PDA

View Full Version : Plodored (predusevi) za vaznije povrtarske kulture.


Poljoinfo Wiki - poljoprivredna enciklopedija
Poljolink - adresar poljoprivrednih firmi

Advertisement


Advertisement

Advertisement


Kurkela
24-01-11, 14:55
Mnoge povrtarske kulture u povrtarskoj proizvodnji, ne podnose
uzastopno gajenje (niz godina) na istoj parceli.
To mozemo resiti menjanjem lokacije ili plodoredom.
Postovanjem plodoreda dolazimo do vecih prinosa i smanjenja mogucnosti
da biljke obole, i tim ugrozimo proizvodnju.

U primeni plodoreda vazan je odnos prema stajnjaku.
Paradajz, paprika, kupusnjace (karfiol, kupus ,,,), vrezasto povrce (krastavac, dinja,,,)
direktno se djubre stajnjakom.
I one su obicno na prvom mestu u plodoredu.
Korenasto povrce, crni i beli luk, salata i spanac, isu pozeljne da se djubre direktno kao
gore navedene biljke, te one spadaju na drugo mesto u plodoredu.
Boranija, pasulj i grasak su na trecem mestu u plodoredu.

Evo i jedne tabelice >:D


KULTURA PRETHODI USEV



paradajz kupusnjace, mahunarke, tikvice, korenasto povrce

paprika
visegodisnje trave, mahunarke, korenasto povrce,
tikvaste kulture, psenica i jecam

kupus visegodisnje trave, krompir, paradajz, paprika,
mahunarke i korenasto povrce

boranija i grasak paradajz, paprika, kupusnjace, krompir
psenica i jecam

mrkva paprika, paradajz, krastavac i mahunarke

krompir tikvaste kulture, mahunarke i korenasto povrce

luk paprika, krastavac, bostan i psenica

krastavci, dinja
lubenice paprika, paradajz, krompir, visegod, i jednogod trave

Mozda nekom bude od pomoci >:D

futurefarming
24-01-11, 18:04
Bravo Kurkela, ovo su prave info. :D

Kurkela
24-01-11, 20:20
Trudimo se, nece da skodi. :D

knez
24-01-11, 23:48
Zasejao sam crni luk pre par dana u plasteniku a posle njega planiram da zasejem papriku dali je to moguce tjst dali odgovara crni luk kao predusev papriki?

Kurkela
24-01-11, 23:55
Dali je zemljiste tretirano, sa nekim preparatom?
Luk prodajes u perju, kao mladi, i stize ti za drugu kulturu tj, papriku.
Po tabeli nije pozeljno da luk bude prvi usev u povrtnjaku koji je jesenas
djubren stajnjakom.
Sto kod nas nemora da bude pravilo, zbog pratecih faktora, manjak prostora, itd
Luk ne podnosi najbolje stajsko djubrivo, koje se unosi u zemljiste i nestigne da se
razlozi. Luk kao predusev nece nista naskoditi paprici.
U plodoredu se gleda odnos prema biljci koja se sadi pre i posle, jer biljke razlicito usvajaju
mikoelemente iz zemlje. Takodje se gleda i odnos prema djubrivu, jer neke biljke slabije
podnose stajnjak.

Miladin
27-01-11, 11:58
Ja radim plastenike 13 godina. Nešto sam kroz te godine naučio ali nikad nemožeš sve znati. Svake godine sam premiještao plastenike na drugu parcelu i uglavnom sam imao solidnu proizvodnju. Prije 2 godine sam ponovio proizvodnju po istom mjestu i odmah sam imao probleme. Radim samo krastavac i papriku i te godine mi je prinos bio oboren za 20%. Kakva su vaša iskustva i može li mi neko reći dali je moguća proizvodnja 4-5 g na jednom mjestu bez sterilizacije ada prinos ostane stabilan. Pozdrav.

knez
27-01-11, 13:19
Eto ja sam prvo pa napravio amatersku grešku.Bacio sam stajnjak(pregoreli) pa izriljao pa isfrezirao a onda zasadio luk...j.ebte koja sam ja...ma nema veze sadacu imati problema sa bolestima na luku...eto kad covek nezna...

Kurkela
27-01-11, 14:30
Nije pravilo.
Moze da bude ok, a desava se pojava bolesti.
Luk je podlozan trulezi, ali nemora da znaci, da ce biti problema.
Mi smo gajili par godina, povrce u plastenicima na istom mestu.
U pocetku nije bilo problema, ali vremenom smo prebacivali plastenike na drugu lokaciju.
Moguce je raditi duze vreme na jednom mestu, (kako rade u savremenim koji nemogu
menjati mesto). Ali teba pre jesenje obrade oranja bar razbaciti krec, da suzbije kiselost zemljista.
Desava se da posle par godina prinos, drasticno opadne.
Nemogu svi ispostovati plodored.

knez
27-01-11, 14:45
Ma znao sam da cu negde pogrešiti...mada mislim dok je mlad nece biti problema e kad sazri tu su problemi...

lakan
27-01-11, 15:32
Kurkela koji krec baciti dali onaj u prahu i koja kolicina po 1 aru

Kurkela
27-01-11, 22:34
Mi smo bacali HIDRATNI KREC
Ali to je poskupo.
Po jednom hektaru se bacaju ogromne kolicine, koje dostizu nekoliko desetina kg.
Neproverena info, koju sam ja cuo za nasu opstinu je, da su davali krec
koji je industrski iskoriscen, ili onaj iz kamenoloma iz krecnjackih stena.
Ali prvo treba odneti zemlju na analizu i te rezultate negde predati (opstinu)
pa oni da dodele kolicine.
Mi nismo to radili, nego smo kupovali ovaj hidratni i razbacivali po povrtnjaku.
U manjim kolicinama.
Po jednoj ari oko 4-5 vreca po 25 kg. Jedna vreca kosta oko 200 din.
Kiselost zemljista dosta lose utice na biljke.
Nastaje usled spiranje zemljista od kisa, od djubriva.

Miladin
28-01-11, 11:42
Mi smo bacali HIDRATNI KREC
Ali to je poskupo.
Po jednom hektaru se bacaju ogromne kolicine, koje dostizu nekoliko desetina kg.
Neproverena info, koju sam ja cuo za nasu opstinu je, da su davali krec
koji je industrski iskoriscen, ili onaj iz kamenoloma iz krecnjackih stena.
Ali prvo treba odneti zemlju na analizu i te rezultate negde predati (opstinu)
pa oni da dodele kolicine.
Mi nismo to radili, nego smo kupovali ovaj hidratni i razbacivali po povrtnjaku.
U manjim kolicinama.
Po jednoj ari oko 4-5 vreca po 25 kg. Jedna vreca kosta oko 200 din.
Kiselost zemljista dosta lose utice na biljke.
Nastaje usled spiranje zemljista od kisa, od djubriva.
Koliko 1ar ima kvadrata i ta tvoja doza od 4-5 vreća dali je popravila kiselost. Moja zemlja ima Ph oko 5,5 zanima me dali treba to popravljati.

Kurkela
28-01-11, 14:48
1 ar = 100 *2
1 ar = sto kvadratnih metara

Zemlju na analizu nismo nosili dugi niz godina.
Krec nece nista naskoditi, zemljistu i biljkama.
Znaci bacali smo po sopstvenoj recepturi, bez ranijeg uvida u ph.
PH se oznacava od 1 do 14.
Sto je vrednost MANJA, kiselost je veca.
Vecina povrtarskih biljaka najbolje uspeva na zemljistu NEUTRALNE reakcije
PH 7, uz vecu toleranciju ka kiseloj nego ka alkalnoj reakciji.

To znaci da zemlja sa 5,5 ph je u nekoj granici normale. >:D

Miladin
28-01-11, 15:49
Ja sam radio analizu 4-5 puta isvaki put Ph je bio skoro isti. Ali mi nije jasno koja je razlika izmedju Ph u Kcl i Ph u H2O Kod mene je Ph uKcl- 5.5 a Ph u H2O-6,2.

tibor.danji
28-01-11, 16:16
[quote=Kurkela ]
1 ar = 10 *2
1 ar = deset kvadratnih metara

stamparska greska : 1 ar = 100 m2 >:({

Post je spojen: 1296225832________________________________________ _________
http://i54.tinypic.com/dfzhao.jpg
Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta, đubrenju stajnjakom i predusevu. Biološke specifičnosti povrća su osnov za izbor preduseva (predkulture). Neko povrće se uspešno gaji posle velikog broja vrsta (naročito grašak), a za neke je sužen izbor preduseva. Za bio-baštu je karakteristično gajenje dve ili više vrsta zajedno.
Plodored je smena vrsta u prostoru i vremenu. U bašti plodored omogućuje pravilno i racionalno đubrenje stajnjakom, smanjuje zakorovljenost, čuva plodnost zemljišta, sprečava pojavu istih bolesti i nagomilavanje štetočina.

Nasuprot plodoredu, ako se jedna ista vrsta gaji duže godina na istom zemljištu (monokultura), dolazi do narušavanja strukture i plodnosti zemljišta, povećava se opasnost od korova, bolesti, štetočina i toksina koje luči koren. Povrće različito reaguje na gajenje u monokulturi. Tako je praziluk osetljiv na monokulturu, ali ima jak uticaj na naknadnu kulturu dok veoma slab uticaj imaju kupusnjače.
;D}
Plodored se uspostavlja na osnovu zahteva vrsta prema obradi zemljišta, đubrenju stajnjakom i predusevu. U odnosu prema đubrenju stajnjakom povrće delimo u tri grupe: I grupa vrste koje se obično đubre stajnjakom (vrežaste vrste, kupusnjače, paradajz, paprika, plavi patlidžan, celer, praziluk, beli luk); II grupa vrste sa manjim zahtevom za stajnjakom i često se gaje druge godine posle unšenja stajnjaka (korenaste vrste, crni luk, salata, spanać, rotkva, rotkvica); III grupa su vrste koje obogaćuju zemljište azotom (grašak, boranija-pasulj, bob). U tropoljnom plodoredu prvo polje uvek zauzimaju vrste iz I grupe, drugo polje iz II, a treće polje vrste iz treće grupe. Njihovom smenom dobija se trogodišnji ciklus gajenja povrća. Na odvojenom delu bašte gaje se višegodišnje vrste (špargla, rabarbara, vlasac, kiseljak i dr.).

Biološke specifičnosti povrća su osnov za izbor preduseva (predkulture). Neko povrće se uspešno gaji posle velikog broja vrsta (naročito grašak), a za neke je sužen izbor preduseva.

Intenzivni plodored

Specifičnost povrtnjaka su intenzivni plodored i mešane vrste. Intenzivni plodored oslanja se na princip tropoljnog povrtarskog plodoreda. Kod njega se u toku jedne vegetacione sezone ili godine, na istom zemljištu uzastopno, a nekad i istovremeno, gaji više vrsta povrća. To znači da se odmah po skidanju jedne vrste seje ili sadi druga. Intenzivni plodored je moguć zbog različite dužine vegetacije povrća, razlika u zahtevima za toplotom i otpornosti na niske temperature.

U intenzivnom plodoredu razlikujemo predkulturu (najčešće neka rana prolećna ili ozima vrsta kao što su salate, spanać, rotkvica, grašak, rani krompir, mladi luk); glavnu kulturu koja ima najdužu vegetaciju (paprika, kupus, crni luk) i naknadnu kulturu koja se gaji posle glavne kulture (salata, spanać, mladi luk).

Za bio-baštu je karakteristično gajenje dve ili više vrsta zajedno i to: red do reda, naizmenično u istom redu, cik-cak u dva reda. Za mešane kulture koriste se vrste različite visine, različite bujnosti, ali i sličnih zahteva za toplotom, vodom, svetlošću i hranivima. Osnov za uspešno gajenje mešanih vrsta je njihova međusobna trpeljivost (alelopatija). Poznate mešane vrste su mrkva i crni luk, salata i crni luk. Broj kombinacija zavisi od bioloških svojstava povrća i uslova gajenja.

Kao mešavina mogu se gajiti visoke i niske biljke, biljke duge i kratke vegetacije, biljke sličnih potreba prema toploti, vodi i svetlosti, biljke plitkog i dubokog korena, bujne i manje bujne vrste, a najbitnije je da su to vrste koje uspevaju jedna pored druge.

Broj redova mešanih vrsta zavisi od tipa leje. Na baštenskoj i visokoj leji veoma su uspešne kombinacije mešanih vrsta različite dužine vegetacije. U takvoj kombinaciji na leji se stalno smenjuju povrtarske i začinsko-lekovite biljke i biljke za zelenišno đubrivo. Tako se na baštenskoj leji može istovremeno gajiti više vrsta povrća, ali je moguće i njihovo smenjivanje u toku godine. Broj mešanih vrsta i broj smena povrća u toku godine veći je na uzdignutoj leji.

Poznavanje svojstava biljaka da dobro ili loše uspevaju jedna pored druge značajno je ne samo u bašti već i na njivi. Tako, na primer, red paprike uz red paradajza uvek je slabijeg porasta od ostalog useva paprike. Negativan efekat se u bašti umanjuje razmakom između leja.

Kurkela
28-01-11, 20:18
Izvinjenje,
greska u koracima :D

1 ar = 100 m2

1 m2 = 0,01 ar

Za potrebu kontrole zemljista i primena djubriva koristi se PH vrednost u M KCL.
H2O je hemiska oznaka za vodu.

Miladin
29-01-11, 11:50
Jasno mi je, znači Ph u Kcl je bitan. Dobro da se vratimo na plodored. Neki povrtlari kažu da krastavac može mnogo više da se radi u monokulturi nego paprika, šta vi mislite o tome. Pošto ja u plastenicima radim samo papriku i krastavac dali je bolje saditi papriku po paprici ili papriku po krastavcu. Ono što sam ja primijetio čini mi se da krastavac po krastavcu nepravi neke probleme, ana paprikama se pojavi više uvenuća. >:D

Kurkela
29-01-11, 20:40
Krastavac je manje zahtevna biljka od paprike, po mojoj proceni
manje oboljeva. I daleko je manje ulaganje u proizvodnji.
Osim plamenjace, sva ostala oboljenja su zanemarljiva.

U plodoredu paprika je dobar predusev krastavcu.

Miladin
30-01-11, 00:51
Možeš li ti meni Kurkela reći(pošto nemam iskustva sa kompjuterom) zašto u mojoj tabeli odgovora ipitanja na desnoj strani stoje 3 natpisa Citiraj, Izmeni. Ukloni a kod ostali piše samo citiraj. ^-^

futurefarming
30-01-11, 01:04
Ja ću vam odgovoriti iako nije za ovu temu. Samo svoje poruke možete menjati ili obrisati (izmeni ili ukloni) a poruke ostalih članova možete samo citirati (citiraj).

Miladin
30-01-11, 12:00
Ja ću vam odgovoriti iako nije za ovu temu. Samo svoje poruke možete menjati ili obrisati (izmeni ili ukloni) a poruke ostalih članova možete samo citirati (citiraj).
Hvala na odgovoru. >:D

Miladin
27-02-11, 20:29
Dali neko zna šta o preparatu Trefender.

Kurkela
27-02-11, 20:50
TRIFENDER WP

Je preparat slican SLAVOL- u.
Preparat koji sadrzi mikroorganizme koji u biljci podsticu bolje iskoriscenje hem, elemenata.
Takodje sadrzi stimulatore rasta.

Miladin
27-02-11, 21:14
Evo baš sad raspravljam na hrvatskom forumu o trifenderu. Kažu da je veoma efikasan protiv uvenuća paprike.

topalovic
27-02-11, 21:31
Evo baš sad raspravljam na hrvatskom forumu o trifenderu. Kažu da je veoma efikasan protiv uvenuća paprike.

Pa sto se onda raspravljas ^-^

Miladin
27-02-11, 21:40
Greška u pisanju, nije rasprava nego komentarišemo.

lakan
28-02-11, 12:57
interesujeme dali Trifender ima i dezinfekciono svojstvo tojest dali unistava zemljisne patogene ili je samo stimulator rasta.Molio bih iskusnije forumase ako su koristili ili neki njihov prijatelj da nam prenesu svoja iskustva.unapred hvala.

Kurkela
28-02-11, 15:16
Nisam koristio ali sam cuo od ljudi koji su primenjivali.
Preparat koji podstice mikroorganizme da deluju pozitivno na
biljku, utice negativno na patogene organizme.
Ali sve je to sumnjivo.
Zasto ne koristis BASAMID GRANULAT, za dezinfekciju?
Ima jos preparata.

Miladin
28-02-11, 16:08
Danas sam razgovarao sa čovijekom koji je prošle godine koristio trifender u plastenicima u paprikama. Pojavilo mu se uvenuće paprike i on je pustanjem kroz sistem kpk. zaustavio napredovanje bolesti.

lakan
28-02-11, 17:06
Kurkela koji su to jos provereni a dobri preparati.A sto se tice Basamida nekako mi je to komplikovano a i dugo traje proces

Kurkela
28-02-11, 20:57
@ Miladin
Sto se tice uvenuca paprike to resavaju i neki klasicni preparati. (poznatiji) >:D

@Lakan

Pazi ovako negativne mikroorganizme, larve, nematode, bakterije,,,
Moze donekle da odradi i CINEB, BENOMIL, PREVIKUR N.
Poznato je da deluju korisno pri poleganju rasada.
Oni sprecavaju razvoj bolesti.
Tokom obrade zemljista moze se uneti GALATION ili FOKSIM

topalovic
28-02-11, 21:22
Kurkela ako nisi znao benomil i cineb od prosle godine se ne proizvodi vise kod nas navodno evropska komisija za pesticide je zabranila njihovo koriscenje i Eu a mi usaglasavamo zakone sa njima pa su prestali sa proizvodnjom.Znaci njih vise nema u prodaji.

Kurkela
28-02-11, 21:41
Nisam znao :D
Imam u rezervi malo, ove god da istrosimo.

Dezinfekcija se moze odraditi i sa

1. Dazomet
Unistava nematode, gljive, bakterije, insekte, seme korova.
Primenjuje se u obliku granula u kolicini od 60 g/m2.
Po unosenju treba zemljiste zafrezirati.
Inace je umereno tosican.
2. Formaldehid
Slican kao ovaj gore.
Samo sto nije u nasoj zemlji registrovan za tu namenu.
Ima jos par preparata, ali mislim da ih nema na nasem trzistu u prodaji. >:D

Miladin
01-03-11, 11:14
Dali neko zna imali u Srbiji trifendera ikoja mu je cijena. >:D

lakan
01-03-11, 11:31
Ima ja sam ga juce narucio i danas mi stigao u posti 200 grama sa troskovima dostave kosta 1700 dinara.Narucio sam ga preko neke firme iz Subotice.

poljogospodar
14-03-11, 01:14
Krec nece nista naskoditi, zemljistu i biljkama.

prevelika kolicina Kalcijuma u zemljistu moze blokirati kod biljaka usvajanje Kalijuma, zbog antagonizma ovih elemenata...

German hunting terrier | Jagdterrier