - - -

Mislim da bi za kucno gajenje ribe ovo bila idealna velicina tanka....



http://img525.imageshack.us/img525/6388/minifishfarm2.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/525/minifishfarm2.jpg/)


Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)




http://img32.imageshack.us/img32/3292/minifishfarm1.jpg (http://imageshack.us/photo/my-images/32/minifishfarm1.jpg/)


Uploaded with ImageShack.us (http://imageshack.us)

toni58
31-08-12, 18:07
Sva potrebna oprema za proizvidnju ribe u zatvorenoj prostoriji, moze se nabaviti (ili napraviti) kod nas. Ja sam do sada napravio tri manja recirkulaciona sistema gde sam uzgajao soma. Svaki uradjen sistem bio je bolji od predhodnog. Sada radim komercijalni sistem kapaciteta min 15 t/god.
Bazene upotrebljive za tov radi vise firmi u Osecini. Cirkulacione pumpe mozes nabaviti na vise mesta, posebno u Beogradu. Za manje sisteme ( do 5000 Lit) mozes koristiti kanalizacione cevi za odvod i dovod vode.
Bakterije mozes da kupis u radnjama za akvaristiku, ali nije neophodno. Za oko 30 dana (kod temperature vode od oko 24-26 stepeni) bakterije ce se razviti same od sebe, ali kasnije je vazno odrzavati pravilan odnos nitrifikacionih i heterotrofnih bakteria.
Kolicina vode koju spominjes je izuzetno mala, a uzgoj u jednom bazenu je problem ukoliko gajis grabljivice (kanibalizam).
Za sarana moze odgovarati.
Racunaj da bio filter treba da bude zapremnine oko 15% od bazena, ali ovo zavisi od bio ispune, i nacina ispiranja (od uginulih bakterija). Ja trenutno imam na prodaju dva bio filtera (sopstvene izrade) koji mogu preraditi oko 1 kg hrane/kom na dan sto bi odgovaralo za uzgoj do oko 120-150 kg/kom ukoliko je hrana sa 42% proteina sto znaci za grabljivice : som, smudj, stuka. Za sarana nesto vise.
U komentaru od 27.1.2012 g. imas br.telefona, a ukoliko ti jos nesto nije jasno nazovi ili dodji do mene da razjasnimo. Ja sam na oko 180 km od Beograda.

optimist
31-08-12, 19:41
O, pa ovo su sjajne vesti!

Glavno da sve moze da se zavrsi kod nas...
Hvala puno na informacijama (i dobroj volji).

Video sam broj, gledacu da se javim neki dan...
Hvala jos jednom!

urtelja
26-01-13, 17:00
Kolega Toni58, dubok naklon. Fantastican posao ste obavili. Istu proizvodnju pokusavam da napravim sa smudjem eksperimentalno, mada me primarno interesuje proizvodnja mladji u RAS sistemu. Prosle godine radio sam kulturu mladji smudja i uvideo sve moguce probleme takve proizvodnje. Interesuje me da li mladj soma proizvodite sami ili kupuje, kao i da li ste radili sa nekim drugim karnivornim vrstama? Imao bih za vas jos mnogo pitanja, ali otom potom.

Tokom prosle godine radio sam probno vestacko izvaljivanje larvi smudja i dizanje na vestackoj hrani. Uspeo sam da podignem 60 tromesecnjaka iskljucivo hranjenih pastrmskom hranom.

http://desmond.imageshack.us/Himg713/scaled.php?server=713&filename=20120920094524.jpg&res=landing

Prvih mesec dana dizao sam ih u akvarijumima,

http://desmond.imageshack.us/Himg69/scaled.php?server=69&filename=bebice3.jpg&res=landing

http://desmond.imageshack.us/Himg706/scaled.php?server=706&filename=malci2.jpg&res=landing

a zatim u tanku koji sam dobio kao donaciju firme MIN inzenjering iz Kraljeva

http://img28.imageshack.us/img28/4199/tankeo.jpg.

Sledece godine se nadam da cu izvesti ovo na visem nivou sa nekoliko eksperimenata.

Inace, vecinu vremena provodim u Centru za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju gde izvodim vecinu istrazivanja. Kako bih vam bolje prikazao centar, najbolje je da pogledate ovu reportazu RTV

http://www.youtube.com/watch?v=d_oqIhXVZ2g

toni58
27-01-13, 09:28
Postovani g. Uros drago mi je da se na ovu temu javlja i neko ko je strucno obrazovan iz oblasti ribarstva.
Najpre da Vam odgovorim na pitanja.
Mladj soma (radi se o Silurus Glanis) nisam proizvodio, kupovao sam istu. Smatram da je kupovina oplodjene ikre ili ribe od 5 sm kod severnih suseda isplatljiva. Mislim da se necu baviti proizvodnjom mladji dok moje godisnje potrebe nece dostici 30000 kom. Svakako da cu se sam baviti proizvodnjom mladji i ranije ukoliko necu moci kupiti tu mladj u januaru ili februaru kada mi najvise odgovara da bi konzumni som dospeo za Sv. Nikolu.
U ovom recirkulacionom sistemu nisam radio druge vrste, ali se mogu raditi. Konzumna pastrmka i saran su neisplatljivi zbog visoke proizvodne cene. Kod konzumne pastrmke na vecim gustinama (do 100 kg/m3) problem je i rast temperature vode preko optimalnog u klimatski uslovima Srbije i u zatvorenoj prostoriji.
Dozvolicu sebi par primedbi iako sam ne bas obrazovan iz ove oblasti.
Akvarijumi su vam potpuno cisti sto je i neophodno, ja mislim da u njima morate imati mesto za zaklon sitne ribe (sto malo otezava ciscenje). Postavljanjem zaklona smanjicete streres i samim tim slabljenje imunog sistema, nakon cega se smrtnost mladji jako povecava (sto je i bio slucaj kod mene). Pogledajte video klip dole.
Eksperimentisite sa mnogo vecim gustinama, zato sto ce samo tako proizvodnja biti isplatljiva. Kapacitet bio filtera izracunajte zapremiski i povrsinski da bi mogao da preradi odredjenu kolicinu amonijaka kao produkta disanja i utroska hrane sa odgovarajucim procentom proteina.
Mehanicki filter za tek izlezenu ikru ne bi trebalo da bude krupniji od 10 mikrona. Kolicinu razlozenog kiseonika drzite bar na stanju zasicenosti (kod 25 step C oko 8 mg/L)
Hrana za pastrmku u nedostatku odgovarajuce moze da posluzi ali uz dobru dozu opreza, riba mora utrositi svu hranu ili se neutrosena hrana mora ocistiti nakon hranjenja. Hrana za pastrmku manje vodostabilna na temperaturama na kojim se odgajaju ribe iz toplijih voda (neutrosena hrana za pastrmku se jako brzo razlaze i zagadjuje vodu). U pocetku je pozeljno kontinualno hranjenje ili bar 12 puta na dan.
Prva hrana mora biti zooplankton koga mozete kupiti (Artemiju mozete kupiti u Madjarskoj).
Imam prijatelja koji proizvodi mladj soma, smudja i jesetre u Beceju. Ovo je poceo da radi iz hobija. Isto tako sam proizvodi hormone za mrest (iz hipofize sarana), kao i hranu za mladj. Proteine za hranu dobija od ribljeg otpada nakon ciscenja, sto je mnogo ozbiljniji posao od kupovine napr. ribljeg brasna. Pogledajte kako to radi.
Smudj www.youtube.comwatchv=1iHS_bmpaQQ (http://www.youtube.comwatchv=1iHS_bmpaQQ)
E.som www.youtube.com/watch?v=cJwl8mDDTtE (http://www.youtube.com/watch?v=cJwl8mDDTtE)
Mozda oko svega ovoga mozemo napraviti neku vrstu saradnje. Neophodno je imati gotove projekte da bi se apliciralo kod fondova EU ili Srbije. Konkursi su obicno otvoreni do 30 dana, a prednosti su na strani onih koji imaju gotove projekte pa nece gubiti vreme na izradi istih, vec prikupljaju ostalu dokumentaciju.

urtelja
27-01-13, 15:44
Hvala na odgovorima.

Osnove o RAS sistemu sam naucio na kursu akvakulture u Izraelu gde nam je o tome pricao profesor Van Rijn jedan od vodecih ljudi iz ove oblasti. Pricao nam je o denitrifikacionom reaktoru i predstavio svoje istrazivanje gde su u intenzivnoj monokulturi tilapije radili 400 dana bez zamene vode, uz dodavanje vode kao gubitak na evaporaciju koji je iznosio svega 4%. Na kraju je zakljucio da ovaj sistem jos uvek nije nasao primenu u praksi te da je nitrifikacioni biofilter i dalje realnost.


Sto se tice smudja, nakon izvaljivanja larvi i prvog zalogaja, uveo sam improvizovani ras sistem, koji sam redovno cistio. Hranio sam GSL Artemijom sa prelazom na mrvljeni pastrmski starter. Dalje su hranjene redovnom hranom skretingovom hranom za pastrmku. Imao sam veliki problem sa kanibalizmom i hranom neprilagodjenoj smudju, ali s obzirom da se radilo o samoinicijativnom poduhvatu, vrlo sam zadovoljan poduhvatom. Tank koji sam prikazao sam sam projektovao, firma MIN inzenjering mi je velikodusno izradila a kolega pomogao u postavci.

Sem smudja, interesuje me kultura mladji ostalih "toplovodnih" karnivornih vrsta, primarno som, bandar i bas. Za smudja sam se opredelio jer mislim da ima najvecu ekonomsku prednost za gajenje u RAS-u, ali i iz velikog licnog respekta ka ovoj vrsti.

Vrlo sam zainteresovan za saradnju bez licne finansijske koristi, jer bih kroz istu spojio nauku i praksu, koje su nerazdvojive u bilo kojoj poljoprivrednoj grani, a istrazivanje mi je trenutno prioritet.


Nadam se skorom vidjenju sa vama i kolegom iz beceja, kada bih vam postavio pregrst pitanja ukoliko ste voljni, a bilo bi mi zadovoljstvo da mogu i vama da odgovorim na neka.

Pozdrav >:({

Tar
28-01-13, 16:19
Prisećam se jednog članka iz američkog časopisa Field & Stream (http://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&cad=rja&ved=0CDkQFjAA&url=http%3A%2F%2Fwww.fieldandstream.com%2F&ei=CIAGUfGjN4jOswafzoGwAg&usg=AFQjCNHgihrQjiGoRXuouUs5MHPSgxBung&sig2=6MX1bxUegFWUEogMre2Q1A&bvm=bv.41524429,d.Yms) ,objavljenog pre nekoliko decenija a bavio se poribljavanjem smuđem. Nije reč o klasičnom poribljavanju već o dramatičnom povećanju broja preživele mlađi. Početkom mresta u plitke zalive se potapaju jako veliki kavezi sa mrežom minijaturnih okaca. Voda u kavezima se đubri biljnim otpadom a ako se dobro sećam korišćen je i kvasac u malim količinama..Ovo đubrenje omogućava intenzivan razvoj fitoplanktona kojim se hrani zoolakton pa kada se malli smuđevi izlegu oni prolaze kroz okca mreže i zadržavaju se u kavezima jer su prebogati hranom. U tom trenutku štukice su već prevelike da bi prošle kroz okca a obilje hranje smanjuje kanibalizam na najmanju moguću meru.Takođe mali smuđevi brzo rastu pa uskoro ne mogu da izađu iz kaveza. Posle izvesnog vremena kavezi se vade, mlađ se prebroji pa se distribuira na lokacije gde je smuđ proređen.
Kada sam pre mnogo godina proučavao mogućnost kaveznog uzgoja smuđa jedan od glavnih problema je bio uzgoj mlađi pa sam razmatrao uzgoj planktona onako kako se to radilo, a možda se i dalje radi, kod uzgoja brancina.

urtelja
12-02-13, 17:15
Kolega Toni58, da li ste poceli ovogodisnju proizvodnju? Postoji li mogucnost da dodjem da vidim prvi srpski RAS ukoliko ste krenuli?

toni58
13-02-13, 17:22
G.Uros komercijalnu proizvodnju nisam zapoceo, razlog je nedostatak stedstava. Sistem za preciscavanje vode potrebno je dovrsiti, na oksigenatoru potrebna je nova automatika (originalna je zastarela), uraditi grejanje objekta i vode, kupiti cirkulacione pumpe i montirati razvodni cevovod.
Uvek mozete doci da vidite ono sto je gotovo.
Javicu Vam se privatno.

urtelja
14-02-13, 14:37
Kolega optimist, pokusacu da vam pomognem. Neka moja jeftina varijanta bi izgledala ovako. Polovan kontejner za vodu mozete nabaviti na mnogim gradilistima po pristojnoj ceni.http://www.njuskalo.hr/image-bigger/sve-ostalo/plasticni-kontejner-vodu-1000-l-slika-8207700.jpg

Ti kontejneri vec imaju ispust tako da vam to olaksava posao. Mehanicki filter mozete napraviti na razne nacine, ali najjednostavnije je od raznih sundjera i perlon vate koje mozete naci u svim akvaristickim prodavnicama. Sledeca komora je biofilter, a tu preporucujem burad, 60l bi bilo verovatno dovoljno, kosta oko 10e. Bure popunite raznim medijumima koji su vam na raspolaganju. Vulkanski tuf, crni sundjeri, perlice... A mozete i vi da izmislite. Bure treba da je tamno, ako je belo, potamnite. Na kraju ide komora sa pumpom, tu mozete uzeti neku akvarijumsku pumpu ili obicnu potapajucu pumpu sa pijace. Jos vam treba kompresor za vazduh koji opet mozete naci u akvaristickim radnjama. Ako planirate da koristite vodovodnu vodu, treba vam i aparat za reverznu osmozu, ali bih vam preporucio bunarsku. Ako ne grejete prostoriju, onda vam treba i grejac.

Ovo je samo okviran predlog. Za konacan sistem treba jos malo poraditi, mozda odraditi proracun...

Na kraju, bitno je koju biste vrstu uzgajali, a tu vam se mogucnosti kad je u pitanju Srbija znatno suzavaju. Topla preporuka- cverglan.

Pozdrav, nadam se da sam pomogao.

toni58
09-03-13, 19:19
Moj prijatelj Karolj iz Beceja ima mladj soma (Silurus Glanis) duzine oko 12 sm u kolicini od oko 2000 kom. Cena je 50 din/kom. Zainteresovani za kupovinu mogu se javiti na forumu ili meni na priv. mail da bi ih uputio na Karolja. On ovo radi kao amater ali na poslu bi mogli da mu pozavide i profesionalci, inace sam proizvodi hormone za mrest kao i peletiranu hranu za svoje potrebe. Deo njegovog rada mozete videti ovde:

Smudj www.youtube.comwatchv=1iHS_bmpaQQ (http://www.youtube.comwatchv%3D1ihs_bmpaqq/)
E.som www.youtube.com/watch?v=cJwl8mDDTtE (http://www.youtube.com/watch?v=cJwl8mDDTtE)

pedja81
10-03-13, 13:37
jel karolj radi mozda u ribolovackoj radnji trofej?pitam cisto dali poznajem coveka!

toni58
13-03-13, 18:32
Mislim da ne radi u Trofej-u, zivi na 500 m od benzinske pre Fadip-a (preko pruge).

German hunting terrier | Jagdterrier