PDA

View Full Version : Zeleno djubrenje


Advertisement


Advertisement

Advertisement


mihalyocska
23-01-11, 22:45
Interesuje me dali imate iskustva sa zelenim djubrenjem mislim tu na zaoravanje zelene mase ,primer odmah posle zetve psenice zasejati uljanu repicu i u jesen zaorati. Citao sam o dobrim svojstvima ovakog nacina djubrenja i interesuju me iskustva oko toga . Planiram probati ali mi se ne baca pare bezveze. Molio bi vas da pisete vasa misljenja i iskustva . Hvala vam svima unapred . >:({ >:({

zorancile
23-01-11, 23:09
Dobra tema.
Ima nešto malo o tome na forumu,ali ne znam u kojoj temi. 2-3 člana su radila takvo djubrenje, javiće se oni.

mihalyocska
26-01-11, 17:23
Vidim da ljudi citaju ali niko da se javi ,pa da napisem o cemu je tu rec.Bio sam u Babolni u madarskoj na poljoprivrednom sajmu gde sam svaki prospet stucnu literaturu sto se moglo pokupio .Kuci kod citanja mi upalo u oci sta govore strucnjaci o experimentima sa zelenim dubrenjem .Experimente su izvodili sa stocnom repicom,uljanom repicom,uljanom rotkvicom ,stocni grasak ,zob i sa jos dosta biljnih virsta kojima nazive i ne znam prevoditi.Najbolje se pokazala stocna i uljana repica posto daju najvecu zelenu masu i azota vezanog iz vazduha na korenov sistem.Istrazivanja su pokazala da dajuizmedu 5-6t/h zelene mase , 3-4t/h korenovu masu i sto je interesantno izmedu 100-120kg/h azota cistog ,kojeg ako preracunamo na ureju od 46% (ako je) onda izpada oko 100kg ureje na jedno jutro .Pozto nemam stoke da dubrim kao alternativu sam mislio probati na ovaj nacin .Za pozitivno dejstvo na zemljista znam jer jedne susne godine kad sam orao suncokretiste i uljanu repicu muke preziveo ,u suncokretu plug iskace iz zemlje a u repici traktor nemoze da vuce pruguta zemlja plug . Ljudi ja vas molim da iznesete misljenje bio to dobar ili los ,svaka dobro dode. Jos bolje ko iskustvo moze da podeli sa nama jer sve manje stoke njive nam oslabe i svaka prihrana dobro dosla . HVALA VAM UNAPRED !!! >:({ >:({ >:({ >:({ >:({

garisa
26-01-11, 18:03
Pozdrav mihalyocska, zelenišno đubrenje nije ni nova a ni stara stvar. Osnovno je da se odlučiš šta bi i kako radio. Nije potrebno da usev za zelenišno đubrenje zaoreš. Evo jedan primer: u jesen usitniš žetvene ostatke i pooreš (ako radiš obradu plugom) odmah posle toga poseješ na primer ozimu grahoricu. Ostaviš je da lepo raste akumulira azot i u proleće potanjiraš 1-2 puta i na to poseješ kukuruz. Uljana repica nije usev za zelenišno đubrenje. To su leguminoze kao grahorica i stočni grašak koji mogu da obezbede i masu i azot. Nisam ti napisao da treba u proleće da zaoreš ovu masu zato što to nije potrebno. Koren grahorice je lepo stabilizovao zemlju, sačuvao azot i treba samo "pomeriti" zemlju do dubine setve kako bi ulagač pomerio seme. Na Intrnetu traži "pokrovni usevi" ili na engleskom "cover crops". Naravno imaš i "hvatače" useve kao što je raž ili na engleskom "catch crop". Link http://attra.ncat.org/attra-pub/covercrop.html na engleskom je.
Samo napred ima i u nekim domaćim knjigama.
Gariša.

Dragan18
26-01-11, 19:22
Sustina catch crop... biljke hvataca je da "uhvati" nitrate da se ne bi spustali descedentno (na dole) zajedno sa padavinama, i da dodju u predele gde nece biti upotrebljene od strane useva. Nitrati ili NO3- se ne vezuju za zemlju te su podlozni ispiranju pri padavinama.

Kod zelenisnog djubrenja je JAKO VAZNO znati momenat zaoravanja biljaka koje se gaje za zelenisno djubrenje. Taj momenat je neposredno pred CVETANJE ili u momentu cvetanja. Tad u biljkama ima najvise azota u mineralnom obliku.

zorancile
26-01-11, 19:24
Koliko se uopšte isplati zeleno djubrenje? Baš ne vidjam da se to radi...

Dragan18
26-01-11, 19:25
ljudi nisu informisani. >:({

zorancile
26-01-11, 19:26
Jel možeš da nam napišeš neku računicu, koliko ima ulaganja, a kolika je dobit?

Dragan18
26-01-11, 19:35
Zorane sad bas i nemam vremena sutra imam ispit iz ovih tematika(agrohemija) pa cemo posle racunati ::novac::
al trebalo bi da ima neke racunice .....najbolje su biljke koje daju veliku masu i koje su povrh toga azotofiksatori....

zorancile
26-01-11, 19:38
Imaš ispit iz zelenog djubrenja? Srećno. :-*
Imam ja vremena i sutra... >:D

Boki-Vl
26-01-11, 19:39
A dali se moze strniste potanjirati i posejati uljena repica i sto kasnije u jesen zaoravati to?

Dragan18
26-01-11, 20:10
Imaš ispit iz zelenog djubrenja? Srećno. :-*
Imam ja vremena i sutra... >:D

Agrohemija...tu spadaju sve vrste djubrenja, pa i zelenisno.

kiraj
26-01-11, 21:45
ljudi nisu informisani. >:({
Ima i informisanih i onih koji su probali.Nekad uspe ali većinom ne uspe.Razlog ,nemoguće nicanje zbog manjka padavina u vreme setve (u suvom ratarenju).

zorancile
26-01-11, 22:10
Taman sam to hteo da napišem...

dzionik
27-01-11, 08:57
Ne postoji univerzalno rešenje, treba probati razne kulture raž, ječam, slačica itd. Semena koja su jeftina i imaju veliku enrgiju nicanja da potisnu korove. Ne zaorava se niti tanjira već se lomi i poleže rebrasim valjcima. Naravno posle ostaje problem sejačica koje mogu da rade u malču što je velika prednost naročito u sušnim godinama.

Jos jedan jedan dobar sajt pored ATTRA je i SARE http://www.sare.org/publications/bulletins.htm

mihalyocska
09-02-11, 17:33
Evo sta sam izkopao i preveo za postrnu setvu
slacica uljana rotkva hajda stocna repica
optimalna setva avg.-sep avgust jun-avg. avg.15-avg.30
kolicina sem.kg/h 15-20 20-25 50-60 10-15
zelena masa t/h 25-35 30-50 20-25 35-45
masa korena t/h 10-15 12-20 10-12 15-20
dubina korena cm 50-70 60-100 40-50 80-100
vezivanje nitrata-N kg/h 100-130 100-130 60-80 100-130


Kodmene je stocna repica pobedila za probu je najeftinija varianta , malo semena koje i nije ni skup a obradu bi svakako uradio . >:({ >:({

mihalyocska
07-03-11, 15:16
Stvarno smo stidljiv narod ? ili stvarno nema nikog da je vec probao ovakav vid dubrenja da nam iznese iskustva tu na forum makar to bio namerno ili slucajan pokusaj . Par godina mi je vec u glavi misao za probu samo odluka falila , puno bi mi znacilo necije iskustvo .HVALA ! :D >:({

grunt
07-03-11, 16:04
Ja godinama zaoravam grahoricu ma sta da vam kazem nema greske ,to su nasi stari radili,odrazi se na prinose samo tako e sad zavisi od cene nije jeftina grahorica,na institutu je 90 din ::namigivanje::

mihalyocska
07-03-11, 19:02
Ja godinama zaoravam grahoricu ma sta da vam kazem nema greske ,to su nasi stari radili,odrazi se na prinose samo tako e sad zavisi od cene nije jeftina grahorica,na institutu je 90 din ::namigivanje::


Reci koju agrotehniku koristis sa koliko semena ? :D

grunt
07-03-11, 20:19
Obicno kad skinem pšenicu,izbaliram slamu ili je zaorem,zatim spremim zemljiste i posejem oko 60,70kg grahorice ciste uredjene,i u jesen je zaorem duboko oranje,a na prolece pepeo ::traktor:: ako nekom treba grahorice neka se javi na PP.

rekreativac
07-03-11, 21:28
jel gusi plug kada zaoravas? ili ides mozda tanjiracom ili tarupom pre oranja?

sorin
07-03-11, 22:32
ove godine posle zita sam probao, cisto da me mine zelja. 10 dana po vrsidbi oprskano totalom posle jos 10 dana bacio ciklonom 50 kila psenice po jutru i istanjirao. Nikla lepo, korova 0!
Poorano u decrmbru, njiva bila zelena zlo jedno, ali se oralo lako i lepo. Kako ce se pokazati na rod, videcemo!

mihalyocska
07-03-11, 23:06
Ta zelja ni meni da prode i odluka je za probu ja sem mislio posle zetve potanjirat 2 puta i posejat jer najesen svakako bi uzorao samo jos seme nije 100% sigurno , mislio sam na stocnu repicu ali me to dvoumi dali ce imati prihvatljivu masu .

kiraj
08-03-11, 21:52
Nekada ,do 1992 godine smo radili proizvodnju semena rotkvice Raoula za Slovenačku "Semenarnu" koja je seme izvozila u Nemačku .Nemci su je koristili za zeleno đubrenje.Našao sam jedan tekst o ovoj biljci
http://www.agroklub.com/ratarstvo/raoula/105/

kicca
11-03-11, 03:09
Cini mi se da ove teme nema a cega nema bez njega se moze a ne mora :lol: :lol: :lol:
Evo ovako planiram da ove proleci malo sejem verovatno Faceliju koja je dobar azotofiksator plus je medonosna
glavni razlog je sto sam procitao da na 1ha menja 25t stajskog djubriva a i nekako mi njiva sa tek posadjenim vockama deluje prazno.Ima li neko iskustava sa Facelijom ili necim drugim >:D

luka kv
11-03-11, 08:18
ajde pisite ko zna,oslabljen je stocni fond,gde stajnjak naci,resenje je u zelenom djubrenju.pomozite

futurefarming
11-03-11, 18:46
Dve teme koje možda mogu da pomognu:

http://poljoinfo.com/index.php?topic=15291.0
http://poljoinfo.com/index.php?topic=14088.0

futurefarming
13-03-11, 19:32
Ako mi kolega sa foruma http://www.biodinamika.org/ ne zameri što kopiram neki post...

Zelena gnojidba ili sideracija

http://www.horti-kultura.hr/media/k2/items/cache/d6086de322f98f66cc694f32ea284557_L.jpg

Jedan od načina povećanja plodnosti tla je zelena gnojidba ili sideracija. To je postupak pri kojem u tlo unosimo zelenu masu odabranih biljaka, koje nazivamo siderati.
Zelena gnojidba prakticirala se još u staroj Grčkoj i Rimu, prije 2000 godina, a ima brojne pozitivne učinke. Unatoč tome u Hrvatskoj se još uvijek malo prakticira.
Sidereus na latinskom znači zvjezdan, a potječe od vjerovanja da zvijezde imaju utjecaj na biljke i na tlo.
Ovaj način gnojidbe je vrlo dobar kod intenzivne proizvodnje npr. povrća, gdje dolazi do prekomjernog iscrpljivanja tla. Kod gospodarstva bez stoke ovo je način, u kojem su manje potrebe za stajskim gnojem pa je veća samodostatnost gospodarstva.
Siderati imaju svojstvo da brzo rastu i stvaraju velike količine zelene mase u kratkom vremenskom razdoblju. Oni leguminozni imaju svojstvo fiksacije dušika čime povećavaju količinu dušika u tlu.

Pozitivan učinak zelene gnojidbe:

• Poboljšava struktura tla povećanjem sadržaja organske tvari, rahle tlo svojim dubokim i dobro razgranatim korijenom;
• usjevi štite tlo od erozije;
• sprječavaju ispiranje hranjiva na jesen i zimi (N, Ca, K);
• vraćanje u tlo oko 30 kg P i 130 kg K/ha;
• povećanje rezerve dušika u tlu 100 kg N;
• zasjenjivanje tla;
• sprečavanje razvoja bolesti i štetnika (nematode) te ušteda pri kupnji sredstava za zaštitu usjeva;
• smanjena potreba za dodavanjem gnojiva što pridonosi uštedi;
• pospješivanje mikrobiološke aktivnosti u tlu;
• biljke možemo koristiti za proizvodnju krme;
• suzbijajnje korova;
• sprječavanje isušivanja tla ljeti;
• kod lakših tala utječe na zadržavanje vlage i eroziju;
• kod teških rahli tlo što dovodi do boljih vodozračnih odnosa, a hranjiva postaju lakše dostupna.

Koji se usjevi koriste za sideraciju:

Odabiru se biljke koje brzo rastu i stvaraju velike količine zelene mase, a imaju velik i snažnog korijenov sustav. Nakon sjetve 50-60 dana već se mogu zaorati.
Drugo važno svojstvo siderata je sposobnost vezivanja atmosferskog dušika pomoću kvržica na korijenu.
Usjeve za sideraciju izabrati ćemo ovisno o podneblju, kako bi što bolje uspijevali i stvorili što više zelene mase. Mogu se koristiti i divlje i poludivlje biljke. Kako bi proželi sve slojeve tla izabiru se smjese čiji korijen se razvija na raznim dubinama 8 u slojevima) npr. kokotac razvija korijen i do 220 cm, dok grahorica samo 30-50cm.

Glavne skupine siderata su: Leguminoze i neleguminoze
Najbolje rezultate dobijemo kombinacijom leguminoznih i neleguminoznih siderata. U Hrvatskoj se za sideraciju najviše koriste krmne repice i uljana repica.


Leguminoze koje se koriste za zelenu gnojidbu su:

Lupina , grahorica, grahor, crvena i bijela djetelina, aleksandrijska ili perzijska djetelina, smiljkita, grašak, stočni bob, soja, kokotac, seradela (ovisno o podneblju i mogućnosti nabave).

Neleguminoze koje se koriste za zelenu gnojidbu su:

Repice, ogrštice, gorušica (izbjegavati ako postoje bolesti kupusnjača), stočna rotkva, uljana rotkva, raž, ječam, zob, suncokret i mnoge druge.
Na teškim tlima dobro uspijevaju: bijela djetelina, grašak, grahor i bob.
Na lakšim tlima: seradela, žuta lupina i heljda.

Vrijeme sjetve siderata:


Odabir pravog vremena za sjetvu siderata ovisi o tome, za koju kulturu želimo pripremiti tlo.
Usjeve za zelenu gnojidbu možemo uzgojiti:

• u periodu između uzgoja glavnih kultura (uklopiti u plodored)
• kao predusjevi
• za odmor tla kao pokrovni usjev
• kao podusjevi ili međuusjevi uz drvenaste kulture
• kao podusjevi u vinogradu

Kao podusjevi i međuusjevi koriste se niže vrste siderata poput npr. bijele djeteline.


Vrijeme sjetve ovisi i o klimi tj. o tome, dali je dovoljna količina vlage u tlu, u određeno doba godine. Najčešće je pravo vrijeme proljeće, rano ljeto ili jesen.
U kontinentalnoj klimi povoljna je proljetna sjetva, a može se posijati smjesa grahorice, lupine, jare repice i soje ili inkarnatka, grašak, zob i raž.
U mediteranskoj klimi povoljnija je jesenska sjetva (zbog veće količine vlage u tlu) mješavine npr. lupine, grahorice, zobi i ječma.
Lupina je posebno dobra za sideraciju jer stvara puno zelene mase, a ona bezalkaloidna se može iskoristiti za krmu. Da bi pripremili tlo za sjetvu neke rane proljetne kulture, dobro je posijati na jesen kulturu koja ne prezimljava (lupina, grah, bob ili rauola). Ona preko zime promrzne te se može zaorati. Na proljeće dolazi do njenog razlaganja u tlu, što hrani proljetni usjev.

Vrijeme zaoravanja siderata:

Vrijeme zaoravanja siderata je vrlo važno, jer pravilno odabrano vrijeme povećava povoljan učinak sideracije.
Zaoravanje treba provesti dva do tri tjedna prije sjetve osnovne kulture da ne našteti glavnoj kulturi.
Kod mahunarki, vrijeme za zaoravanje siderata je kada se prvi cvjetovi počnu otvarati. Tada se postigne najveća količina dušika u tlu nakon zaoravanja. Ukoliko se zakasni stare i suhe biljke upijaju veliku količinu vode iz tla što dovodi do njegovog isušivanja. Uljana repica i rotkve zaoravaju se nakon pune cvatnje, a to je uglavnom tijekom rujna ili u prvoj polovici listopada.
Nakon zaoravanja počinje razgradnja siderata radom mikroorganizama tla.
Organska tvar siderata brzo se razgrađuje stoga ni nastala količina humusa nije velika.
Na teškim tlima siderate unosimo u jesen, a na lakim u proljeće. U lakim tlima bjelančevine kojima obiluju mlade biljke, brzo se razgrađuju i dušik brzo prelazi u amonijak i nitratni oblik. To može dovesti do ispiranja hranjiva iz tla. Zbog toga treba pričekati da biljke odrvene.
Većom masom unesenom u tlo produženo je djelovanje sideracije, a
dublje uneseni siderati dulje se razgrađuju (zbog anaerobnih uvjeta). Dodatnim zaoravanjem slame ili treseta možemo usporiti proces razgradnje, a stajskom gnojem ubrzati.

Unošenje siderata u tlo:

Siderati se na velikim površinama najčešće unose u tlo lemešnim plugom. Na manjim površinama možemo koristiti neki od tipova freza. Freze dobro miješaju tlo i time ga dobro pripremaju za nasade kultura koji slijede. Ukoliko je zelena masa siderata pre visoka (80-130cm) treba je prije zaoravanja siderata pokositi.

http://www.horti-kultura.hr/index.php/component/k2/item/72-zelena-gnojidba-ili-sideracija.html

luka kv
16-03-11, 16:43
au ! pa sta vi radite po hrvatskoj !? ovo zelenisno djubrenje u srbiji je odomaceno,mi ne kosimo niti zaoravamo livade i njive da ne bi co2 iz masina zagadio prirodu ::namigivanje:: hvala druze na objasnjenjima,izvini sto se malo salim :D

mihalyocska
17-03-11, 20:33
Cini mi se da ove teme nema a cega nema bez njega se moze a ne mora :lol: :lol: :lol:
Evo ovako planiram da ove proleci malo sejem verovatno Faceliju koja je dobar azotofiksator plus je medonosna
glavni razlog je sto sam procitao da na 1ha menja 25t stajskog djubriva a i nekako mi njiva sa tek posadjenim vockama deluje prazno.Ima li neko iskustava sa Facelijom ili necim drugim >:D



Kodmene je u planu posle zetve zeleno djubrenje a sto se vocnjaka tice ispod starog zednika covek posadio orase (cini mi se jer nisam stao pogledati samo onako iz auta sto sam video) u medjured posejao zob i sa kombajnem pokosio , to je samo neka vrsta zastite od korova ali nije za djubrenje . >:({

futurefarming
17-08-11, 22:28
Nekada ,do 1992 godine smo radili proizvodnju semena rotkvice Raoula za Slovenačku "Semenarnu" koja je seme izvozila u Nemačku .Nemci su je koristili za zeleno đubrenje.Našao sam jedan tekst o ovoj biljci
http://www.agroklub.com/ratarstvo/raoula/105/


Može li se sada igde kupiti seme?

MONTOYA
21-08-11, 08:41
moj zet svake godine kad ovrše pšenicu poseje soju i kasnije u jesen je zaore,
usevi su mu uvek dobri....

zorancile
21-08-11, 13:00
Kako je seje? Žitnom sejalicom?

MONTOYA
21-08-11, 14:24
na 50 nodetkom,ove godine je na 70,jer nisam skupljao sejalicu

ivanm
21-08-11, 17:05
Имам парцелу која је готово чист песак (вејач) на којој могу да роде само озиме културе и то само "кад упали". Предпрошле јесени, али са великим закашњењем сам посејао сточни кељ, па је никао прилично ретко и лоше. Није ми се испатило да га косим з акраве па сам га некако у ово време заорао. Наравно да усев није прскан хербицидима, па како је било доста кише изашло је и прилично корова, али је он био доминатан. Посејана пшеница у истом склопу и истом прихраном као и предхнодних године ( и без основног ђубрење, као и до сада). Резултат - пре зеленишног ђубрења имао сам приносе на тој, таквој парцели од 1200-1400кг/јутру, ове године 1850кг.
Питање је колико је испативо то радити, ја сам само искористио оно што је већ било на њиви, али ту је увек папир и оловка...

kiraj
21-08-11, 17:11
Može li se sada igde kupiti seme?
Ne znam ,nisam čuo da se seme proizvodi.

tamara1611
21-08-11, 22:02
Имам парцелу која је готово чист песак (вејач) на којој могу да роде само озиме културе и то само "кад упали". Предпрошле јесени, али са великим закашњењем сам посејао сточни кељ, па је никао прилично ретко и лоше. Није ми се испатило да га косим з акраве па сам га некако у ово време заорао. Наравно да усев није прскан хербицидима, па како је било доста кише изашло је и прилично корова, али је он био доминатан. Посејана пшеница у истом склопу и истом прихраном као и предхнодних године ( и без основног ђубрење, као и до сада). Резултат - пре зеленишног ђубрења имао сам приносе на тој, таквој парцели од 1200-1400кг/јутру, ове године 1850кг.
Питање је колико је испативо то радити, ја сам само искористио оно што је већ било на њиви, али ту је увек папир и оловка...
radi sargarepu na tom pesku i bog da te vidi

zorancile
21-08-11, 22:12
Otvorio sam temu o šargarepi: http://poljoinfo.com/showthread.php?4405-%C5%A0argarepa

MOMOSARIC
21-08-11, 23:36
ili luk možda.

MOMOSARIC
23-08-11, 21:31
Zna li ko jel postoji biljka koja bi mogla da se posije poslije kukuruza a da uspije do proljeće da nikne , izraste i da ima jak korjen da malo razbije zemlju i da se na proljeće zaore ,pretanjira ili šta već za ponovo kukuruz?

branko
23-08-11, 21:40
Mešavina tritikale-a i ozimog stočnog graška. NS institut proizvodi sortu ozimog graška Pionir. Tritikale (ili ječam) nemoj stavljati više od 10-15%.

MOMOSARIC
23-08-11, 21:45
Branko,koliko trošiti sjemena ,kolko to može koštati? Dal se uopšte isplati ^-^

vojvođanin
23-08-11, 21:54
Mešavina tritikale-a i ozimog stočnog graška. NS institut proizvodi sortu ozimog graška Pionir. Tritikale (ili ječam) nemoj stavljati više od 10-15%.

Da li ova mešavina stiže za košnju i baliranje u nekom pristojnom roku?Mislim da to posejem, pokosim pa onda sejati soju.

branko
23-08-11, 21:55
Treba graška 50kg. Mislim da mu je cena oko 50 din/kg. Tritikale sorte Tavanćan ima cenu oko 20 din/kg.

ivanm
23-08-11, 21:56
Високо поштовани г-дин Богдан Гаралејић из Института ТАМИШ(тзв Гариша на овом форуму), човек од струке и практике ми је препоручио пре две године да посејем озими јечам, пред сетву кукуруза да га покосим искориситм га за исхрану крава, БЕЗ ОБРАДЕ директно посејем кукуруз и само испрскам тоталом.Услов је да је земљиште мало мекше и да мало "притиснем сејалицу" - нпр позовем комшиницу која има "позадину" да се провоза на сејалици за понос и то је то. Био сам врло заинтересован за овај мали експеримент, али сам у међувремену продао краве тако да нисам имао разлога да се малтретирам са овим, али вреди покушати, што да не...

branko
23-08-11, 21:57
Ja to planiram da uradim ove jeseni. Mislim da do kraja maja može porasti do lepe mase.

MOMOSARIC
23-08-11, 22:38
Treba graška 50kg. Mislim da mu je cena oko 50 din/kg. Tritikale sorte Tavanćan ima cenu oko 20 din/kg.
Kako misliš po ha ili kj?

branko
23-08-11, 22:41
Izvini, bio sam nedorečen.
To je za KJ, ili 57,55 ari.

xsale
26-08-11, 23:53
Mešavina tritikale-a i ozimog stočnog graška. NS institut proizvodi sortu ozimog graška Pionir. Tritikale (ili ječam) nemoj stavljati više od 10-15%.

Sta mislis da li bi bilo pametno da tu kombinaciju posejem izmedju redova kupine,pa da tamo negde u maju pokosim i ostavim kao malc,ili bi bilo bolje da zatanjiram?

hanza
28-08-11, 14:59
Mešavina tritikale-a i ozimog stočnog graška. NS institut proizvodi sortu ozimog graška Pionir. Tritikale (ili ječam) nemoj stavljati više od 10-15%.
Koliko semena mi treba za 10 ari?
Ja ću da uradim ovako:
Čim oslobodim baštu od svih useva, zemlju poravnam razbacam kompost, polijem rastvorom Bajkala, i kroz tri nedelje posejem ovu mešavinu, (nadam se da ću naći stočni grašak).
U mesecu martu pokosim šta je izraslo, iznesem u kompostnik zelenu masu.
Po pokošenoj bašti ponovo razbacam kompost, (još istog dana) i polijem rastvorom, posle tri nedelje sadim i sejem šta budem naumio.
U voćnjaku razbacam kompost polijem rastvorom, i posejem BELU DETELINU, Šta i kako sa njom u proleće još ću razmisliti.
Koliko semena bi mi trebalo za 8 ari voćnjaka, bele deteline

futurefarming
28-08-11, 15:04
xsale, dovoljno je samo da pokosiš ali i ako prođeš tanjiračom nećeš pogrešiti. Šta god radili, bitno je da su biljke u fazi cvetanja.

branko
28-08-11, 16:59
Još treba reći i to da koren graška ostavlja dosta azota u zemlji, te tako još više pogoduje sledećoj kulturi.

Dragan18
28-08-11, 17:13
Još treba reći i to da koren graška ostavlja dosta azota u zemlji, te tako još više pogoduje sledećoj kulturi.
Branči koren graška fiksira onoliko koliko je njemu potrebno ,zabluda je kao i sa sojom da posle njih ostaje neka zaliha azota. Najbitnija stvar je momenat unošenja zelenišnog djubrenja , to treba da bude pre cvetanja, jer u tom momentu se u biljci nalazi najvise brzo razradivih komponenata i najmanji je procenat LIGNINA koji je najteže razgradiv. Nakon zelenišnog djubrenja povećava se procenat lako rastvorljivih jedinjenja azota,fosfora,kalijuma , mikroelemenata . Ova organska masa ne moze da utice na kolicinu humusa u zemljistu jer se zelena masa brzo razgradjuje , a ne sadrzi u sebi visok procenat lignina te ne moze da se humificira.

Xsale
Najbolje je plitko zamesati sa zemljistem , do 10 cm.

futurefarming
28-08-11, 17:28
Kaže ovako:


Vrijeme zaoravanja siderata:

Vrijeme zaoravanja siderata je vrlo važno, jer pravilno odabrano vrijeme povećava povoljan učinak sideracije.
Zaoravanje treba provesti dva do tri tjedna prije sjetve osnovne kulture da ne našteti glavnoj kulturi.
Kod mahunarki, vrijeme za zaoravanje siderata je kada se prvi cvjetovi počnu otvarati. Tada se postigne najveća količina dušika u tlu nakon zaoravanja. Ukoliko se zakasni stare i suhe biljke upijaju veliku količinu vode iz tla što dovodi do njegovog isušivanja. Uljana repica i rotkve zaoravaju se nakon pune cvatnje, a to je uglavnom tijekom rujna ili u prvoj polovici listopada.

Treba tu tehniku detaljnije proučiti, na zapadu neki valjaju, naki tanjiraju a neki samo kose pre zaoravanja (ili no-till).

branko
28-08-11, 17:37
Moj plan je da to što izraste, negde oko 20. aprila pokosim i ostavim da se osuši, te pobaliram i pokupim kao seno.
Zatim da izvučem trake (strip-till) i nakon 10-tak dana posadim kukuruz.

KishRobert
28-08-11, 17:47
Moj plan je da to što izraste, negde oko 20. aprila pokosim i ostavim da se osuši, te pobaliram i pokupim kao seno.
Zatim da izvučem trake (strip-till) i nakon 10-tak dana posadim kukuruz.
I na kraju kad podvuces crtu sa troskovima,ispade da ti je bilo isto kao i da si bacio vestak,al' sa mnogo manje cimanja!

Dragan18
28-08-11, 17:52
Cekaj jel si ti to kopirao sa nekog sajta ? Ja ti ovo pricam iz knjige na predmetu Agrohemija gde sam dobio devetku.Ukoliko su biljke zelene one nece upijati i trositi vodu iz zemljisnih rezervi (a koliko se secam ova tema se zove Zelenisno djubrenje). Moze nastati problem ukoliko dodje do otpustanja azotnih jedinjenja koje mogu da ostete klicu klijanca , ALI samo ako su u direktnom kontaktu sa klicom. Ako Se masa zaorava nema nikakvih problema i mislim da moze odma posle da se seje. Na zapadu mislim da niko to ne valja , jer ne znam sta ce postignuti sa valjanjem. Na zapadu koriste mulch tanjirace da pomesaju masu sa zemljistem.


http://i56.tinypic.com/2dr9f1e.jpg


@kish
Uskoro cemo i mi morati da obnavljamo nasa zemljista zbog takvog razmisljanja. Zemljiste se kod nas gleda kao nekada u svetu "neiscrpan resurs" , medjutim shvatili su oni sa zapada da moraju da poprave kvalitet zemljista jer im je pretilo da plodna zemljista postanu neupotrebljiva, a to povlaci za sobom urusavanje ekonomije i mnogo gladnih usta. Vecinu ovih masina "sponzorise" drzava, a mi drzavu nemamo.

Pokusacu da nadjem sliku gde je na razrivac namontiran mali rasipac sa lulom , koji ima za zadatak da raspe seme kulture sa kojom se planira zelenisno djubrenje.

ivanm
28-08-11, 19:37
КР,
зеленишно ђубрење, колико је мени познато, управо потенцирају "западдњаци". Разлог је што су претераном употребом агротехнике нарушили биоценозу земљишта, састав и уопште бројност микроорганизама земљишта. Последично смањује се плодност земљишта и принос. Са друге стране , ако већ немају толико стајњака иду тактиком "дај шта даш", па користе овај вид ђубрења и разноразне препарате типа "сидерита", само да што пре опораве земљиште и побољшају приносе.

futurefarming
28-08-11, 19:44
Dragane, ovo je samo pasus iz posta na prethodnoj strani. Naravno da ne sporim pisanu reč iz knjige nego, počeli smo priču o idealnom momentu - kada inkorporirati zelenu masu pa sam se setio da je tu nešto napisano a, logično mi je da je taj momenat različit kod različitih kultura (ispravićeš me ako grešim).

Što se valjanja tiče, na prvoj stranici dzionik je pomenuo rebraste valjke a yt snimak je postavio u no-till temi ako me sećanja služe. Lkl{{

Da pomenem da se zelenišno đubrenje se vrši i u povrtarstvu i voćarstvu što zahteva nešto drugačiju tehniku ali, zbog dela foruma u kojem je tema, ostanimo skoncentrisani na ratarstvo.

Bilo kako bilo, iskustvo je majka znanja pa ćemo učiti iz prakse.

xsale
28-08-11, 22:01
E pa mene interesuje tehnika u vocarstvu.Mislio sam da posejem ovo zbog djubrenja ,a i zbog korova.Zato sam pitao sta je bolje,zatanjirati ,ili nabacati zelenu masu pored reda (malc)da ne raste korov i zanima me da li se tako bolje cuva vlaga ili je bolje frezirati.

branko
28-08-11, 22:11
Svrha malča jeste upravo mnogo bolje čuvanje vlage i gušenje korova.

futurefarming
28-08-11, 22:59
Tako je i to što deblji sloj malča to bolje i efektivnije.

xsale, pogledaj, možda ti ova tema bude zanimljiva: http://poljoinfo.com/showthread.php?2984-Borba-protiv-korova!

PG Krnac
28-08-11, 23:24
pre 2 godine imao sam na jednoj njivi crni luk (4kj),i posle kada sam ga pokupio rasidio sam kupus (2kj)... dok je drugi deo bio prazan i pocela je trava da raste resio sam da prskam totalom ali na svu srecu dosla mi je u posetu jedna zastitarka i rekla da sa zitnom sejalicom posejem soju i oprskam dubinski.... Soja je 90% nikla i kada je narasla skoro do kolena otisao sam sa plugom i zaorao... Prosle godine sam imao kukuruz na toj parceli i verujte mi tacno se videlo kako kukuruz bolje napreduje na toj strani gde je bila soja... a posle kupusa sam razbacio stajnjak,cini mi se da je bolje zeleno djubrenje od stajnjaka... >:({ moje misljenje

hanza
30-08-11, 13:32
pre 2 godine imao sam na jednoj njivi crni luk (4kj),i posle kada sam ga pokupio rasidio sam kupus (2kj)... dok je drugi deo bio prazan i pocela je trava da raste resio sam da prskam totalom ali na svu srecu dosla mi je u posetu jedna zastitarka i rekla da sa zitnom sejalicom posejem soju i oprskam dubinski.... Soja je 90% nikla i kada je narasla skoro do kolena otisao sam sa plugom i zaorao... Prosle godine sam imao kukuruz na toj parceli i verujte mi tacno se videlo kako kukuruz bolje napreduje na toj strani gde je bila soja... a posle kupusa sam razbacio stajnjak,cini mi se da je bolje zeleno djubrenje od stajnjaka... >:({ moje misljenje
Probaj jednom to isto ali bez zaoravanja.

ivanm
30-08-11, 22:06
Шта мислиш да би се добило незаоравањем?

Deda Lala
30-08-11, 23:40
Пробај па ћеш да видиш.

Dragan18
31-08-11, 00:21
Probaj jednom to isto ali bez zaoravanja.
I kako ce onda da poseje u to ? sa kojom sejalicom?

Ja ostajem pri svom stavu da je potrebno plitko mesanje za zemljistem zbog bolje razgradnje, jedan deo bi se sigurno izgubio eolskom erozijom!

dzionik
31-08-11, 07:52
To je problem sa tehnikom, sva je projektovana za sistem oranja ali može da se preradi ili dogradi. Opet na ATTRA sajtu ima mnogo toga na temu tehnike i kako je preraditi uz minimalno ulaganje.

ivanm
31-08-11, 09:08
Пробај па ћеш да видиш.

Уз дужно поштовање, ово баш и није неки одговор.
Многе ствари сам ја пробао, па сам се много тога и нагледао. Зато сада увек три пута питам , размислим о свему па тек онда пробам...

FL
31-08-11, 09:41
I kako ce onda da poseje u to ? sa kojom sejalicom?

Ja ostajem pri svom stavu da je potrebno plitko mesanje za zemljistem zbog bolje razgradnje, jedan deo bi se sigurno izgubio eolskom erozijom!

Evo dve sejalice sto se montira npr.na tanjiracu:
http://www.dodaj.rs/f/z/6q/3TcFkcRM/catrosplusgreendrill800.jpg
http://www.dodaj.rs/f/2r/BQ/1M3CtoRX/zoldtragyavetogep3.png
http://www.dodaj.rs/f/3u/11a/4DaQbXlf/zoldtragyavetogep2.png
http://www.dodaj.rs/f/39/12i/4nVgEjRM/zoldtragyavetogep4.png

hanza
31-08-11, 10:24
Ako soja ostane na površini, zemlja ispod nje ostane vlažna i mekana, time dobijamo dve stvari ne bacamo pare na oranje i seme sejemo u vlažnu zemlju čime postižemo ranije nicanje, naročito u sušnim godinama.
Svakako se treba dobro informisati, a i svoju glavu upotrbljavati.

Dragan18
31-08-11, 21:20
Ne bih se slozio sa ranijim nicanjem! Sl. put razmisli pre nego sto nesto napises. Kako moze pre da nikne u takvim uslovima kada se i zemljiste sporije zagreva?

branko
31-08-11, 21:30
Jedina prednost jeste bolje čuvanje vlage, ali zato setva mora da se radi kasnije jer se zemljište ispod malča sporije zagreva.

MOMOSARIC
31-08-11, 22:32
Zato je valjda majka striptill , trake koje se siju uradjene u jesen (ili rano proljeće),tamne i brže se griju, a prostor izmedju malčiran.

hanza
13-09-11, 11:12
Шта мислиш да би се добило незаоравањем?
Ako ne zaoreš ne remetiš mikrofloru zemlje.
Smanjivaš rad, troškove i povećavaš prinos.
Nije nužno da odmah kreneš sa 100 hektara, probaj na manjoj parceli. Samo da znaš u svetu se to radi.

ivanm
13-09-11, 12:13
Хвала на одговору.
Додуше ја ни не могу да пробам на 100ха, јер имам 10 пута мање, али то не значи да не требамо да примењујемо новитете из света.
Са друге стране - све има своје.Треба користити искуства западног света који су схватили да су максималним агртехничким мерама довољно подигли принос по хектару, али су опасно деградирали сопствено земљиште у сваком смислу (уништили микрофлору, затровали тешким металима, па чак и нарушили механичка своства земљишта). Сада су , по сопственом признању у фази да им зато опадају приноси па се сетили свих старих добрих метода.
На нама је да се учимо на њиховим грешкама, користимо њихова искуства и да уопште не дођемо у ситуацију да поправљамо земљиште код нас, него само да не дамо да се даље деградира. У време када нам је сточни фонд јад и беда, зеленишно ђубриво је ствар избора, а обзиром да мало имамо искуства са њим, овај форум је одлична ствар за размену искустава из прве руке... >:({

garisa
14-09-11, 20:31
Pa narode napisali smo dosta toga. Da li ste nešto probali? Ja sam iza graška, koji se prosuo na nekih 60 ha imao lepu masu koju sam potanjirao dva puta i posejao pšenicu, davne 1996-e. Božanstveno! Bez osnovnog đubrenja i bez prihrane jedna ravna &-tica po ha, tj. 6 t/ha. Ali nije to rešenje. Za pravo zelenišno đubrenje su vam potrebne lupine, grahorice i uglavnom leguminoze i to ozime (preporučeno). Naravno Dragan18 postavlja dobro pitanje, Hanzi, kako usejati ako ne pipaš? Teško. Sejalice za to nemate. Najgore je kada se ponašaš destruktivno prema zemljištu tj. pomešaš zelenu masu i zemljište PLUGOM. Tanjiranje je blaže rešenje, gruber, plitko je JÓ ( za Suboticu) ali je najbolje BEZ OBRADE! E tu je štos. Ne rešiv do daljnjeg. IVANM je do sada mogao da pokuša da nešto uradi. Zašto nisi? A za ostale u utorak u Barandi radimo bez pluga sistem konzervacijske obrade a među njima i strip till, obrada u trake, pa da se vidimo, ko može, u 11 sati. Možda dođe i Hanza? Svi ste dobrodošli.>:({
Gariša.

hanza
14-09-11, 20:52
Može li se znati na kojoj parceli? da ne lutam, po celom ataru.

dzionik
15-09-11, 06:59
ali je najbolje BEZ OBRADE! E tu je štos. Ne rešiv do daljnjeg.

Fukuoka je to rešio, samo treba naći način da se mašinski skida.

hanza
15-09-11, 15:14
Hanza sigurno dolazi, saznao sam da će se stvar događati na "EKONOMIJI"

futurefarming
15-09-11, 22:00
Fukuoka je to rešio, samo treba naći način da se mašinski skida.

Ako je u -The Natural Way of Farming- još je nisam pročitao.

MOMOSARIC
16-09-11, 06:37
Kako se kod nas zove ova biljka (tillage radish) i imali gdje da se kupi :
http://www.google.ba/imgres?q=Tillage+Radish&hl=sr&biw=740&bih=410&gbv=2&tbm=isch&tbnid=k9cNW-XXFLFu6M:&imgrefurl=http://www.tillageradish.com/research.php&docid=BiEx_DqLLFMgBM&w=339&h=558&ei=CNByTuu1OaeK4gTYo8SrCQ&zoom=1

dzionik
16-09-11, 07:42
Momo to je rotkva koja je specijalno razvijena za zeleno djubrenje. Kod nas možeš da nadješ nešto slično, Ledenka ili Daikon rotkva. Mislim da je Daikon bolji jer vrlo brzo raste i veći je.

Future, Revolucija jedne slamke, njegov sistem sa lucerkom, ječmom i pirinčem.

MOMOSARIC
16-09-11, 12:01
vjerovatno je to sjeme skupo da bi se sijalo kao zel.djubr na relativno većoj površini.

dzionik
17-09-11, 06:25
Možeš sam da ga proizvedeš jer jedna biljka proizvodi puno semena, ja sam baš letos ostavljao daikon ali nisam ga još otresao da mogu da ti kažem koja je količina u pitanju.

MOMOSARIC
17-09-11, 07:16
Pa da,stvarno smo više zaboravili da može sjeme da se proizvede kod kuće. ::vadjenje_repe::

dzionik
17-09-11, 09:09
Jeste :-) i može bolje da se selekcioniše nego što to rade komercijalne firme.

hanza
19-09-11, 19:03
Azotofiksacija molekularnog azota iz vazduha,sledeći je važan zadatak bakterija u zemljištu.Azota u vazduhu ima oko 78 % i neiscrpan je izvor za biljke.
Azot iz vazduha ne mogu biljke direktno koristiti,nego to čine mikroorganizmi.
Razlikujemo: simbiotsku i asimbiotsku azotofiksaciju. Simbiotska azotofiksacija predstavlja značajan vid snabdevanja biljaka azotom iz vazduha putem simbiotskih bakterija koje žive na korenu biljaka.Ove bakterije na korenu stvaraju oštećenja(kvržice) u kojima su smeštene bakterije,a koje su spososobne da fiksiraju elementarni azot.Za ovo su karakteristične biljne vrste iz porodice leguminoza.Rhisobium sp.je bakterija koja ima tu sposobnost,ali najveći deo azotnih jejedinja stvoren na ovaj način postaje pristupačan za biljke tek kada se završi vegetacija biljaka, koju parazitiraju ove bakterije:-*:-\

Dragan18
21-09-11, 00:31
Hanza kanda ste se informisali sa losih mesta na internetu , ima istine a ima bogami i suketanja.

xsale
21-09-11, 22:35
Molio bih za malo pomoci,posto nije u pitanju "ratarska kultura",vec voce,tj.kupina,a za to ne mogu bas nista da nadjem od literature.Hteo sam da posejem neko bilje (grasak) koje ce popraviti malo strukturu zemljista izmedju redova,posto ne moze da se ore,vec samo tanjiram 10 godina,prilicno se utaba u toku branja,a plus sam prskao totalom travu,tako da je zemlja kao beton.To sam mislio da pokosim i da koristim kao malc,medjutim ne mogu stici da orezem kupinu za mesec dana,pa sam za ozimi grasak zakasnio.Sta predlazete da uradim,kosio bi sledece godine u maju,sta bi imalo najvecu zelenu masu,a takodje da nece smetati kupini,mada ona kad se rasiri otprilike u to vreme ispod nje ni trava ne raste .sejao bih rucno,posto izmedju redova imam 2,5 metra,da bi ostavio kupini prostor u prolece.I da li smem sa onim Hanzinim bakterijama prskati posle tu zelenu masu kad pokosim i nabacim pored spalira?

Sve sam procitao sta je ovde napisano i sad manje znam nego sto sam mislio da znam,pa mi treba jos necije misljenje.

futurefarming
21-09-11, 23:22
xsale imam nekoliko knjiga o uzrodicama (cover crops) za voćnjak i vinograd ali sve su na engleskom, ako ti nije problem da čitaš, proslediću ti a naći ću i jednu tabelu pa kačim.



http://www.goodfruit.com/images/cache/a97010b1a45c819b7752ee5c24f5f9b1.jpeg

xsale
22-09-11, 12:27
Dzabe,kad ne znam engleski,ako nije problem da napises samo koje se biljke preporucuju za nase podneblje,a zanima me i tvoje misljenje da li se sme (vredi) prskati sa EM preparatima posle taj zelenis kad se pokosi,posto ga ja ne mogu zaorati.

futurefarming
22-09-11, 21:44
Ovas i grahorica je kombinacija koja se meni sviđa ali ako ćeš sejati kasnije onda ječam. Pričam napamet jer, ako pogledaš ove tabele, idealnu kulturu nije lako odrediti:

http://thumbnails56.imagebam.com/15058/b5c212150571993.jpg (http://www.imagebam.com/image/b5c212150571993) http://thumbnails57.imagebam.com/15058/b5768b150572044.jpg (http://www.imagebam.com/image/b5768b150572044)
http://thumbnails46.imagebam.com/15058/fd3a93150572099.jpg (http://www.imagebam.com/image/fd3a93150572099) http://thumbnails41.imagebam.com/15058/48e1e1150572134.jpg (http://www.imagebam.com/image/48e1e1150572134)
(lagano ćemo prevoditi)

EM teh. nisam probao, a i neću skoro, pre svega zbog cene. Mislim da nećeš imati koristi ako poprskaš pokošenu zelenu masu.

Farmer II
23-11-11, 20:40
Možeš sam da ga proizvedeš jer jedna biljka proizvodi puno semena, ja sam baš letos ostavljao daikon ali nisam ga još otresao da mogu da ti kažem koja je količina u pitanju.
Gde si ti nabavio njeno seme za prvu reprodukciju?Koliko je semena dala jedna biljka? Moze i na pp.

Ima li smisla posejati soju(na strnjiku) , da bi se iskoristila za zeleno djubrenje, tj da se zaore u jesen?

CVEJA Po
23-11-11, 22:07
Procitao sam temu od pocetka i,dai ima neko ko je ove godine probao zeleno djubrenje?

sinisa1979
23-11-11, 23:43
I mene zanima!

igordulic
24-11-11, 02:48
ovaj snimak su mnogi videli u temi oranje ali mislim da je ovo njegova tema isto,pa se pitam sta bi bilo kad bi utero lemkena u ovakvu repicu ako je to repica:) msl da treba posejat krmnu i na prolece ako nemoze da se zaore pokositi i pohraniti,i vise neisprobavati :) e sad pitanje je kolko i docekati sto je neko pisao do cvetanja onda nema mozda maximalnu velicinu pa bi to olaksalo oranje sto je plus a opet nema tolko mase ali sta vredi masa ako se nece razloziti tako ko sto bi se razlozilo do cvetanja i jos plus ako nece moci da se zaore.

http://www.youtube.com/watch?v=bXYkzEMim9s

rosuljac
24-11-11, 19:58
Koju kulturu je pozeljno posejati na prolece ( posto se za jesen zakasnilo ) pa je uzorati pre jesenje sadnje voca na istoj. Cena nije bitna, bitno je da se dobro odradi posao. Svakako da ce biti dodat i stajnjak od koza i vestak no zasto ne obogatiti zemlju jos bolje ako se vec moze. Zemlja je danas uzorana taman da izmrzne do proleca. Na toj njivi je dve god za redom bio kukuruz. Hvala.

igordulic
25-11-11, 16:25
Pa ja mislim da mozes neki grasak ili tako nesto staviti,a imaces dovoljno vremena da uzores podrijes rigolujes sta god i da ti se posle slegne zemlja.
http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/09-fabaceae-poaceae.pdf
(http://polj.uns.ac.rs/predmeti/povrtarstvo/specijalno/09-fabaceae-poaceae.pdf)http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?774
t (http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?774)u pise o grasku,koje mislim zanimljiv za zelenisno djubrivo,mozda bi se mogao i razbaciti razbacivacem za vestacko djubrivo i tanjiracom uneti u zemljiste ili strnjiku istanjirati sacekati da krene korov i onda razbaciti grasak i setvospremacem ga uneti,ili sejati zitnom sejalicom ali to oduzima puno vremena i skuplje je,ovo je moje misljenje naravno mozda i netacno no treba probati.

---------- Poruka napisana u 16:25 ---------- Prethodna poruka je at 13:03 ----------

Citao sam na hrvatskom forumu da grasak mesaje sa psenicom za silazu jer je visok i oce da polegne covek je pisao da on vec dugo godina radi stocni grasak i da razbaci ciklonom za vestacko djubrivo njega pa psenicu pa djubrivo i to plitko zatanjira i to je to.
Dok grasak za seme rade isto i uglavnom je to prolecni usev koji je nizi posle se vrse zitnim kombajnom.
E sad konkretno za zelenisno djubrivo bi bio dobar mozda taj sa vise mase koji se poseje u 10. mesecu i u prolece u aprilu bi se mozda vec mogao zaorati ali to nebi mogla neka veca povrsina jer ipak ako bude suvo prolecno oranje nije bas za hvalu :/ jedino da se odradi ko ima stoku silaza i onda nemamo masu za zaoravanje ali nije nam bilo zemljiste golo i obogaceno je azotom.

dzionik
26-11-11, 08:52
Gde si ti nabavio njeno seme za prvu reprodukciju?Koliko je semena dala jedna biljka? Moze i na pp.

Ima li smisla posejati soju(na strnjiku) , da bi se iskoristila za zeleno djubrenje, tj da se zaore u jesen?

Seme Ledenke imaš u poljoapotekama, za Daikon ne znam niti se sećam gde sam ga nabavio. Recimo da je količina otprilike pola kila sa par kvadratnih metara, kao i sve rotkve brzo ode u seme ako se poseje u nevreme. Soja nije dobra jer sporo niče i slabo guši korov.
Zaoravanje je pogrešna praksa naročito u jesen, jedna od osnovnih funkcija zelenog djubrenja je da zemlja bude pokrivena preko zime, Na proleće se tanjira najmanje dvadesetak dana pre sadnje. Već je bilo reči o tome da ne postoji univerzalni recept, svako mora da eksperimentiše da bi došao do svog rešenja u zavisnosti od vrste zemlje, lokacije, prethodnih kultura itd.
Moje mišljenje je da nema mnogo smisla raditi zeleno djubrenje sa komercijalnim semenima, treba sakupiti svoje bez obzira o kojoj se vrsti radi. Nema smisla dodavati još jedan trošak na ionako preterano veliku investiciju, cilj i jeste da se smanje troškovi djubrenja i obrade.

telnett
26-11-11, 10:57
Dzionik je u pravu jos da dodam jedno zapazanje bilo koja da je biljka u pitanju ako je zelena pokosena ona se brz razgradjuje mnogo brze nego kada je biljka sazrela skroz .

marko22
26-11-11, 11:30
Ovo je skroz bitno. A da li je potrebno dodavati povecane kolicine azota zbog razgradnje tih zelenih biljaka, i koliko? Ili samo potanjirati, i odmah sejati.

Mirkovkomsija
26-11-11, 11:45
Procitao sam celu temu i neke stvari mi nisu najjasnije pa bih vas molio da mi ih objasnite ako vam nije problem.
Pojenta svega je da se poboljša kvalitet zemlje nas koji nemamo stajsko đubrivo, i koliko sam do sada skontao mislite da je najbolji metod da se na zimsko oranje baci određena količina semena graška ili neke od rotkvica i onda se pređe setvospremačem (da kažemo redukovana setva ) i tako ostavi da prezimi bez košenja. Da bi se nekih tri nedelje pre setve ta njiva samo potanjirala i pripremila za setvu u proleće.
Ako sam dobro razumeo to bi otprilike tako trebalo da bude a meni nije jasno kad bi trebalo da se to seme baci tj. u kome mesecu i zašto mislite da bi se zaoravanjem te površine izgubio efekat svega toga ?
Unapred se zahvaljujem na odgovorima

telnett
26-11-11, 12:10
Po meni ne treba dodavati azot kada stoji na povrsini jer su vestacka djubriva direktni neprijatelj " flore i faune " u zemljistu .Azotne depresije nema ili ne u alarmantnoj meri posto ostatci nisu u zemlji . Mozda bi trebalo ako se vec dodaju azotna djubriva da se dodaju u trakama prilikom setve da je njihovo dejstvo ograniceno samo na malu povrsinu tj samo u redu , po meni em manja kolicina za isti prinos em ne deluje na 70 posto povrsine na " floru i faunu ". Gruberisan kukuruz .http://oi44.tinypic.com/125j7f8.jpg

Farmer II
26-11-11, 14:19
Koliko te rotkvice mogu da narastu u zimskim uslovima, u jesen da bude setva, a za ~4 meseca predsetvena priprema zemljista? A posto se predsetvena priprema radi na 6-8 cm (tvrda podloga, mek pokrivac) , to znaci da veliki deo rotkve nece biti unet u zemljiste, ili ce biti unet samo delimicno, a moze se i desiti da bude po povrsini njive. Da li za pun efekat djubrenja rotkvicom , mora sva da bude uneta u zemljiste ili moze i da truli po povrsini?

igordulic
26-11-11, 15:50
Ovo je skroz bitno. A da li je potrebno dodavati povecane kolicine azota zbog razgradnje tih zelenih biljaka, i koliko? Ili samo potanjirati, i odmah sejati.
Pa ako se radi zaoravanje neke biljne mase,a kasnije vrsi setva dobro bi bilo dodavati azotna djubriva jer:
imamo mikroorganizme u zemljistu koji ce nam trositi azot za razgranju tih biljnih ostataka,i nasem posejanom usevu nece biti azota pa onda ako unesemo neko azotno djubrivo poput urea nase zasadjene biljke ce vrlo brzo imati dovoljno kolicinu pristupanog azota.

---------- Poruka napisana u 15:45 ---------- Prethodna poruka je at 15:42 ----------


Koliko te rotkvice mogu da narastu u zimskim uslovima, u jesen da bude setva, a za ~4 meseca predsetvena priprema zemljista? A posto se predsetvena priprema radi na 6-8 cm (tvrda podloga, mek pokrivac) , to znaci da veliki deo rotkve nece biti unet u zemljiste, ili ce biti unet samo delimicno, a moze se i desiti da bude po povrsini njive. Da li za pun efekat djubrenja rotkvicom , mora sva da bude uneta u zemljiste ili moze i da truli po povrsini?
Da truli na povrsini je pametno jer ce se u njoj njoj da zive stetni insekti,razne bolesti,msl da bi je trebalo uneti nekom tezom tanjiracom ili bi u ovu pricu bili interesantni gruberi,ima par snimaka na yutube postavicu ako nadjem zemlja se crni posle jednog prohoda.

---------- Poruka napisana u 15:50 ---------- Prethodna poruka je at 15:45 ----------


Procitao sam celu temu i neke stvari mi nisu najjasnije pa bih vas molio da mi ih objasnite ako vam nije problem.
Pojenta svega je da se poboljša kvalitet zemlje nas koji nemamo stajsko đubrivo, i koliko sam do sada skontao mislite da je najbolji metod da se na zimsko oranje baci određena količina semena graška ili neke od rotkvica i onda se pređe setvospremačem (da kažemo redukovana setva ) i tako ostavi da prezimi bez košenja. Da bi se nekih tri nedelje pre setve ta njiva samo potanjirala i pripremila za setvu u proleće.
Ako sam dobro razumeo to bi otprilike tako trebalo da bude a meni nije jasno kad bi trebalo da se to seme baci tj. u kome mesecu i zašto mislite da bi se zaoravanjem te površine izgubio efekat svega toga ?
Unapred se zahvaljujem na odgovorima

Moje je misljenje da se nece izgubiti efekat ali ako se tanjira jednom ili dva puta imas pripremjeno zemljiste za setvu dok ako ores to puno kosta + moras dve pripreme najmanje da odradis...sto je vremenski ako se zeli posejati ur oku na malo vecoj povrsini ne izvodivo.Naravno gubitak vlage u prolece se ne moze nikako nadoknaditi dok ako ne ores tu mogucnost smanjujes.Naravno dobro bi bilo posle tanjiranja odma vrsiti setvu jer ako se osusi taj gornji sloj i nepadne skoro kisa opet dzaba sve...ili tanjiraca +neka paraca posle i setva.
Ili mozda gresim,ako neko zna nesto pametnije neka pise.

dzionik
26-11-11, 17:15
Pre svega treba znati osnovne stvari koje se tiču razlaganja organske materije u ili na zemlji. Zahtevi za azotom su mali ili nikakvi ako se biljna masa ostavi na površini. Ako je u pitanju leguminoza šteta od preoravanja ili dubokog tanjiranja je još veća jer se noduli sa azobakterijama izvlače na površinu.
Bilo koji način za ubijanje zelene biljke (jer praktično samo to je potrebno uraditi) da izaberete treba da prodje bar dvadesetak dana pre setve.
Najbolji način za sejanje zelenog djubriva treba da bude ujedno i najeftiniji, samo ciklon, ciklon i drljanje ili slično. Biraju se biljke koje imaju jaku energiju klijanja i brzo razvijaju veliku masu.
Možda najbolji način je ovo što gore kaže Tellnet, što je postepen prelaz na tehniku koja se prilično razlikuje od klasičnog oranja i zimskog izmrzavanja. To je nazvano "konzervaciona poljoprivreda" i možete da nadjete literaturu i članke na tu temu na netu.

telnett
26-11-11, 22:19
Sto se tice setve sa ciklonom on ima par mana . Ako je seme sitnije poprilicno je tesko pogoditi setvenu normu i potrefiti normalnu gustinu na krajevima parcele .Slabije klijavo seme u susnim uslovima gotovo sigurno nece da proklija jer nema dobar kontakt sa zemljom ( veci deo semena je u suvom ili na povrsini ) . Moj izbor bi bio gruber ( na malu dubinu ) ili tanjiraca + klasicna zitna sejalica ili masina za direktnu setvu koja i nije neko sveto pismo cak i za samogradnju .

Farmer II
27-11-11, 09:05
Sve u svemu moze se zakljuciti da zeleno djubrenje nije za konvencionalne paore, jer manjka masina, i to dosta. Sa redukovanom obradom, ovakav nacin djubrenja je verovatno pun pogodak.

telnett
27-11-11, 10:30
Pa mize se i na oranje sejati sejalicom ili na neki drugi nacin biljke za djubrenje a na prolece uneti sa tanjiracom, podseci sa spartacem ( zadnje L motike okrenuti da podseca celu povrsinu ) i ostaviti na povrsini . Ima mogucnosti no treba videti ko sta poseduje od masina i iskoristiti je shodno njenom ucinku . Moj konretni problem je za sada kolicina semena koje bi sam proizveo .

igordulic
27-11-11, 14:52
Ja mislim da svako ko ima veliku tanjiracu bi mogao ovo raditi,i da nebi bio problem naravno treba probati na manjim povrsinama pa ce iskustvo da kaze kako je i sta najbolje.

---------- Poruka napisana u 14:29 ---------- Prethodna poruka je at 14:17 ----------

ovaj isto nesto zaorava

http://www.youtube.com/watch?v=De1O-W03ClU&feature=related
gruber cini mi se da je bila uljana repica pa je je rasuto seme ostavljeno da malo poraste

http://www.youtube.com/watch?v=URmKNcZylb4

---------- Poruka napisana u 14:52 ---------- Prethodna poruka je at 14:29 ----------

Ljudi pogledajte ovaj snimak kad covek polegnuti grasak izvuce tj podigne
http://poljoinfo.com/showthread.php?727-spremanje-sena%C5%BEe-od-leguminoza/page5


o (http://poljoinfo.com/showthread.php?727-spremanje-sena%C5%BEe-od-leguminoza/page5)vo je zastrasujuce i nzm kako bi se bilo koja masina ponasala u njemu,sigurno da se ne sme cekati da istera vegetaciju ali ako se zezne msl da bi zagusio svaki plug,tanjiracu gruber ili pak mozda gresim?? :/

Farmer II
27-11-11, 17:18
Vucna tanjiraca tu ne bi zagusila, a plug posle nje bi zaorao bez problema. A mozda bi i plug zadovoljavajuce zaorao, da je kvalitetan, sa deflektorima, i bez predpluznjaka(da se ne kace za njih ova vreza od graska)

igordulic
27-11-11, 17:44
hmmm,pa ne znam kad bi namotalo na sve strane bilo bi zanimljivo :) ja sam jednom prilikom radio amroziju uzas,naravno grasak je mekaniji ali opet nzm.
pitanje jeli bi uopste uspela uc u zemljiste tanjiraca,mozda samo plitko,sem ako nije neka bas teska teska.
Najgore sto je ta masa sva izmrsena...

Farmer II
27-11-11, 17:49
U ovom slucaju tanjiraca ni ne treba da udje u zemlju, vec da samo isecka tu masu, radi lakseg oranja. Kad ljudi koriste ove obicne vucene tanjirace V -28, ~1400 kg da predju suvo kukuruzoviste , sta je za nju da isecka taj zeleni grasak pun vlage?

igordulic
27-11-11, 23:59
U ovom slucaju tanjiraca ni ne treba da udje u zemlju, vec da samo isecka tu masu, radi lakseg oranja. Kad ljudi koriste ove obicne vucene tanjirace V -28, ~1400 kg da predju suvo kukuruzoviste , sta je za nju da isecka taj zeleni grasak pun vlage?
pa ne znam mi koristimo vogelovu 2.8m pa to ima logike stabljika od graska je meka,trebalo bi da puca,u svakom slucaju nadam se da ce dogodine biti iskustava i slika snimaka pa cemo se svi lakse orijentisati :)

sinisa1979
28-11-11, 00:17
Sad ja nesto razmisljam... Imam jedno 300 kg starog semena zita,sta mislite dal bi moglo da se proba s tim?

igordulic
28-11-11, 00:50
zasto da ne :) samo ga razbaci dok nas nije jos snig zavijo ;)
mi imamo posijane uljane repice koja ce mozda bit jako losa na prolice jer ce izmrznit pa cemo je setvospremirat najverovatnije ili tanjirat bice nesto valjda mase bar malo ako nista drugo.

sinisa1979
28-11-11, 00:57
Uf ne bi.... Em je kasno(ni ova sto triba nece da izadje) a em cu se smrznit ko go..o na promaji! Joj imas repice? Msm da ce jedno 90% repice biti dignuto....

igordulic
28-11-11, 11:42
Imam 30 koje jutro,a sto se ovoga tice samo ti njega posij pa mozda bude i bolje od onog sto si ranije sijao ;D

biljojed
25-12-11, 18:38
eee, kako ne saznadoh za ovo zeleno đubrenje ranije:( deluje mi zanimljivo, naročito ako ne mora da se ore i slično, jer nemam tih mašina i alata, pa stalno moram da cimam komšije, a voleo bih ipak da nešto radim na toj njivi kad je već imam, iako sam iz grada.
evo situacije ukratko:
imam jedno manje parče zemlje koje je bilo pod kukuruzom, koji je obran i sklonjene stabljike, tako da su ostali samo oni šiljci da vire iz zemlje... onda preorano, pa sam pola od te površine pretanjirao (naravno ne ja, nego komšija) i usitnio i na tome je posejan grašak i luk. A druga polovina stoji onako u velikim džombama.
Moje pitanje je: da li mogu sad, kad već nisu niske temperature i nema snega, preko tih džombi da posejem nešto što bi izraslo do proleća i što bih mogao da oborim pre sejanja kukuruza? Raž možda može da se seje i zimi, ili? Stvarno nemam pojma!
Ako je kasno za zimsko sejanje, da li onda da usitnim tu zemlju u proleće, pa posejem nešto tipa sočivo ili grašak, pa to okosim i ostavim na zemlji, pa onda sejem kukuruz ili neko povrće sadim tipa paradajz, paprike i to...?
Baš bih hteo ovo zeleno đubrenje da primenjujem i da ne orem, ali kako da započnem, to mi je sad problem!
HVALA svakom strpljivom, ko nađe vremena da odgovori meni, neukom gradskom momku, sa njivom:)

marko22
25-12-11, 21:13
Kasno je sada.

lala.si
25-12-11, 21:41
eee, kako ne saznadoh za ovo zeleno đubrenje ranije:( deluje mi zanimljivo, naročito ako ne mora da se ore i slično, jer nemam tih mašina i alata, pa stalno moram da cimam komšije, a voleo bih ipak da nešto radim na toj njivi kad je već imam, iako sam iz grada.
evo situacije ukratko:
imam jedno manje parče zemlje koje je bilo pod kukuruzom, koji je obran i sklonjene stabljike, tako da su ostali samo oni šiljci da vire iz zemlje... onda preorano, pa sam pola od te površine pretanjirao (naravno ne ja, nego komšija) i usitnio i na tome je posejan grašak i luk. A druga polovina stoji onako u velikim džombama.
Moje pitanje je: da li mogu sad, kad već nisu niske temperature i nema snega, preko tih džombi da posejem nešto što bi izraslo do proleća i što bih mogao da oborim pre sejanja kukuruza? Raž možda može da se seje i zimi, ili? Stvarno nemam pojma!
Ako je kasno za zimsko sejanje, da li onda da usitnim tu zemlju u proleće, pa posejem nešto tipa sočivo ili grašak, pa to okosim i ostavim na zemlji, pa onda sejem kukuruz ili neko povrće sadim tipa paradajz, paprike i to...?
Baš bih hteo ovo zeleno đubrenje da primenjujem i da ne orem, ali kako da započnem, to mi je sad problem!
HVALA svakom strpljivom, ko nađe vremena da odgovori meni, neukom gradskom momku, sa njivom:)
Gradsko momče, dovedi prirodu na svoju njivu, pa neka ona radi umesto što dosađuješ komšijama.

biljojed
25-12-11, 21:50
ne dosađujem, bez brige... nisam im ostao dužan.
nego, ako ima neki konkretan odgovor, dajte.
Marko kaže kasno za setvu. OK, onda na proleće usitnjavam te džombe, pa sejem ŠTA kao neki predusev pre kukuruza, da mi do tad bude pokrivena zemlja... neku mahunarku, ili raž, ili?

polke
25-12-11, 21:52
Gradsko momče, dovedi prirodu na svoju njivu, pa neka ona radi umesto što dosađuješ komšijama.

Zanimljiv predlog! A na koji način da se realizuje?

mihalyocska
25-12-11, 23:14
Zanimljiv predlog! A na koji način da se realizuje?
Posaditi bagrem na 1.5mx0.5m i za 10 godina uzme velike pare za stubove a za ostatak kao ogrev

marko22
25-12-11, 23:41
Pa opet iz pocetka. Da li je radjena analiza? Kakva je zemlja u pitanju? Sta je prethodno bilo na njoj? Jel to za ratarstvo zemlja ili su neki drugi planovi?

biljojed
26-12-11, 10:06
nije radjena analiza... gajena godinama detelina, a pre toga ništa... a ove godine gajen kukuruz i lepo uspeo, evo jedem već proju i kačamak i vrlo je ukusan:)))) A sad na jesen na jednom delu posejan grašak i luk, a druga polovina zvrji prazna i preorana. Plan da nešto zaradjujem nemam, nego samo da imam ja da jedem neprskano: povrće, heljdu, pasulje, kukuruz...

marko22
26-12-11, 10:11
Ponovo kukuruz.

biljojed
26-12-11, 12:26
Ponovo kukuruz.
znam, to i planiram... ali poštp je ovo tema zeleno djubrenje ja sam pitao za savet šta da posejem rano u proleće, recimo početak marta, kraj februara možda čak, pa da pokosim, da mi služi kao zeleno kao djubrivo, pre nego što dođe vreme za sejanje kukruza. Ali, već sam odlučio da to bude raž... valjda je ok

lala.si
26-12-11, 16:21
Da sam na tvom mestu posadio bih krompir, luk, pasulj, boraniju, bob. Eto bob je dobra ideja može poslužiti i za đubrenje.
Posle sve otpatke kompostiraš i vratiš na njivu Pogledaj temu "kompostiranje" možeš se mnogo šta naučiti.
Mislim da bi ti bio uzaludan trud da februara šta seješ da bi do setve kukuruza kosio, ali nemam to iskustvo tako da nisam 100%
Sejao sam tritikal krajem oktobra sada je lepo zelen oko 10 cm visok, taj će isto marta u kompost.

rekreativac
26-12-11, 17:07
@biljojed ne moze ti stici to zelenisno djubrenje da uzraste kako treba da bi stigao posejati kukuruz
najbolje bi bilo da se zelena masa zaore u jesen da stigne do proleca lepo da istruli pa se moze sejati bez problema a ne da sejalica vuce masu za sobom i ne poseje kako treba

marko22
26-12-11, 22:26
Pa slacicu. To se seje rano, azotofiksator je u odredjenoj meri. Kukuruz bi sejao u maju, a i trebala bi ti neka bolja sprava da bolje usitni masu.

MOMOSARIC
27-12-11, 22:59
Bar vi Beogradjani znate koja je biljka najbolja za zeleno djubrenje , jes da stiže malo kasnije al ti niko nemože prigovoriti "šta će ti to?" samo kažeš neće se brati to je za zeleno djubrenje.
Ako koja preživi do jeseni dobro će doći za drugove. 8) 8)8)

marko22
27-12-11, 23:23
Bice da vi Sarici bolje znate.:lol:

lala.si
28-12-11, 13:55
Za zelenišno đubrenje se koriste biljke koje imaju cvet u obliku krsta.

sinisa1979
28-12-11, 20:44
Lala.si a to su?

milan 87
28-12-11, 21:19
nesto u ovu temu nisam bas dobro razumeo.dali vi kad posejete uljanu repicu ili grasak sali bacite djubre il ne?i dali kad sejete kukuruz posle bacite djubre ili ono sto je zaorano to je djubre?

lala.si
28-12-11, 22:35
Lala.si a to su?
slačica, uljana repica, durak, bela detelina, vučja trava.

MOMOSARIC
28-12-11, 23:41
Dzionik je pominjao daikon , nisam ništa od toga sijao al mi se čini dabi to najbolje razbilo zbijenu zemlju. Dali se može sijati ujesen prije kukuruza da do sledeće sjetve ponovo kukuruza uradi posao ?

lala.si
29-12-11, 14:55
nesto u ovu temu nisam bas dobro razumeo.dali vi kad posejete uljanu repicu ili grasak sali bacite djubre il ne?i dali kad sejete kukuruz posle bacite djubre ili ono sto je zaorano to je djubre?
Zeleno ĐUBRENJE, znači nije potrebno, đubriti đubre, postoje neke stvari za bržu razgradnju i ti ti je to.

futurefarming
16-04-12, 22:28
Da nema neko podatke, tabele i sl. koliko traje vegetacija ozimih i jarih kultura za zelenišno đubrenje, kada sejati/kada zaoravati? Pripremam parcelu za voćnjak pa bih bar dva puta sejao pre sadnje.

gogi666
17-06-12, 10:33
Kada je bolje posejeti : u avgustu posle psenice ili negde u novembru posle kukuruza?
verovatno dosta seme razbacati ciklonom i povrsinski potanjirati zajedno sa slamom jer to ne zahteva neku preciznost a treba na kraju da bude jeftino i pred oranje samo saseci tanjiracom! Ova opcija meni zvuci laksa za odraditi!
A posle kukuruza ili suncokreta nisam siguran jer bi se to po meni dva puta oralo?

Cudno mi je da jako malo ljudi ovo radi, bar na forumu su slaba iskustva osim ovih iz udzbenika?!!
jel moze neko konkretno da kaze kako da se odradi sad posle psenice ali detaljno!?

anthrax
24-06-12, 22:23
Evo i da stanem u red za neki konkretan odgovor na gore postavljena pitanja. Mene konkretno interesuje jel' treba da skidam prolecni jecam sa njive koja dugo nije obradjivana i ima dosta trave, probila cak i kroz jecam. Mislio sam da je obradim i bacim nesto od semena sa jakom energijom klijanja i tako bih mozda suzbio travu a u jesen ili prolece zaorao i nadjubrio. Svi mi okolo naravno savetuju total ali ja bih to zaobisao.

dzionik
26-06-12, 09:23
Za sve koji čitaju engleski, ATTRA i SARE sajtovi imaju gomilu već razradjenih i testiranih sistema sa svim podacima u vezi vremena sadnje, količine, agrotehnike itd.

futurefarming
28-07-12, 22:54
Biljke za zelenišno đubrenje

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/61/Lupinus_angustifolius1FLCA.jpg/220px-Lupinus_angustifolius1FLCA.jpg Za pokrovne kulture, odnosno za zelenišno đubrenje koriste se obična grahorica, maljava grahorica, stočni grašak, slačica, soja, heljda, lupina.

Lupina dolazi u obzir za peskovita i beskrečna zemljišta, na kojima daje veliku količinu zelene mase – od 40.000 do 75.000 kg/ha. Seje se u čistoj kulturi u martu, a zaorava se kada je većina biljaka u cvetu, odnosno početkom juna. Odlično uništava korove.

Stočni grašak je odlična pokrovna biljka: daje 35.000 – 45.000 kg/ha zelene mase i brzo se razlaže; otporna je prema mrazu pa se može sejati kako u julu, tako i u septembru, oktobru i novembru. Pošto poleže po zemlji mora da se seje u smeši s ovsem ili raži (140 kg graška i 60 kg ovsa ili raži po hektaru). Zaorava se kada je oko 50% biljaka u cvetu.

Obična grahorica vrlo dobro podnosi sve tipove zemljišta, ali je osetljiva na hladnoću – izmrzava na – 8 0C, zbog čega je treba sejati samo u julu ili avgustu, a zaoravati je kasno u jesen. I ona se zbog poleganja mora sejati u smeši s ovsem ili raži (120 kg grahorice i 60 kg ovsa ili raži po hektaru).

Maljava grahorica pogodna je za srednje teška i peskovita zemljišta. Odlično podnosi zimske hladnoće, može se sejati ne samo u julu i avgustu, već i u septembru i oktobru. Seje se u istoj količini i smeši kao i obična grahorica.

Slačica daje od 30.000 do 35.000 kg/ha zelene mase, koja se brzo razlaže u zemljištu. Seje se početkom avgusta ili sredinom oktobra, u količini od 12 do 15 kg/ha. Zaorava se sredinom oktobra ili ako je u oktobru posejana, početkom aprila.

Heljda je veoma dobra pokrovna kultura, jer se brzo razlaže i ima sposobnost da iz dubljih slojeva zemljišta izvlači kalijum i fosfor, koji su neophodni za voćke. Zbog osetljivosti prema mrazu seje se u martu ili još bolje sredinom leta. Dobra je i medonosna biljka. Seje se u količini od 150 do 200 kg/ha.


Izvor: PSSS Kraljevo doo
Autor: - Mirjana Ostojić, dipl. inž.






---------- Poruka napisana u 22:54 ---------- Prethodna poruka je at 22:51 ----------




Na slici je cvast plave lupine, zna li možda neko gde se može nabaviti seme?

vrbak
29-07-12, 08:01
Samo to je problem: gde se može nabaviti! Kada sam ovde u Somboru pitao za neko od tih semena, samo su me čudno gledali - ništa nisam našao (samo na jednom mestu su mi rekli da nekad dobiju stočni grašak). Tako stvari stoje.

anthrax
03-08-12, 17:09
Odlicni podaci Futurefarming ali sad je pitanje gde naci seme zaista. Sa ovog spiska bi mozda moglo da se dodje do graska i heljde, mada kod nas u Sumadiji jos teze. Eventualno kod ljudi koji seju i ostavljaju za sebe...

mihalyocska
18-05-13, 08:57
Malo da probudimo temu jer spavao je zimski san a uskoro pocinje sezona zelenog dubrenja . Semena se mogu naci u Subotici na pticijoj pijaci svake nedelje ,pijaca se nalazi blizu AMSS-a . Tu sam vidao heljdu , slacicu , grasak i grahoricu za cenu nepitajte neznam , uglavnom tu se moze naci ( moglo) jer nisam bio tamo vec neko vreme , ali obicno ima semena jer golubari koriste u izhrani i iz okoline ljudi donesu na pijacu da prodavaju , i ja sam tu prodavao proso ponio dva -tri dzaka pa su mi na adresu dolazili po vece kolicine. Nadam se da sam uspeo nekima da pomognem . >:({

gogi666
18-05-13, 12:55
Neko mi rece na na sančevima ima svega?
Samo kakve su cene tamo

nju-viliđ
23-05-13, 17:43
ja sam prosle godine sijao heljdu nakon sto sam vrsio psenicu krajem 6og mjeseca.
odlicno je porasla, nigdje ni traga kroovima i zaoro sam je u 11 mj.

belgrade red star
06-12-13, 18:06
http://www.agroklub.com/ratarstvo/raoula/105/

kriger malina
07-12-13, 23:08
Ako ima neko da gaji Heljdu ili zna gde ima da se kupi,treba mi za medjuredno rastojanje na malinjaku, pa mi treba iskustvo, kako se pokazala.

branko
07-12-13, 23:20
Pitaj člana telnet.

Srdjan Žorž
07-12-13, 23:37
Jedno od najboljih zelenisnig djubriva koje koriste u Austriji je Slacica.Kako saznajem ona ima dosta azota u masi i ima prednost jer deluje na unistavanje nemetoda u zemljistu.Kod njih se obavezno radi kada se sledece sezone seje secerna repa.

dzionik
08-12-13, 09:41
Ima i tema o slačici gde se čovek žalio da ne može da je proda. Ona zaista brzo raste samo je treba malo ranije posejati dok je zemlja još relativno topla, pre ječma.

nebojsa
08-12-13, 13:00
Kadifica (kadifa) je dobra protiv nematoda. U holandiji rade jagode po 20 god. na istoj parceli sa kadifom kao medjukulturom. I u italiji se koristi u borbi protiv nematoda. Nisam radio, nisam ni video negde kod nas, samo znam da se to radi

igordulic
08-12-13, 17:44
Mi smo juce zaorali perko krnu repicu i sirak kojeg je bilo jedno 20 % na parceli,krmna repica je bile jedno 20-25cm visoka a sirak de ga je bilo i po metar visine,nismo stigli da spremimo u vidu hrane i vec nas mrzilo,reko ajde da probamo orati,pa nagodinu da posejemo u strniku krmnu repicu za zaoravanje ukoliko moze da se ore direktno bez tanjiranja i slicnog.

LACKOIGI
09-12-13, 18:32
I ovo je najverovatnije zeleno djubrenje...Sta je ovo sto ovaj tanjira? 0:17sec
http://www.youtube.com/watch?v=8aPHqYOVAas

talianu
09-12-13, 21:21
Sirak.....

Srdjan Žorž
11-12-13, 11:40
Dva moguca nacina sejanja semena za zelenisno djubrivo.
http://www.youtube.com/watch?v=twtwihCyJ4A

- - - - - - - - - -

Ovo je snimak jednog poljoprivrednika iz Nemacke koji seje zelenisno djubrivo a to su facelija i mislim neke vrsta graska.
http://www.topagrar.com/foto_video/Video-Bodenschutz-im-modernen-Ackerbau-1286252.html

igordulic
12-12-13, 00:31
Evo kako iygleda oranje posle zaoravanja perka i sirka,nije da se sve zaoralo ali s obzirom kolka je bila masa i da nije tanjirano ja sam zadovoljan,em je zemlja skroz rastresita.
http://imageshack.us/a/img577/6500/bv5q.jpg
http://imageshack.us/a/img10/5886/k4hn.jpg
http://imageshack.us/a/img9/7862/7s0m.jpg

Srdjan Žorž
12-12-13, 08:46
Odlicno izgleda.

kriger malina
29-12-13, 23:01
Zna li neko moze li Heljda da se saceka i ovrse rucno, kako bi to trebalo uraditi, kad je saditi, a kad dospeva na rod. Hocu da zasejem manji deo njive, a sledece godine celu i iskoristim za djubrenje.

- - - - - - - - - -

Zna li neko moze li Heljda (Facelija) da se saceka i ovrse rucno, kako bi to trebalo uraditi, kad je saditi, a kad dospeva na rod. Hocu da zasejem manji deo njive, a sledece godine celu i iskoristim za djubrenje.

- - - - - - - - - -

Zna li neko moze li da se posadi Facelija i ovse rucno, kad je treba sejati i kad stize na rod. Treba mi seme a sledece godine za zelenisno djubrenje.

- - - - - - - - - -

Zna li neko moze li da se posadi Facelija i ovse rucno, kad je treba sejati i kad stize na rod. Treba mi seme a sledece godine za zelenisno djubrenje.

Srdjan Žorž
30-12-13, 17:49
Zovi ove ugovarivace iz Subotice Confidotim.

kanalas robert
31-12-13, 09:28
Imam jedno pitanje da li je neko posle slacice koji je sejan i uzorano kao zeleno dubrivo,sejao naredne godine kukuruz?Interesuje me da li je bilo pozitivnih efekata posto od ove godine hocu da posejem posle psenice pa najesen uzorati malo da poboljsam strukturu zemlje.

gogi666
16-06-14, 17:45
Sta nam je sa temom?
Je planira neko sad posle psenice ili jecma da poseje nesto za djubrenje?
Ja licno razmisljam o stocnom grasku + ovas cisto za probu ali se nesto bojim da nece biti kise u julu i augustu!

branko
16-06-14, 17:48
Ja sam potanjirao plitko zemlju i sejem sirak, pa šta mu bude.

Ova kiša će lepo navlažiti zemlju, taman da ima vlage za nicanje.

oktopod
16-06-14, 18:48
A šta sve može sada da se seje da stigne posle i da se zatanjira? Zar nije kasno za grašak?

vladimir983
16-06-14, 20:36
Ja sam potanjirao plitko zemlju i sejem sirak, pa šta mu bude.

Ova kiša će lepo navlažiti zemlju, taman da ima vlage za nicanje.


Zašto baš sirak, zašta je on dobar, dali nije kasno da se zaseje posle žetve?

branko
16-06-14, 21:08
Proba. Ostalo mi seme, pa ako stigne da sazri zrno biće i zrna i sena. Ako ne stigne pokosiću ga i od njega ima poprilično kabaste stočne hrane poput kuruzovine.

A inače sam zimus u tu zemlju zaorao stajnjak.

vladimir983
27-07-14, 20:03
Dali neko na forumu zna gde može da se kupi seme nekog siderata proizvedeno u kućnoj varijanti?

nesko2563
27-07-14, 21:49
Pitaj na pp nekog od učesnika teme "Slačica", "grahorica", "perko-stočni kelj"...

German hunting terrier | Jagdterrier